Sermons

[4-2] < Римљанима 4:1-8 > Они који су примили небески благослов вером



< Римљанима 4:1-8 >

“Шта ћемо дакле рећи за Авраама, оца свог, да је по телу нашао? Јер ако се Авраам делима оправда, има хвалу, али не у Бога. Јер шта говори писмо? Верова Авраам Богу, и прими му се у правду. А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу. А ономе који не ради, а верује Оног који правда безбожника, прима се вера његова у правду. Као што и Давид говори да је благо човеку коме Бог прима правду без дела закона: Благо онима који се опростише безакоња, и којима се греси прикрише. Благо човеку коме Господ не прима греха.”



Блажени су они чији су греси упијени


Ја захваљујем Господу јер је спасао многе душе данашњице. Библија говори о блаженим људима у Римљанима поглављу 4, тако да бих ја говорио о онима који су блажени.

“Као што и Давид говори да је благо човеку коме Бог прима правду без дела закона: Благо онима који се опростише безакоња, и којима се греси прикрише. Благо човеку коме Господ не прима греха.” (Римљанима 4:6-8). Библија говори о људима који су блажени пред Богом. Истински блажени су они чији су греси упијени пред Богом и они којима Господ не уписује грех.

Пре него што зађемо дубље у Писма, хајде да испитамо наше тренутно стање како јесте. Библија говори о блаженим људима који су примили ослобођење од својих грехова. Хајде да онда размислимо о томе да ли ми такође заслужујемо да будемо благословени или не.

Не постоји ни једна особа у овом свету која нема грех. Човечанство је обавезано многим грехом као повећим облаком како је то и записано у Исаији 44:22. Нико није способан да уклони Божију осуду без милости Исуса Христа.

Ми смо ослобођени од наших грехова и од Божије осуде помоћу Исусовог крштења и крви на Крсту, кроз које нам је Господ дао ослобођење од грехова. Осим тога, ми смо постали способни да живимо од жртвене понуде Исуса Христа. Да ли је могуће да има неког ко никада није починио грех у овом свету читавог свог живота? Било да је неко особа која је примила ослобођење од грехова или не, човек греши читав свој живот. Од када ми непрестано чинимо грехе без да их разумемо, ми смо одређени да примимо осуду ради грехова.

Ја верујем у чињеницу да ће особа која поседује имало греха отићи у пакао. Зашто? Зато што Библија каже да је плата за грех смрт (Римљанима 6:23). Плата за грех, шта год била, мора да се плати и греси су опроштени само након што неко плати цену. Грех доноси само осуду.

Ми живимо посред свакаквих врста грехова, и велики и мали, као такви греси зарад неукости, греси почињени са знањем, и греси узроковани слабошћу. Тачније речено, ми не можемо друго сем да прихватимо грехе пред Богом, чак иако ми имамо добар изговор да Њему дамо. Да ли слажете са овом поставком? Није уреду да не прихватимо своје грехе чак иако су сви наши греси били опроштени. Свако мора да прихвати оно што би иначе требало да је прихваћено.



Само праведни могу да славе Господа


Праведни, чији су греси и слабости већ опроштени и прекривени, јесу безгрешни и одају захвалност Богу. Ми не можемо друго осим да захвалимо Богу сваког сата и минута, када год ми дођемо пред Њега, јер је Господ однео све наше грехе, иако су наши греси велики као повећи облак. Ми дајемо захвалност Господу који је однео све наше грехе крштењем од Јована Крститеља на реци Јордан, и примањем осуде на Крсту уместо нас.

Да Господ није узео све наше грехе на Себе кроз Своје крштење нити да је био распет и умро да плати надницу за грех, да ли би смо ми могли да Њега бесрамно зовемо Оче? Како би смо могли да хвалимо Господа? Како би смо могли да хвалимо име Божије и дајемо му Захвалност ради дара спасења и Њега да славимо? Све ово је ради дара Божије милости. 

Ми, као свети, можемо да славимо Господа и да захваљујемо овог тренутка јер су наши греси већ упијени. Кроз Христову жртву и чињеницу да је Господ однео све наше грехе, укључујући оне мале као мрвица, ми можемо славити Господа.

