Sermons

[1-5] < Римљанима 1:18-25 > Они који гуше истину неправдом



< Римљанима 1:18-25 >

“Јер се открива гнев Божји с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди. Јер шта се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио; Јер шта се на Њему не може видети, од постања света могло се познати и видети на створењима, и Његова вечна сила и божанство, да немају изговора. Јер кад познаше Бога, не прославише Га као Бога нити Му захвалише, него залудеше у својим мислима, и потамне неразумно срце њихово. Кад се грађаху мудри, полудеше, И претворише славу вечног Бога у обличје смртног човека и птица и четвороножних животиња и гадова. Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се погане телеса њихова међу њима самима; Који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него Творца, који је благословен ва век. Амин.”



На коме се открива гнев Божији?


Можемо видети да апостол Павле проповеда исто еванђеље као и еванђеље које ми проповедамо. На коме се открива гнев Божији? Осуда Божија се открива на грешницима који гуше истину неправдом, наиме, на онима који имају греха и блокирају истину својим личним мишљењем. 

Апостол Павле јасно каже да се гнев Божији открива, пре свега, на онима који блокирају истину неправдом. Они ће бити осуђени од Бога. На шта ће гнев Божији личити? Гнев Божији ће њихова тела и душе бацити у пакао. 

Ми не смемо мислити да ће само тело бити осуђено јер човек такође има и душу. Стога. Бог ће судити обоје, и тело и душу. Постоје људи који блокирају истину Божију својим земаљским размишљањем. Постоје људи који су противни правди, имају грех. Гнев Божији и Његова осуда се открива на онима који имају грех у отврднутим срцима, и не плаше се Господа.

Апостол Павле говори у Римљанима 1:17, “Праведни ће живети по вери.” Он је такође рекао да су осуда и гнев Божији откривени на онима који блокирају истину својим гресима.



Неверници су под гневом Божијим


Бог је дао и распростро истину спасења по свету. Истина љубави Божије се прострла по земљи. Стога, нема изговора за игнорисање истине љубави Божије. Бог ће осудити све оне који не верују у еванђеље истине и који се супротстављају.

Хајде да размислимо о људима који нису примили љубав истинског еванђеља. Ми видимо шта је Бог направио; наиме вода, трава, дрвеће, небо, птице. итд. Како могу ове ствари да постоје без креатора Бога? Библија каже, “Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог.” (Јеврејима 3:4). Није ли њихова кривица због неверовања у Бога и реч истине?

Стога, разложно је да ће људи који не верују у милостивост и опроштај греха бити осуђени од Бога. Они инсистирају на теорији еволуције. Они истрајно тврде да се универзум природно развио сам по себи. Они такође кажу да је у почетку, била експлозија звана Биг-бенг око 15 билиона година раније, и да тада, неоспорно настају жива бића. Они кажу, изворна реалност живота се мења и развија у рибе, звери и напокон у људе. Ако је ова теорија исправна, човечанство ће напокон претрпети промену у следећу животну форму након једне или две хиљаде година.

“Јер шта се на Њему не може видети, од постања света могло се познати и видети на створењима, и Његова вечна сила и божанство, да немају изговора.” (Римљанима 1:20). Људи негирају и одбацују Бога, мада може изгледати очевидно да је Бог жив када се погледа на чудеса и мистерије природе. Неверници су под Божијим гневом. Многи људи не прослављају Бога или нису захвални, те постају узалудни у својим намерама. Њихова луда срца беху потамнела; тврде сами за себе да су мудри, они постају луди, и мењају славу непоквареног Бога у претставу поквареног човека, птица, четвороножних звери, и створова који пузе. Суд Божији очевидно очекује ове људе. Сви људи који нису рођени изнова, под Божијом су осудом, било да верују у Исуса или не.



Бог препушта невернике у нечистоту


“Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се погане телеса њихова међу њима самима; Који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него Творца, који је благословен ва век. Амин. Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно. Тако и људи оставивши путно употребљавање женског рода, распалише се жељом својом један на другог, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за превару њихову примаху на себи.” (Римљанима 1:24-27).

Шта овај пасус покушава да нам каже? Бог напушта људе који обожавају и служе створења и тако падају у грех. Он такође њих предаје Сатани. Бог дозвољава Сатани да чини како жели. Стога, ми морамо да верујемо у Бога и да будемо спашени свакако. “Јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно. Тако и људи оставивши путно употребљавање женског рода, распалише се жељом својом један на другог.” То је попут Божије забране и оног што проузрокује СИД-а. 

Бог је дао природне односе. Човек треба да живи са женом. Међутим чињеница је да човек има односе са човеком и жена са женом што показује да су они одбацили природне односе које је Бог дао. Књига Римљанима је записана пре око 1900 година. Апостол Павле прориче да ће они који напусте природне односе својих полова платити казну за своје полне изопачености. Божја реч достиже стварност у данашње дане. Ми знамо да СИД-а преовлађује посебно између хомосексуалаца.

