Sermons

[1-1] Увод у посланицу Римљанима поглавље 1



“Посланицу Римљанима од Апостола Павла” можемо разматрати као ризницу Библије. Углавном се говори о томе како стећи Божију праведност путем вере у еванђеље воде и Духа. Упоређујући Посланицу Римљанима са Јаковљевом, неки су дефинисали најпре као ‘речи из ризнице’ а касније као ‘речима за испашу.’ Међутим, у Јакову речи Божије су баш као и у Римљанима. Једина разлика је што је Римљанима лепа јер она обезбеђује општи преглед из Библије, док је Јаковљева лепа ради речи која чини да је праведност жива помоћу Божије воље.



Који човек је био Павле?


Хајде да читамо најпре Посланицу Римљанима 1:1-7. “Од Павла, слуге Исуса Христа, позваног апостола изабраног за јеванђеље Божије, Које Бог унапред обећа преко пророка својих у светим писмима О сину свом, који је по телу рођен од семена Давидовог, А посведочен силно за Сина Божијег Духом светиње по васкрсењу из мртвих, Исусу Христу Господу нашем, Преко ког примисмо благодат и апостолство, да покоримо све незнабошце вери имена Његовог; Међу којима сте и ви позвани Исусу Христу, Свима који су у Риму, љубазнима Богу, и позванима светима: благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.”

Ови пасуси се могу посматрати као “Павловљев поздрав хришћанима у Риму.” Павле их поздравља као слуга Исуса Христоса, који је постао праведник Божији. 

Стих 1 одговара на питање ‘Ко је Павле?’ Он је био Јеврејин који је сусрео васкрслог Господа на путу за Дамаск, и који је био изабран да послужи Господу (Дела 9:15) за ширење еванђеља незнабошцима. 



Павле је објављивао истинско еванђеље засновано на жртвеном систему и пророчанствима из Старог Завета


У стиху 2, апостол Павле је објављивао еванђеље засновано на речима из Старог Завета. Он је дефинисао “еванђеље Божије” као оно “које Бог унапред обећа преко пророка својих у Светим Писмима.” Кроз ове стихове, можемо да видимо да је апостол Павле проповедао еванђеље воде и Духа засновано на жртвеном систему из Старог Завета. Чак и више, стих 2 показује да је Павле био изабран за дело еванђеља. 

Фраза ‘преко пророка својих у Светим Писмима.’ подразумева Божије обећање да пошаље Исуса Христоса, које је установљено у жртвеном систему или пророчанству у Старом Завету. Сва пророчанства из Старог Завета, укључујући Мојсија, Исаију, Језекиља, Јеремију и Данила, носе сведочанство за чињеницу да ће Исус Христос доћи на овај свет и умрети на Крсту након што одузме грехе са света.

Које еванђеље је предавао апостол Павле? Он је проповедао еванђеље воде и Духа које говори о Сину Божијем, Исусу Христу.

Неки људи кажу да су речи из Старог Завета већ извршене, а други држе до исте ствари, пружајући речи из Матеја 11:13 као доказ. Неки веома познати еванђелисти чак игноришу потпуно део са Старим Заветом. 

Међутим, Бог је начинио обећање за нас кроз Стари Завет и Он је испунио своје обећање кроз Исуса Христоса у Новом Завету. Стога, у свету вере, Нови Завет не може да постоји без Старог Завета, и на исти начин, речи из Старог Завета не могу да се испуне без речи из Новог Завета.

Апостол Павле је био изабран за Божије еванђеље. Онда, питање је, “Коју је врсту еванђеља он проповедао?” Он је проповедао чињеницу да је Исус Христос дошао на овај свет и спасао нас од свих наших грехова кроз еванђеље воде и Духа, засновано на Старом Завету. Стога, када год ми проповедамо еванђеље воде и Духа, ми треба то да радимо засновано на пророчанствима и жртвеном систему из Старог Завета. Само онда ће људи доћи до вере да је еванђеље воде и Духа истина, и да је Нови Завет испуњење речју обећаних у Старом Завету.

Од почетка Новог Завета, ми можемо пронаћи да је нагласак био постављен на крштењу Исусовом примљеном од Јована и на Његову крв на Крсту. У исто време суштина из Старог Завета, била је жртвени систем, који је био пут спашавања за грешнике. Он/она требало је да пренесу његове/њене грехе помоћу полагања његових/њених руку на главу понуде за грех и пусте јој крв до смрти да би им греси били опроштени.

