Sermons

[3-1] Увод у посланицу Римљанима поглавље 3



Павле је рекао да људска невера неће учинити верност Божију без дела. Наставком из поглавља 2, апостол Павле показује у овом поглављу да Јевреји нису помагали незнабошцима. У овом поглављу, Павле упоређује закон и Божији закон праведника, који допушта грешницима да приме Његову праведност и води их до истинског живота. Он такође наглашава у овом поглављу да спасење од греха није кроз наша дела, већ кроз веру у Божију праведност. 


Апостол Павле каже да чак ако Јевреји и остали народи не верују у Божију праведност, њихова невера неће учинити Његову праведност без дела. Бог не може лагати и верност Његове праведности неће нестати. Дело неће бити поништено само зато што Јевреји не верују у Његову праведност.

Праведност Божија коју Павле проповеда не може бити поништена само зато што људи не верују. Когод верује у спасење које је Бог дао грешницима прима праведност Божију, и ова праведност је савршена изван људског морала или мисли. 

Павле је корио оне који нису веровали у Божију праведност чинећи од Њега лажу. Бог каже да је Он потпуно спасао људе од њихових грехова кроз Своју праведност али они нису веровали у то, стога, од Њега су правили лажу. Међутим, Божија праведност није оборена њиховом невером. 



Како је Божија праведност откривена?


Они који не верују у Божију праведност биће осуђени од својих грехова. Ми сви можемо да потврдимо Божију праведност својим спасењем које је Он дао. Они који верују у Његову праведност примају опроштај од грехова и стичу вечне животе. Стога, свако може да буде блажен вером у верност Божије праведности.

Божија праведност није лажна, већ истинита. Свако је лажљивац пред Богом. Али Бог ради како је обећао и испуњава обећања. Стога, Божија верност побеђује људске лажи. Људска бића треба да верују у Божију праведност. Бог не мења оно што је рекао, док људи често мењају своје становиште и суде сагласно њиховим околностима. Бог увек држи истинитим оно што је Он рекао људима.


У Римљанима 3:5 стоји, “Ако ли неправда наша Божију правду подиже, шта ћемо рећи?” Људска не праведност открива праведност Божију.

Божија праведност се даље открива путем наше слабости. Тако је и записано, Исус Лично поступа праведно да би спасао грешнике од њихових грехова. Стога, Божија праведност сија чак и светлије због људске слабости. Ова истина се може наћи у еванђељу воде и Духа, које је испуњено Божијом праведношћу. Разлог за ово је тај што сви људи греше до дана своје смрти а Божија љубав је већа од њихових грехова. Божија љубав спашава све ломљиве грешнике од њихових грехова.

Наш Господ надвладава све грехе света и довршава Своје спасење кроз своје опраштање грехова. Ниједна особа не може да живи безгрешним животом. Откада су људи намерили да оду у пакао, Бог је преузео бригу о њима Својом љубављу, и то је Његова праведност.

Ми људи смо лажљивци од дана како смо рођени одбацивши Божију праведност невером у Његове речи. Човечанство је било одређено за пропаст пред Богом јер ниједно од њихових дела није било прихватљиво пред Његовим погледом. Али Бог нас је спасао од наших грехова Својом љубављу јер се сажалио на нас. Сви људи су одређени да оду у пакао јер су се покварили обманути Сатаном и сваки човек је згрешио. Међутим, Бог је послао Свог јединца Сина да спасе људе из руку ђавола и сила таме.

Апостол Павле каже да људска бића можда и покушају да се понашају пристојно сваког дана, али он/она не могу друго осим да греше читавог свог живота. Међутим, ова људска злоћа открива Божију праведност и љубав. У ствари, људи нису праведни и стога им је потребан гласоноша попут апостола Павла. Он је знао и примио Божију праведност тако да је био настањен Светим Духом. Стога је он могао да проповеда Његову праведност.



Еванђеље које је Павле проповедао било је засновано на Божијој праведности


Еванђеље које је Павле проповедао било је засновано на Божијој праведности. Павле је морао да проповеда еванђеље јер је Бог заволео људе и спасао их од њихових грехова. Божија љубав спасења је у еванђељу воде и Духа. Стога, опроштај од грехова зависи од наше вере у Божију праведност. Међутим, проблем је што људи генерално мисле да треба да живе честито да би се спасили пред Богом. Људска бића не могу бити добра и базирана на њиховим основним инстинктима; почевши добром спољашношћу што само постаје сметња у прихватању Божије праведности. Људи треба да прекину своје фикс идеје о честитом животу да би прихватили еванђеље духовног обрезања, које Бог даје. 

