Sermons

[2-3] < Римљанима 2:17-29 > Обрезање је оно у срцу



< Римљанима 2:17-29 >

“Гле, ти се зовеш Јеврејин, а ослањаш се на закон и хвалиш се Богом, И познајеш вољу, и избираш шта је боље, јер си научен од закона; И мислиш да си вођ слепима, видело онима који су у мраку, Наказатељ безумнима, учитељ деци, који имаш углед разума и истине у закону. Учећи, дакле, другог себе не учиш; Проповедајући да се не краде, крадеш; говорећи: Не чини прељубе, чиниш прељубу: гадећи се на идоле, крадеш светињу; Који се хвалиш законом, а преступом закона срамотиш Бога. Јер се име Божије због вас хули у незнабошцима, као што стоји написано. Обрезање помаже ако закон држиш; ако ли си преступник закона, обрезање је твоје необрезање постало. Ако, дакле, необрезање правду закона држи, зашто се не би његово необрезање за обрезање узело? И онај који је од рода необрезан и извршује закон, осудиће тебе који си са словима и обрезањем преступник закона. Јер оно није Јеврејин који је споља Јеврејин, нити је оно обрезање које је споља, на телу; Него је оно Јеврејин који је изнутра и обрезање срца духом а не словима, то је обрезање; коме је хвала не од људи него од Бога.”



Ми морамо бити обрезани у срцу


“Обрезање је оно у срцу.” ми смо спашени када верујемо срцем. Ми морамо бити спашени у срцу. Бог каже, “Него је оно Јеврејин који је изнутра и обрезање срца духом а не словима, то је обрезање; коме је хвала не од људи него од Бога” (Римљанима 2:29). Ми морамо имати опроштај грехова у нашим срцима. Ако немамо опроштај греха у нашим срцима, нисмо ни обрезани. Човек има једно “унутарње ја и једно спољашње ја,” и свако мора да прими ослобођење од греха изнутра.

Апостол Павле је рекао Јеврејима, “Обрезање је оно у срцу.” Онда шта су Јевреји чинили обрезањем? Они су били обрезани по телу. Међутим, апостол Павле каже, “Обрезање је оно у срцу.” Јевреји су били обрезани споља, али Павле каже да је обрезање оно у срцу. Бог нам каже у нашем срцу када постанемо Његово дете.

Павле није говорио о спољашњем обрезању, већ обрезању и отпуштању греха у срцу. Стога када је рекао, “А што неки не вероваше, шта је за то? Еда ће њихово неверство веру Божију укинути?” (Римљани 3:3) Он је мислио, “Ако неко не верује у срцу.” Он не говори о спољашњој вери, већ каже, “Веруј у срцу.” Ми морамо да знамо шта је апостол Павле мислио и шта је отпуштање греха. Ми такође морамо да научимо како да прибавимо отпуштање греха у нашим срцима кроз Божију реч.

“Ради чега неки не верују?” значи “Ради чега Јевреји нису веровали у Исуса Христа као Спаситеља, иако су Аврамови потомци по телу?” Хоће ли њихова невера учинити веру Божију без ефекта? Зар чињеница да је Бог упио све наше грехе укључујући грехе Аврамових потомака постаје неважећа? Никада. Павле каже да иако Јевреји, који су потомци Аврама по телу, могу да се спасу ако верују да је Исус Христ Спаситељ, Син Божији, који је узео све грехе света кроз Своје крштење и распеће. Они такође кажу да спасење и милост Божија кроз Исуса Христа не може постати неважећа

У Римљанима 3:3-4 стоји, “А што неки не вероваше, шта је за то? Еда ће њихово неверство веру Божију укинути? Боже сачувај! Него Бог нека буде истинит, а човек сваки лажа, као што стоји написано: Да се оправдаш у својим речима, и да победиш кад ти стану судити.” Господ је обећао Својом речи и очистио вернике испуњавањем Свог обећања Лично. Бог жели да покаже Своју правду и праведност онима који имају веру у Исуса кроз Своју реч испуњавањем оног што је Он и обећао када је судио. Иако ми, који смо ослобођени од греха у нашим срцима, такође желимо да будемо суђени по Његовој речи и желимо да победимо Његовом речју када нам се суди.



Апостол Павле говори о спољашњој и унутрашњој личности


Павле говори о својој “спољашњој и унутрашњој личности.” Ми такође имамо спољашњу личност и унутрашњу личност, који су тело и дух. Ми се поистовећујемо тиме. Сада се Павле бави овиме.