Онда, ако је било полагање руку и крви од жртвене животиње ради отпуштања греха у Старом Завету, шта је било у Новом Завету? Ту је било примања крштења Исусовог и Његове крви на Крсту. Чак и више, Високи Свештеник наговештен у Старом Завету (Левитима 16:21) био је једнак Јовану Крститељу у Новом Завету.

Стихови 3 и 4 говоре у вези питања, “Каква је Особа био Исус?” Ови стихови објашњавају Његов својствен карактер. Исус Христос је био физички рођен из Давидове породице и путем Светог Духа, он је био препознатљив као Син Божији по Његовој сили васкрсења из мртвих. Стога, Он постаје Спаситељ дајући воду и крв за оне који верују у Њега. Исус Христос постаје Бог спасења, Краљ над краљевима, и вечити Високи Свештеник на Небесима за оне који верују.

У неким хришћанским теологијама, божанство Исусово се демантује. Овакви теолози кажу, “Он је био само истакнути младић.” Чак и више, сагласно Новој Теологији, “Постоји спасење у свим религијама.” Стога, у слободоумним семинарима, људи инсистирају на томе да се прихвати егзорцизам, Будизам, Католицизам и све остале религије овог света. Ови такозвани Слободни Теолози или Ново Теолози кажу да се све треба поштовати, и стога, сво човечанство треба да се уједини и постане ‘једно’.

Међутим, у Библији је јасно речено да у почетку, Бог створи небеса и земљу. Онда, ко је тај Бог? То је Исус Христос. Име ‘Христос’ значи онај који је био помазан уљем. У Старом Завету, краљ или пророк били су помазани по њиховим главама од Високог Свештеника. Стога, Исус је обраћен као Краљ над краљевима. Особа која демантује Исуса као Бога, не верује у Бога.

Данас, вера људи широм света је повратак Екуменизму заснованом на религијском мноштву. Они славе и обожавају спајајући све врсте елемената од незнабожачких религија као Будизма и Конфуцијанизма. У извесно време, скупови врше обожавање на начин Будиста, а други пут они то чине на начин Хришћана. Да, то је можда бајан спој хране. Међутим, када дођу вери, чистије је боље. 

Стога, одговор на питање у стиховима 3 и 4, ‘Ко је Исус?’ јесте да је Он неко ко је признат као Син Божији Његовом силом васкрсења из мртвих. Христос је постао наш Господ и Спаситељ.

Стихови 5 и 6 говоре о томе како је Павле постао апостол благодарећи Богу. Он је постао сведок у проповеди еванђеља паганима тако да су они могли да приме спасење вером у Исуса Христоса.



Коју врсту ауторитета је имао апостол Павле?


Као што је записано у стиху 7, апостол Павле је имао ауторитет да благослови у име Божије оне који су веровали у Исуса. Ауторитет апостола значи духовну моћ којом постајемо способни да благословимо све људе помоћу имена Исуса Христоса.

Стога, Павле је могао рећи, “Благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.”

Овде, ја бих радо да размислим мало више у вези овог благослова. Овде изгледа да апостол Павле има ауторитет да начини благослов људима, и када год би обавили службу недељом, ми би завршили са благословима. “Божја жеља је да излије ову врсту благослова на свете.” Оригиналне речи за благосиљање су како то следи.

Хајде да кренемо са књигом Бројеви (4. Мојс.) 6:22. “Још рече Господ Мојсију говорећи: Реци Арону и синовима његовим и кажи: Овако благосиљајте синове Израиљеве говорећи им: Да те благослови Господ и да те чува! Да те обасја Господ лицем својим и буде ти милостив! Да Господ обрати лице своје к теби и даде ти мир!”

Арону Високом Свештенику и његовим синовима је било речено, “Тако благословите синове Израиља.” Ако би они благословили Израелце на тај начин, Бог би их заиста благословио као што је рекао у Писму. Када погледамо на све Павловљеве Посланице, можемо да видимо да је обично речено, “Милост Господња нека је са вама.” То показује да нам неће он лично дати благослов, већ је то Господ који ће учинити. Стога, Апостол Павле увек даје благослов светима када год завршава своју посланицу.

Павле је имао ауторитета да даје благослове Божијим људима. Овај ауторитет није био дат свим хришћанским слугама. Уместо тога, ово је било дато само Божијим слугама. Када Божије слуге благосиљају, говоре при томе, тако да заиста желе да упуте благослов, тада Бог заиста то потврђује дајући им Свој благослов. 