Иако нам је опроштено за наше грехе, ми не можемо постати савршени путем наших дела док живимо на овој земљи. Свако од нас је слаб, али ми, као праведници, славимо Господа који је платио цену свих грехова грешника Својом милошћу. Да ли сте у тами? Није важно која врста таме може постојати, ако ми признамо чак и најмањи делић греха пред Богом, ако исповедимо да смо грешници пред Богом, и ако верујемо у Господа који односи све наше грехе, истина Господња ће нам допустити да славимо и дајемо захвалност Њему. Ми постајемо свети који не могу друго осим да славе Исуса Христа ради Његове милости и опроштаја грехова. Штавише, ми постајемо обожаваоци Божији након примања милости отпуштања од греха у нашим срцима.



Ако смо учињени праведнима без дела, то је дар Божији


“Шта ћемо дакле рећи за Авраама, оца свог, да је по телу нашао? Јер ако се Авраам делима оправда, има хвалу, али не у Бога. Јер шта говори писмо? Верова Авраам Богу, и прими му се у правду. А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу. А ономе који не ради, а верује Оног који правда безбожника, прима се вера његова у правду.” (Римљанима 4:1-5).

Људски грех је надокнађен само након што је цена плаћена. Да ли сте сигурни да је ваша савест чиста? Захваљујући од тога коју врсту греха имамо, наша савест може бити очишћена само након плаћања цене за грех. Ми, грешници, немамо дугог избора осим да умремо, али Господ је умро ради наших грехова. Стога, грешници су учињени праведнима путем спасења.

У Римљанима поглавље 4, Павле је рекао да су грешници били спашени помоћу Исуса Христа, који је узео све грехе са света на Себе у реци Јордан и био распет да би био осуђен за њихове грехе, узимајући Аврама, зачетника вере у реч Божију, као пример. Библија говори да је Аврам постао праведан јер је веровао у Бога. Он није био спашен својим сопственим делима, већ вером у Божију реч. Стога, Бог је урачунао њему то за праведност. Аврам је стекао спасење вером у Божије речи и постао отац свих оних који верују. Он је постао праведник путем вере у савез са Богом.

Које је спасење од греха и милост Божија било даровано нама као грешницима? Хајде да размислимо о томе да би ово разјаснили. “А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу.” (Римљанима 4:4). Ови стихови говоре о спасењу Божијем, којим смо спашени од свих наших грехова. То говори о отпуштању грехова. “А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу.” Ако би човек примио плату за своја дела, да ли би био захвалан својом платом по милости или по дугу? Апостол Павле објашњава спасење, узимајући Аврама за пример. Природно је за човека који ради да прими плату за свој рад као накнаду. Свеједно, ако смо учињени праведнима као свети, чак и ако не би водили савршене животе, то је кроз Божији дар, не лично настојање.

“А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу.” (Римљанима 4:4). Спасење кроз опроштај од грехова је ради Господњег крштења и жртвеног проливања крви. Спасење је постало могуће кроз милост и дар ослобођења од грехова. Човечанство се не може уздржати од греха, стога су принуђени да греше. Они не могу опрати своје грехе, без обзира у коју науку верују, или колико напорно се молили за своје грехе.

Једини начин да грешници оперу своје грехе је да верују у спасење које каже да је Господ узео грехе света на Себе својим крштењем од Јована Крститеља на реци Јордан, и био распет да заступа наше грехе. Грешници немају квалификација да плате себи своје грехе било којом врстом жртве коју они сами начине. Сви грешници су способни да верују у спасење кроз праштање греха. Једина ствар на коју се они ослањају је Божија милост.

Примањем крштења на реци Јордан, Исус је однео све наше грехе на нај погоднији начин, и путем жртвовања Себе на Крсту, грешници су били спашени од свих својих грехова. Ово укључује мале грехе које смо починили ради наше слабости под Сатанином обманом и греховима великим као висока планина. Стога, грешници су примили ослобођење вером у крштење и крв Исуса Христа. Кроз Божији бесплатан дар спасења, ми који смо били грешници сада смо праведни.



