Sermons

[1-3] < Римљани 1:17 > Праведник ће од вере бити жив



< Римљани 1:17 >

“Јер се у Њему јавља правда Божија из вере у веру, као што је написано: Праведник ће од вере жив бити.”



Ми морамо да будемо од вере живи


По чему живи праведник? По вери. Праведник ће живети по вери. У бити, реч ‘вера’ је веома проста, али она је истинска срж Библије. Праведник живи само по вери. По чему живе праведни? Они живе по вери у Бога. Ја се надам да ћемо ми бити осветљени светлошћу овог одељка јер ми имамо тела и Свети Дух станује у нама. Ми тежимо да преведемо многа Писма својим сопственим мислима, не знајући право значење скривено у Библији, премда можемо литерално схватити Библију. Ми истовремено имамо тело и Дух. Стога, Библија каже да ми, праведни, живимо по вери јер су нам опроштени греси.



Али проблем је што тело не може да чини добро 


Али проблем је што ми имамо и тело такође. Стога, у већини случајева, ми смо осуђени по телу. Понекад, ми смо осуђени и распознајемо нешто што се односи на тело, и стога ми не верујемо потпуно у Његову реч када дођемо до вере. Међутим, Библија једноставно каже да праведни живе само по вери. Онда шта то значи? Ви можда мислите, ‘Где су праведни који не живе по вери? Зашто наглашавате овај стих? Није ли то само један стих у Писму?’

Данас, ја желим да вам кажем о овом стиху. Ми морамо да живимо по вери. Ми не схватамо нашу неукост док покушамо да објаснимо нешто, иако мислимо да знамо добро о томе у нашим мислима. Ко је противник против кога се бори грешник? Особа која није рођена изнова бори се са својим личним мислима и својим телом. Особа која је рођена изнова бори се са чиме? Тело и дух у особи боре се једно с другим. Ви се можда чудите зашто понављам оно што већ знате, али ја бих да објасним ово изнова јер је вредно рећи.

Чак и светима у изнова рођеним, његово/њено тело и дух настављају борбу једно с другим јер он/она такође имају тело. Ово је један инстиктивни део у телу који издашно настоји да живи, покушава да манипулише свим проблемима, радије него да живи по вери. То је такође нагонска појава и у телу праведне особе која жели издашно да живи, настоји да досегне савршеност без да учини икакву грешку, што је далеко од живота сагласно вери Божијој по којој им је речено да живе.

Тако, тело праведника такође жели да досегне савршеност чак и духовним радом, покушавајући да се бави са сваким духовним проблемом савршено и нада се да ће у исто време постићи телесно савршенство. Али може ли неко водити живот вере по телу? Управо како је Павле рекао, “Јер добро што хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним.” (Римљанима 7:19), тело никада не чини добро. Ми имамо нагон у телу који жели да се постави пред Богом, чак иако тело не може друго осим да чини зло.



Ми не можемо водити живот по вери телом


Стога јасно говорим, покушај да се живи побожним животом са телом је далеко од поседовања исправне вере. Ми имамо контрадикторна мишљења и нагоне према Богу из прегледаних библијских ставки. Бити савршени у телу и водити живот по вери без икаквог проблема са телом је немогуће. Људско тело је попут праха. Библија каже, “Опомињи се да смо прах” (Псалам 103:14). Оно је попут магле која се појављује за кратко и онда ишчезава јер је несавршено.

Да ли тела рођених изнова и особа које нису изнова рођене имају способност да не греше? Може ли изнова рођена особа избећи сагрешење? Ми не морамо да живимо по вери ако тело може да опстане и да не згреши. Тада да ли би ми били способни да живимо телесном силом? Ми за сигурно знамо да је то немогуће. Проблем да ли ми знамо и препознајемо то, зависи да ли смо или не рођени изнова, тело је преслабо да би настављало са грехом.

Колико знамо о нашим телима? Колико знамо сами о себи? Можда мислите да знате себе за добрих 100%, али ваш само-идентитет је далеко од ваших истинских особина јер ви не верујете заиста да сте пуни греха. Шта мислите колико посто ви познајете себе? Чак и 50% би било превише. Људи обично познају себе највише око 10 или 20%. У стварности, они знају око 10 или 20% о себи, међутим они мисле да познају себе 100%. Када мисле да су учинили ужасне зле ствари, постају збуњени и престају да следе Господа. Онда, питају се да ли или не могу да држе своју веру до краја, и долазе до закључка да је то немогуће.