Бог даје небески ауторитет не само Својим слугама, већ такође свим наново-рођеним светима. Бог говори, “Којима опростите грехе, опростиће им се; и којима задржите, задржаће се.” (Јован 20:23). Он дарује ту врсту ауторитета свим праведницима. Стога, ни у ком случају се не треба супротстављати наново-рођеним светима или Његовим слугама, јер то је исто што и супротставити се Богу. Бог је даровао ауторитет давања благослова и проклетства подједнако Својим апостолима исто као и Својим слугама и праведницима. 



Апостол Павле је желео да се светима доделе духовни дарови


Хајде да читамо Римљанима 1:8-12. “Прво, дакле, захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа за све вас што се вера ваша гласи по свему свету. Јер ми је сведок Бог, коме служим духом својим у јеванђељу Сина његовог, да вас се опомињем без престанка, Молећи се свагда Богу у молитвама својим да би ми кад Божија воља помогла да дођем к вама; Јер желим видети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење, То јест, да се с вама утешим вером општом, и вашом и мојом.”

Пре свега, за шта је апостол Павле захваљивао Богу? Он је захваљивао Богу ради хришћана у Риму јер су они веровали у Исуса и кроз њих, еванђеље је било проповедано осталим људима.

У стиховима 9 и 10, могло би се поставити питање, “Зашто је апостол Павле желео да оде у Рим у току свог мисионарског путовања?” Разлог за ово је био тај да би се еванђеље воде и Духа проповедало у Риму тог времена, тада би се оно одатле проширило на остатак света. Баш као што Америка данас изгледа као читав свет, у прастаро време, Рим је био центар света што је у пословици било речено, “Сви путеви воде у Рим.” 

Ми смо радили много у делу проповедања еванђеља у Америци. Ако раширимо ово еванђеље воде и Духа у Америци, многи мисионари ће устати и ићи ван у свет да проповедају ово дивно еванђеље осталима. Стога је Павле толико желео да иде у Рим.



Духовни дар о којем је Павле говорио


У стиховима 11, је записано, “Јер желим видети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење.”

На шта је апостол Павле мислио када је говорио да додели неке духовне дарове да би се људи могли утврдити? Духовни дарови о којима је он говорио јесу еванђеље воде и Духа, које проповедамо. У стиху 12, је записано, “То јест, да се с вама утешим вером општом, и вашом и мојом.” Говорити о томе да ће неки духовни дарови бити додељени људима да би их утврдили и охрабрили обостраном вером, како за Павла тако и за њих, било је ради предања еванђеља воде и Духа, Павле је желео да људи имају одмор, утехе, приме благослов, и вођство у истој врсти вере.

Апостол Павле је рекао да жели да се охрабре заједно са обостраном вером указујући да он жуди да проповеда још једном изнова еванђеље воде и Светог Духа Римској Цркви. Сада, сви чланови наше цркве схватају и верују конкретно у еванђеље воде и Духа, али ту се током времена могу појавити неки назови хришћани који не верују у истинито еванђеље. Исто тако, могућно да је Црква у Риму била у потреби да освежи еванђеље. 

Стога, апостол Павле каже да је он могао да се охрабри том обостраном вером у еванђеље. У ствари, ми примамо утеху у Божијем присуству и наша срца се могу одморити у миру захваљујући вери у еванђеље воде и Духа. Ми нећемо бити способни да се одморимо без еванђеља воде и Духа.

Шта више, записано је, “Да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење.” Овај духовни дар је еванђеље воде и Духа. Може се постати Божије дете и примити благослов само када он/она верују у еванђеље воде и Духа.

Међутим, каква корист од тога што људи живе честито или верно путем остављања цигарета и пића и остављања сваке погрешне радње ако такви не знају еванђеље воде и Духа, чак и ако они верују у Исуса на неки начин? Њихова дела немају ничег заједничког са Божијом праведношћу. Праведност Божија је много већа од оне коју имају људска бића. Једноставно је одвући људе у цркву, али је важније да се проповеда еванђеље воде и Духа овим новим верницима да би им се опростили сви њихови греси и да постану Божија деца тако што се обуку у Небеске духовне благослове.

Апостол Павле је желео да свети у Риму буду охрабрени његовом сопственом вером. Зато је рекао, “то јест, да се с вама утешим вером општом, и вашом и мојом.” Стога, апостол Павле је морао да проповеда истинско еванђеље свим скупштинама црквеним да пружи веру, тако да могу да се учврсте његовом личном вером у еванђеље воде и Духа. Он је требало да донесе до верника по црквама у Риму истинито еванђеље водом и Светим Духом.