Отпуштање греха је дато само милошћу као даром


Апостол Павле говори о томе како су грешници спашени од свих својих грехова. “А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу.” Он објашњава милост спасења упоређујући то са радом у овом свету. Ако грешник, након што је радио пред Богом, каже како су он/она стекли спасење од својих грехова, то не произилази од Божијег дара већ од његовог/њеног рада. Отпуштање грехова је дато само милошћу као даром. Ниједно од наших дела није укључено у милост Божију. Да ли је спасење од греха које смо примили Божији дар за нас, или не? Да, јесте. Ми немамо другог избора него да будемо кажњени због наших грехова. Међутим, Исус Христ, наш Спаситељ, понео је све наше грехе на Себе крстећи се од Јована Крститеља на реци Јордан. 

Ми смо спашени од наших грехова вером у чињеницу да је Исус Христ платио цену за смрт и умро за нас. Он нас је очистио узимајући све наше грехе кроз Своје крштење и спасао нас од свих наших грехова односећи грехе на распеће. Сви они су изгнани милошћу Исусовог спасења. Наше ослобођење је постало могуће кроз Божију милост. То је дар. То је ослобођен набој. Грешници су спашени Божијом љубављу према грешницима. Исус је однео све наше грехе својим крштењем и спасао грешнике од свих грехова у свету и од сваке осуде Божије будући да је распет.

“А ономе који не ради, а верује Оног који правда безбожника, прима се вера његова у правду.” (Римљанима 4:5). Раније, говорили смо о особама које раде. Фраза “А ономе који не ради” указује на оне који не обављају икаква честита дела да би постали праведни. Павле наставља са остатком стихова и говори, “а ко верује Оног који правда безбожника, прима се вера његова у правду.”

Он користи безбожне као пример да објасни Божију праведност. Шта се мисли под бити безбожан? Особа која је ‘безбожна’ јесте она која нема страха пред Богом и тек што води живот губитника до свог последњег даха, који је управо супротан од оног побожног. Ова реч указује на оне који греше пред Богом до дана своје смрти. Истина је да су људи рођени пуни греха. Штавише, то је права људска природа којом су одређени да приме Божију осуду зарад својих грехова.

Међутим, записано је, “А ономе који не ради, а верује Оног који правда безбожника, прима се вера његова у правду.” Овде, фраза “А ономе који не ради” значи “иако он није побожан.” Да ли смо побожни пред Богом? -Не, нисмо.-

Господ каже нама, безбожнима, “Ви сте без греха и праведни сте.” Господ је понео цену свих наших грехова и платио је. Да ли верујете да је Исус већ сасвим исплатио цену наших грехова? За вернике, његова/њена вера се узима за праведност. “Ви сте у праву. Ви заиста верујете у то. Ви сте мој праведни народ. Ви немате грехе јер сам их ја упио приликом крштења од Јована Крститеља и затим био осуђен за све твоје грехе на Крст!”

Бог је узео све грехе безбожних са овог света путем Исусовог крштења, иако је сво човечанство безбожно. Бог је послао Свог Јединца Сина и однео грехе путем Његовог крштења и затим је Он био распет уместо безбожних. Бог је испунио сав закон који каже да је плата за грех смрт и закон Божије љубави у исто време. Он је спасао све грешнике од њихових грехова.

Бог каже, “Да, ти си безгрешан. Мој Син те је спасао. Ти си спашен,” за оне који верују да је Исус узео све грехе са света у реци Јордану кроз Своје праведно дело у корист грешника. Стога, они су учињени праведни иако су били безбожни. Бог је рекао да су они Његов безгрешни народ, међутим они су безбожни када Он гледа њихову веру у спасењу Господњем. Блажена је особа којој Господ не прима за грех.

Бог нас пита да ли смо побожни. “А ономе који не ради, а верује Оног који правда безбожника, прима се вера његова у правду.” Чинимо ли ми добра дела? Ми не можемо да чинимо добро већ смо само склони греху. При свему томе Бог Лично спасао нас је са даром спасења. Ми верујемо у спасење Господње, наима крштење и крв Исусову!



Ми морамо да живимо по вери у спасење Господње


Ми славимо Господа и захваљујемо ради Његовог дара љубави и милости са спасењем од грехова, знајући како је Он спремно платио сву цену за грехе ради нас, безбожне. Ми не можемо довољно да се захвалимо Њему ради плаћене цене наших грехова кроз Његово крштење и Крст, када прихватимо да смо безбожни пред Богом. Међутим, ми не можемо захвалити за Божију милост ако мислимо да смо побожни.