Нико на земљи не може истински бити добар. Онда, како грешници могу да се спасу од свих својих грехова? Они морају одбацити мишљење да треба бити добар у животу да би се спасио. Многи људи неће да одустану од својих мишљења и стандарда; стога, они не могу бити заиста спашени од својих грехова. Божија праведност, која је откривена у еванђељу духовног обрезања, чини нас обавештеним како нам наше непоштење служи само да се демонстрира Божија љубав и како је велика Његова праведност. Из тог разлога, они који верују у Божију праведност, поносни су на Његову праведност а не на своју личну. Праведни хвале само Божију праведност и уздижу Његову праведност у висине јер долази од Бога. 


Апостол Павле учи о улози закона легалисте који верују да ће отићи у Небеса ако чине добро, међутим уколико не живе честито након вере у Исуса, они никада неће стећи Божију праведност. Закон је попут огледала које открива људске грехе. Павле учи како би људи имали царску веру и указује на њихову погрешну веру. Ово је Павлово учење и његово вођство до Божије праведности.

Павле говори онима који следе лажну науку и који не мисле да могу бити праведни и безгрешни након вере у Исуса. Он учи невернике да верују у Божију праведност и да буду слободни од осуде. Павле каже да су они који не верују у спасење Исусовом водом и крвљу под осудом и да отуда они не верују у Бога, што је меродавно за осуду. Он каже да би грешници требали да се врате Божијој праведности и приме Његову праведност да би се ослободили од ужасне осуде.



Да ли можемо и даље да грешимо када верујемо у Божију праведност?


У стиху 7 стоји, “Јер ако истина Божија у мојој лажи већа постане на славу Његову, зашто још и ја као грешник да будем осуђен?” Онда ако смо названи безгрешни, можемо ли слободно грешити? Павле указује на ову тачку. Од онда када вас је Бог спасао својом праведношћу, да ли вам је допуштено да лажете још слободније? Ако верујете то, требало би да знате да нисте упознали Божију праведност и да клеветате Његову праведност.

Данас такође, има много људи који клеветају Божију праведност у својим срцима; то се не разликује много од старих времена. Павле је записао овај Спис пре око 2000 година и поред тога, има људи који су се спетљали својим сопственим начином мишљења.


Данас и даље, већина хришћана још није изнова рођена, и не схвата да ако неко постане безгрешан, он/она могу починити намерни грех. Они који нису рођени изнова клеветају праведне, који су рођени изнова водом и Духом, сагласно мишљењу њихових тела и говоре зло о светима изнова рођенима. Бројни хришћани клеветају поновно рођене хришћане својим неверничким мишљењима. Истинска вера се не може схватити људским телом. Грех је нешто што чините сав свој живот. И праведни и неправедни неизбежно греше. Међутим, они који су одбацили Божију праведност су са грехом док они који верују у њу јесу без греха.

Павле је рекао неверницима, “А што неки не вероваше, шта је за то? Еда ће њихово неверство веру Божију укинути? Боже сачувај!” (Римљанима 3:3-4) Само зато што човечанство не верује у Божију праведност, њихова невера не може укинути Божију праведност. Ако нека особа верује у Божију праведност, он/она су спашени. Међутим, у супротном, он/она не могу примити Његову праведност. То је тако. Божија праведност ће остати непоколебљива заувек. Они који иду у пакао не верују у Исусово крштење и крв и неће бити способни да очисте своје грехе. Божија праведност, којом води вернике до поновног рођења, неће никада бити укинута само зато што људи не верују у њу. 



Божија праведност се не добија захваљујући људском напору


Стицање праведности од нашег Господа неће бити постигнуто нашим људским напором. То је једноставно повезано са нашом вером у истину да је Божија праведност опроштење наших грехова. Особа која верује у истину воде и Духа прима Божију праведност по вери, али ко не верује у Божију праведност прима осуду сагласно истини Божије речи.

Стога, Бог је послао Исуса на овај свет и учинио од Њега камен спотицања и стеном увреда за оне који не слушају Божију праведност. Много је људи који добровољно траже пакао јер не желе да верују у Божију праведност, иако међутим Исус, камен спотицања и стена увреде, даје њима праведност Божију тако што постаје Спаситељ. Подједнако већина злих особа нуде пут за праведност и стицање вечног живота. Чак и особа која учини многа добра дела не може бити ослобођена од уништења ако он/она не верују у Божију праведност, која их ослобађа од греха и рађа изнова.

Зато што је цена за грех – смрт, свако са грехом ће проћи кроз осуду. Исус постаје камен спотицања и стена увреде за оне који покушавају да успоставе своју личну праведност и уђу у Небеса без вере у Божију праведност. Стога, разлог што људи пропадну, иако на неки начин верују у Исуса, је стога што они не верују у Његову праведност.