Ово је потпуно адекватна казна за њихове сексуалне грехове. Гнев Божији се открива против човека који измени природне односе своје сексуалности. Они заслужују да буду кажњени са СИД-ом. Ова болест је сигурно проузрокована невером у Бога. Бог допушта да се неверницима покваре умови. Другачије речено, несумњиво су проклети од Бога.



Они су супротстављени праведности Божијој


Људи који не воле да чувају Бога у својим умовима налик су следећем. “Да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе лукавства, злоћудности; Шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима, неразумни, невере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви. А неки правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само да то чине, него пристају на то и онима који чине.” (Римљанима 1:29-32).

Шта чине ‘они који практикују такве ствари’ чинећи то за оне који практикују исто зло? Они им ‘одобравају’. Шта чине они који иступају против Бога, са праведнима, који поштују реч Божију? Они врше праведност, говорећи, “Ви сте јеретици.” Праведници врше праведност обзиром да су поверовали у Исуса. Они су благословени.

Људи се саосећају са онима који живе по телу. Једнако при томе, колико да је чудно, они се противе томе, како би ови поверовали у Исуса и постали праведници по опроштењу греха. Такав живот је слуга греха, по томе што они не верују у Бога и не поштују реч истине.

Стога, неверници и Сатана кажу да не требамо бити нити савршено посвећени нити је потребно да су нам потпуно опроштени греси, иако нам они допуштају да верујемо у Исуса Христа. Неверници мисле и говоре, да су они дужни да верују у Исуса, имајући при том грех у свом срцу тако да они могу да оду у пакао. Људи се радују од саме помисли, да, будући да су грешници, они верују у Исуса. Они, који нису познали Бога и не верују у Њега, желе да буду хришћани, не могу живети у Богу, и противити се Њему. Они су противни Божијој праведности. Они су слуге Сатане и свих грехова. Сви који верују у Исуса, али нису рођени изнова, су попут тих људи. Постоји тако много људи назови хришћанима који нису били изнова рођени. Они који верују у Исуса са греховима у свом срцу, не следе речи Божије истине и противе се изнова рођеним хришћанима који су примили опроштај грехова и постали праведнима, вером у истину Исуса Христа.



Они који нису рођени изнова противе се изнова рођенима


Апостол Павле је рекао у Библији да се гнев Божији открива на оне људе који гуше истину у не праведности. Он такође каже да се суд Божији открива са неба на свим нечасним и неправедним људима. Све на земљи је сагласно Божијој истини. Истина је та да је Господ упио све наше грехе. Суд Божији се открива за оне који су против истине и блокирају је. Ми смо научили кроз реч Божију да ће сви верници који нису изнова рођени бити осуђени од Бога. Бог ће осудити оне који нису изнова рођени изнова, чак иако они верују у Исуса.

Верници који нису рођени изнова обично клеветају изнова рођене. Њихова срца испуњава злоба. Они ће припасти паклу. Бог ће их прогнати у пакао. Они су пуни злобе дошаптавају једни другима. Грешници који се дошаптавају против праведних, којима су опроштени греси, биће осуђени. Схватате ли шта мислим? Ми смо дужни да испитамо наше саосећање према њима. Својим греховима они су противни Богу, без знања да су против Њега, шапћу, “То је чудно да они немају грехе. То је веома чудно.”

Праведност Божија се открива на онима који су против Бога својом злоћом. Ти људи доживљавају задовољство када и други чине тако. Они одобравају шаптаче и клеветнике као исправне. Хришћани који нису изнова рођени дошаптавају се и клевећу праведне. Они оговарају и мрзе праведне, поносе се собом, и заједно измишљају зле ствари. Да ли знате да они смишљају зле ствари? Они заједно чине зла дела. Они су против праведних са наизглед добрим слоганом као “Хајде да искрено верујемо у Исуса. Хајде да имамо исправну врсту вере. Будимо светло света.” Они тако чине грех уједињујући се, јер није забавно да сами чине грех.

Стога, Бог је рекао у Псалму 2:4, “Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева,” јер су краљеви са земље против Бога. ‘Ох! То је забавно. Ништа Ми се и никада не може десити без обзира како да Ме изазиваш. Ви момци нудите мито да вас осудим.’ Бог чека време суда јер би ово било за подсмех.



Они који суде праведне биће осуђени од Бога


Они који су против истине Божије и који нису рођени изнова, чине грех. Они који су рођени изнова такође имају злобе и несавршености у телу. Међутим, то је у основи различито, чињеница је. Ми верујемо у Бога и истину. Ми смо примили ослобођење од греха кроз Бога. Међутим, они уопште не верују у Бога. Ови људи су против ‘праведности и истинитог Бога.’ “Зато се не можеш изговорити, о човече који год судиш! Јер којим судом судиш другом, себе осуђујеш; јер то чиниш судећи.” (Римљанима 2:1).