За особе које верују у Исуса Христа, који оправдава безбожне, његова/њена вера се урачунава за праведну. Они који верују у избављење и суд Исусов, којим су начињени праведнима, примају дар Божији. Нико није побожан пред Богом јер чини многе грешке док покушава да живи побожно.

Чињеница да људи не могу друго осим да греше јесте доказ њихове безбожности. Стога, ја живим по вери у Божије спасење, иако сам без побожних дела. Да бих живео по вери то не значи живети по човековом задовољству. Постоји сигуран начин да се живи по вери за оног ко постаје праведан вером. 

Сваког дана, еванђеље Исусовог спасења је потреба светих изнова рођених. Зашто? Јер њихова дела нису побожна на земљи и они не могу друго осим да греше сав свој живот. Свако би требало да чује добре вести које кажу да је Исус однео све грехе света кроз Своје крштење. Праведник мора слушати и призивати еванђеље сваког дана. Тада, њихове душе могу живети и изнова бити освежене попут пролећа. “А ономе који не ради, а верује Оног који правда безбожника, прима се вера његова у правду.” За кога је ова порука? Ова порука је намењена за све људе у овом свету, укључујући вас и мене.

Библија нам каже у детаљима како је Аврам постао праведан. За особу која ради, Божије спасење није схваћено и он/она ће га одбацити. Таква особа не захваљује за еванђеље. Пре свега, стихови у поглављу 4 описују особу која ради, то јест, покушава да чини честита дела, да уђе у Царство Небеско. Ова врста особа никада не даје хвалу за Исусову жртву. Зашто не? Зато што он/она раде и имају многа чедна дела док приносе молитве покајања да би се опростили његови/њени дневни греси, и стога он/она мисле да њихов лични подвиг имају на неки начин дејства у примању опроштаја за његове/њене грехе, он/она нису захвални за Његову апсолутну милост, које чини ово еванђеље. Стога, особа не може заиста да прими дар Божијег спасења.

Библија каже, “А ономе који не ради, а верује Оног који правда безбожника, прима се вера његова у правду (Римљанима 4:5).” Ово значи да је Господ савршено спасао оне који су безбожни и чији греси не би били опроштени њиховим сопственим делима. То нам такође показује да је Божија милост откривена праведнима, који су били спашени примањем ослобођења од грехова.



Али особа која ради не разуме Његову милост као милост


У Римљанима 4:5 је примењено да је онај који познаје Бога и верује у Његове речи, управо учинио попут Аврама. Ми верујемо у Господа који је спасао безбожне. Постоје две врсте људи међу хришћанима: они који и даље раде да би им се опростило за њихове грехе и оне који су ослобођени потпуно од својих грехова. Као што је записано у стиховима 4 и 5, “Ономе који ради” и “не рачуна се плата по милости” одбацује милост отпуштања грехова јер он прилази Богу својим делима након што је поверовао у Исуса.

Људи не могу друго осим да остану грешници јер они приносе своја дела Богу. Наука о Оправданости је хришћанска наука која тврди да верник може и треба да се постепено очисти мало по мало до дана његове/њене смрти, и стога ово води вернике да одбаце дар ослобођења од грехова и да се боре против Бога. Библија није рекла да особа постаје праведна постепено. Они који покушавају да буду очишћени постепено путем молитви за опроштај од грехова, чинећи добро, и путем очишћења своје нечистоће јесу они који раде. Ово су људи који су заслужили да иду у пакао као Сатанине слуге. Они не могу бити урачунати у праведнике јер су одбацили милост Господњу.

Нико од нас није побожан. Међутим, многи људи су насловљени за погрешно усмерену веру у овом тренутку. Они верују да су њихови актуелни греси опроштени када се моле свакодневно, знајући да је Исус опрао све њихове прошле грехе. Они то чине јер мисле да имају нешто од побожности. Они су показали своју доброту и чистоћу пред Исусом. На крају, њима недостаје ослобођење од грехова, дар од Бога.



Ко је благословен?


Свети који су слободни од свих својих грехова постају праведни путем вере у Исуса. Одговор на питања која врста особа може постати праведна је ова: Особа која добро зна своју немоћ и није способна да принесе молитву покајања за своје грехе што је пригодно да би постали праведни вером међу многим другима. Само они који нису вешти да чине добра дела, моле се, обављањем побожних радњи, и који су сиромашни у духу примиће дар отпуштања грехова од Исуса. Они ће бити учињени праведнима. Такви људи не чине добре ствари пред Богом.