То је оно што је апостол Павле учинио другачије од осталих еванђелиста у тадашњем свету. У Посланици Римској Цркви, апостол Павле је рекао да жели да преда људима духовни дар, и да их охрабри обостраном вером, својом и вером тих људи. Ово је оно што сви проповедници у постојећим црквама данас треба да науче од апостола Павла. Апостол Павле је проповедао еванђеље воде и Духа којим се могло разликовати истинито братство од оног које је лажно.

Данас, цркве пуштају да групе нових учесника примају науку учећи је у периоду од 6 месеци, и у тој години, они на крају добију крштење. То је то. Они се крсте без обзира да ли знају или не о еванђељу воде и Духа које је испуњено Исусом. Другим речима, чак иако људи постану чланови цркве, они нису способни да постану Божијом децом која су придобила Његову праведност. Сам предмет свештенства данашњег хришћанства је да траже од својих нових верника да запамте Десет Заповести и Апостолско Веровање. Ако би нови верници прошли тест памћења, тада би они били упитани, “Да ли ћеш престати да пијеш? Оставићеш пушење? Да ли ћеш приносити свој десетак сваког месеца? Хоћеш ли водити добар живот?”

Разлог што цркве у Европи, Азији, и све у свету остају на дистанци од Божије праведности је зато што оне теже људској праведности. Данас, подједнако и Кореји, или тако-званом ‘Јерусалиму из Азије,’ опада хришћанска популација. Сада, дошло је време када нико не жели да иде у цркве, као на неки фестивал слављења или поп концерт. Чак и ако људи дођу, устаљене су беседе које пружају младима садржину тема као, ‘Не пушите, живите честит живот, држите Свети Дан одмора и пуно радите као добровољци,’ не чинећи ништа са Божијом праведношћу.

Зато што је човек брз на грех и превише слаб да прекине да греши, он/она имају ослонац на Господа. Стога, када људи дођу у цркву Божију, ми треба да им упутимо еванђеље воде и Духа да би они могли да прибаве Божију праведност. За њих, ми ћемо заиста пренети Божију праведност која каже да смо ти и ја већ ослобођени од греха иако смо ми и даље несавршени.

Имајте то на уму. Човек једино тада може да живи по вољи Божијој, када он/она постану безгрешни, вером у Божију праведност. Човек једино тада може да проповеда еванђеље када је његов/њен лични проблем греха већ решен. Наше дело на ширењу еванђеља за друге сигурно не треба да је ради решења наших личних проблема са грехом. Човек никада не може да проповеда истинско еванђеље другима док он/она не реше сопствене проблеме греха.

Ту је речено да је апостол Павле заиста доделио неке духовне дарове осталима. Дар о којем Павле говори није дар говора језицима или излечење људи, о којима се говори у Пентакосталном Покрету у данашњем хришћанству. Већина хришћана зарад неког чудног феномена као што су визије, пророковање, говор другим језицима, или излечење то види као дарове. 

Међутим, ове ствари нису духовни дарови са Небеса. Видети визије у време молитве не значи да су духовни дар. Подивљали човек или човек који силази са ума, стога што он/она не спава због чудних звукова, који се јављају ноћу и не значе духовне дарове. Ако човек тврди да је способан да говори другачијим језицима и пада несвесно на под испуштајући чудне звукове ‘ла-ла-ла-ла’ палацајући језиком, није знак да је неко примио Светог Духа. Уместо тога, то је симулација ментално нестабилних пацијената у менталним институцијама који дивљају. Међутим, ту је тако звани ‘харизматични препород’ којим инсистирају на томе да уче хришћане како да говоре друге језике или како да приме Светог Духа. Они чине нешто веома погрешно и поседовање њихове вере је потпуно неисправно.

Вода живота од Светог Духа тече из наших срца када ми верно чинимо Божији духовни посао и следимо Господа. Вода са Светим Духом ће потећи у наша срца када умањимо телесна дела и уместо тога следимо духовна дела.

Хришћани треба да прибаве духовне дарове ослобођења од греха вером у еванђеље воде и Духа. Неки кажу да су бројни хришћани управо сада насловљени за пакао кроз катедре данашњих цркви. Ово указује да данашње цркве храбре људску праведност уместо да проповедају Божију праведност.

Браћо, чак и ако је неко нагомилао много људске праведности након посећивања цркви, то не значи да он/она могу примити духовни дар помоћу таквих дела. Ми ћемо узети Божију праведност у наша срца помоћу вере у еванђеље воде и Духа тако да можемо добити духовни дар.