Блатњава вода и смеће излазе у роју кроз канал телесног ума. Изгледа немогућим да они воде побожан живот по вери. “Ох! мислим да је немогуће и даље следити Господа. Ја мислим да је моје тело постало боље након што су моји греси упијени једном за увек, али моје тело је још увек слабо и убрзо потпуно падам, иако је прошло пуно времена од када сам рођен изнова. Тело је некорисно и ружно.” Ми не знамо све о себи а посебно не желимо да прихватимо ни једну телесну грешку. Па је резултат да не можемо да водимо животе у вери када видимо да многе чулне мисли долазе од тела. Ми никада не можемо водити живот вере путем тела. Шта је тело људског бића? Може ли тело људског бића постати постепено посвећено и живети савршени живот пред Богом ако је то добро истренирано сопственом пробом? То је апсолутно немогуће, и тело не може друго осим да греши до последњег даха.



Онда како праведници живе?


“А кад бисте погрешили, те не бисте учинили свих ових заповести, које каза Господ Мојсију, Све што вам је заповедио Господ преко Мојсија, од дана кад заповеди Господ и после од колена до колена, Ако се буде учинило погрешком, да збор не зна, онда сав збор нека принесе на жртву паљеницу за мирис угодни Господу теле с даром његовим и с наливом његовим по уредби, и једно јаре на жртву за грех. И свештеник нека очисти сав збор синова Израиљевих, и опростиће им се, јер је погрешка и они донесоше пред Господа свој принос за жртву огњену Господу и принос за грех свој ради погрешке своје. Опростиће се свему збору синова Израиљевих и дошљаку који се бави међу њима, јер је погрешка свега народа. Ако ли једна душа згреши не знајући, нека принесе козу од године на жртву за грех. И свештеник нека очисти душу која буде згрешила не знајући пред Господом, и кад је очисти опростиће јој се. И за рођеног у земљи синова Израиљевих и за дошљака, који се бави међу вама, један закон нека буде кад ко згреши не знајући.” (Мојс. 4; Бројеви 15:22-29).

“А кад бисте погрешили, те не бисте учинили свих ових заповести, које каза Господ Мојсију.” Овде у Библији има много порука попут “починити грех ненамерно”. Тело греши ненамерно и чини оно што не треба чинити. Ја вас питам да ли је могуће да тело буде савршено, мада не може да буде савршено, чак и након што имамо опроштај од греха. Тело изгледа савршено праведно на почетку, исправно након што прихватимо избављење. Али чињеница је, то нам не помаже да откријемо себе, већ уместо тога да се сакријемо. Тело је отвара смеће и грехове сво време. Тело увек чини грехе које Бог мрзи. Можемо ли безбројне телесне грехе временом побројати? Да ли тело увек живи по Божијој вољи? Тело је увек оно што Господ не жели. Тело увек греши неконтролисано.

Закон Божији постоји у Десет Заповести и има 613 врста детаљних одредби. “Немој имати других богова предамном. Не чини себи резане ликове. Не узимај име Господа твог Бога залуд. Памти дан Сабата, држи га светим. Поштуј свог оца и мајку. Не убиј. Не чини прељубу. Не кради. Не сведочи лажно против ближњега. Не пожели кућу твог ближњег.” Прве четири заповести су заповести које треба да одрже однос са Богом. Остале заповести, од пете заповести до десете, су заповести које треба да се држе између људи. Али да ли је телу угодно да поштује закон?

Постоје беле пруге на путу за пешаке да безбедно пређу пут. Али тело никада не жели да се држи саобраћајног закона. Људи прелазе пут по тим пругама из страха да их остали људи не посматрају. У бити, они не желе да поштују закон. Они прелазе пут негирајући саобраћајне знаке када никог нема унаоколо.

Тело греши аутоматски. Ако су правилно научени, они ће се држати саобраћајних знакова, било да их остали људи гледају или не. Свеједно, они имају само телесну спознају. Ми мрзимо да прелазимо пут сагласно саобраћајним знаковима и покушавамо да их не поштујемо колико је то могуће.

