Sermons

[1-2] < Римљанима 1:16-17 > Праведност Божија која је откривена у Еванђељу



< Римљанима 1:16-17 >

“Јер се не стидим јеванђеља Христовог; јер је сила Божија на спасење свакоме који верује, а најпре Јеврејину и Грку. Јер се у Њему јавља правда Божија из вере у веру, као што је написано: Праведник ће од вере жив бити.”



Ми морамо да примимо праведност Божију


Апостол Павле није био постиђен еванђељем Христовим. Он је величанствено сведочио еванђеље. Међутим, један од разлога што многи људи плачу кроз своју веру у Исуса је због њихових грехова. То је такође зарад њиховог игнорисања да признају праведност Божију. Ми можемо бити спашени вером у Божију праведност и одустајањем од наше сопствене праведности.

Зашто се апостол Павле није постидео са еванђељем? Пре свега, зато што је у њему била откривена праведност Божија.

Еванђеље, ‘euaggelion’ на Грчком, значи ‘добру вест’. Када је Исус Христос био рођен у Витлејему, Божији анђео се појавио и рекао пастирима који су стражарили над својим стадом у ноћи, “Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.” (Лука 2:14) То је била добра новост- ‘мир, међу људима добра воља.’ Еванђеље Божије нас спашава од свих грехова и пере грехе света. Исус је опрао све наше грехе. Он, Лично, опрао је све грехе оних који се извијају као ларве у брду балеге и они који су грешници у прљавштини.

Најпре, апостол Павле је рекао да је праведност Божија била откривена у еванђељу. Божија праведност је била откривена у еванђељу које је упило све наше грехе. Праведност Божија нам допушта да постанемо свети и праведници. То нам такође допушта да прибавимо вечне животе и будемо безгрешни.

Шта је праведност људског бића? Ми људи волимо да се покажемо пред Богом када имамо нечим да се похвалимо. Покривамо личну гордост чинећи добра дела приказујући људску праведност. Међутим, Исусово праведно дело које нас је спасло од свих наших грехова допушта да Божија праведност буде откривена у еванђељу. То је праведност Божија.

Данас, већина Хришћана проповеда еванђеље без знања о еванђељу праведности Божије. Они кажу, “Веруј у Исуса и бићеш спасен и постаћеш богат.” Међутим, они не уче о еванђељу Божије праведности. Еванђеље изгледа да је више популарно него икада, али већина људи није заинтересовано и не разуме еванђеље. То је слично чињеници да је Библија бестселер, али људи и даље не разумеју заиста њену садржину. Најдрагоценија и корисна ствар у овом свету је еванђеље, које нам је Бог дао.

“Јер се у Њему јавља правда Божија из вере у веру.” Еванђеље Божије је налик оази у пустињи. Исус долази до оних грешника који су починили много грехова и све их пере од њихових грехова. Међутим, људи одбацују дар Његове праведности, којом је опрао грехе света, покушавајући да успоставе своју личну праведност. Људи који користе свој лични напор (услуге, посвећивање, ревност, понуде, покајничке молитве, испосничке молитве, држање Божијег дана, превођење Божије речи у праксу и тако даље), и одбацују Божији дар, јесу они који одбацују Његову праведност. Праведност Божија се може примити само када се одустане од своје сопствене.



Они су сашили себи одело од смоквиног лишћа и облаче се њиме 


У Постању (Мојс.) 3:21, је записано, “И начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и обуче их у њих.”

Први човек, Адам, згрешио је према Богу својим падом зарад лажи Сатане. Оно што су Адам и Ева учинили одмах након што су згрешили било је да су сашили од смоквиног лишћа одело. Одећа начињена од сашивених листова је потпуно супротна од туника начињених од коже. То је било разлика између ‘праведности човека’ и ‘праведности Божије.’ Постање 3:7 каже, “Па сплетоше лишћа смоковог и начинише себи прегаче.” Да ли сте икада сплели ротквичине листове? Ми Корејци исечемо лишће од ротквице и уплетемо их заједно са пиринчаном-сламом и осушимо их. Зими ми скувамо бобову пасту од ове исплетене житарице. То је веома укусно!