У Римљанима 3:5 стоји, “Ако ли неправда наша Божију правду подиже, шта ћемо рећи?” Павле није мислио да је његово спољашње ја чисто. Његово тело је прљаво и непрестано греши док не умре. То укључује све људе у свету. Међутим, ако је Бог спасао људе, неће ли то показати Његову праведност? Неће ли Бог бити праведан ако је Он спасао људска бића, својом спољашњом личношћу наизглед слабом? Стога Павле каже, “Ако ли неправда наша Божију правду подиже, шта ћемо рећи? Еда ли је Бог неправедан кад се срди? По човеку говорим: Боже сачувај! Јер како би могао Бог судити свету?” (Римљанима 3:5-6). Павле објашњава да ми нисмо спашени само зато што је наша спољашност чиста. 

Ми имамо спољашњу и унутрашњу личност. Међутим, Павле има посла са подручјем срца када каже, “Ради чега неки не верују? Хоће ли њихова невера учинити верност Божију без ефекта? Обрезање је оно у срцу.” То није истинита вера ако ми постанемо праведна особа једном и затим грешник следећег дана постављањем наше вере на основу наше спољашње личности која је грешна и поседује слабости.



Спољашњи човек греши док не умре


Апостол Павле није полагао наде у своју спољашњу личност. Они који греше и умивени су, такође имају своју спољашњу и унутрашњу личност. Како се осећају када виде своју спољашњу личност? Они могу само да буду разочарани. Хајде да видимо нашу спољашњу личност. Понекад смо добри, али понекад смо једноставно одбојни. Али Библија каже да је наша спољашња личност била разапета са Исусом Христом. Наша спољашња личност је умрла, и Исус Христ је опростио све грехе наше спољашње личности.

Ми који смо спашени такође смо и учестало разочарани својом спољашњом личношћу када гледамо на нашу спољашњу личност. Ми изгледамо пуни наде када наша спољашња личност чини добро, али постајемо разочарани када она не испуњава наша очекивања. Ми настојимо да мислимо да је наша вера уништена када смо разочарани својом спољашњом личношћу. Међутим, то није у реду. Наша спољашња личност је већ била разапета са Христом. Они који су ослобођени грехова такође греше кроз своја физичка тела. Али да ли је то грех? Да јесте, али то је мртав грех. Он је мртав јер је грех био узет на Крсту са Господом. Грех који почини телесна спољашност није озбиљан проблем, међутим озбиљно је то што наше срце није исправно пред Господом. 



Ми морамо веровати у Бога срцем


Многе не праведности су откривене праведницима управо након примања ослобођења од греха. Стога, Божије спасење ће бити непотпуно ако ми базирамо спасење по нашем спољашњем човеку који не може друго осим да греши сваког момента. Наша вера ће да скрене од вере у Бога, какву је Аврам имао, ако базирамо нашу веру на делима спољашњег тела.

Апостол Павле каже, “Обрезање је оно у срцу.” Ми постајемо очишћени и праведни вером у срцу, не сагласно делима спољашњег човека. Очишћење не зависи да ли наш спољашњи човек чини како Бог говори или не. Да ли разумете ово? Проблем је да имамо и спољашње и унутарње биће и оно се подудара. Стога, ми понекад хоћемо да ставимо више терета на спољашњег човека. Ми постајемо сигурни у нашу спољашњу личност, а разочарани у супротном. Павле каже да ово није права вера.

“Обрезање је оно у срцу.” Шта је заиста истина? Како знамо и верујемо срцем? У Матеју 16, Исус је питао Петра, “А ви шта мислите ко сам ја?” Онда Петар исповеди своју веру, и рече, “Ти си Христос, Син Бога живога.” Петар је веровао својим срцем. Исус је рекао, “Блажен да си, Симоне сине Јонин, јер ти тело и крв нису открили ово, већ мој Отац који је на небесима.” Исус је рекао да је Петрова вера исправна.

Аврам није имао сина. Бог га је водио Својом речи и обећао да ће му Он дати сина и да ће тако бити отац велике нације. Он такође каже да ће Бог бити Бог његов и потомака његових. Бог је рекао Авраму, његовој породици и његовим потомцима да се обрежу ради знака савеза између Бога и Аврама. “Ожиљак од обрезања тела је завет да сам Ја твој Бог,” каже Бог. Аврам је веровао у завет својим срцем. Он је веровао да ће Бог бити Бог његов и да ће благословити његово срце. Он такође верује да ће Бог бити Бог његових потомака након њега. Он је веровао у Божију Личност.



