Sermons

[3-3] < Римљанима 3:10-31 > Да ли захваљујете Богу ради Исуса?



< Римљанима 3:10-31 >

“Као што стоји написано: 

‘Ни једног нема праведног;

Ни једног нема разумног, 

И ни једног који тражи Бога;

Сви се уклонише 

И заједно неваљали посташе: 

Нема га који чини добро, нема ни једног циглог.

Њихово је грло гроб отворен, 

Језицима својим варају, 

И јед је аспидин под уснама њиховим.

Њихова су уста пуна клетве и горчине.

Њихове су ноге брзе да проливају крв.

На путевима је њиховим раскопавање и невоља;

И пут мирни не познаше.

Нема страха Божијег пред очима њиховим.

А знамо да оно што закон говори, говори онима који су у закону, да се свака уста затисну, и сав свет да буде крив Богу; Јер се делима закона ни једно тело неће оправдати пред Њим; јер кроз закон долази познање греха. А сад се без закона јави правда Божија, посведочена од закона и од пророка; А правда Божија вером Исуса Христа у све и на све који верују; јер нема разлике. Јер сви сагрешише и изгубили славу Божију, И оправдаће се за бадава благодаћу Његовом, откупом Исуса Христа. Ког постави Бог очишћење вером у крви Његовој да покаже своју правду опроштењем пређашњих греха; У подношењу Божијем, да покаже правду своју у садашње време да је Он праведан и да правда оног који је од вере Исусове. Где је, дакле, хвала? Прође. Каквим законом? Је ли законом дела? Не, него законом вере. Мислимо дакле да ће се човек оправдати вером без дела закона. Или је само јеврејски Бог, а не и незнабожачки? Да, и незнабожачки. Јер је Један Бог који ће оправдати обрезање из вере и необрезање вером. Кваримо ли дакле закон вером? Боже сачувај! Него га још утврђујемо.”



Људска бића се не могу похвалити са телом


У Римљанима 3:10-12 стоји, “Као што стоји написано: Ни једног нема праведног; Ни једног нема разумног, и ни једног који тражи Бога; Сви се уклонише и заједно неваљали посташе: нема га који чини добро, нема ни једног циглог.” Ми смо сви пуни греха због тела пред Богом. Може ли неко постати праведан сам по себи помоћу тела? Има ли праведног тела по природи пред Богом? Људско биће никада не може постати праведно телом. Тело никада не може бити праведно без ослобођења од грехова кроз Исуса Христа.

Они чији су греси упијени не могу се хвалити својим телима. Ми чији греси су упијени такође не можемо друго осим да оставимо по страни наше тело без способности да чинимо добро. Ми можемо рећи да водимо добре животе изузев када служимо Господа и радимо духовно дело. Баш како је Исус рекао. “Шта је рођено од тела, тело је; а шта је рођено од Духа, дух је.” (Јован 3:6), тело само задовољно шета у својој жудњи и духу, у Духу. Тело никада не може да се промени у дух. 

Сва људска бића су рођени грешни, живе под грехом, умиру у сујети и на крају биће бачени у пламено језеро пакла. Да ли би имали наде да Бог није послао Свог јединца Сина на свет да спасе људе од њихових грехова. Ако овде има неке наде за нас, то је само зато што нам је Бог дао истинску наду. Да то није у име Божје, ми не би имали ни праведности ни наде. То је истинито када ми разматрамо веру сваке особе у свету укључујући вас и мене.


Чак и ако себе називамо “господари све креације”, ми смо одређени да се родимо грешни, због наших жеља, живимо у залуд и идемо у пакао. Како смо пролазни! Ми обично идентификујемо пролазност живота људских бића са винском мушицом која се роди и живи сав свој живот само један дан затим умире и одлази назад у прах залудно. Ми немамо наде без Исуса. Једине неопходне ствари које људи чине у својим животима је да се роде, једу, пију, умиру и иду у пакао, колико год да је славан или велики подвиг њихов био. Ми живимо залудно и нестајемо у залуд и одређени смо да примимо вечну осуду.

Међутим, Бог нам је дао закон ради спознаје греха и тада нас бесплатно учинио праведнима помоћу Своје милости кроз отпуштање грехова у Исусу Христу. Он је послао Свог јединца Сина Исуса, који је узео све наше грехе и био распет, да би помирио оне који верују у крштење и крв Исусову. Бог је учврстио Исуса да буде помирење за нас и учини нас праведнима.