Адам и Ева су сплели смоквино лишће и начинили одећу након што су згрешили. То је врста чина доброг дела, само-искушења и само-пожртвовања-сачињавањем људске праведности. То је сопствена праведност, не праведност Божија. Чињеница да су они начинили своја сопствена одела од смоквиног лишћа указује на грех гордости путем покушаја да се сакрију њихови греси тако што чине добра дела пред Богом. Сплести са нечијом праведном оданошћу, само-пожртвовање, само-искушење, службу, и покајничку молитву у одећу, и прекрити грехе у нечијем уму са тиме јесте ‘идолопоклонство,’ којим нараста гордост пред Богом.

Можемо ли сакрити наше грехе у нашим срцима пред Богом шивењем смоквиних листова да би начинили одећу? Можемо ли сакрити наше грехе нашим добрим делима? Никада. Лишће ће у току дана опадати, и у трећи дан, сво лишће ће напокон опасти. Одећа начињена од биља не траје дуго. Људи који шију смоквино лишће и чине одећу, наиме, они који покушавају да буду праведни добром службом Богу својим сопственим делима, не могу да уђу у Царство Небеско. Ми не можемо да примимо опроштај од грехова путем лично наших праведних дела.

Када су Адам и Ева покушавали да сакрију свој грех начинивши одела од смоквиног-лишћа, Бог је позвао Адама, “Где си, Адаме?” У покушају да се сакрије између дрвећа у врту, он рече, “Уплашио сам се, јер сам го; и сакрих се.” Особа која има грех покушава да се сакрије између дрвећа. Дрвеће често указује на човека из Библије. Он/она који имају грехове у срцу покушавају да се сакрију међу људима. Он/она воле да седну у средину, не да седну далеко позади или на челу у цркви где се многи људи сакупљају. Зашто? Јер он/она желе да се сакрију између људи.

Међутим, он/она не могу да сакрију његове/њене грехе пред Богом. Он/она мора да се опросте од његових/њених грехова тако што одустану од његове/њене личне праведности и помоћу вере у праведност Господњу. Они који имају нејасну веру и који не верују у истину такође желе да уђу Царство Небеско, скривају се међу људима исте врсте, али они ће завршити у паклу са онима који покушавају сакрију њихове грехе својим добрим делима. Грешници су дужни да се као такви открију пред Богом и предају му се.

Бог је питао Адама, ко му је начинио одећу од смоквиних листова, “Зашто си узео воћку? Ко ти даде да једеш?” “Ох, Боже, жена коју Ти даде да буде самном, она ми даде са дрвета, и ја једох.” “Ево, зашто си то учинила?” “Змија ме обманула, и ја узех те једох.” Стога Господ Бог рече змији, “Зато што си учинила овакву ствар, проклета си поврх све стоке, и поврх сваке звери у пољу: на свом стомаку ћеш ићи, и прах ћеш јести сваки дан свог живота.” Због тога змија клизи на свом стомаку. Изнова Бог рече Адаму и Еви, “Ви сте такође починили грех. Ви који сте обманути грехом и коловође који сте починили грех и сами сте грешници.” Данас, лажни пророци такође проповедају своје лажно-еванђеље, говорећи, “Примите ватру!” Људи који су обманути њима третираће се на исти начин као лажни пророци и отићи ће у пакао.