Апостол Павле говори Јеврејима и Хришћанима који нису били рођени изнова и само су били приљубљени закону. Они суде другима, говорећи, “Не убиј, не чини прељубу, не кради, и само служи Бога”, док они сами не држе закон. Само је Бог праведни судија, и само Његова деца, која су изнова рођена, могу судити сагласно речју Божијој. 

Ова врста људи ће бити осуђена јер они суде праведнима произвољно. Бог ће судити свима онима који нису изнова рођени, то ће рећи, Јевреји и легални-хришћани. Гнев Божији је откривен на онима који воде религиозне животе држећи се закона, док у исто време нису рођени изнова, и који верују да ће отићи у пакао ако се не покоравају Богу и да ће отићи у небеса ако раде како је Бог рекао. Особа са вером је она која је постала праведна након што су он/она поверовали у Исуса Христа. Ми морамо да правимо разлику. Они који могу веровати у Бога и водити побожне животе без поновног рођења суде праведнима сагласно својим личним критеријама. 

Међутим, Бог ће их сигурно осудити. Они не знају да су судије себи сагласно личним критеријама. Ох, ви мислите да они који суде праведно без опроштења од греха, погрешном вером, не примајући милост са истином Божијом, да ли мислите да можете да побегнете од суда Божијег? Ови људи одлазе на суд Божији.



Пресуда Божија је праведна


“А знамо да је суд Божји прав на оне који то чине” (Римљанима 2:2). Ми смо сигурни да је суд Божији сагласан истини, усмерен против оних који суде другим људима а у исто време нису рођени изнова, иако верују у Исуса. Ми морамо да знамо да Бог шаље ове људе у пакао и да им Он суди сагласно Својој истини.

Бог шаље грешнике у пакао јер је Његова истина права, и јер је суд Божији исправан. Да ли неко иде у пакао или не није зависно од Доктрине о Предодређености коју проповедају, ‘Бог воли једне, али мрзи друге безусловно.’ Бог изабира све људе у Исусу Христу од оснивања света (Ефесцима 1:4).

Ко год верује да је Исус упио све његове/њене грехе прима ослобођење од греха. Бог је то предодредио. Стога, сви они који нису изнова рођени, чак иако они верују у Исуса, отићи ће у пакао. Они ће отићи у пакао сагласно суду Божијем и то је истина. 

Суд Божији, којим шаље грешнике у пакао, јесте исправан. Зашто? Јер су они одбацили велику љубав Божију и нису примили спасење од Бога нити верују у Њега. То је својствено Њему, сагласно истини, да пошаље оне који нису рођени изнова у пакао.

Неки ће рећи, “Зашто ми Бог није проповедао еванђеље?” Није ли? Бог ти је проповедао еванђеље много пута. Покушај да прихватиш спасење широко отворивши своје очи. Постоји неколико цркви које проповедају истинско еванђеље у овом свету. Међутим можеш сусрести истину ако је заиста тражиш. У мом случају, Ја заиста покушавам да је пронађем! Након проповедања беседи, док још нисам био изнова рођен, молио сам се, “Ох, Господе. Ја сам грешник пред Богом, иако сам проповедао Твоје речи људима као такве. Оно шта сам рекао људима биле су ствари које сам и себи говорио. Ја сам грешник. Молим удовољи ми. Молим спаси ме.”

Ја не знам колико сам покушавао да нађем истину. Бог жели да сусретне сваког ко Га тражи. Бог жели да спаси чак и оне људе који Га не траже. “ Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом.” (Римљанима 9:25). Бог је рекао да је Он наш Спаситељ који долази на овај свет да нас спасе. Људи који су озбиљно тражили Бога сусрешће Га несумњиво. Неки други нису тражили Бога, али долазе до могућности да сретну Господа када им дође проповедник еванђеља и проповеда еванђеље. Неки ће бити заинтересовани за еванђеље, али други неће. И ови други завршавају у паклу, јер су одбацили добру вест.

Меродавно је да они који су заслужили да иду у пакао заврше у паклу сагласно истини Божијој. Они који су заслужили да уђу Царство Небеско достижу веру у Исуса, такође не гледајући на то што они немају за собом никакав подвиг. То се догађа исправним судом Божијим.

Бог не шаље једне у пакао, а друге у Царство Небеско, насумичном проценом Његове наклоности према неким људима. Али уместо тога, Он суди сагласно исправном суду у истини. Стога, ми морамо проповедати еванђеље. “Него помишљаш ли, о човече који судиш онима који то чине, и сам чиниш то! Да ћеш ти побећи од суда Божијег? Или не мариш за богатство Његове доброте и кротости и трпљења, не знајући да те доброта Божија на покајање води?” (Римљанима 2:3-4)



Исус је већ упио све грехе света Својом љубављу


Апостол Павле је говорио грешницима, Јеврејима и хришћанима поштоваоцима закона, који нису примили љубав Исусову нити су рођени изнова, да ће они бити осуђени. Они су одређени да иду у пакао. Ипак шта је еванђеље? У Римљанима 2:4, Бог каже, “Или не мариш за богатство Његове доброте и кротости и трпљења, не знајући да те доброта Божија на покајање води?” Љубав Божија љубав се брижљиво појавила за све људе у својој праведности.