Како могу они којима су опроштени греси да постану праведни? Можемо ли ми, којима су опроштени греси, да будемо праведни по телу? Имамо ли ми чиме да се похвалимо пред Богом? Ми немамо ничега да би се похвалили телом. Стога Богу, Господу, се радујемо и Њему хвалу да дајемо, јер су нам отпуштени греси, потврђено спасење и вечни живот.

Ми којима су опроштени греси ништа смо без Бога. Може ли се тело људског бића нечим похвалити? Да ли је тело сасвим праведно? Имамо ли се чиме похвалити за 70-80 година нашег живота? Људска бића немају ничег праведног. Чиме ћемо ми да се похвалимо пред Богом? Тело заиста нема ништа за хвалу. Тело се не може ничим похвалити пред Богом, чак ни 0.1%.



Једино чиме се можемо похвалити јесте праведност Божија


Оно чиме се можемо похвалити је да нас је Господ спасао од наших грехова, што је и записано, “А сад се без закона јави правда Божија, посведочена од закона и од пророка;” Господ је наш вечни живот и Спаситељ. Он нас је учинио праведнима. Ми смо праведни јер нас је Исус савршено спасао. Ми нећемо ништа учинити хвалећи се телом или са делима закона. Ми смо захвални и славимо Господа јер се крстио и опрао све грехе света испунивши сву праведност.

Ми дођосмо до праведности вером. Господ је спасао све људе у свету од њихових грехова без да је изоставио неку особу. Спасење Божије чини нас срећним и даје нам наде. То нам даје нову снагу. Ми се нећемо ничим хвалити осим Богом. Далеко од хвале наше праведности пред Богом, ми смо осрамоћени. Многи људи покушавају да понуде своја настојања Богу са поносом на њихова дела и своје сопствене праведности, али њихов само-праведни его је налик прљавом оделу. Они могу имати нешто чиме би се похвалили један другом или сами себи, али ничим пред Богом.

Господ је за нас савршени Спаситељ. ‘Исус’ значи ‘Спаситељ’ и Он је рекао да је такође Христос. Ово значи да је Спаситељ који је дошао попут човека био Бог. Ми зовемо Њега “Исус Христ.” Исус је наш Спаситељ и Бог. Ми захваљујемо Господу, славећи Њега, чинимо праведно дело пред Њим живећи у вери јер нас је Бог потпуно спасао. Само они који верују у Бога чине праведно дело.

Ми можемо радити исправно без греха јер је Господ однео све грехе света и постао наш Спаситељ који нас је спасао од свих наших грехова. Ми не можемо решити проблем греха сами по себи. Људско биће нити може да елиминише његове/њене грехе нити да држи Божију праведност чинећи добра дела са телом.

Бог је упио све наше грехе и ми смо примили праведност од Бога. Ми смо праведни. Можемо ли да очувамо нашу праведност посвећивањем нашег тела са честитим делима наших удова? Ако неко чини ово, он/она би били старешине браћа/сестре у Исусу. Исус никада не може бити Спаситељ таквим особама. Ми имамо нагон држања своје сопствене праведности са способностима нашег тела и емоције без да разумемо све то. Тело делује по инстинкту. Ми се инстинктивно боримо да не будемо у опасности када се сусретнемо са опасношћу, желимо да једемо пуно када видимо деликатесну храну, и желимо да се крећемо када видимо нешто интересантно.

Ми инстинктивно желимо да држимо праведност Божију са телом јер тело делује по инстинкту. Међутим, ми не успевамо. Наше биће није спашено кроз нашу сопствену праведност. Ми никада не можемо бити спашени ваљаним држањем закона, чинећи добра дела телом или помоћу нашег посвећивања себе Богу. Наши подвизи нису укључени у праведност Божију, чак ни 0,1%. Ми смо учињени праведнима по вери да је Бог дошао на свет у наличју човековом и примио крштење од Јована Крститеља пре него што је Он био распет да испуни сву праведност, којом нас је савршено спасао од наших грехова.



Господ који нас је спасао је савршени Спаситељ


Господ је испунио сву праведност односећи све грехе које су људска бића починила пре своје смрти, постао савршени Спаситељ за људе, и учинио нас праведнима. Бог нас је учинио савршеним путем испуњења све праведности. Бог нас је оспособио за духовно дело. Ми имамо право да делујемо духовно пред Богом јер смо примили Његову праведност, постали безгрешни иако међутим наше тело наставља да делује телесно. Међутим, они који греше нису умивени и још немају духовна дела. Они нису квалификовани да то чине.