Неки људи кажу да су грешници који су спашени од својих грехова, али овде нема тако нечега као ‘спашеног грешника.’ Како може неко да постане изнова грешник након што је спашен од греха? Неко је безгрешан ако је спашен од греха, и неко је грешан ако није још прибавио спасење од греха. Тамо у Царству Небеском неће бити пожељни појединци са грехом. Бог каже, “Зато се неће безбожници одржати на суду, ни грешници на збору праведничком” (Псалам 1:5)

Људи постављају себи велико питање како могу постати праведни док свакодневно чине грехе. Међутим, није потребно да брину о томе. Постати праведан вером у Божију праведност могуће је само зато што је Господ већ примио све грехе света на Себе, упоредо са њиховим будућим греховима, примивши крштење на реци Јордан и умревши на Крсту, тиме је испунио сву Божију праведност. Грешници могу постати праведни само путем вере у Божију праведност. Да ли сте и даље дужник чак и ако су сви ваши дугови исплаћени?

Наш Господ елиминише све наше грехе Својом праведношћу. Господ је спасао оне који имају потпуну веру у еванђеље воде и Духа, и ништа их не спречава, без обзира колико слаби они били. Ми сви можемо постати праведни вером у Божију праведност.



Људско мишљење нас води у смрт


Људско мишљење нас води у смрт и оно потиче од телесног ума. Духовно мишљење потиче од вере у Божију праведност. Могуће је да ђаво доминира људском мишљу. Људска бића немају другог избора већ да греше својим телима. Међутим, особа која има веру у Божију праведност постаје праведна вером у крштење и крв Исусову. Не може се постати праведним удаљавањем од греха. Не може се постати безгрешним путем од физичке трансформације до досезања светости. Луцкасто је да хришћанин мисли како он/она могу ући у Небеса тако што ће постати света особа која никада не чини грех пред Богом.

Ми се можемо спасити од свих наших грехова одједном путем вере у Божију праведност. Шта више, сваки грешник може бити потпуно спашен од својих грехова уколико он/она верују у милост еванђеља воде и Духа, које води вернике до поновног рођења. То можда изгледа немогуће да неко постане безгрешан са људске тачке гледишта. Међутим, то је могуће путем вере у реч Божију. Не може се живети без сагрешења кроз људско тело, али срце постаје безгрешно када неко заиста верује у Божију праведност. Људском телу је потребно задовољење његових пожуда и тада је немогуће да се тело уздржи од сагрешења пошто оно непрестано чезне за задовољством. Бог говори истину; да неко може постати праведник само путем вере у еванђеље воде и Духа, које је наш Господ дао. Ми не можемо ући у Царство Небеско чинећи добра дела нашим телом. Ми можемо само ући у Царство путем вере у праведност Божију.



Постоји разлика између духовног ума и телесног ума


Телесни ум не може да схвати истину да он може постати безгрешан само путем вере и да су способни да постану праведни, рођени-изнова хришћани. Зато што мисле да особа окајава своје погрешне радње, он/она ће згрешити изнова следећег дана.

Међутим, иако премда није могуће да особа постане праведник кроз људска дела, то је сасвим могуће путем Божије праведности. То је стога што је могуће примити Његову праведност путем вере у Исусово крштење и Његову крв. Божија праведност је способна да одстрани грехе за све људе. То нам допушта да будемо праведни и да зовемо Бога нашим Оцем. Стога, треба да знате да истинита вера почиње са вером у Божију праведност. Истинита вера не почиње са телесном мишљу, већ са вером у речи истине.

Многи људи који нису били рођени изнова нису способни да побегну од својих сопствених мисли јер су увек закључане у њима. Ови људи никада не могу рећи су постали праведни јер они мисле само својим телесним умовима, иако премда они кажу да верују у Исуса. Неко може рећи да су он/она безгрешни пред Исусом само када он/она верују у речи духовног обрезања, које садржи Божију праведност.

Стога, ако нека особа жели да прими Божију праведност, он/она ће слушати речи истине од људи истински рођених изнова и вероваће им срцем. Свети Дух станује у сваком светом који верује у Божију праведност. Ја се надам да ви браћо држите ову истину на уму. Ако ви заиста желите да прибавите благослов изнова рођених, Бог ће вам допустити да сретнете изнова рођену особу која верује у Његову праведност.



Ви кажете да овде нема праведних?


У стиховима 9 и 10 стоји, “Шта дакле? Јесмо ли бољи од њих? Нипошто! Јер горе доказасмо да су и Јевреји и Грци сви под грехом, Као што стоји написано: Ни једног нема праведног” Записано је да овде нема праведних, не, нити једног.

Шта ово значи? Да ли ове речи говоре о нашем стању раније или након што смо изнова рођени? Ми смо сви били грешници пре него што смо били рођени изнова. Речи “Ни једног нема праведног” указује на стање пре него што је Исус испунио службу отклањања свих грехова са света. Нико не може постати праведан без вере у Исуса.


Стога, речи ‘повећано очишћење’ долази од постојећег мишљења људи који служе јеретичке религије или идоле. “Ни једног нема праведног.” Да ли мислите да је могуће да грешник постане праведан кроз само-тренирање и неговање? Нико не може да постане праведан сам по себи.