Хајде да читамо стихове 13 до 17. “Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута хтео да вам дођем, па бих задржан досле, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталим незнабошцима. Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима. Зато, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповедати јеванђеље. Јер се не стидим јеванђеља Христовог; јер је сила Божија на спасење свакоме који верује, а најпре Јеврејину и Грку. Јер се у Њему јавља правда Божија из вере у веру, као што је написано: Праведник ће од вере жив бити.”

Апостол Павле је желео да иде у Рим. Међутим, он то није могао јер је био спречен. Стога, он је морао да се моли да се врата за његово мисионарско дело отворе. Попут тога, ми треба да упутимо исту врсту молитве у жељи да проповедамо еванђеље широм света кроз свештеничку литературу. Само када се молимо Божије срце ће се покренути и само када Бог отвори врата и пут за нас бићемо способни да предамо еванђеље воде и Духа широм света.



Павле који је био задужен за све људе 


За кога је апостол Павле рекао да има задужења и на коју врсту задужења је он мислио у стиховима 14 и 15? Он је рекао да је постао дужник и Грка и дивљака, и да им дугује проповед еванђеља воде и Духа. Он додаје да је задужен и за мудре и луде. Стога, он је желео да проповеда еванђеље за те људе у Риму најбоље што може.

Стога, намера апостола Павла је била да пише цркви да би упутио истинско еванђеље. Он је утемељио чак и срца народа унутар цркве у Риму, еванђеље воде и Духа није стојало чврсто у вери, и стога он је сведочио за еванђеље као духовни дар. Стога, он проповеда еванђеље воде и Духа чак и онима који су већ били унутар цркве, подједано као и онима у свету. Он је рекао да је био обавезан за мудре, луде, Грке и све варваре.

Којом врстом обавезе је Павле био обавезан? Он је био обавезан дужношћу да проповеда еванђеље воде и Светог Духа за све људе у свету. Он је инсистирао да преда сву своју обавезу на људе у свету. Исто тако, подједнако и данас људи који имају еванђеље воде и Духа дужни су да проносе еванђеље. Њихова дужност је да подмире дело ширења еванђеља. Ово је разлог зашто ми морамо да ширимо еванђеље воде и Духа читавом свету и у ово време. 

Људи погрешно мисле да је само крв са Крста сво спасење. Међутим, рајско еванђеље Библије носи сведочанство да је еванђеље воде и Духа, оно које је апостол Павле сведочио такође. Стога, у Римљанима поглавље 6, Павле је рекао да је био крштен у Христоса Исуса а такође и у Његову смрт. Зато што су бројни хришћани у Цркви у Риму веровали само у крв на Крсту, Павле је желео да им преда скривену тајну примања крштења Исусовог. Управо тако, ми треба да проповедамо еванђеље воде и Духа онима који нису били у могућности да је чују, премда су они били дуго унутар цркве.

Када су хришћани били упитани да ли поседују грех или не, они су размишљали о том питању лично за себе као о непогодном бићу и без обзира на њихов значај. Међутим, ово питање је у бити веома битно и енормно вредно. Ако су људи одређени да оду у пакао обавезани својим греховима, ко је тамо да их упита ово питање и обезбеди им решење? Само особа која је без греха у његово/њеном срцу након што је била рођена изнова помоћу еванђеља водом и Духом може да упита ову врсту питања и такође да одговори тачно људима. Само рођени изнова свети може учинити да се грешник роди изнова примањем ваљаног еванђеља, тако је, еванђеље воде Светог Духа, оно које грешници никада нису чули раније.

Браћо, чак иако неко верује у Исуса, али није био рођен изнова водом и Светим Духом, тада тај не може ући нити видети Божје Царство. Стога, будите захвални када сретнете људе који допуштају грешницима да приме отпуштање од греха предајући еванђеље воде и Духа. Ви ћете тада примити велики благослов. 



Еванђеље којег се Павле није постидео


У стиху 16, шта је било еванђеље од кога се апостол Павле није постидео? То је било еванђеље воде и Духа. Јер ово еванђеље јесте Божија сила спасења за свакога ко верује, Павле је то назвао као “моје еванђеље” (Римљанима 2:16, 16:25), и он је зарад тога био поносан и важан уместо да се постиди тиме. Разлог што се он није постидео еванђеља воде и Духа било је зато што ово еванђеље чини људе потпуно безгрешним и поништава баријеру од греха која дели сво човечанство од Бога.