Ми јесмо квалификовани за духовно дело помоћу Бога. Сада можемо да чинимо ствари у Духу. Ми можемо да чинимо праведна дела за Бога одвојено од оних за тело. Колико је то савршено да Бог постаје наш Спаситељ! Бог, који је створио све ствари као и људска бића, открива нам се као Господ спасења јер Он долази на свет и испуњава сву праведност. У Његовој повезаности са нама, Бог постаје наш Господ и Спаситељ који нас је спасао.

Спасење би било несавршено да нас спашава неко ко је слаб и нема способности да нас спасе. Постоји могућност повременог слома. У супротном, Онај који нас је спасао није таква особа. Он је Бог Створитељ који је створио све ствари. У Јовану 1:3 стоји, “Све је кроз Њега постало, и без Њега ништа није постало што је постало.” Ко је Исус? Спаситељ. Ко је Спаситељ? Он је Бог, Створитељ. Бог нас је савршено спасао. Наше спасење је савршено јер нас је Он спасао. То ће трајати вечно. Међутим наше спасење ће бити немоћно ако Он није Створитељ, већ пре, нека особа међу створењима. То не би трајало дуго, и та праведност је попут прљаве крпе. Ако неко носи савршену кожну одећу, она никада неће бити изношена, чак и ако би такав играо фудбал или се вукао по поду. Али ако они не носе савршену одећу, биће похабани моментално.

Господ који нас је спасао од наших грехова није несавршен. Господ који нас је спасао је Бог, који је савршен. Спасење Исусово, који је био крштен да носи све наше грехе, распет, изнова устао из мртвих и сео са десне стране од Бога, никада неће постати неважећи, међутим слаби који верују телом можда хоће. То је спасење које нам је Бог дао.



Нашу сопствену праведност треба преломити да би живели по вери 


У Библији, они који су од своје сопствене праведности пролазе кроз различите тешкоће јер Бог жели да они сломе своју праведност кроз своје тешкоће. Постоје многи пасуси попут “Међутим, високи положаји нису били узети” у записима о краљевима. То значи да нека људска бића сама по себи он/она нису савршена у телу, већ су он/она учињени праведни путем вере у Господа.

Моји вољени свети, наш Бог нас је савршено спасао, без обзира колико слаби били. Ми ћемо умрети само онда ако живимо за своју сопствену праведност. Али Господ Бог нас је потпуно спасао од грехова. Он се радује када живимо за праведност Господњу, коликогод да смо слаби. У Исаији 53:5 стоји, “Али Он би рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња;” Бог је однео наше преступе једном за увек. Ми не треба да се обазиремо на страх што нашу праведност треба преломити.

Неки људи лично имају истоветне стаклене судове. Ја знам сестру која је отишла у Америку. Она је била тако отмена; говорила је пажљиво и никада није псовала, када год бих је срео. Она би рекла, “Ох! Г.дин лош човек,” необично злом човеку премда је она примила ослобођење од грехова. Она је примила ослобођење од грехова вером у крштење Исуса и Његове крви на Крсту, премда је она била пуна своје личне праведности. Међутим, након што је примила ослобођење од грехова, она је и даље била пуна своје личне праведности, стога је она била претерано пажљива у покушају да не покаже свој страх да ће њена праведност бити преломљена. Постоје многи људи који су попут ње. Има много људи попут ње. Траје ли таква праведност дуго? Она ће бити убрзо преломљена.


Има ли ваше тело слабости премда сте спашени? Да. Да ли живите савршено добрим животом? Ми можемо да живимо савршено након ослобођења од грехова само када идемо у Духу. Само праведна дела су квалификована као добра пред Богом. Ми смо достојни хвале када радимо и идемо са Духом. Ми немамо зашто да аплаудирамо телу. Неки људи међу светима који су примили ослобођење од грехова покушавају да одрже своју праведност из страха да се она не сломи.

Међутим, Господ не ужива у њима. Људска праведност ће свеједно бити сломљена. Биће боље да буде сломљена ускоро. Она ће бити сломљена свеједно након 10 или 20 година. Стога, спољашњег човека ће бити боље сломити сада тако да унутрашњи може да живи по вери. Људи покушавају да не преломе своју праведност, иако ће она бити свеједно сломљена.

Господ постаје наш Спаситељ. Како је савршен наш Господ! Господ Бог постаје наш Спаситељ. Он је спасао обоје и вас и мене. Да ли сте постали грешник изнова због слабости вашег тела? Не. Бог је испунио сву праведност. Наша праведност је преломљена много пута након што смо изнова рођени водом и Духом. Наше зло се открило много пута од како следимо Господа. То нам се показало док смо покушавали да се сакријемо, у случају затворености у себе и показало се другим људима у случају наше отворености. Када је наша праведност откривена, само она је и преломљена док праведност Господња остаје постојана.