Једину ствар коју су они учинили је да су искрено прихватили своје грехе, и рекли, “Ја сам згрешио. Ја сам грешник који нема другог избора осим да оде у пакао када умре.” Тада Исус Христ даје њему/њој дар потпуног избављења које је Он испунио. Веровањем у ову чињеницу да је Господ крштен од Јована Крститеља у реци Јордану да однесе све грехе и буде распет, истински омогућава грешницима да буду спашени од свих својих грехова у својим срцима. Они носе одећу са благословом будуће Божије деце. То је Божији дар за грешнике да би се спасили од свих својих грехова пред Њим. Ја дајем хвалу Господу, Исусу Христу, јер је ослободилац од будућег ишчезавања.


У стиху 6, апостол Павле описује човека блаженог од Бога “одвојено од рада.” Он разјашњава у следећа три дела која се тичу “рада.” Најпре, “ономе који ради” затим “ономе који не ради” и на крају. Библија каже, “Као што и Давид говори да је благо човеку коме Бог прима правду без дела закона: Благо онима који се опростише безакоња, и којима се греси прикрише. Благо човеку коме Господ не прима греха.” (Римљанима 4:6-8). “Бити уписан од Господа” не значи да Бог рачуна особу као безгрешну, чак и ако су он/она са грехом, већ Он заиста мисли да особа стварно нема греха.

Бог нам је рекао о блаженству за човечанство. Људи којима су опроштени сви греси јесу срећни, зар не? Нико није срећнији од нас. Нико није срећнија особа од особе које је примила отпуштање грехова. То значи да ко год има грех, чак и ако је мали као мрвица, биће осуђен од Бога, и никада не могу бити срећни у свему. Међутим, праведни су срећни јер њима су им греси отпуштени. Бог каже, “Благо човеку коме Господ не прима греха.” (Римљанима 4:8).

“Они чији су греси покривени” значи да је Господ упио грехе свег човечанства. Давид је такође рекао, “Благо је оном чија је неправда опроштена.” Блажени су они чији су греси опроштени, Мада су њихови греси свакодневно у овом свету. Праведни, чији су греси опроштени, спашени су од грехова током читавог свог живота кроз Исуса Христа. Праведни су заиста срећни.



Блажени су они чији су греси прекривени


Друго, која врста особа је срећна? “Блажени су они чији су греси покривени.” Ми увек грешимо, али оно на шта се мисли тиме да су нечији греси прекривени односи се на то да је Исус однео све наше грехе Својим крштењем и распећем. Онда да ли ће нас Бог Отац осудити? Да ли су греси грешника прекривени? Ми нећемо бити осуђени јер је Исус однео све наше грехе, пролио Своју крв на Крсту и умро ради нас јер смо ми у Њему.

Блажени су они чији су греси прекривени. Смрт, која је плата за грех, неће нас снаћи јер је Исус однео све наше грехе својим крштењем. Алилуја! Ми смо срећни. Да ли имате греха? Не. Они који не знају Исуса Христа, који је дошао водом и крвљу, и не знају да су сви греси света пренети на Њега када је примио крштење у реци Јордану, увек ће имати греха иако они ватрено верују у Исуса.

Међутим, они који знају о истини спасења и верују у њу не поседују грех. Блажени су они чији су греси прекривени. Блажени су они који су пренели све своје грехе на Исуса Христа у време када је Он био крштен од Јована Крститеља. Ко је заиста срећан у овом свету? Блажени су они који имају свог Спаситеља, у пркос својој слабости. Блажени су они који верују у Исуса, Спаситеља, који је однео све њихове грехе, укључујући и најмањи грех, и који је био распет ради осуде уместо њих.



Блажена је особа којој Господ неће приписати грех


Блажени су они који верују у истинско спасење и имају доброг Пастира унутар себе самих. Треће, Давид каже, “Благо човеку коме Господ не прима греха.” (Римљанима 4:8).