Господ је направио тунике од коже за Адама и његову жену


Господ је мислио, “Нећу да пустим Адама и Еву, који су згрешили будући да су обманути Сатаном, као што су. Ја сам у почетку замислио да креирам људе по Свом лику и учиним их Својим синовима, стога ја ћу да их спасем да испуним Мој план.” Овај план је био Божији. Стога, Бог је пренео њихове грехе на животињу, убио је животињу, одрао јој кожу и начинио је тунике од коже и обукао је Адама и Еву у тунике. Он је начинио симбол нашег спасења. У бити одећа од биља начињена од смоквиних листова није могла остати чак ни дан, и морала је да се поправља изнова и изнова опет. Бог је обукао Адама и Еву са вечним животом, говорећи, “Ти, Адаме и Ево, дођите, Ја сам направио нову тунику од животињске коже, обучите се у њих. То је кожа од животиње која је умрла за вас.” Господ је обукао Адама и Еву са туникама од коже благословене Божијом праведношћу да би дао Адаму и Еви нове животе. Господ Бог је начинио тунике од коже за Адама и његову жену и обукао их, баш као што је Бог обукао вернике у спасење Његове праведности.

Међутим, спасење човечанства без спасења Божијег било је исто што и опремити се са одећом сачињеном од смоквиног лишћа. Бог нас је обукао у тунике од коже, што је Божија праведност. Господ је праведнике обукао у ослобођење од грехова дајући нам тело Своје и крв. Он је однео све наше грехове Својим крштењем и распећем да би примио сву пресуду на место нас. Бог је пустио да нам се опросте греси када поверујемо у праведност Божију кроз еванђеље крштења и крви Исусове. То је еванђеље које спашава грешнике од њихових грехова. 

Постоји много људи који покушавају да успоставе своју сопствену праведност, одбацујући праведност Божију у свету. Они морају да одбаце своју сопствену праведност. У Римљанима 10:1-4 је записано, “Браћо! Жеља је мог срца и молитва к Богу за спасење Израиља. Јер им сведочим да имају ревност за Бога, али не по разуму. Јер не познајући правде Божије и гледајући да своју правду утврде не покоравају се правди Божијој. Јер је Христос свршетак закона: који Га год верује оправдан је.”

Израелци су инсистирали на свом легализму да би успоставили своју личну праведност, док су у исто време игнорисали праведност Божију. Бог је људима дао закон да би их држао подаље од греха. Људи имају спознају греха кроз Десет Заповести и имају опроштај за грех вером у праведност Његовог спасења, које их је спасло од грехова кроз систем жртвовања у шатору. Стога, понуда за грех у шатору указује да је Исус исправни представник Божији у Новом Завету. Међутим, Израелци нису знали за ову праведност Божију. 



Зашто је Исус био крштен?


Зашто је Исус био крштен? Јован Крститељ је крстио Исуса да би опрао све грехе са света. Исус је рекао Јовану Крститељу непосредно пре него што је био крштен, “Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду.” (Матеј 3:15) То је разлог зашто је Исус био крштен. Он је био крштен тако да је могао да опере све грехе човечанства. Он је однео грехе са овог света помоћу крштења. “Гле, јагње Божије које узе на се грехе света!” (Јован 1:29) Он је однео све грехе и био је распет да искупи грехе. Али, Израелци нису веровали да је Исус постао савршени Спаситељ грешника.

Израелци нису предали себе праведности Божијој, али Исус је крај закона праведности за свакога ко верује. Крај закона значи да је Исус опрао све грехе света. Христос је био осуђен као проклетник од закона ради освећења свих верника. Он је завршио проклетством од закона. Исус је избавио све људе од њихових грехова. Исус је био крштен да опере грехе свег човечанства. Он је однео грехе света предавши Своје тело Јовану да буде крштено и да на Његово тело буду пренесени сви греси света. Он је на тај начин спасао све људе од њихових грехова. Он завршио осуђен проклетством закона због преузетог греха овог света кроз Своје крштење и распеће. Он нас је савршено спасао од осуде и проклетства закона.

То је био крај закона и почетак праведности Божијег спасења. Исус је на одговарајући начин однео грехе света крштењем помоћу Јована Крститеља и одласком на Крст. Како је могуће да неко има грех у свом срцу, иако истински верује у праведност Исусовог спасења? “Јер се у Њему јавља правда Божија из вере у веру.” Крштење и крв Исусова били су праведност Божија. Веровање у праведност Божију јесте веровање у Исусово крштење и крв.