Да ли је могуће прање од греха ако људи верују само у еванђеље крви на Крсту? Том врстом вере је наизглед могуће опрати грехе учињене до сада али је немогуће очистити наш будући грех. Стога, људи са овом врстом вере покушавају да оперу своје грехе изговарајући молитве покајања свакодневно. Они исповедају да су њихова срца испуњена само са греховима и да су непоправљиви грешници. Ови хришћански грешници који поседују грех не могу говорити о еванђељу искрено осталима, јер ‘еванђеље’ које имају није више него ‘добра вест’ за њих.

Еванђеље је ‘euaggelion’ на Грчком, другачије, еванђеље које је са способношћу да разнесе све грехове у овом свету. Само исправно еванђеље је попут динамита. То је оно истинско еванђеље које елиминише све грехе у овом свету. Стога, особа налик Павлу, која верује у еванђеље воде и Духа није се постидео еванђеља које је способно да елиминише грех. Данас, сваки хришћанин изгледа постиђен од проповеди еванђеља. Међутим, они који поседују Божију праведност јесу људи који су више почаствовани и сјајни када проповедају еванђеље.

Апостол Павле није имао чак ни мало стида док је проповедао еванђеље. То je било због тога што еванђеље које је он проповедао јесте било еванђеље воде и Духа. То је било стога што је ово дивно еванђеље било Божија сила за спасење свакога који верује.

Ово еванђеље је силно еванђеље које допушта свакоме ко га верује он/она да добије опроштај греха, без обзира коме је упућено њему/њој. Грехови света су потпуно опрани ако слушалац прима еванђеље својим срцем. Међутим, еванђеље само од крви на Крсту пружа непотпуно еванђеље људима, оно је да кажемо, ту да људима говори да је елиминисан само њихов изворни грех и стога њихово додатно сагрешење мора да буде опрано изговарањем дневних покајничких молитви. Међутим ови људи и даље остају са искуством греха.

Да ли је Исус однео само део укупног греха јер Његова моћ није била довољна? Обзиром да Исус зна људе тако добро, Он није оставио за собом ниједну врсту греха. Он је понео са Собом све грехе са водом, крвљу и Светим Духом. Ја верујем да ово дивно еванђеље даје потпуно спасење од греха свакоме ко чује и верује у еванђеље Исусовог крштења и Његовог крварења на Крсту.

Стога, еванђеље има једнаку моћ за свакога укључујући Јевреје и Грке. Еванђеље воде и Духа допуштају подједнако спасење од греха за свакога ко поверује у Исуса док му се проповеда еванђеље. Другачије, када неко преда нешто што није еванђеље воде и Духа, он/она ће примити гнев Божији. Стога је Павле рекао, “Али ако и ми, или анђео с неба јави вам јеванђеље другачије него што вам јависмо, проклет да буде!” (Галатима 1:8). Апостол Павле је јасно рекао да постоји само еванђеље воде и Духа које је истинитије од сваког другог еванђеља.

Зависно од тога да ли је неко незнабожац или Јеврејин, или да ли неко верује у Ислам, Конфуцијанизам, Будизам, Таоизам, бога сунца, или било шта друго, свака особа има шансу да чује еванђеље. Шта више, ово еванђеље воде и Светог Духа пружа шансу за добијање спасења од свих ваших грехова. Стога, ми треба да прихватимо да је Исус Христос Бог, да је Он створио Универзум, да је дошао на овај свет у људском телу да нас спасе, да је Он однео све наше грехе крштењем од Јована, и да је Он примио осуду за наше грехе умревши на Крсту.

Стога, апостол Павле се није постидео еванђељем воде и Духа. Иако еванђеље само Крста, јесте за стид, еванђеље воде и Духа не може да постиди ни у чему; већ је исправно и моћно еванђеље обилато са диком и почашћу. Свако ко верује у ово еванђеље прима изобиље Светог Духа вером у чињеницу да он/она постају деца Божија. Изнова вам кажем да дивно еванђеље воде и Светог Духа никада не може да буде оно еванђеље које ће постидети. Међутим, еванђеље које верује само у крв на Крсту јесте за стид.

Хришћани, да ли се стидите увек када проповедате еванђеље засновано само на крви са Крста? Осетићете стид када предајете и верујете само еванђеље крви које не садржи Исусово крштење. Зато што сте се постидели да проповедате ову врсту еванђеља, ви ћете увек морати да кукате Господу или упућујете фанатичне молитве на страним језицима да би сте задовољили ваше осећаје пре него што изиђете на улицу да би узвикивали “Верујте у Исуса. Верујте у Исуса!”