Онда, шта је сврха закона којег нам је Бог дао? Закон нам даје спознају о греху (Римљани 3:20). Путем закона, ми долазимо до знања да смо грешници који се никада не покоравају Десет Заповести. Ми увек грешимо. Закон увек захтева да чинимо добро и да не чинимо зло. Свеједно, наша тела увек греше јер су превише слаба да држе до закона. Библија говори да праведни живе по вери. Међутим, шта чине праведни, они имају тело, живе ли по вери? Они такође не могу живети по закону својим телима и онда како живе? Праведни живе вером у Господа.

Дух жели да следи жељу Божију, али је тело вечито обавезано грехом, не слуша ни једну од Десет Заповести. Тело греши наизменично, чинећи овај грех данас а онај грех сутра. Постоје греси које тело настоји да чини; више од осталих грехова. Тело људског бића греши читав свој живот. Да ли је то исправно или не?

Хајде да размотримо пету заповест. “Поштуј свог оца и мајку своју.” То је потпуно разумно, и људи покушавају то да држе чак иако они не могу тога да се држе све време. Стога хајде да прескочимо дискусију о томе. Следећа заповест је “Не убиј.” Свако од нас убија остале својим мислима, док у исто време само неколицина људи заиста убијају с обзиром на тело. Свеједно, хајде да прескочимо ово тим пре што је убијање је тако озбиљан грех. Следеће је “Не чини прељубу” и “Не кради.” Ове грехе је лако починити сваког дана живота. Неки људи се не обазиру на таленат за крађу и чин прељубе. Они су чин греха начинили обичајем. Немате ли њихову жудњу, такође? (Библија каже да је жудња такође грех.) Они су такође добри на отуђивању својине од њених власника (крађа). Тело чини ову врсту злих дела када год оно то хоће.

Хајде да претпоставимо да смо починили једну или две врсте греха од десет врсти греха. Може ли нас то учинити праведнима пред Богом? –Не, то не може.- Ми нисмо поштени и праведни по телу пред Богом јер и безначајно мали део греха ипак је грех. Тело изнова греши, грешити ово данас и оно сутра, док не умремо. Тело не може друго осим да греши пред Богом док не умре. Стога, да ли сте икада били чисти и посвећени пред Богом макар на један дан? Хајде да погледамо на тело, раздвојимо га од духа. Да ли нисте икада згрешили пред Богом, постали савршени по телу? Неки греше чак и када спавају. Они уживају у посматрању вулгарних слика чак и док спавају, мисле о дивним женама кроз машту. Ми сви чинимо грех.

Тело чини оно што нам је Бог рекао да не чинимо а не чинимо оно што нам је Он рекао да чинимо. Тело је увек исто чак и након што су наши греси упијени. Како можемо да постанемо савршени? Који је начин за посвећеност ако наше тело не може бити савршено? Међутим, да ли је то могуће кроз Исуса Христа?

Ми смо они који су починили те грехе. Да ли смо згрешили пред Исусом? –Да, ми смо згрешили.- Да ли смо грешни сада или не? –Да, јесмо.- Да ли настављамо да грешимо? –Да, настављамо.- Ми ћемо грешити до дана наше смрти докле год имамо тело. Ми смо бића пуна греха која не могу друго осим да греше до нашег последњег даха. Онда како можемо да будемо ослобођени од свих наших грехова? Најпре, ако још нисте рођени изнова, морате прихватити да сте грешници пред Господом да би се ваши греси исцрпели. Након добијања ослобођења, ми треба да исповедамо не да смо грешници, већ да прихватамо да смо згрешили. Ми треба да прихватимо наше грехе након што се он одрази на нас кроз закон када згрешимо, чак и ако понекад чинимо добре ствари телом под изговором да чинимо добро. Ми морамо да прихватимо грех као такав.



Ми смо посвећени вером


Онда како ћемо да решимо проблем греха након што га прихватимо? Да ли смо посвећени вером да је Исус однео све наше грехе крстећи се од Јована Крститеља и затим да је био осуђен на Крст да би нас избавио? –Да.- Ми смо посвећени вером да су сви греси почињени телом прешли на Исуса када је Он био крштен. Онда шта овај стих, “Праведник ће живети по вери” значи?