Праведност Божија се законски испунила Исусовим крштењем. Ја желим да ви верујете у то. Тада ћете бити спашени од свих ваших грехова. Праведност је дата за грешнике да постану безгрешни кроз Исусово крштење. Шта више, праведност Божије осуде било је Исусово распеће. “Христос је свршетак закона.” Божија осуда ће доћи на оне који нису осуђени од када закон постоји. Закон Божији открива грех и доказује да је плата за грех смрт, проклетство и лични пакао. Стога, Исусово крштење и крв на Крсту довршава проклетство закона. Исус је однео све наше грехе и довршио закон са испуњењем све праведости.



Луди носе своје лампе али не носе и уље са собом


Хајде да погледамо у Матеју 25:1-13. Овде је парабола са десет девица које чекају на свог младожењу, Долазак нашег Господа. Хајде да видимо шта је праведност Божија кроз Писмо.

“Тада ће бити царство небеско као десет девојака које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику. Пет од њих беху мудре, а пет луде. И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља. А мудре узеше уље у судовима са жишцима својим. А будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше. А у поноћи стаде вика: Ето женика где иде, излазите му на сусрет. Тада усташе све девојке оне и украсише жишке своје. А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља свог, јер наши жишци хоће да се угасе. А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи. А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата. А после дођоше и оне друге девојке говорећи: Господару! Господару! Отвори нам. А Он одговарајући рече им: Заиста вам кажем: не познајем вас. Стражите дакле, јер не знате дан ни час у који ће Син човечији доћи” (Матеј 25:1-13).

Ту пише да је Царство Небеско налик на десет девица које су понеле своје лампе и кренуле у сусрет младожењи. Ко улази у Царство Небеско? Које од десет девица су ушле у Царство Небеско? Зашто неке девице нису биле способне да уђу у Царство Небеско, иако су оне веровале у Исуса? Господ нам је рекао о томе кроз горњи пасус. Пет од десет девица биле су луде а осталих пет мудре. Луде су понеле своје лампе иако нису понеле уље са њима. Лампе овде означавају ‘цркве’. Чињенично да су оне понеле своје лампе али нису понеле уље са собом представљајући оне који иду у цркву без Светог Духа (уље указује на Светог Духа у Библији).

Шта су луде урадиле? Оне су понеле своје лампе, али нису уље. Човек који није изнова рођен, иако међутим он верује у Исуса, можда предано походи цркву. Свако ће рећи, “Моја црква је истински право-верна.” Сваки хришћанин у овом свету говори тако. Они су веома поносни на свете оце и неке личности у својим деноминацијама. Оне које су биле луде понеле су своје лампе али не и уља у њима, док су мудре понеле уља у својим посудама од лампи.

Шта је људско биће? Људско биће је посуда пред Богом. Он/она су прах. Човек је начињен од праха. Тако су људска бића посуде, које могу да садрже у себи Бога. Мудре су понеле своје лампе са уљем у својим посудама.



Луде девице које имају само лампе без уља којим би гореле њихове емоције


Библија нам говори да постоје луде девице међу људима које верују у Исуса. Оне су понеле своје лампе, али нису уље. То значи да оне нису биле изнова рођене. Да ли фитиљ може дуго без уља? Оно шта ми морамо да знамо је да се лампа без уља брзо угаси, без обзира колико је добар фитиљ. Верници који нису изнова рођени у почетку ипак имају врућу жељу љубави према Господу. То траје око 4 до 5 година. Касније, пламен љубави за Господа утрне. Они су можда схватили да им греси нису отпуштени. 

Они који нису рођени изнова, или су без уља (Светог Духа), говоре ствари као ове: “Ја сам имао добру веру пре пуно година. Био сам добар у почетку, али сада нисам. Ви ћете бити као и ја ускоро.” Они су лажни пророци и лажни свеци који воде религиозни живот без да су изнова рођени. Они морају имати веру спасења јер њихова вера није заснована на уљу (Светом Духу). Њихова вера је заснована само на њиховим емоцијама. Они морају да прибаве спасење вером у воду и крв Исуса Христа и примити уље Божије на дар. Фитиљ представља људско срце.