“Ни једног нема праведног.” Ниједног нема који ће постати праведан или је постао праведан кроз свој сопствени пристојни живот. Не постоји појединац који је постао безгрешан својим сопственим напорима. То је могуће једино кроз веру у духовно обрезање које садржи Божију праведност.

У стиховима 11 такође стоји, “Ни једног нема разумног, и ни једног који тражи Бога.” ниједног нема да разуме његово/њено лично зло. Другим речима, не постоји онај који разуме да су он/она они који ће бити послати у пакао. Грешник није чак ни способан да разуме да су он/она грешници. Грешни живе иако јасно не разумеју да ће он/она отићи у пакао ради својих сопствених грехова. Неки покушавају да приме спасење од греха путем схватања да су он/она заслужили да оду у пакао због греха. Међутим, ту нема чак ни једног који разуме грешну природу пред Богом или његову/њену судбину да ће отићи у пакао.


Јесмо ли ми корисна или некорисна бића пред Богом? Читаво човечанство је неупотребљиво све док није рођено изнова. Иако међутим сви ми постајемо праведни захваљујући Њему, нисмо ли слуге оним људима који се боре против Бога, одбацујући веру у истину и подједнако окривљујемо Њега?

Онда, како грешник може да прославља Бога? Како грешник, који није чак решио свој сопствени проблем греха, слави Бога? Слављење Бога у грешном ставу не може бити истинско обожавање. Како је могуће да грешник слави Бога? Грешник никада не може одати славу Богу, и Он не прихвата ништа од такве особе.

Данас, славимо службу која се проширила кроз читав свет. Међутим, само они који верују у Божију праведност могу славити Бога. Мислиш ли да ће Бог бити задовољан хвалом грешника? Грешничка хвала је попут Каинове жртве. Зашто би Бог прихватио бесмислену хвалу и грешна срца од грешника?

У стиху 12 стоји, “Сви се уклонише и заједно неваљали посташе: нема га који чини добро, нема ни једног циглог.” они грешници који се “уклонише” не знају велико дело Божије које је учињено за њих, и не верују у Њега или Реч истине. Још више, грешници нису само одбацили да подрже Божије речи или да верују у њих, већ они увек мисле на телесној основи по својом сопственом мишљењу. Стога, они не могу да праве разлику између оног што је исправно и погрешно пред Богом. 

Исправна пресуда је могућа само она по речима истине која садржи Божију праведност. Добру одлуку и правилну пресуду је могуће учинити унутар Божије праведности. Ви сигурно знате да све законите пресуде не почивају унутар људи, већ унутар Божије праведности. Сво људско мишљење је окренуто у страну и одбацило је Божију праведност. Људи кажу, “Ја мислим на овај начин и верујем сагласно свом личном мишљењу, без обзира шта Библија говори о томе.” Али, надам се да схватате да онај који не одбаци своје властито мишљење попут ових, јесте онај који одбацује Божију праведност са егоцентричном тврдоглавошћу. Стога, мишљење на овај начин не допушта да се вратимо Божијој праведности.



Телесни ум води до духовне смрти


Онај ко није рођен изнова је сам свој судија. Ова врста људи не брину заиста о оном што је записано у Божијим речима, већ уместо тога, ако је нешто другачије од њиховог личног мишљења, они кажу да је то погрешно и слажу се само делимично са речима које се уклапају са њиховим личним мишљењем. У Библији стоји да су се људи окренули свом сопственом мишљењу и себи-самима. Ако неко жели да буде ослобођен од његових/њених грехова на одговарајући начин, њему/њој треба праведност и правда Божија. Онда шта је Његова правда?

Божија правда је Божија праведност и треба да знате да је реч Божија мерило за праведну пресуду Божију. “У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч.” (Јован 1:1). Ко је особа која је названа “Реч”? Ко је Особа која је била са Богом Оцем и Светим Духом? Он је наш Спаситељ, Исус Христ. Исус Христ постаје наш Спаситељ и Краљ над краљевима. Исус је Бог.

Речено је у Јовану да беше Реч у почетку, и да Реч беше са Богом. Да, Господ Исус је наш Спаситељ. Реч је Бог и Он је јасна слика Његове Особе (Јеврејима 1:3). Спаситељ је Бог. Стога, зато што је Реч Бог Лично, Његове речи праведности су различите од мишљења нас људи. Ви треба да схватите да се грешници усуђују да схвате Божију праведност кроз своје опажаје када игноришу Његову праведност. Онај ко држи пост путем вере у Божију праведност јесте корисна особа коју ће Бог добро употребити. Онај ко држи пост и до речи Божије је особа вере и корисна особа пред Богом. Ова врста особа је такође благословена. 