Имати веру значи веровати у Дух, не у тело. Само вера у Бога, Његову реч, Његов закон, и Његово избављења могу да нас посвете, и ми можемо бити савршени након што постанемо праведни помоћу вере у Њега. Да ли је то истина или не? То је истина. Тело је и даље слабо и далеко од савршенства, чак и ако постанемо праведници примањем опроштаја од греха. Библија каже, “Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење” (Римљанима 10:10). Али тело је увек слабо и несавршено, баш као и апостола Павла. Стога, ми не можемо да постанемо праведни нити да досегнемо праведност постепено телом. Тело не може да живи праведним животом.

Једини начин на који праведност може опстати је вера у Бога, наиме, да би прихватили опроштај од грехова и благослов, који нам је Бог дао. Ми можемо бити посвећени и остати праведници, док у исто време вечито зависимо од Његове праведности, коју примамо од Бога, и живимо вечите животе нашом вером у Њега. Наши животи зависе од вере у Бога. Тако Библија каже да праведни живе по вери. Ми смо освећени вером и држимо се Божије праведности имајући веру и живећи по њој. Иако међутим тело није праведно, лудо је покушавати постепено се посвећивати јер је то немогуће. Ми можемо да живимо само када примимо Божију помоћ верујући у Њега као нашег Бога, нашег Господа, и нашег Пастира.

Стога апостол Павле каже, “Праведник ће живети по вери,” цитирајући из Авакума из Старог Завета. Он такође каже, “Јер се у њему (еванђељу) праведност Божија открива.” Шта је праведност Божија? Да ли је иста као и праведност људског бића? Да ли се смањењем греха мало по мало посвећујемо? Да ли смо савршени јер више не грешимо након што поверујемо у Исуса или тако што имамо веру?

Само у еванђељу, откривена је праведност Божија и она нас посвећује савршено кроз отпуштање од греха јер ми никада не можемо бити праведни по телу. “Јер се у њему праведност Божија открива из вере у веру.” Ово значи да ми постајемо праведни једино вером. Праведни живе имајући веру у Бога након што постану праведни. Они постају праведни, држе Божију праведност и примају све Његове благослове кроз веру.



Ми морамо живети по вери


Живети по вери је као следеће. Воља људског бића пропада лакше од пешчаног замка, без обзира колико је наизглед јака. Он/она рећи ће, “Ја ћу учинити ово и оно, Господе.” Међутим, тело то не може. Ми живимо по вери у Господа и реч избављења од греха и закона, након примања опроштаја греха. Да ли се тело промени да буде боље природе, висина и мудрост ако водимо живот вером за дуже време? Никада. Стога, живети по вери је апсолутна вера у Бога. Ми постајемо праведни када имамо апсолутну веру у еванђеље и живимо примајући сваки Божији благослов кроз нашу веру у Њега.

Праведник ће живети по вери. Тако је, ми живимо по нашој вери у Бога. Да ли верујете то? –Да.- Јесте ли много очекивали од вашег тела? Да ли сте мислили, ‘Ја очекујем само 20%, од мог тела да је добро, а остало није праведно?’ Међутим, Библија каже да праведни живе по вери. Бог каже да се не може живети по телу; чак ни 0,1%. Можда имате на уму да држите веру док Господ не дође изнова тако да не грешите, а ослањате се помало на тело?

Ми смо праведни по вери у Исуса, упркос колико много грехова смо можда починили. Ми смо грешници у телу ако не верујемо у Исуса, без обзира колико можда били добри. Ми постајемо посвећени када верујемо у Исуса 100%, али постајемо грешници када не верујемо у Њега 100%. Да ли је задовољан Бог са нама обзиром на то колико смо можда мало грехова починили? Чини ли то радост Богу ако смо праведници телима?



Праведност Божија чини нас праведнима


Хајде да видимо Римљанима 3:1-8. “Шта је дакле бољи Јеврејин од других људи? Или шта помаже обрезање? Много свакојако; прво што су им поверене речи Божије. А што неки не вероваше, шта је за то? Еда ће њихово неверство веру Божију укинути? Боже сачувај! Него Бог нека буде истинит, а човек сваки лажа, као што стоји написано: Да се оправдаш у својим речима, и да победиш кад ти стану судити. Ако ли неправда наша Божију правду подиже, шта ћемо рећи? Еда ли је Бог неправедан кад се срди? По човеку говорим: Боже сачувај! Јер како би могао Бог судити свету? Јер ако истина Божија у мојој лажи већа постане на славу Његову, зашто још и ја као грешник да будем осуђен? Зашто, дакле (као што вичу на нас, и као што кажу неки да ми говоримо) да не чинимо зла да дође добро? Њима ће суд бити праведан.” (Римљанима 3:1-8).