Девице чекају на младожењу у горњим пасусима. Овде, ми морамо добро схватити културолошку позадину Израелаца. Они имају женидбене церемоније ноћу и то почиње када младожења долази. Тако, невеста мора да чека свог младожењу. Тако је изгледала свадбена церемонија Израелаца.

“А будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше.” У то наста вика, “Гле, младожења долази!” “Тада усташе све девојке оне и украсише жишке своје. А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља свог, јер наши жишци хоће да се угасе.” Луде су биле увек будаласте. Оне су требале да припреме уље пре доласка младожење. Без обзира колико слаб фитиљ од лампе био, Лампа са уљем неће утрнути.

Луде девице које су имале лампе без уља запалише само фитиље. Ово значи да само њихова срца пламте. “Ја се морам изнова родити. водити живот изнова рођене особе, и морам бити испуњен Светим Духом.” Они стварно тако пламте у свом срцу. У време нашег дечаштва, керозинске лампе су се користиле да осветљавају собе ноћу. Ако би пустили да лампа запали траку папира, изгореће у трен ока. Пламен би био веома висок и светао, подједнако он би се веома брзо угасио. 

Луде девице које иду у пакао су оне које пале своја срца (емоције) без уља и чији се пламен вере угаси у онај час када сусрећу Господа. Оне немају Светог Духа у себи. Оне мисле да верују исправно, иако међутим немају Светог Духа. “Дођи, Ти пламени Душе, Дођи” Они су у великом метежу. Тада, жена предана плесању (они то зову плес-Светог Духа), подрхтава својим грудима, говорећи, “Дођи, молим те дођи.” Они су будаласти и луди. Ми морамо бити будаласти ако и даље имамо грех пред Спаситељом. Ми ћемо бити попут будаластих девица ако имамо грех у нашем срцу, иако ми верујемо у Исуса. Никада не будите будаласте девице.



Како може Господ да ожени невесту која има грех?


Господ је свети Бог. Младожења је Бог и Син Божији који нема грех. Бог је наш младожења. Међутим, како заиста можете да сретнете Бога ако поседујете грех? Да ли желите да сретнете Бога и поред греха у вашем срцу? То би било веома глупо и будаласто да би се догодило.

Исус, наш младожења долази на овај свет и чини невесту посвећеном. Он обраћа Своју невесту од праведног народа тако што пере све њихове грехе Својим крштењем. Он их изабира као Своју невесту у Себи. Када се време наврши, пет од њих ће рећи, “Молим, дођи.” Међутим, пет од њих и даље стоје у тами. Како могу оне да обаве свадбену церемонију када су њихова лица у тами? Младожења долази и каже, “Како си?” Лица ових осталих пет невеста била су тамна због њиховог греха. Оне су биле у дубокој тузи јер су њихови греси били прикачени ту и тамо у њиховим срцима

Како може Господ да ожени невесту која јеца због својих грехова? “Хвала ти, Господе, јер си ме овако посветио.” Ова врста људи биће срећна са његовим/њеним духовним младожењом, чак иако су он/она слаби, зато што младожења воли њега/њу и опрао је све његове/њене слабости и грехе. Младожења обично води своју невесту да стави шминку, опрема је одећом и најбољим парфемима и козметиком. Онда, невеста опремљена са свим тим стварима спремна је да се сусретне са младожењом.

Наш Господ је био послат на свет као младожења да нас води тако да можемо да Га сретнемо као Његова невеста. Он нам је дао Своје тело за отпуштање греха на Реци Јордан. “И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца.” (Јован 1:14). Господ је Лично однео све наше грехе па тако ми имамо опроштај од греха вером у Господа. Младожења је однео све грехе Своје невесте на реци Јордан. Господ је спасао Своју невесту од њених грехова тако што је осуђен на Крст.