Сви људи се боре против Бога својим личним мишљењем и гресима. Ви треба да знате да нечије настојање да буде свет и добар, или настојање да буде љубазан и да има милости према другима, јесу све лицемерна дела која долазе од људског мишљења да обману Бога. Настојање да будемо добри је противно Богу. Нико није добар осим Њега. Ако хришћанин не прихвата Његову љубав коју је испунио и Његову праведност спасења без поновног рођења, то је против Бога и непокорност је истини.

Зар мислите да само они који чине велики грех у овом свету примају осуду од Бога? Сви они који не верују у Божију праведност неће бити изузети од Божијег љутог гнева.


Они који не верују у Исуса у истину јесу испуњени строгом концепцијом живљења доброг живота. Ко подучава таквим идејама? То чини Сатана. Међутим, људска бића нису способна да живе добрим животом почевши од свог рођења. Стога, реч Божија нам говори да ми морамо да примимо опроштај од грехова. Да ли то значи да ми треба да чинимо зле ствари намерно да би милост могла обиловати? Наравно не. Људска бића су инфицирана грехом почевши од дана када се роде, она су одређена да иду у пакао због повреде контаминиране грехом. Стога, Бог им је рекао да приме опроштај од грехова које је Исус већ припремио за њих. Он је Бог спасења и саветује сваког од нас да примимо спасење прихватањем истините речи, Његову праведност, у наша срца.



Шта је људско биће по природи?


У стиховима 13-18 стоји, “Њихово је грло гроб отворен, језицима својим варају, и јед је аспидин под уснама њиховим. Њихова су уста пуна клетве и горчине. Њихове су ноге брзе да проливају крв. На путевима је њиховим раскопавање и невоља; И пут мирни не познаше. Нема страха Божијег пред очима њиховим.”


“Језицима својим варају.” Како су само сви ови људи обманути! У Јовану, је записано, “Кад говори лаж, своје говори” (Јован 8:44). “Ја сам рекао истину, ово је истина. Да ли ме разумете?” Сваку од речи особи која није изнова рођена треба доказати да ли је истина или лаж.

Особа која још није изнова рођена не може друго осим да говори лажи кад год он/она говори људима. Он/она наглашава да је све што он/она кажу истинито, али то је парадоксално очигледан доказ да сваки пут он/она говоре лаж, он/она обмањују људе говорећи како је то истина. Све што изговори особа која није изнова рођена јесте лаж јер он/она не верују у Божију праведност.


Обмањивач никада не чини погрешну радњу да каже људима како је оно што чини непоштено. Он говори како је то било генијално. Он говори људима реалистично и срдачно да би му се поверовало. “Ја вам кажем праву, праву, праву истину. Ако инвестирате нешто новца у ово, ви ћете стећи на тону новца за узврат. Само инвестирајте милион долара и за једну годину, ви ћете добити око два милиона долара више него што сте инвестирали. У следећих неколико година, ви ћете стећи много новца. Ово је нови тип пословања и то сасвим безбедног. Хајде, ви морате пожурити и имати природан начин мишљења јер многи други чекају.” Тако преваранти говоре људима. Ви морате имати на уму да особа која није примила опроштај од грехова практикује превару својим језиком.


Библија каже да када Сатана говори лаж, он говори из својих ресора. Свака особа која није изнова рођена ради греха говори лаж. Није чудно да свештеник који није изнова рођен обмањује чланове цркве говорећи како ће се они обогатити уколико дају десетак својих прихода за цркву. Чак и пре, он може речи да нека особа постаје старешина цркве, особа ће постати сјајна од ‘неодољивог благослова Божијег.’ Зашто људи чине тако тешке покушаје да би постали неки старешина? То је због преваре лажних свештеника који тврде да ће Бог испунити некога са материјалним обиљем када он/она постану старешине. Постоји тако много хришћана који су се лишили својих поседа након покушаја да постану старешина. Они су преплатили прекомерну оданост својим свештеницима преварантима јер су желели да постану старешине.


Хајде да обратимо пажњу на Римљанима 3:10 изнова. Фраза, “Као што стоји написано,” показује нам да су следећи стихови цитирани из Старог Завета. Пре него што даје додатна објашњења, Павле цитира управо реченице из оригиналног Писма: “Јер нема у устима њиховим истине; у њима је неваљалство; грло им је гроб отворен; на језику им је дволичење” (Псалам 5:9). “Ноге им трче на зло и брзе су на проливање крви праве; мисли су њихове безакоње; на путевима је њиховим пустош и расап” (Исаија 59:7). Људи који иду у пакао јер не знају Божију праведност су тако јадни.


У стиху 19 стоји, “А знамо да оно што закон говори, говори онима који су у закону, да се свака уста затисну, и сав свет да буде крив Богу.”