Апостол Павле рече, “Ако ли неправда наша Божију правду подиже, шта ћемо рећи? Еда ли је Бог неправедан кад се срди?” Да ли је Бог неправедан и греши ако спашава људска бића Својом милошћу иако он/она телима греше до смрти? Шта је апостол Павле упитао у одговору онима који су му подругљиво упутили, “Како се наша слабост више манифестује, још је више славна праведност Божија која нас спашава од свих наших грехова.” Апостол Павле говори онима који су зачуђени како људско биће које греши читав свој живот може постати посвећено. Он каже да људска слабост открива праведност Божију. Људска бића, чије тело не може друго осим да греши док не издахне, демонстрира величину Божије праведности кроз њихову слабост.

Божија праведност не значи ништа ако неко може бити оправдан својим сопственим настојањима и поред Његове праведности; то јест ако неко може да се спасе 97% Божијом помоћу и са 3% својим сопственим напором. Павле говори да сам Бог савршено спашава оне који настављају да греше до смрти кроз Исуса. Стога, наша не праведност открива се са обиљем Божије праведности. Тело не може друго осим да греши свакодневно до смрти; оно није способно да буде савршено чак ни један дан. Чињеница да је Исус савршено спасао ове несавршене грешнике од њиховог греха откривши праведност Божију пуно више. Стога, апостол Павле каже, “Зашто, не рећи, ‘Хајде да чинимо зла да дође добро?’-као што клеветници и неки тврде да ми кажемо. Њима ће суд бити праведан” (Римљанима 3:8). 

Можемо ли постати праведни по телу? Може ли наше тело постати савршено након примања опроштаја од греха? Тело то не може. Можемо ли ви и ја, оставити све друге људе на свету да се питају, како постати праведник телом? -Не.- Али да ли нас је Господ савршено спасао или не? -Да.- Господ нас је савршено спасао од свих наших грехова. Да ли смо грешни ако верујемо у Исуса свим нашим срцем? -Не.- Ми немамо греха иако можемо бити неправедни. 


Господ каже, “Још сте чули како је казано старима: Не куни се криво, а испуни шта си се Господу заклео. А ја вам кажем: не куните се никако: ни небом, јер је престо Божји; Ни земљом, јер је подножје ногама Његовим; ни Јерусалимом, јер је град великог Цара. Ни главом својом не куни се, јер не можеш длаке једне беле или црне учинити. Дакле нека буде ваша реч: да - да; не - не; а шта је више од овог, ода зла је.” (Матеј 5:33-37). Клети се собом је грех јер не можете одржати оно за шта сте се заклели. Исто је када дајете заклетву или обећање да ћете нешто испуни у будуће. Само верујте у Његове речи, и тада ћете живети. Можете постати праведник ако верујете у Његову праведност и Господ ће вам помоћи ако верујете у Њега.

Постоји много илузија. Ми имамо меру за тело и суд сагласно томе јер имамо тело. Стога, постоји суд у нама који није повезан са вером у Божију реч. Постоје две судије у нама. Један је сопствени и други је Исусов. Обоје покушавају да владају у нама. Ми настојимо да чинимо закон телесни и судимо са њиме јер ми имамо тело. Тело нам каже, “Ти си добар иако настављаш да грешиш. Ја ћу ти одобрити да будеш праведник чак и ако твоје тело није 100% праведно.” Судија по телу вам увек даје добру оцену. 

Међутим, суд Божије праведности тражи од нас 100% безгрешност. Он је свет. Ми можемо постати праведни само помоћу примљеног отпуштања грехова путем вере. Стога, они који верују у Његово еванђеље већ су обогаћени Божијом праведношћу. Ми смо већ постали праведници. Они који верују у Бога заиста живе. Они су благословени Божијом помоћи. Праведни живе по вери. Ово значи да неверници и они који живе по телу не могу живети. Ја сам вам изложио само мали делић велике слике. Ја вам изнова говорим и објашњавам значење у детаље, као што се кувају кости изнова и поново док супа не постане бела. 