Можемо ли да купимо Светог Духа са новцем и испробамо? 


Међутим, луде девојке су упитале мудре да поделе уље са њима, јер су њихове лампе догоревале, а младожења је био близу. Можемо ли да поделимо Светог Духа? Можемо ли да купимо Светог Духа новцем? Можемо ли да купимо опроштај од греха добрим делима, опитима или новцем? Мудре су рекле лудима да купе Светог Духа љубазношћу изнова рођених проповедника. Будаласте мисле да су већ обавиле куповину од њих. Оне мисле да могу купити уље са новцем. Оне ревносно воде религиозне животе, мислећи да велика жртвовања и службе, похађање право-верних цркви и понављање молитве могу нешто да им дају.

Али без обзира, нико не може купити ослобођење од греха, које је Господ дао, са нечим земаљским. Будаласти покушавају да потпаљују своје емоције док не дођу пред Господа. Једна од пет лудих девица почела је религиозни живот говорећи, “Ја ћу Те следити, ја ћу отићи горе у планине ради молитви и молитви се непрекидним молитвама. Хајде да служимо Њега, хајде да ван куће проповедамо еванђеље.”

Младожења долази на послетку уз звук велике фанфаре. Луде одлазе да купе уља када младожења треба да дође, али девице које имају опроштај од греха и које су припремиле уље (Светог Духа) одлазе на свадбено весеље. Младожења сусреће невесту након што се Он ваљано припреми. Тада Он закључава врата. Исус није тек насумично изабрао пет девица. Број ‘пет’ значи ‘лепота’ у Библији. Пет девица су оне које су ослобођене од греха добиле милошћу и вером у Његова милостива и праведна дела. Оне су препознале све што је младожења учинио за њих и верују у праведност Господњу, којом је њих учинио праведним. Међутим, остале девице најзад долазе и кажу, “Господе, Господе, отвори нам.” Али Он одговори, “Заиста, Ја вам кажем, не познајем вас.”



Дар Светог Духа можемо да примимо само када су наши греси упијени


Они који нису припремили уље не могу сусрести Господа. Господ ће узети само оне који верују у Божију праведност и чекају на Царство Небеско и оне који су заиста ослобођени од греха у својим срцима, за Царство Небеско. Господ је рекао речи обећања. “Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење греха;” Онда, шта се догађа након отпуштања греха? Библија каже, “Примићете дар Светог Духа” (Дела 2:38). Ако примите еванђеље праведности Божије, греси у вашем срцу ће заиста бити упијени и Свети Дух ће вам доћи. Ми не можемо физички да осетимо Светог Духа Божијег. При свему том, Свети Дух постоји. Ми можемо рећи да немамо греха јер имамо Светог Духа и реч Божију у нашим срцима. То је истинско постојање. Онај ко прими праведност од Господа постаје праведни човек, премда је слаб. Међутим, онај ко нема праведност Господњу остаје грешник.



Јер је овде откривена Божија праведност 


Господ долази помоћу воде и крви. Он нас је спасао од наших грехова Својим крштењем. Он је однео све наше грехе када се крстио и примио свештеничку казну за све наше грехе проливањем Своје крви. Шта су апостоли Јован, Петар и Павле рекли о овоме? Они су сви скупа говорили о Исусовом телу и крви. Они су говорили о Исусовом крштењу и Његовој крви на Крсту. Матеј 3:13-17 тачно описује Исусово крштење. Исус је био крштен да учини грешнике безгрешним и да опере све грехе света у реци Јордан.

Хајде да погледамо у 1 Петровој 3:21. Петар сведочи да је Његово крштење било спомен спасења. “За спомен тога и нас сад спасава крштење, али не прање телесне нечистоте, него обећање добре савести Богу васкрсењем Исуса Христа. Који је с десне стране Богу, отишавши на небо, и слушају Га анђели и власти и силе.” (1 Петрова 3:21-22). 