Закон повлачи собом гнев (Римљанима 4:15). Бог даје закон за оне који још нису били изнова рођени да би они препознали себе као грешнике. Закон учи сваког грешника да он/она нису способни да живе сагласно Његовом закону. Тиме је јасно речено да нам Бог није дао закон да би живели по њему. Да ли је тиме Бог поништио закон? Не, Он то није учинио. Бог је рекао да нам је дао закон кроз Мојсија да би нас научио како смо грешници. Он жели да схватимо нашу грешну природу кроз закон и да то није било дато нама да држимо. Улога закона је да покаже како смо неспособни и слаби као људска бића.

Тако, у стиху 20 стоји, “Јер се делима закона ни једно тело неће оправдати пред Њим; јер кроз закон долази познање греха.” Ни једно тело неће бити оправдано пред Њим путем дела закона. Не само за Павла лично, већ такође за све остале слуге Божије, “делима закона се ни једно тело неће оправдати пред Њим.” Овде нема никога ко би могао да држи закон, никога ко ће бити способан да га држи, и никога ко га држи. Стога, закључак је да нико не може постати праведан делима закона.

Можемо ли бити трансформисани у праведне људе држањем закона? Када видимо ове пасусе, ми можемо лако да помислимо да можемо постати свети, корак-по-корак, док на крају не досегнемо очишћење живећи добрим животима кроз наша дела након што постанемо верници у Исуса. Међутим, то никако није истина. Рећи да неко може ући у Царство Небеско путем постепеног очишћења је апсолутна лаж. 


Сви они који нису били изнова рођени су још увек под законом Божијим, законом за грех и смрт (Римљанима 8:2). Те стога када особа постане хришћанин, он/она мисли да он/она морају живети по Божијим речима. Хришћани осећају обавезу да држе закон својим делима, али у ствари, они уопште не могу живети по закону. Стога они свакодневно изговарају покајничке молитве. Они не схватају да су упали у глиб безнадежне религије; назване хришћанство. Ово доказује да живот овом врстом религије јесте погрешан живот од почетка. Покушај да се држи закон након неразумевања закона води хришћане-религионисте у сукоб са Божијом праведношћу, иако је међутим закон ту само да научи људе да су грешници.

Наука о Постепеном Очишћењу у хришћанству је иста религиозна наука као и незнабожачка религија у свету. Слично науци за улазак у нирвану у будизму, у хришћанству, Наука о Постепеном Очишћењу тврди да нечије тело и дух постају све више свети када једном почне да се верује у Исуса, и на крају се постаје довољно свет за улазак у Небеса.

Онај ко је био рођен са инфекцијом греха може само да чини дело ширења греха у току свог живота. Разлог за ово је тај што је неко већ инфициран са грехом. Вирус греха долази од некога иако тај неко не мисли како он шири грех. Постоји само један лек за ову болест. То је слушање и веровање у реч еванђеља истине која садржи Божију праведност. Неко може бити спашен од свих грехова и упоредо да прими вечни живот ако неко чује и верује у речи истинског ослобођења од грехова, које нам омогућује да примимо духовно обрезање.


Како може у овом свету да постоји особа која живи савршено по закону чак и након што су он/она рођени изнова? То се не може. У Библији стоји, “Јер кроз закон долази познање греха.” (Римљани 3:20). Није ли ова истина јасна и једноставна? Адам и Ева су оставили реч Божију јер нису веровали и пали су у грех обманути Сатаном у Доба Невиности, и они преносе све грехе на своје потомке након инцидента. Међутим, чак и ако су сви људи постали наследници греха од својих предака, они чак нису ни знали да су били заиста рођени као грешници.

Од времена Аврама, Бог је дао човечанству јасно знање о Својој праведности која допушта свим људима да приме ослобођење од греха вером у реч Божију.



Павле говори о Божијој праведности одвојено од закона.


У стиховима 21-22 стоји, “А сад се без закона јави правда Божија, посведочена од закона и од пророка; А правда Божија вером Исуса Христа у све и на све који верују; јер нема разлике.”

Овде је речено да је праведност Божија откривена, “посведочена од закона и од пророка;” “Од закона и од пророка” указује на Стари Завет. Сада, Павле говори о еванђељу Божије праведности која је била откривена кроз жртвени систем у шатору. Писма нам јасно показују Божију праведност путем којих се може примити отпуштање грехова кроз понуду за грех, и Павлова вера је такође била заснована на вери у Божију праведност, која се открива у свом Писму.

Павле изјављује да свако ко има веру у Исуса Христа може без разлике да добије Божију праведност. Да ли је неко спашен или не је апсолутно зависно од нечије вере или невере. Стога, он каже да је праведност Божија откривена “вером Исуса Христа у све и на све који верују; јер нема разлике.”

Шта је истинита вера? Ко је супстанца вере? То је Исус Христ. У Јеврејима 12:2 стоји, “Гледајући на Начелника вере и Свршитеља Исуса.” Ми би требало да научимо о Божијој истини од изнова рођених светих и примимо спасење у Исусу Христу путем вере у ову истину и тада живимо по вери у Божије речи. Вера у Господњу праведност срцем значи имати истинску веру.