Шта је рођено од тела, тело је; а шта је рођено од Духа, дух је


Ја желим да верујете да је Господ Бог постао наш савршени Спаситељ. Стога, ми морамо живети по вери. Бог жели да наша лична праведност буде преломљена и Он је задовољан тиме. У Јовану 3:6 стоји, “Шта је рођено од тела, тело је; а шта је рођено од Духа, дух је.” Тело не може постати дух. У Будизму, постоји “наука о еманципацији од световног постојања.” Она инсистира да тело не може постати душа. Тело никада не може постати душа. Не, то не може. Ко то може учинити? Хајде. Нико то не може учинити.


Сунг-чул, веома славни монах Корејац у савременом Будизму, умро је пре неколико година. Он је тражио истину у медитацији док је наишо на зид за непуне 2 деценије. Он није легао доле да спава читаву деценију да би достигао духовно просветљење. Он је ипак спавао седећи тих 10 година, и покушавао је да има само добар ум, обарајући зле мисли, прељубу, блуд, убиство, лоповлук, злоћу, понос, и лудост који су долазили из њега. Многи људи су мислили да је он био живи Буда. Међутим, он је сам знао да уопште не може уништити пожуду тела, стога је он оставио песнички комад о Нирвани када је био готов да умре, након што му је ум био усредсређен скоро 2 деценије у срцу планине:

“Зато што сам обмануо много мушкараца и жена у току свог живота, Моји греси су већи од највеће планине. Ја ћу пасти на дно пакла, И мој плач ће се поделити десет хиљада пута. Комад црвеног сунца ће заћи иза плавих планина.”

Сви религиозни људи света обожавају своју личну узвишеност и наизглед мудро уче. Међутим, он је заиста лично рекао да ће отићи у пакао.

Тело никада не може бити дух, али наше душе постају деца Божија када смо рођени изнова вером у Његово спасење. Ми само постајемо нова створења помоћу милости Божије која нас је васкрсла у Његовој праведности. Људска бића не могу бити обновљена његовим/њеним личним настојањем.

Свештеници, монаси, и Католички оци који учествују у затворској служби саветују затворенике да живе честитим животом остатак својих живота. Међутим, тело се никада не мења. Бог жели да одбацимо нашу личну праведност и чврсто верујемо да је Господ наш Спаситељ. Верујте у крштење и Крст Исусов. Тада, имаћете велику веру у спасење.



Сада Бог тражи вернике


Господ је постао наш помиритељ. Он је био крштен да однесе све ствари које раздвајају Бога Оца од људских бића. Он је био распет да плати цену греха, био је осуђен у место нас, и спасао нас од свих грехова. Бог је постао наш помиритељ.

Он говори, “Ког постави Бог очишћење вером у крви Његовој да покаже своју правду опроштењем пређашњих греха; У подношењу Божијем, да покаже правду своју у садашње време да је Он праведан и да правда оног који је од вере Исусове.” (Римљанима 3:25-26).

Бог је дошао на свет и испунио сву праведност. Свако у свету је безгрешан. Нико не иде у пакао ако он/она једноставно верују у савршено спасење Божије. Он/она иду у пакао зарад његове/њене невере. Човек може бити спашен ако он/она оставе своју личну праведност и лицемерје и прихвате Бога као Спаситеља путем вере у Исусово крштење и смрт на Крсту. Ми живимо у стању без греха са Божије тачке гледишта јер је Он узео све грехе света на Себе и елиминисао их.

Ја верујем у Бога. И ви учините тако. Он је Спаситељ. Ми немамо греха. Господ Бог нас је савршено спасао. Једини проблем који нам је остао је како да потрошимо остатак нашег живота. Како треба да живимо? Ми треба да идемо са Духом. Ми немамо разлога да бринемо о елиминацији наших грехова. Речи, “Да покаже своју правду опроштењем пређашњих греха;” значе да нас Бог није осудио ради наших грехова. Ми немамо грех и ништа што би било осуђено јер нас је Бог већ спасао од наших грехова примањем крштења од Јована Крститеља да би их прихватио и био распет. Стога, Бог нас не осуђује због наших грехова. Он тражи оне који верују у ову истину срцем.