Нико није искључен од милости Божије. Исус је упио све грехе са света. Исус нас је савршено очистио. Да ли је Он упио само изворни грех и опрашта нам наше дневне грехе када год молимо за опроштај ради њих? Не. Господ је већ упио све грехе са света једном и за увек. И, оне који су против Бога и игноришу Његову доброту и љубав. “Како нас је Исус спасао? Како могу да кажем, ‘Ја немам греха’, иако непрестано грешим? Ту нема логике. Како је могао Бог да упије све моје грехе док ја непрестано грешим, иако је Он Спаситељ и Господ Бог?”


Људи мисле сагласно телу као таквом, ипак је Бог већ опрао све грехе света Својом љубављу. Господ долази на свет и савршено упија све наше грехе. Господ зна несавршености и слабости људске (Тело не може друго, осим да греши изнова и изнова). Стога, Он упија све грехе света једном и за увек Својим крштењем и Својом проливеном крвљу на Крсту. Господ зна слабости тела веома добро. “Ја сам те спасао јер знам да ћеш грешити изнова и изнова док не умреш.”

Господ је опрао грехе света. Господ је прихватио свакога од нас путем нашег откупљења. Господ је платио цену греха за све грешнике и очистио нас Својом силом и праведношћу (Исус је био крштен Јованом Крститељем на реци Јордан). Господ допушта да будемо благословени, постанемо Његова деца и тако нас оспособљава да одемо у Царство Небеско путем плаћања цене за наше грехе Својом (крвљу). Господ је обратио грешнике у Своју праведну децу.



Неверници се морају покајати и обратити своја срца Господу


“Или не мариш за богатство Његове доброте и кротости и трпљења, не знајући да те доброта Божија на покајање води?” Бог је осудио оне који презиру и негирају доброту, благодат, кроткост и дуго-трпљење Божије, да оду у пакао. Извесно да је Исус Христос опрао све грехе света, и да је еванђеље распрострањено свуд по свету. Међутим, људи и даље одлазе у пакао јер не верују у то. Исус нас је спасао прањем свих наших грехова да би спречио да одемо у пакао, чак и ако би желели да одемо у пакао презирући кроткост и благодат Његове доброте. Чак и ако жудимо за паклом, Он нас је спасао.

Стога ми морамо веровати у воду и крв Исуса Христа да би били спашени. Верујте, и бићете спашени. Они који презиру љубав и спасење Божије отићи ће у пакао. Пакао је место које је Бог припремио за оне који презиру милост Његовог спасења и благодати Његове доброте. Неверници су већ купили своје карте за пакао. Људи који су одређени да иду у пакао морају се покајати и обратити своја срца Господу. Ви такође морате рећи збогом Царству Небеском уколико немате вере у истинито еванђеље.



Људи иду у пакао јер су одбацили љубав Божију


“Него својом дрвености и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева у који ће се показати праведни суд Бога” (Римљани 2:5). Они који имају горда срца и људи који се нису покајали отићи ће у пакао. Неки људи иду у пакао јер су одбацили велику љубав Божију. Грешници који одбаце истину тврдоглавог срца и баве се својим сопственим мишљењем отићи ће у пакао, ради цене за њихов грех. Они који одбаце Божију љубав и истрајавају у делу молитви окајавања да би постепено стекли очишћење, напокон ће отићи у пакао. Прикупљају Божији гнев до дана откривења и Његовог праведног суда ради тога што негирају Божију љубав.

У Свом плану избављења, Бог је одлучио да спасе грешнике и учини их праведнима, иако нас је Сатана претходно изопачио грехом. Бог је послао Свог Сина да нас спасе и очисти. Међутим, грешници то нису прихватили. Они скупљају Његов гнев пунећи га у посуде до врха одбацивањем Божије љубави и биће суђени на дан гнева и откривења Његовог праведног суда. Праведни суд Божији је слање у пакао оних који имају грехе у свом срцу.

Зашто? Јер је Бог опрао све грехе света и учинио да свако у свету буде спашен вером. Неверници ће сигурно отићи у пакао. Они су јогунасти и добровољно иду у пакао, тако да ће безусловно жалити због своје лудости. Грешници ће отићи у пакао ако не прихвате велику Божију љубав. 