Тако нешто може да се чини само са поплавом осећања али никада то нећете моћи да учините са трезвеним умом. Због тога они који верују само у крв на Крсту узвикују збркано и проузрокују немир када год изиђу на улицу ради еванђелизације. Иако имају мегафон затворена су им уста, они могу само да узвикују речи, “Исус, за Небо, невера, за пакао.” Међутим, верник у еванђеље воде и Духа пружа еванђеље по веома фином тренду; отвара своју библију, пије чај и разговара са другима.



Шта је речено о еванђељу Божије праведности?


У стиху 17, шта је речено да ће бити откривено у еванђељу Христовом? Ту се говори да је “праведност Божија” откривена у еванђељу Божијем. Божија праведност је потпуно откривена у истинитом еванђељу Божијем. Стога, ту је речено да се Божија праведност открива из вере у веру и да треба живети само по вери. Еванђеље које предаје само крв са Крста не садржи Божију праведност.

Браћо, да ли је овде речено да се упућују молитве са покајањем свакодневно за његове/њене грехе у току дана иако су он/она већ добили опроштај за његове/њене грехе, и да се може постепено посветити до евентуално савршено праведне особе, те да ова врста вере садржи Божију праведност? Ово није нешто у чему је Божија праведност откривена. Оно што открива Божију праведност говори о савршеним стварима. Еванђеље воде и Светог Духа говори о савршеном еванђељу од почетка до краја.

Ти људи се обично свакодневно моле јер чине грехе свакодневно као да морате да правите нову прегачу од смоквиног лишћа да би свакодневно прекривали страну своје срамоте, или можда недељно или месечно. Особа изнова постаје грешник изговарајући свакодневно покајничке молитве које су као прекривање сопствено његовог/њеног осрамоћеног тела са смоквиним листовима. Такво је стање побожног живота оних који верују у еванђеље једино крви на Крсту. Они су они луцкасти који не желе да носе кожну одећу коју су добили од Бога, већ уместо тога уживају да носе прегачу од смоквиних листова.

Исусова крв на Крсту је била резултат Исусовог крштења, и то није била проливена крв на Крсту којом је Исус могао да однесе наше грехе. Он је однео наше грехе у тренутку када се Он крштава, а тек потом долази до Крста носећи све грехе са света, и умире да би окајао грехе са света. Стога, Крст је био резултат крштења које је Он примио. Од Исуса на овамо, однети су наши греси кроз Његово крштење, проливање крви на Крсту било је Његово завршно дело окајања свих наших греха. Исус је примио сву казну за грехе на Крсту јер је Он примио крштење. 

Онда како ми можемо да прибавимо Божију праведност? Ми можемо да постигнемо то тако што знамо и верујемо у еванђеље воде и Духа. Сигурно ћете ме питати, “Да ли онда ви верујете у еванђеље воде и Духа?” Онда ја могу одговорити кратко и јасно ‘Да’ на ово питање. Тајна прибављања Божије праведности је ради веровања у еванђеље воде и Духа.

Разлог за ово је тај што еванђеље воде и Духа јесте истинито и зато што открива Божију љубав и Његову праведност. То је све зато што еванђеље воде и Духа садржи ослобођење од греха које је Бог дао човечанству на дар, начин да се постане Његово дете, благослов од вечног живота којим се може примити Свети Дух, и физички и духовни благослови на земљи.

Апостол Павле је рекао да је Божија праведности потпуно откривена у еванђељу воде и Духа које је он проповедао. Стога, успостављање људске праведности без знања о Божијој праведности јесте налик сагрешењу пред Богом. Чак и више, еванђеље које верује само у крв на Крсту, сем што не садржи Божију праведност, јесте лажно.

Божија праведност указује на ваљано еванђеље воде и Духа које је Он дао. Стари Завет је припрема за Нови Завет а Нови Завет испуњење речи обећања садржаних у Старом Завету. Бог нас је сачувао од греха у свету дајући нам истинско еванђеље у којем је Његова праведност потпуно откривена. Стога је Он спасао човечанство од свег греха.

Баш сада, читав свет треба да се врати еванђељу воде и Духа. Једино еванђеље које спашава људе од греха је изворно еванђеље воде и Духа. Браћо, сав свет се мора вратити еванђељу воде и крви. Оно се мора вратити овом еванђељу воде и Духа, које садржи Божију праведност.

Разлог за то је што еванђеље воде и Духа јесте једина истина која нас може спасити од греха. Само еванђеље које садржи Божију праведност може да нас спасе, да нас учини безгрешним и обрати нас у Божију децу. Шта више, Свети Дух унутар наших срца штити Божији народ и тај Свети Дух се моли за нас, благосиља нас, увек остаје са нама и даје нам вечни живот на дар.