Ми смо постали праведни вером у еванђеље воде и Духа својим срцем


Ми смо постали праведни вером својег срца да је Бог наш Бог, наш Спаситељ. Ми смо спашени вером својег срца. Ми нисмо спашени ничим другим. Ми смо постали праведни вером својег срца да је Бог наш Бог и да је Он упио све наше грехе крштењем Исусовим и Његовом смрћу на Крсту. Вера нашег срца нас је спасла. Стога Библија каже, “Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење.” (Римљани 10:10).

Оно што морамо да разјаснимо у овом тренутку је да смо учињени праведнима вером наших срца, а не путем честитих дела нашег тела. Ми нећемо постати праведни ако Исуса ставимо у околности наше спољашње личности, и говоримо, “Ја ћу упити све твоје грехе, али под једним условом. Ти ћеш бити моје дете ако престанеш да грешиш. Ти нећеш моћи да будеш моје дете ако не учиниш тако.”

Ми смо учињени праведнима вером наших срца. Да ли смо могли да будемо учињени праведнима да је Бог условљавао нашег спољашњег човека? Да ли верујете да вас је Бог спасао односећи ваше грехе кроз Своје крштење на реци Јордан, будући распет и осуђен у место нас? Како верујете ово? Не верујете ли својим срцем? Да ли сте могли бити савршено спашени да је Бог рекао, “Ја ћу вам опростити ваше мале слабости али нећу неке веће. Ја вас нећу ослободити ако не држите ове заповести”?



Ми морамо раздвојити спољашњег од унутрашњег човека


Наше тело, спољашњег човека, је увек слабо и не може стећи праведности од Бога само по себи. Ми смо учињени праведнима вером срца пред Богом јер је Он обећао да ће спасти оне који верују срцем својим. Видеће нашу веру, да смо срцем прихватили оно што је Бог учинио, да је Исус однео и упио све наше грехе, Бог нас чини Својом праведном децом. То је савез са Богом, и Он нас је спасао испуњавањем Свог обећања. 

Бог каже да када Он види веру у нашем срцу, ми тада јесмо Његов народ. Ми морамо да раздвојимо нашег спољашњег човека од нашег унутрашњег човека. 

Нико у свету неће да прими опроштај од греха уколико постави своју полазну тачку на спасење својим телесним делима. “Обрезање је оно у срцу.” Ми смо спашени вером у Исуса Христа помоћу свог срца. Да ли ви разумете ово? “Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење.” (Римљнима 10:10). Апостол Павле очигледно раздваја спољашњег човека од унутрашњег човека.

Наш спољашњи човек је лошији од псећег измета. Он је рђав. Ми не треба да узмемо Аврама као пример. Гледајте на себе. Погледајте ваша рђава тела. Тело је уточиште лукавства у покушају да прибави високу социјалну позицију и да живи у богатству. Не гледа ли тело увек своје сопствене интересе? Тело би било осуђено дванаест пута више на дан ако би се судило по томе како мисли и чини. Тело је против Бога. 

На срећу, Бог не води рачуна о нашем спољашњем човеку, већ Он обраћа пажњу само на нашег унутрашњег човека. Он нас спашава када види да заиста верујемо нашим срцима да је Исус Спаситељ. Он нам каже да нас је Он спасао од свих наших грехова.



Ми се никада не можемо спасити својим личним мишљењем


Хајде да погледамо у наше сопствене мисли. Ми мислимо да можемо веровати само са својим мишљењем. Ми можемо веровати телесним мишљењем, размисли, ‘Ја сам био спашен јер ме је Бог спасао.’ Међутим, ми не можемо да се спасемо нашим мишљењем. Телесан ум се сво време мења и чини зло. Да ли је то тачно? Мисао телесног ума жели да то чини сагласно својим пожудама.

Хајде да претпоставимо да неко он/она верује на основу свог мишљења. Он/она могу имати поверења у своје спасење док би он/она представили мишљење сагласно са својим претходним мишљењем, то јест, ‘Исус је однео све наше грехе у реци Јордан.’ Међутим, зато што мишљење тела није постојано, он/она не могу имати поверења у Своје спасење никада више, једна мала сумња заузима његову/њену мисао спасења. Погрешно изграђена вера заснована на телесном мишљењу пашће доле од удара недоумице.