Људи мисле да је Бог неразуман јер Он једне људе шаље у пакао а друге у Царство Небеско, насумично сагласно Свом сопственом ауторитету. Међутим, то није истина. Бог је изумео пакао за оне који се тврдоглаво одричу Његове љубави и истине тако да ће они бити адекватно смештени зарад њихових настојања.

Библија каже да је пакао језеро које гори пламеном и сумпором. Ту је пуно грозних вијугавих црва ради оних који више воле да имају грех. Они ће плакати, “Не, Не. Ја мрзим ово место.” Али Бог ће рећи, “Ја сам опрао све ваше грехе, а ви сте рекли да није важно што имате грех. Стога, Ја сам вам дао црве на дар, био сам пријатељ, али ви нисте хтели опроштај од греха.” “Не, ја ово мрзим, Господе.”

“Ви сте тражили ово, иако можда мрзите то. Ја сам Господ праведни. Ја ћу вам дати оно шта сте тражили. Даћу пакао свима онима који воле да имају грех у својим срцима.” То је исправан суд Божији. Људска бића греше за живота у овом свету, ипак они не треба да игноришу еванђеље спасења Божијег којим су опрани сви греси света.

Људи иду у пакао јер слабо чују. Ми не треба да смо тврдоглави пред Богом. Ми ћемо веровати да је Он већ опрао све грехе света. Ви морате да верујете, чак и ако је то невидљиво.



Бог нам каже да нас Он већ воли


Бог нам каже да нас Он већ воли. “Ја сам већ опрао све твоје грехе.” Ти мораш веровати у ову чињеницу. Када Бог каже да је Он створио небеса и земљу, ми морамо то да верујемо јер је реч Божија истинита. Вера почиње веровањем у Божије речи. Људи верују у нешто само када то схватају својим малим главама и не верују када нешто не могу схватити. Неверници који не верују да је Бог спасао све грешнике од њихових грехова отићи ће у пакао. Они су од оних који шминкају своје умове за одлазак у пакао.

Тако је извесни хришћанин који се једном декларисао јавно, “Исповедам пред Богом да сам грешник док не умрем.” Он је умро и сигурно је отишао у пакао. Он каже Богу, “Изјављујем да сам грешних пред Богом и да никада нећу бити праведник пред Њим.” Он истрајава у бићу грешника до тренутка своје смрти. Он одбацује Божију љубав и истину до свог последњег даха. Онда Господ каже, “Ти си тако веран у својој сопственој вери! То је особина ради које ћеш отићи у пакао сагласно твојој вери. Ја ћу те послати у пакао јер грешници не могу ући у Царство Небеско.”



Да сам поверовао,


Човек који каже, “Изјављујем да сам грешник док не умрем,” отишао је у пакао. Чак ни Господ не може да помогне овим људима. Не само да изјављују да су грешници, већ могу да заврше у паклу сутрадан, ипак они такође уче вернике који им верују, “Ми смо грешници док ме умремо и бићемо грешници када станемо пред Господа.” Стога, многи верници следе исту религиозну рутину. Бог је рекао да ће грешници отићи у пакао. Међутим, безбројни хришћани следе учење данашњег хришћанства. Бог је рекао да ће ови грешници вечито жалити, шкргутати својим зубима у врућем пламену пакла, и говорити, “Да сам поверовао; да сам само поверовао то.”

“Да сам поверовао у чињеницу да је Исус опрао све моје грехе и одбацио своје лично мишљење, ја бих ушао у Царство Небеско!” “Да сам поверовао; да сам само поверовао.” Тамо у паклу је много људи који ће се огласити слично. Они ће рећи, “Да, Да, Да сам поверовао, Да сам примио истину, ја бих био Његов син. Зашто сам био тако тврдоглав....”

Ми праведни, питаћемо Бога у тај час, “Господе, молим да нам покажеш шта грешници сада раде. Они су прогонили нас, праведне.” “Не, то није добро за вас, децо Моја, јер ваша срца ће патити након што виде ваше познанике међу њима. Да ли заиста желите да видите патњу људи које знате?” “Молимо да нам покажеш само једанпута!” Господ може то да покаже некима од нас јер је Он веома великодушан. Хајде зато да претпоставимо да ми то видимо. Тамо ће бити много крикова који се чују, попут: “Да сам поверовао, да сам поверовао.” Ми ћемо се тада питати, “Каква је то вика? Да ли они певају?” “Слушајте пажљиво да ли они певају или се жале.” Људи и жене у пламену певају у хору и жале, “Да сам поверовао.”

Тврдоглави људи ће отићи у пакао све док су они тврдоглави на овај начин. Ми заиста треба да истрајемо на правом путу. Ми заиста треба да истрајемо чврсто у истини. Човек не треба да буде неодлучан. Ми ћемо истрајати када то будемо морали. Сви ми треба да смо истрајни на правом путу и ми морамо да прекинемо нашу истрајност када је то потребно.