У Римљанима 10:10 стоји, “Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење.” Ми можемо постати праведни путем вере у Исусово крштење и крв својим срцем да би били потврђени у нашем спасењу путем исповедања наше вере са нашим устима. Отпуштање грехова не може да се добије путем наших дела, већ само путем наше вере у Божију праведност.

У стиховима 23-25 стоји, “Јер сви сагрешише и изгубили славу Божију, И оправдаће се за бадава благодаћу Његовом, откупом Исуса Христа. Ког постави Бог очишћење вером у крви Његовој да покаже своју правду опроштењем пређашњих греха;”

У Библији стоји да су сви сагрешили, и стога, њима је ускраћена слава Божија. Грешници немају другог избора осим да оду у пакао. Међутим, кроз избављење које је у Исусу Христу и Божијој праведности, људи бесплатно примају отпуштање од грехова. Људи постају безгрешни јер верују у Божију праведност. Бог је утврдио Исуса да би се умилостивио путем Његове крви кроз веру. 


Када ми погледамо на стихове 25-26, ту пише, “Ког постави Бог очишћење вером у крви Његовој да покаже своју правду опроштењем пређашњих греха; У подношењу Божијем, да покаже правду своју у садашње време да је Он праведан и да правда оног који је од вере Исусове.”

Ту, је фраза, “да покаже своју правду” указује на Божију праведност, која се испунила праведним делом Исуса Христа. Разлог што је Исус пролио крв на Крсту је тај што то претходи Његовој смрти, Он је испунио сву праведност Божију крстећи се од стране Јована у реци Јордан (извештај у Матеју 3:13-17). Бог Отац је произвео Исуса у жртву да би умилостивио грех овог света да би створио мир између људских бића и Себе. Исус је био оваплоћење Божије праведности. Исус је однео све грехе са света путем примања крштења од Јована. Исус је алфа и омега. То значи да свако може примити спасење од греха ако он/она верују у речи где стоји да је Господ упио све грехе света, од самог почетка па све до краја.

Божија праведност коју је испунио Исус допушта нам да будемо у миру са Богом. То је учињено стога да само особа која је у миру са Богом буде способна да уђе у Небеса. Само након што сам почео да верујем у еванђеље истине, ја сам могао да схватим стихове, “Ког постави Бог очишћење вером у крви Његовој да покаже своју правду опроштењем пређашњих греха;” Кроз време од Његове претходнице, ја сам дошао до разумевања и вере у Божију праведност кроз Исуса.


Божија праведност је испуњена у прошлом свршеном времену, које и показује да је она већ испуњена. Ми примамо отпуштање грехова путем вере у истиниту Реч која каже да је Исус уклонио све наше грехе путем Свог крштења и крви. Иако је премда нашем духу опроштен сав грех од једном, наше тело и даље не може друго осим да чини грех. Бог указује на грех који чинимо у овом садашњем свету као на ‘грех претходно почињен.’

Зашто? Бог је поставио крштење Исусово као полазну тачку спасења, Стога, отпуштање грехова је испуњено све од једном кроз праведност Божију, која је испуњена са Исусом Христом. Грехе које ми починимо телом у овај час јесу греси који су већ елиминисани са Божије стране кроз крштење Исусово. ‘Пренети грехе претходно почињене’ значи ‘разматрати цену греха као већ плаћену.’ Сви греси овог света су греси који су већ опрани прихватањем Господњег крштења и Његове крви на Крсту.

Стога, сви греси човечанства од почетка овог света до краја, од времена Адама до последњег дана на земљи а подједнако и греха које људи управо почине су греси ‘претходно почињени’ које је Исус елиминисао у прошлости. Они који верују у Божију праведност су без греха. Истина је да су претходно учињени греси већ пренесени. Чак и греси које ми починимо овог тренутка, такође су део грехова претходно почињених и опроштених у Божијим очима. Људи овог света су починили грехе који су елиминисани помоћу Божијег Сина, који је био послат на овај свет да однесе све грехе света. Грехе које ми починимо управо сада јесу греси које је наш Господ већ елиминисао. Да ли схватате шта ово значи?


Исус је рекао да је Он већ упио грехе овог света путем Божије праведности. Неко можда није разумевао ово уколико заиста није схватио значење овог пасуса. Из Господње перспективе, греси које ми људи починимо су греси који су већ стављени под осуду од када је Он Лично био крштен на реци Јордан и био осуђен на Крсту. Разлог што нам Бог каже да не бринемо о гресима је тај што је Исус дошао на овај свет и учинио људе савршено очишћеним све од једном.