Ми не можемо заиста веровати у Њега и истину ако полажемо за основу наше вере своје сопствено мишљење. Таква вера је као кућа изграђена на песку, “ И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови, и ударише у кућу ону, и паде, и распаде се страшно.” (Матеј 7:27).

Стога, вера особе која је поверовала својим мишљењем је далеко од вере засноване на Божијој речи. Бог каже, “Да се оправдаш у својим речима, и да победиш кад ти стану судити.” (Римљанима 3:4). Наше спасење треба да је засновано на Његовој речи. Реч постаје тело и станује међу нама, и Бог је Реч. Реч долази на земљу у наличју човека. Исус нас је спасао након 33 године живота које провео на земљи, Он је водио своје апостоле при писању речи обећања, којима је испуњен Стари Завет о чему је Он такође раније говорио Својим слугама. Бог је записао оно што је Он рекао и учинио у Библији. Бог се показао у и са Речи, говорио са Речи и спасао нас са Речју. 


Ми не можемо имати савршено опроштење греха својим сопственим мишљењем, док не поверујемо у Божију реч, мислимо, ‘Мени се чини да сам спашен повремено, али повремено ја не могу веровати у спасење Божије.’ Ми не можемо бити спашени мишљењем јер наше мишљење се непрестано мења и оно није увек истинито. 

Стога, апостол Павле каже да је обрезање оно у срцу и ми верујемо у Његову праведност својим срцем. Када наше срце верује у Његову реч, срце очигледно сведочи за Божије обећање у Старом Завету и испуњењу Његовог савеза. Он нас је спасао савезом Новог Завета помоћу Своје речи. Ми смо спашени и постали смо Божија деца вером у Његове речи нашим срцем. 



Ми смо спашени од наших грехова вером срца у еванђеље воде и Духа 


Ми смо спашени вером јер срце може прихватити Бога, али наше мишљење телесног ума не може Њега да прихвати. Ми постајемо Божија деца вером наших срца, не помоћу дела или мишљења нашег спољашњег човека. Јасно је да ми постајемо Божија деца вером у Његову реч нашим срцима. Да ли верујете својим срцем? Да ли сте обрезани у срцу? Да ли верујете у свом срцу да је Исус ваш Спаситељ? Онај који верује у Сина Божијег има сведочанство у себи. Да ли имате сведочанство од речи да вас је Исус савршено спасао, не сведочанство личног искуства? Да ли имате реч Божију у свом срцу? Да ли имате реч која даје опроштај од грехова? Имајте истинску веру да бисте били спашени вером.

Ми примамо опроштај грехова вером у Божију реч нашим срцима. Међутим, ми смо учестало разочарани када погледамо на слабости нашег спољашњег човека. И онда смо ми склони да се повучемо од наше вере у Бога. Онај који не схвата у потпуности истину јесте у илузији. Већина Хришћана поставља реперну тачку своје вере на своја дела. То је велика грешка. Ми не смемо мерити нашу веру својом сопственом мишљу. Ми не треба да постављамо основу наше вере по вањском изгледу јер тело није погодно. Стари Завет и Нови Завет нам говоре да неко чини право када он/она верују у Божију реч својим срцем. Ми нисмо спашени од грехова путем мишљења или дела, већ само путем вере. Ми не можемо да се спасемо телесним делима. Било да грешимо или чинимо добра дела не чинимо ништа са Богом и Његовом славом. 

Стога, истинита вера значи да смо спашени вером у истинско спасење Божије речи својим срцем. Наша вера је погрешна када наше срце греши и наша вера је исправна када је наше срце право. Исправно понашање долази од исправне вере. Погрешно понашање може доћи споља јер је срце слабо. Али најважнија ствар је да Бог гледа на срце. Бог гледа на срце и испитује га. Бог посматра да ли је срце исправно или не. Бог посматра да ли ми заиста верујемо срцем или не. Да ли схватате? Да ли знате да Бог гледа на наша срца? Бог гледа да ли ми верујемо у Исуса Христа својим срцем када посматра на наша срца. Да ли верујете својим срцем? 