Ту је записано, “За спомен тога и нас сад спасава крштење, васкрсењем Исуса Христа.” Исусово крштење, којим је однео све наше грехе Својим телом, био је доказ нашег спасења. Чињеница да је Он пролио крв на Крсту јесте доказ о чињеници да смо ми били осуђени за наше грехе. Да ли видите шта вам говорим? Стога, Библија тврди да је Исус Онај који је дошао водом, крвљу и Светим Духом (1 Јованова 5:6-9). Исус је био послан на овај свет у људском телу и однео је све наше грехе на исти начин као што је Арон Високи Свештеник полагао своје руке на жртву да пренесе грехе свег народа.

Вода је спомен нашег спасења; крштење. Записано је да то није прање телесне нечистоте. Овим се не мисли да ми не грешимо након што смо придобили ослобођење од греха. Ми примамо опроштај за грех путем вере у крштење Исусово. Онда, не грешимо ли ми телом? Да, грешимо. Многи људи погрешно разумеју отпуштање греха и кажу као ово, “Ако немате грех у свом срцу, ви нећете изнова згрешити.” Ово је криво тумачење. Библија каже, “Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.” (проповедник 7:20). Тело је и даље слабо. Слабо је док не умре. Оно чини грехе док не умре. “Не прање телесне нечистоте, него обећање добре савести Богу.” Наша свесност се мења у добру савест према Богу кроз нашу веру у крштење и крв Исусову. Нашом савешћу можемо звати Бога нашим Господом и Спаситељом помоћу наше вере у чињеницу да је Господ однео све наше грехе Својим крштењем.



Духовна храна за наша срца јесте крштење и крв Исусова


Храна за срце је крштење и крв Исусова. Храна за срце и спомен који је опрао наше грехе је крштење Исусово. Стога, апостол Петар каже да је крштење спомен, који нас је спасао.

Хајде да погледамо у 1 Петровој 1:22-23. “Душе своје очистивши у послушању истине Духом за братољубље недволично, од чистог срца љубите добро један другог, Као прерођени не од семена које труне, него од оног које не труне, речју Живог Бога, која остаје довека.” Амин.

Ми смо изнова рођени и примили смо опроштај од свих грехова вером у Исусово крштење и Његову крв. Ми смо рођени изнова вером у записану реч Господњу. Ми смо се изнова родили ‘речју Живог Бога, која остаје довека.’ Алилуја! Поновно рођење се догодило кроз реч која живи и пребива вечно. Реч Божија је правило, које указује на мерну дужину. То је референтна тачка за спасење. Мерна дужина Божија за спасење неће се никада променити.

Јован Крститељ је рекао у Јовану 1:29, “Гле, јагње Божије које узе на се грехе света.” Јагње Божије које је било крштено на реци Јордану је истински хлеб живота, који нас спашава Својим телом и крвљу.

Ми смо освећени и спашени вером у реч Божију. Библија каже, “Тако, дакле, вера бива од проповедања, а проповедање речју Божијом,” и “Јер се у Њему јавља правда Божија из вере у веру, као што је написано: Праведник ће од вере жив бити.” (Римљанима 10:17, 1:17). Ми можемо да постанемо праведни вером у еванђеље.

Да ли сте освећени? –Амин- Имате ли икаквог греха? То је еванђеље, добра вест, ‘euaggelion’ на Грчком. Шта је праведност Божија? То је чињеница да је Господ упио све наше грехе дајући Своје тело и крв за нас. Праведност Божија нам допушта да будемо освећени. Праведност Божија је да Исус, који је безгрешан, однесе грехе са света и буде распет за грешнике. То је вода, крштење Исусово које чисти све грехе света. Праведност Божија је била дата кроз чињеницу да је Исус однео све грехе са света Својим крштењем и Распећем. Праведност Божија се састоји од Његовог крштења и смрти, и Крста што је спомен за нашу осуду. То је Божија праведност која је била откривена у еванђељу.