Ми који поседујемо ослобођење од грехова јесмо праведни, чак иако јесмо слаби. Наше тело је и даље слабо иако смо праведни по вери. Да ли Господ узима све наше грехе кроз Своје крштење? Да ли се Господ односи према нама као према људима за суд? Не. Господ не прихвата да ми треба да будемо осуђени, иако смо са недостатцима и слаби. Зашто Господ нама не прима грех? Зато што је Он већ платио цену за грех и био осуђен ради нас. Господ не памти грехе особа које је учинио праведнима путем вере и нема разлога да их осуди.

Блажена је особа која је учињена праведном по вери. Блажена је особа која је изнова рођена водом и Духом (Јован 3:5). Ми обично тражимо светске ствари и губимо Његов благослов, заборављамо чињеницу да нас је Господ спасао и благословио. Ми ћемо бити против Бога када изгубимо Његову милост. Ми морамо да носимо милост Божију у нашим мислима. Спасење Божије постоји у верницима.

Свети Дух Божији станује у онима чији су греси упијени. Само праведни неће бити осуђени од Бога. Блажени су они који нису осуђени од Бога у овом свету и Царству Небеском. Зашто? Зато што се сматрају за праведнике по Богу, примили су Његову љубав и постали су Његова деца.



Ми смо блажени по вери


Блажени су они који су постали праведни по вери. Да ли су изнова рођени блажени пред Богом? –Да.- Апостол Павле је рекао, “Радујте се свагда. Молите се Богу без престанка. На свачему захваљујте” (1 Солуњанима 5:16-18) зато што је благословен вером као потомак Аврамов, оцем вере. Ми смо потомци Аврамови такође. Аврам је био спашен путем вере у Божију реч, баш као што смо то и ми. Бог је говорио Авраму, “Не бој се, Авраме, ја сам ти штит, и плата је твоја врло велика” (Постанак 15:1).

Али Аврам рече, “Господе БОЖЕ, шта ћеш ми Ти дати, погледај ја сам без деце, и наследник моје куће је Елијезер из Дамаска?” Тада Аврам рече, “Погледај, Ти ми не даде потомства; заиста неког рођеног у мојој кући да је мој наследник!” И реч ГОСПОДЊА дође до њега, и рече, “Онај човек не треба да је твој потомак, већ онај који ће доћи од твог личног тела биће твој потомак.” Тада га Он узе одатле и рече, “Погледај сада небеса, и изброј звезде ако си способан да их избројиш.” И Он рече њему, “Тако ће бити твоје потомство.” “Ја верујем у то, Господе.” Тако, Аврам је поверовао у речи Божије.

Можете ли ви веровати у Божије речи попут Аврама у овом свету? Да ли изгледа могуће да људи учине исто? Аврамова жена је била стара да би родила сина. Међутим, Аврам је поверовао у Божије речи у тренутку када је било мало наде. Стога, Аврам се сматра праведним пред Богом.

Исус је упио све наше грехе. Исус је узео све наше грехе на Себе путем Свог крштења и био је осуђен ради нас Својом крвљу. Ми постајемо потомци Аврама примањем ослобођења од грехова и Божијег спасења јер смо били веома безбожни, док у исто време остали нису поверовали. Библија каже, “Јер је лудост Божија мудрија од људи, и слабост је Божија јача од људи.” (1 Коринћанима 1:25). Бог обраћа оне који верују у еванђеље Божије у Своју децу кроз њихову веру у крштење Исусово (воду) и Крст (крв). Ово људима можда изгледа лудо, али спасење Божије и Његова мудрост отпуштања грехова су баш такви. То можда изгледа лудо са људске тачке гледишта, али Бог је спасао грешнике од свих њихових грехова Његовим бесплатним даром.


Исус је оспособио једног на десет хиљада људи са четири стране света и благословио их и спасао их и примио је славу кроз њих. Да ли смо ми благословени или не? -Да, ми јесмо.- Не заборавите да је то било не ради нашег рада. Ми смо блажени јер верујемо у благослове које нам је Бог дао, и зато Он нама даје веру кроз Његове речи. Бог нас је учинио Својом децом дошавши кроз воду, крв и Дух (1 Јованова 5:4-8), и стога нам је Он дао Своју љубав.

Ми смо благословени иако живимо са много слабости на земљи. Ја заиста дајем хвалу Господу. Он нам је дао те драгоцене благослове, није приписао грех, заборавио је све наше недостатке и прекрио нас, чак и када ми, безбожни, нисмо способни да радимо за наше посвећење. Ми смо благословени спасењем само кроз веру.