Веома је мучно видети да има још тако много људи који чак нису ни обратили пажњу на ово еванђеље. Ја се надам да свако поверује у ово еванђеље воде и Светог Духа помоћу јасног разумевања Исусовог крштења. Крштење Исусово примљено од Јована није нешто што је Исус прихватио зато што је Он био скроман. Разлог што је Он примио крштење био је тај да би њиме понео све грехе са света. Јован, који је био највећи човек међу онима рођеним од жена, положио је своје руке на Исусову главу када је крстио Исуса. Овај начин је паралелан са полагањем руку Високог Свештеника на главу жртвене понуде без мане из Старог Завета (Левитима 16:21). Исусова смрт на Крсту била је резултат поседовања преузетих грехова на Његово тело, и то је управо паралелно са проливањем крви жртвене понуде за грех и њено умирање након што је била изложена рукополагању.

Зато што је еванђеље воде и Светог Духа напоменуто у оба Старом и Новом Завету, свако ко верује у неко друго еванђеље напустиће све што је оригинално и имаће погрешну веру. Нај важније и ствар на првом месту коју је Исус учинио када је дошао на овај свет било је примање крштења од Јована. Погрешно је да верујете да је Његово крштење само симбол и да мислите да је Исус био крштен из Своје скромности.

Које врста особа су јеретици? То је записано у Титу 3:10, “Човека јеретика по првом и другом саветовању клони се, Знајући да се такав изопачио, и греши, и сам је себе осудио.” Подељен човек је особа која је сама-себе осудила. Само-осуђена особа је она која признаје и исповеда да он/она поседује грех. Стога, хришћанин који каже, “Ја сам грешник” јесте неки подељен човек, то је, јеретик. То је записано, “Човека јеретика по првом и другом саветовању клони се.” 

Зато што је ова врста хришћана искривљена и лоша, безгрешни свети не би требали бити близу таквих јеретика. Такав је онај који самог себе осуђује јер његова вера и религиозни живот су на лошем путу. Особа која се обавезује неопростивим грехом пред Богом је она која не жели да буде без греха путем вере у еванђеље воде и Духа, већ наставља да чини грех који је за одбацивање. Његово потпуно спасење пред Богом је ако каже да он/она јесте и даље грешник. Неко ко је само-осуђени мисли да ако он/она верују у Исуса, има грех и зато назива себе грешником, такви су јеретици насловљени за пакао.

Неки хришћани прилепе налепницу позади на свом ауту која каже, ‘То је моја грешка.’ Ово изгледа као врста упозорења гледано људским очима, али у бити, ту се мисли да су онда све то његове личне грешке, то значи да иде у пакао, поставши подељен човек, и бива проклет као да су све до једне његова лична грешка. ‘То је моја грешка’ необично је рећи за оног који живи честит живот. Међутим, рећи да подржава овакав слоган, он/она који мисле да живе честито, јесте директан изазов Божијим речима које дефинишу људе као злобно семе. Они који плене за оваквим људским особинама евентуално намеравају да приме сву врсту проклетства.

Постоји ли икаква шанса за оне људе међу вама који су само-осуђени? Тада треба још једном изнова да саслушате пажљиво моје беседе из Римљана поглавље 3 где стоји да ослобођење од греха не упућује на Науку Оправдања. Посланица Римљанима детаљно говори о овом. Апостол Павле зна у напред шта ће људи једног дана рећи и стога говори унапред да би постали безгрешни и да би постали истински без греха што се не зове само праведни грешник. Он такође јасно сведочи да је само еванђеље воде и Духа истинито. Стога, ако је природно да ће они који верују само у крв на Крсту бити неуки и мутави док читају посланицу Римљанима.

Посланица апостола Павла Римљанима је тако важно Писмо јер оно сведочи еванђеље воде и Духа. Човек постаје праведник након што поверује у Исуса премда су он/она били изворни грешници пре доласка до вере. Човек постаје истински праведна особа ако не поседује грех у свом срцу. Тако неко може добити у имање исправну врсту вере.

Ја сматрам да иако је у овом тренутку исправна, људска вера није потпуна, њихова вера ће евентуално бити обогаћена савршенством ако употребе ухо за речи воде и Духа кроз изнова рођене цркве. Молим, научите више о еванђељу воде и Духа кроз ове беседе и потврдите речи истине.

Ја верујем да ће нас Бог обдарити са богатством небеских благослова.