О истини о којој Павле говори у овим пасусима веома је важно да је спашен онај ко верује у Божију праведност. Међутим, људи који нису изнова рођени игноришу Божију праведност и отићи ће у пакао. Браћо, ви би требало да слушате и потпуно разумете реч Божију. Само онда ће ваша вера бити добро постављена и проповед еванђеља другој особи. Да ли знате да је Бог оптужен за грех света, праведност, и за суд да би на крају била напоменута Његова праведност? (Јован 16:8)

Бог је поставио Исуса за помирење путем Његове крви, кроз веру, да покаже Своју праведност ради Своје стрпљивости, Бог је пренео грехе који су претходно почињени. Од када је Бог поставио Исуса као помирење, Он нас подједнако учи да су греси претходно почињени већ елиминисани. Стога, ми постајемо праведници путем вере у Божију праведност.

У стиховима 26 је записано, “Да покаже правду своју у садашње време да је Он праведан и да правда оног који је од вере Исусове.” ‘У садашње време,’ Бог нам дозвољава да имамо вечни живот, и Он не жели да осуди свет. ‘У садашње време,’ када је Бог послао Исуса Христа да ‘покаже Своју праведност’, Господ показује Божију праведност Својим крштењем и крвљу. Бог је учинио да Његов једнородни јединац Син дође на овај свет да би био крштен и распет и тако да нам покаже Своју љубав и праведност.


Бог је испунио сву Своју праведност кроз Исуса. Сваки верник у Божију праведност је праведан. Наш Бог је испунио праведно дело за упијање свих грехова света једном и за увек. Можемо ли ми онда веровати у Божију праведност својим срцем? Бог каже да смо праведни и без греха када верујемо у Његову праведност. Зашто? Није ли верник у Исуса безгрешан од када је Он већ учинио праведно дело прања свих наших грехова? Верник у Божију праведност је праведан јер он/она не поседују грех. Зато што је Господ упио све грехе које смо починили у току наших живота, ми смо способни да верујемо у Божију праведност. У супротном, ми никада нећемо бити способни да примимо праведност Божију.



Само је праведност Божија за хвалу 


У стиховима 27-31 стоји, “Где је, дакле, хвала? Прође. Каквим законом? Је ли законом дела? Не, него законом вере. Мислимо дакле да ће се човек оправдати вером без дела закона. Или је само јеврејски Бог, а не и незнабожачки? Да, и незнабожачки. Јер је Један Бог који ће оправдати обрезање из вере и необрезање вером. Кваримо ли дакле закон вером? Боже сачувај! Него га још утврђујемо.”

Утврђивање закона значи да ми не можемо бити спашени од грехова путем наших дела. Ми смо слаба и несавршена створења, али Божија праведност нас чини савршеним помоћу Његове речи. Вера у Божију реч је праведност која нас је спасла. Подједнако након што смо спашени од греха, наш Господ наставља да нам говори, речима, “Ви сте неспособни, али ја сам вас очистио. Стога, ви треба да се привучете ближе Богу Његовом праведношћу.”


У стиху 27, је записано, “Где је, дакле, хвала? Прође. Каквим законом? Је ли законом дела? Не, него законом вере.” Човек би требало да зна закон Божије праведности који је Бог успоставио и верују у тај закон Његове праведности. “Каквим законом? Је ли законом дела? Не, него законом вере.”

Ви треба да знате да смо већ ослобођени од наших грехова само када верујемо у Божију праведност и не можемо бити спашени путем наших личних дела. Римљанима поглавље 3 говори о овом делу кроз апостола Павла. “Хоће ли њихова невера учинити верност Божију без дела? Сигурно не!” Верник ће у Божијој праведности стајати чврсто, али онај који не верује у Божију праведност пашће. 

Римљанима поглавље 3 открива Божију праведност јасно. Ви треба да имате на уму да је Бог успоставио закон Своје праведности да обори оне који верују у своје сопствено мишљење. Бог нас је потпуно спасао од свег греха. Стога, ми можемо бити спашени од свег греха путем вере у Божију Реч која открива Његову праведност. Ми ћемо наследити Царство Божије и имаћемо мир са Њиме путем вере у Његову праведност.


Они који не верују у Божију праведност не могу имати мира у својим срцима. По питању да ли је неко благословен или проклет зависи од тога да ли човек верује у Божију праведност или не. Ако човек не узима дела у речи Божије праведности, он/она ће бити осуђени сагласно праведној осуди од Божијих речи. Спасење долази од Божије љубави и ми тада примамо спасење од наших грехова путем вере у Његову праведност. Ми славимо нашег Господа који нам је дао ову веру у Божију праведност. Хајде да захвалимо на чињеници што имамо исту веру какву је имао апостол Павле! Ми славимо Господа.

Ми такође славимо и дајемо хвалу Њему зато што смо ослобођени од свих грехова путем вере у Исусово крштење и Његову крв на Крсту. Да ово није било ради спасења, вере, или цркве Божије, ми никада не би били способни да примимо ослобођење од грехова. Ми истински верујемо у Божију праведност срцем, и исповедамо спасење устима. Ми захваљујемо Богу који нас је спасао од свих грехова Својом праведношћу.