Потребна нам је вера


Важно је познавати Библију, али колико верујемо у то је важније. Неки људи верују само у Божију Креацију из Писма. Неки људи верују обоје да је Бог створио небеса и земљу и да је Исус опрао само изворни грех. Они верују да њихови дневни греси треба да се перу свакодневно. Они стварају свој лични суд сагласно закону тела. Колико ми верујемо? Праведни ће живети по вери. Да постанемо праведни и живимо и да живимо ако је могућно једино по вери. Од почетка до краја, нама је потребна вера у Бога.

Колико ви верујете? Да ли вам се догодило да одмерите себе као задовољне, заробљени у чулна мишљења, размишљате, ‘Ја сам потпуно исправан, моје тело је добро’ или ‘Ја сам преслаб да верујем у Бога’? Да ли се догодило да бодујете себе, давајући себи 80% данас и 95% следећег дана, или само 5% извесног дана, мислећи, ‘Било би боље да се нисам родио.’ Да ли размишљате овако? -Да.- Такође и ја.

Ја сам озбиљан понекад на овај начин. Чак и када се ослободим, мислим, “Било би боље да ја нисам поверовао у Господа и упознао Га. Изгледа тешко да би ово неког водило преданим животом по вери. Ово је било ужасавајуће све до сада. Ја сам у дилеми да видим будућност и да се сећан прошлости. Молио сам се да живим живот вере на неки начин до сада. Али нисам био способан да ходим са Тобом све до сада, Господе. Колико сам постао осетљив на грех од када сам упознао Тебе. Многе мисли и критерији су потекле од мене откада сам упознао Тебе. Али сада, ја немам само-поуздања да Те више следим. Зашто? Зато што ја знам да је Бог свет и савршен. Ах! Господе, ја те не могу више следити. Ја немам поуздања.”

Стога, Бог нам каже да живимо по вери јер Он нас добро зна. Он каже, Ти мораш одржати биће праведним и остати благословен у вери. Сви ваши греси су били пренети на Исуса Христа кроз Његово крштење. Ви увек згрешите када се осветли ваше тело законом. Стога прихватите да не можете друго осим да грешите. Да ли је ваш Спаситељ однео све ваше грехе или не? -Да, Он јесте.- Да ли су сви ваши греси пренети на вашег Спаситеља или не? -Да.- Онда да ли имате греха или не? -Не.- Да ли је вас Господ спасао или не? -Да.- Онда ће се хладни и тамни дан обрнути у сунчани дан попут речи у химни: “Сунце је овде у Мојој Души Данас.”



Ми не можемо изнова постати грешници 


Можда је безнадежно када помислимо на будућност, али сунчано је и ведро када погледамо на Господа са вером. Стога, Бог каже да ће праведни живети по вери. Да ли верујете то? -Да.- Ми смо спашени вером а такође и живимо по њој. Како ми верујемо? Ми живимо по вери у Бога. Само праведни могу живети по вери. Да ли верујете то? -Да.- Можете ли се држати Божије праведности помоћу доброг телесног тренинга? -Не.- Може ли праведност Божија постати неважећа када тело чини зло? Да ли ми постајемо изнова грешници? -Не.-

Апостол Павле је рекао у Галатима 2:18, “Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник.” Особа која верује да су сви његови/њени греси били пренети на Исуса Христа кроз крштење и да је Он био осуђен на Крст ради нас има могућност да више никада не падне у грех изнова. Особа која не пориче да је Исусова појава одједном посветила и учинила безгрешним њега/њу јер су сви његови/њени греси били пренети на Њега, онда он/она никада неће изнова бити грешници. Да ли сте од њих? -Да.-

Бог, који нас је спасао, јесте вечито наш Господ и наш Отац. Бог нам увек помаже и са нама је до краја света. То је разлог што Он каже, “Живи по вери. Ја ћу ти помоћи ако верујеш у Мене. Анђели ће служити теби, изнова рођеном.” Анђели су посредници између Бога и нас. Они кажу Господу све о нама. Бог нас чини Својом децом. Ми смо грешници по природи. Ми никада нећемо постати праведници телесним делима, али ћемо постати праведници вером. 

Ми захваљујемо Господу. Господ је постао наш Пастир и Отац по вери.