Бог ће платити сваком човеку сагласно његовим делима


Бог “ће дати свакоме по делима његовим: Онима, дакле, који су трпљењем дела доброг тражили славу и част и нераспадљивост, живот вечни;” (Римљанима 2:6-7). Бог плаћа свакој особи сагласно њеним делима и суди према њима. ‘Плаћа’ значи ‘награђује у сагласности са делима.’ Која врста особа стрпљиво наставља да чини добро док тражи славу, част, и бесмртност? Он/она су особе које верују у Исусово савршено спасење.

Много је људи у свету, али Бог даје вечни живот само онима који претрпе ради праведности и верују у Његову истину, без обзира шта остали људи кажу. Бог даје славу Царства за оне који желе да постану праведни и желе да имају вечне срећне животе. Они настављају да чине добро и траже славу, част и бесмртност; чекају да постану синови Божији. Они истрајавају и настављају да чине добро да би следили и пратили праведност Божију. Бог даје овим људима вечне животе. Бог им допушта да живе вечне животе и чини их Својом децом. Синови Божији су богови у Његовом Царству.

“А онима који се уз пркос супроте истини, а покоравају се неправди, немилост и гнев.” (Римљани 2:8). “А онима” указује на групу људи који су насупрот благослову. Озлојеђеност и гнев Божији су плата за оне који не поштују Његову праведност, групно се сукобе против истине. 

Они који нису рођени изнова сукобе се и личе на страначке формације. Кроз Корејску историју, наши преци су начинили странке и сукобили се међусобно у политичким проблемима. Водећа група је одлучила сагласно чињеницама ко ће постати краљ. Када неко од породице Лее постане краљ, човек из породице Лее поставља се на високе социјалне позиције док би остали били избачени и прогоњени. Али када би се трон пренео на породицу Ким, све би било потпуно измењено. Људи оформе странке за свој лични напредак, не ради постизања праведних циљева.

Данашње хришћанство је слично овом. Они оформљавају деноминације и секте. Ради чега? Ради групног не слушања истине. Они кажу једногласно да ови имају греха, кроз Исуса су опрани греси света. Они настоје да буду праведници и спашени, али не слушају истину. Они одбацују праведност као јерес, кажу да су у праву и да поседују грех. Господ каже да грешници који расправљају са праведнима и даље греше и сви морају отићи у пакао.

Они који поштују истину и Бога поштују реч Господњу. Ми, праведни верујемо да је суд Божији сагласан истини.



Могу ли хришћанске деноминације да нас пошаљу у Царство Небеско?


Деноминацијска друштва нас не могу послати у Царство Небеско. Моја жена је испровоцирала своју рођену мајку да се разјари рекавши јој, “Религиозна друштва нас не могу послати у Царство Небеско.” Френкли рече, Ја не знам зашто се моја мајка љути управо сада на изјаву. Да ли мислиш да тa религиозна удружења могу послати у Царство Небеско? Ми смо понаособ спашени и улазимо у Царство Небеско вером у реч Божију. Може ли нас религиозно тело Презвитеријанске Цркве послати у Царство Небеско? Може ли деноминацијско тело Баптистичке Цркве да вас пошаље? Може ли Светост Цркве? Може ли Адвентистичка Црква Седмог-Дана? Не. Ми можемо да уђемо у Царство Небеско само када верујемо у опроштај од греха које је Исус спремио за нас.



Ми морамо да боравимо у цркви Божијој


Апостол Павле очевидно раздваја грешнике који ће отићи у пакао од праведника између свих хришћана који ће ући у Царство Небеско. Еванђеље је исто за свакога, Јеврејина и Грка. Овде, Грк представља незнабошце а Јеврејин представља Израелце. Бог није гледао на спољашњу појаву људи. Бог гледа на човека који верује у реч Божију свим својим срцем. Да ли верујете да је Исус Бог? Да ли верујете да је Исус наш Спаситељ? Ми можемо да одемо у Царство Небеско само када верујемо да је Исус однео све грехе са света Својим крштењем. Ми морамо да верујемо у ово и да не издамо. Свети Дух у нама, чува нас да не издамо нашу веру и помаже да поразимо наше непријатеље када смо у опасности. Ми морамо бити пажљиви. 

 

У Библији, постоји парабола о четири врсте тла, од којих нека тла указују на оне који неће бити спашени. Семе посејано на њиховим пољима брзо умире брже него што дође пролеће. То је у овом случају исто што и посејати мртво семе. То има исти резултат, који је смрт. Онда, можемо ли сами по себи одржати нашу веру? Не. Ми можемо одржати нашу веру само кад нам Господ даје силу да истрајемо у свакој неприлици и лечи сваку духовну болест док се не настанимо на чокот истине. 