Библија каже да не постоји нико праведан, али ми смо учињени праведнима путем вере у Бога. Бог говори, “Као што стоји написано: Ни једног нема праведног; Ни једног нема разумног, и ни једног који тражи Бога; Сви се уклонише и заједно неваљали посташе: нема га који чини добро, нема ни једног циглог. Њихово је грло гроб отворен, језицима својим варају, и јед је аспидин под уснама њиховим. Њихова су уста пуна клетве и горчине. Њихове су ноге брзе да проливају крв. На путевима је њиховим раскопавање и невоља; И пут мирни не познаше. Нема страха Божијег пред очима њиховим.” (Римљанима 3:10-18).


Бог је дошао на свет и однео све грехе од оних који чине сваку врсту зла док су живи на овом свету и немају праведности и постају некорисни у реци Јордану. Да ли верујете то?

Сада, Бог гледа на људе који верују да их је Он спасао од свих њихових грехова. Господње очи су на праведницима. Он храбри нас, праведнике. Он брине о нама, увек је са нама, чува нас и ради са нама. Бог нас је сачувао праведним делима. Исус ће жалити више од нас уколико ми жалимо за злоћом нашег тела. “Зашто жалите над вашим гресима када сам вас Ја већ спасао од свих ваших грехова.” 

Оно шта ми треба да учинимо сада јесте да верујемо у Бога, идемо у Духу и проповедамо еванђеље ради жетве душа. Све ове ствари ми треба да учинимо сада. Да ли верујете ово? Прекините са својом личном праведношћу и не покушавајте да поставите другу, упоређујте вашу праведност са осталима да би је прекинули. Немојте оговарати особе које нису праведне по њему/њој. У суштини, не постоји праведно људско биће по природи.



Ми захваљујемо Господу који нас је спасао кроз Своје крштење и Крст


Ми се немамо чиме хвалити пред Богом осим Његовом љубављу, којом нас је савршено спасао. Све што треба да учинимо је да се хвалимо Божијим спасењем, хвалити, прослављати Њега, и проповедати еванђеље воде и Духа. Ми не треба да бринемо о греху и идемо у пакао. “Никаква, дакле, сад нема осуђења онима који су у Христу Исусу” (Римљанима 8:1). Никада. Видите ли? Човек иде у пакао ако он/она нису сједињени са чињеницом да је Господ спасао њега/њу Својим праведним чином. Међутим, човек не треба да брине у вези одласка у пакао ако он/она верују ово.

Господ Бог нас је све спасао од свих грехова крштењем и крвљу Исусовом. Како смо ми само захвални! “Мислимо дакле да ће се човек оправдати вером без дела закона. Или је само јеврејски Бог, а не и незнабожачки? Да, и незнабожачки.” (Римљанима 3:28-29).

Бог није само Бог Јевреја, већ такође Бог незнабожачки. Он је Бог за сва људска бића. Господ Бог нас је спасао од наших грехова. Да би то учинио, Он је дошао на свет, био крштен да носи све наше грехе, и био је распет ради осуде за грехове. Стога, Он је постао Бог и Спаситељ свих људских бића. Ово је закључак из Римљана поглавље 3. Апостол Павле је веровао ово. Ми верујемо такође.

Апостол Павле није само говорио о слабости тела, већ такође о праведности Божијој одвојено од закона. Ми не можемо да будемо спашени делима по закону. По чему можемо бити ослобођени? По вери у Божије спасење. Господ Бог је постао измиритељ за нас и опростио нам је претходно почињене грехе. Стога, неверници ће бити осуђени ради греха учињеног против Светог Духа. Он не осуђује грехе који су почињени у слабости нашег тела јер нема греха у свету.

Стога, ми морамо веровати у Господа Бога. Не постоји осуда или суд за вернике. Бог је Бог верника, тако да ми морамо провести остатак наших живота са Духом. Ми увек можемо чинити ствари са Духом јер су сви наши греси већ опроштени, иако међутим наше тело тежи пожуди. Господ Бог је Бог и за Јевреје и незнабошце. Он је такође Бог и за вернике и за невернике. Ово значи да Бог жели сва људска бића да се спасу од својих грехова. Он може постати Спаситељ неверних. Он је већ постао Бог вернима.

Захваљујем Господу Богу из дубине срца. Како јадан бих ја био да Господ Бог није долазио, да Он није долазио на овај свет у наличју људског тела, и да Он није био крштен у реци Јордан да однесе све наше грехе. Да Он није постао наш савршени Спаситељ, ми би били грешници изнова након примања ослобођења од грехова јер смо слаби до дана наше смрти. Ја захваљујем Господу Богу.