Бог посматра да ли ми верујемо срцем или не када гледа на нас. Он гледа у наша срца. Ми морамо испитивати наша срца у Божијем присуству. Обрезање је оно у срцу. Да ли верујете срцем? Бог гледа на срце. Он гледа на то да ли заиста верујемо својим срцем или не. Он гледа да ли ми заиста знамо истину и да ли ми желимо да наставимо или не. Он гледа када год ми имамо веру у нашим срцима или не и када год ми желимо да следимо Њега и верујемо у Његову реч.



Ту је побожно тело које наглашава важност правог тренутка за поновно рођење


Најважније је имати тачно сазнање о томе шта је Исус Христ учинио и веровати у то својим срцем. Ту је побожно тело које говори браћи и сестрама у нашим црквама да они нису спашени. Ја осећам жалост за душе у том побожном телу. Ја желим да ме разумеју и да их научим еванђељу воде и Духа. Да ли су ваши греси упијени? -Амин.- Да ли верујете то срцем?

Али постоје неки људи који кажу да наша вера није исправна. Они кажу да ми не морамо да верујемо речи како су записане и верујемо само оно шта је доказано научно. Они кажу да је то савршено спасење и савршена вера. Они кажу да изнова рођена особа треба тачно да зна време када су он/она рођени изнова (час, датум, месец). Када се брат Хуанг сретне са неким од њих, особа пита брата Хуанга када је он био рођен изнова, те брат Хуанг одговори да он не зна тачно датум и сат, али да је рођен изнова вером у еванђеље воде и Духа, негде прошле године. Онда он каже да брат Хуанг није спашен.

Наравно, ми можемо рећи тачно време и датум и месец и годину ако истражимо уназад од када смо рођени изнова. Ми можемо рећи када је то било пре подне или после; ујутру, поподне, у време ручка или после вечере. Међутим, спасење припада вери срца. Није важно што се не можеш сетити тачно времена.



Обрезање је оно у срцу


Господ је узео све наше грехе на Себе у реци Јордан и био је распет место нас да би био осуђен за грех. Он је био озлеђен због наших преступа и тучен због наших преступа. Он је однео све грехе нашег спољашњег и унутрашњег човека. Наше душе устају изнова из мртвих и сада ми можемо следити Господа како је Њему угодно, чак иако неки људи могу злобно да нам говоре да ми нисмо спашени.

Шта Библија каже о спољашњем човеку? Изгледа да се све више и више слабости открива након што примимо отпуштање греха. Све наше слабости још нису откривене; многи недостатци ће бити откривени. Међутим, ми смо спашени ако верујемо у нашим срцима да Бог је наш Бог и да је Исус однео све наше грехе у реци Јордан кроз Своје крштење и распеће.

Ми не можемо да се упоредимо са људима који полажу на важности датума када су били рођени изнова и верују само оно што је доказано помоћу науке. Јасно, они нису спашени. Ми верујемо нашим срцима да би постали праведни. Да ли верујете да је Исус Христ наш Спаситељ? -Амен.- Вера почиње од ове тачке и Господ води наша срца од тог тренутка. Господ каже да смо ми Његова праведна деца и да је наша вера истинита. Он благослови наша срца и жели следимо Њега својим срцима по вери. Бог нас води и благослови када идемо са Њиме кроз веру у својим срцима.

“Обрезање је оно у срцу.” Ми смо спашени по вери наших срца. Многи људи на земљи кажу да ће их вера у еванђеље свим својим срцем спасити. Међутим, они заиста додају своја дела у веру. Они узимају у обзир дела спољашњег човека као суштински услов своје вере. Они кажу да веровање у еванђеље воде и Духа не може да их води до спасења јер они мешају веру срцем и њихова лична честита дела.

За резултат, они се више брину о томе колико је добар њихов спољашњи човек и колико често упућују покајничке молитве. Они су далеко од спасења иако међутим они мисле да су спашени од својих грехова.



Добар изглед срца


Ми верујемо да постајемо праведни у нашим срцима. То је чисто раздвајање од спољњег тела и нема ничег са нашим делима. Спасење само по себи није повезано са нашим делима. Да ли сте освежени након што сте научили да су сви ваши греси упијени? Да ли желите да служите Господа са радошћу? Да ли проповедате еванђеље са радошћу? Да ли желите да се упослите у Његовој дивној мисији? Срце постаје захвално и радосно јер Бог признаје нашу веру када поверујемо својим срцем. Стога, срце је веома важно пред Богом.