Божија црква је чокот. Господ нам даје благослове, опоравка, утехе, и вере да истраје у прогонству док не настанимо цркву Божију. Али шта ће се догодити ако се не настанимо на чокоту истине? Ми ћемо умрети брзо. Срца праведних не могу да истрају против Сатаниних напада и напокон постају болесна ако не желе да се удруже са црквом, премда они могу имати многе способности и силе. Да ли примећујете то? Они постепено падају и постају све више некорисни. Библија каже, “Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ће се осолити? Она већ неће бити низашта, осим да се проспе напоље и да је људи погазе” (Матеј 5:13). 

Чак ни праведници нису добри ако живе одвојено од цркве. Они могу зрачити своја светла и бити благословени када пребивају у цркви. Али биће срушени ако живе одвојено од цркве не могу надвладати свет када остану по страни у свету одвојени од цркве. Колико дуго можете да одржите своју сопствену веру? Колико дуго можете да будете одвојени од цркве Божије? Чак и слуге Божије не могу одолети. Међутим ако смо ми калем на чокоту, наше покућство ће бити спашено, и многи људи ће имати опроштај од греха кроз нас. Где је отишао Лот након што је следио чулну пожуду? Он је отишао у Содом. Он је живео лепо тамо. Шта је било резултат? Он је постао руиниран. Моавци и Амонци су настали од Лотових ћерка.

Зашто су потомци који су били против Бога рођени од праведне особе, Лота? То је било јер он беше одвојен од цркве. Разлог зашто ја нисам разочаран ни у које тешко време је тај што је Бог успоставио Своју цркву. Бог благосиља цркву где су праведници окупљени заједно и постаје Пастир и Господ цркве за сваког појединог светог. То је Његово обећање и гаранција.


“Јер који без закона сагрешише, без закона ће и изгинути; и који у закону сагрешише, по закону ће се осудити (Јер пред Богом нису праведни они који слушају закон, него ће се они оправдати који га творе; Јер кад незнабошци не имајући закон сами од себе чине шта је по закону, они закон не имајући сами су себи закон: Они доказују да је оно написано у срцима њиховим што се чини по закону, будући да им савест сведочи, и мисли међу собом туже се или правдају).” (Римљанима 2:12-15).

Особа која не иде у цркву не зна закон данашњице. Тада његова/њена савест постају закон јер он/она не познају закон. Он/она чине зло, иако он/она знају шта је добро а шта лоше у њиховој свести. Тада, то је грех и он/она морају да потраже Господа да би се спасили од греха. Бог сусреће свакога ко заиста жели да Га пронађе. 

Ми морамо тражити милост Божију пред Њиме и морамо веровати у Њега. Ми морамо веровати у Њега све док не одбацимо наш понос. Ми морамо живети по вери. Ми не треба да напустимо цркву Божију; ми морамо тражити, веровати, и пребивати у цркви, иако смо можда немоћни и слаби.



Јеврејски грех


Сада апостол Павле почиње да проповеда еванђеље у пуној мери Јеврејима након раздвајања оних који иду од оних који не иду у Царство Небеско.

“Гле, ти се зовеш Јеврејин, а ослањаш се на закон и хвалиш се Богом, И познајеш вољу, и избираш шта је боље, јер си научен од закона; И мислиш да си вођ слепима, видело онима који су у мраку, Наказатељ безумнима, учитељ деци, који имаш углед разума и истине у закону. Учећи, дакле, другог себе не учиш; Проповедајући да се не краде, крадеш; говорећи: Не чини прељубе, чиниш прељубу: гадећи се на идоле, крадеш светињу;” (Римљанима 2:17-22).

Ми морамо да знамо следеће. Бог је првобитно говорио Јеврејима, тако да су они имали реч Божију и жртвени систем. Он је обећао Месију кроз Јевреје и показао је Свој план кроз Његове јеврејске слуге. Тако да су, Мојсије и сви јеврејски проповедници били Јевреји. Стога, Јевреји су кроз њих разумевали шта ће задовољити Бога и шта је Његов закон био, марљиво рецитовање и памћење речи Божије. При свему том, апостол Павле је рекао, “Гле, ти се зовеш Јеврејин, а ослањаш се на закон и хвалиш се Богом.” Јевреји нису били спашени, иако су се хвалили Богом и одговорном службом приношења жртве. Они који нису веровали сасвим у Исуса као свог Спаситеља су исто што и неверници. То значи да они нису веровали у Божије обећање да ће их Он спасити путем система жртвовања, нити су веровали у Исуса, Спаситеља.

Јевреји ће отићи у пакао јер они нису веровали у Исуса, Спаситеља. Није било користи од полагања руку на главу овце изнова и изнова. Они нису истински веровали да ‘Полагање руку’ значи ‘пренети грехове’ у време Малахије, на крају Старог Завета. Они су сасвим веровали то све до времена Давидовог, али њихови очеви су почели да оклевају у време Соломона. У току доба подељеног Царства, они су обожавали друге богове попут Вала и Астарота а у исто време су формално жртве приносили у Храму. Формалистичка служба жртвовања је исто што и не веровање у Бога. Бог је задовољан када ми верујемо и боравимо у Његовој речи. 


У шаторском жртвеном систему, грех особе се преносио на главу жртвене животиње када би особа положила своје руке на главу жртве. Али они нису веровали у то, учили су друге људе, мислећи да знају шта је било погрешно а шта исправно. То је био јеврејски грех. Нису веровали у истину Божије речи, знајући Његову писану реч, проповедали су реч за друге људе што је било грех за Јевреје.

То је било исто што и неверовати у Бога. То је фатални грех.

“Гле, ти се зовеш Јеврејин, а ослањаш се на закон и хвалиш се Богом, И познајеш вољу, и избираш шта је боље, јер си научен од закона; И мислиш да си вођ слепима, видело онима који су у мраку, Наказатељ безумнима, учитељ деци, који имаш углед разума и истине у закону.” Павле наглашава грех невере међу Јеврејима. 



Испрљали су се пред Богом због вере у Исуса са грехом у срцу


Ми можемо размотрити грешку Јевреја која је иста ко и код већине хришћана данас. Јевреји су исти као они који не верују да им је Исус опростио упијајући све њихове грехе. “Који се хвалиш законом, а преступом закона срамотиш Бога. Јер се име Божије због вас хули у незнабошцима, као што стоји написано” (Римљанима 2:23-24). Прљамо Божије име ако верујемо у Исуса на погрешан начин. То је прљање Божијег имена, ако не верујемо тачно у оно шта је Исус учинио и ако нисмо рођени изнова.

Прљамо Бога веровањем у Исуса без да смо изнова рођени. “Обрезање помаже ако закон држиш; ако ли си преступник закона, обрезање је твоје необрезање постало. Ако, дакле, необрезање правду закона држи, зашто се не би његово необрезање за обрезање узело? И онај који је од рода необрезан и извршује закон, осудиће тебе који си са словима и обрезањем преступник закона. Јер оно није Јеврејин који је споља Јеврејин, нити је оно обрезање које је споља, на телу; Него је оно Јеврејин који је изнутра и обрезање срца духом а не словима, то је обрезање; коме је хвала не од људи него од Бога” (Римљанима 2:25-29). Ми морамо да примимо речи Исусове нашим срцем.



Шта долази као прво, обрезање или закон?


Шта долази као прво, обрезање или закон? Шта је Бог дао Израелу као прво? Обрезање. Бог је реко Авраму да се обреже. Аврам није имао рођеног сина, иако је премда имао 99 година. Међутим, Бог је обећао Авраму сина када је он имао 75 година. Бог је рекао Авраму, “Изиђи изван, и Ја ћу ти дати пуно потомака као што је звезда на небу.” Аврам је веровао у реч Божију и чекао је 25 година. Обећање се напокон испунило након 25 година. Стога, добио је свог сина када је имао 100 година старости. Он је чекао 25 година, иако је био мало разочаран и начинио је пуно грешака док је чекао. Бог је такође обећао да ће дати њему и синовима његовим обећану земљу, Канан која указује на духовно Царство Небеско. 

Након обећаног Царства Небеског, Бог је рекао Авраму и сваком мушкарцу од људи из његове куће да буде обрезан. Бог је рекао да ће обрезање бити знак за договор између Бога и њега. Стога, Аврам је обрезао свој телесни екстремитет. Сви мушкарци из његове куће су обавили тај ритуал. Обрезање је исто што и вера којом верујемо и примамо еванђеље истине. 



Израел се одрекао обрезања у срцу


Међутим, Израел се хвалио да је потомство Аврамово које је обрезано, питали би незнабошце арогантно, “Да ли сте обрезани?” Ми морамо да се обрежемо у срцу. Ми смо спашени када примимо реч да је Исус упио грехе света и верујемо у то својим срцем.

Ни једна земља није била више освајана од Израела. Они су били дубоко у болу као прост народ за око две хиљаде година. Бог је газио Израел. Зашто? Јер они нису веровали.

Они су прљали име Божије јер нису веровали, чак иако је Бог волео Израел и желео да поверује да је Бог опрао све њихове грехе. Он је желео да порази све њихове непријатеље као Пастир Израела и желео је да благослови, љубављу, и да им славу.

Бог је обећао да пружи славу свом народу и начини од њега Себи децу ако би веровали у Њега свим срцем и тада би имали опроштен грех. Кроз пример Израела, Бог упозорава сав народ на свету да ће Он да га пошаље у пакао, уколико они не приме Његово обећање.

Бог је обећао да свако ко верује у еванђеље Његове истине може да прими све благослове које је Исус обећао, чак иако су он/она са недостатком у делима. Једини начин да се отклони осуда Божија је вера у еванђеље. Веруј у то, и тада ћеш бити спашен и способан да се клониш пакла.


Жудим за милошћу Господњом да ми је у свој души.