Sermons

[5-1] Увод у посланицу Римљанима поглавље 5



Наука о Оправдавању није истина


Павле је објављивао путем вере у овом поглављу да само они који верују у Божију праведност “имају мира са Богом.” Разлог за ово је зато што Бог Отац чини да Христ буде крштен ради нас а подједнако чини и то да Он пролива крв на Крсту.

Међутим, ми такође сведочимо да већина хришћанства данас није способна да има мира са Богом јер они немају ни малу трунку сазнања о Божијој праведности. Ово је стварност ради оних који верују у данашње хришћанство. Стога, Наука о Оправдавању није права пред Богом.

Стицање Божије праведности са вером у то је правилније од вере у Науку о Оправдавању. Бог Отац није рекао да ће Он звати вернике у Исуса Својим народом иако они имају грех у својим срцима. Бог не прихвата грешнике као Своју децу. Бог није такво Биће. Он је Спаситељ који никада не поздравља особу која поседује грех у свом срцу као неког из Свог народа. Бог у кога верујемо је Свемоћни. Неће ли свемогући и свезнајући Бог тачно знати о свачијој лажној вери? Ми би онда требало да знамо и верујемо да Он не зове хришћане-грешнике, који имају лажну веру, као неког из Свог народа.

Свако треба да је истинит пред Богом. Наука о Оправдавању, којом људи лажно знају и верују, је нешто што се руга Богу. Стога, ми треба да верујемо у Исуса као нашег Спаситеља након тачног схватања истине о Божијој праведности. Бог Отац није рекао како је све уреду ради човека који поседује грех, захваљујући чињеници да ли неко верује у Исуса или не. Он је Биће које дефинитивно осуђује грешнике ради његовог/њеног греха.

Стога, да би решили свој проблем греха, ви треба да знате и верујете у Божију праведност. Бог ће видети вашу веру у Исусово крштење и крв на Крсту и ослободиће нас грехова. Зато што верујемо у Божију праведност, Бог нас назива Својим народом, грли нас и чак нас благослови. Бог Отац допушта да наша вера у Његову праведност буде она ваљана.



Бог није земаљски судија


Поверење вером у Божију праведност је заснована на вери Аврама, који је чисто веровао у Божије речи. Већина хришћана се не разуме и Доктрину о Оправдавању, и стога ми треба да имамо јасно разумевање о томе у овој тачки. Ви сигурно знате да не постоји тако нешто као савршено тачно или исправно судство начињено на било којем суду у свету. Ви треба да имате на уму да суд овог света увек чини пропусте у својим одлукама.

Разлог за ово је што сво људско судство није довољно и чак игнорише Божију праведност која је апсолутни критериј за добро и зло. Већина хришћана је склона да не схвати Божију праведност која просуђује да смо “праведни по својој вери” (Римљанима поглавље 5), јер они мисле да Његов суда има исту логику као и пресуда грешницима путем суда.

Доктрина о Оправдавању је доктрина промашеног судства. То је стога што је ова доктрина била створена на основу људског мишљења. Људи су вешти да створе промашено судство јер нису свемоћни. Стога, они лажно верују у Бога, који их је заиста учинио праведнима, својим мишљењем заснованим на Доктрини о Оправдавању. Ово их води да верују да је Бог рекао, “Ја вас поздрављам као безгрешне јер ви на неки начин верујете у мене.”

Међутим, Бог не може никада учинити тако нешто. Људи обично верују да иако поседују грех, Бог их и даље признаје као Свој народ јер они на неки начин верују у Исуса. Ово је нешто засновано на њиховом личном мишљењу и није ништа више од лажне вере, која је резултат обмањивања од демона.

Стога, они треба да изграде своје куће од вере на вери у Божију праведност. Како може свети и Свемоћни Бог да суди неком ко поседује грех у свом срцу као безгрешном? Дали Бог одлучује да су они који поседују грех у свом срцу безгрешни? Мислити и веровати да нешто попут овог може бити истина је ништа више до нечије лично људско мишљење. Бог је Бог истине и никада није неправедан. Како може Бог, који је који је Истинит у себи, да начини грешку у Својој пресуди као што људи чине? То се не може никада догодити. Бог је праведни Бог који суди онима који верују у Његову праведност као безгрешни, утемељени на Његовој праведности. 


Да ли знате о Божијој праведности? Да ли знате и верујете у Његову праведност? Ова праведност се може у потпуности наћи у речима еванђеља воде и Духа. Да би разумели Божију праведност о којој се говорило у Римљанима, ви треба да разумете и верујете у еванђеље воде и Духа. Нећете никада схватити Божију праведност ако не учините тако. Свако треба да схвати ову истину. Онај ко разуме Божију праведност је онај који тачно разуме истину која чини њега/њу праведнима.

Ми сви треба да верујемо у Божију праведност која је откривена у Библији, другачије, ваша вера ће застранити ако је заснована на лажном људском расуђивању и мишљењу. Ако имате ову врсту лажне вере већ дуго, требало би да поверујете сагласно речима Божијим управо сада.

Многи хришћани уче Доктрину о Оправдавању из теологије и мишљења су да је то истина све до сада. Међутим, ви треба сада да се вратите истинитој вери путем веровања у Божију праведност. Божија праведност је јасно откривена кроз веру у крштење Исусово примљено од Јована и Његове крви на Крсту.



Ту је речено да невоља узрокује трпељивост


Записано је у Римљанима 5:3-4 да, “Не само, пак, то него се хвалимо и невољама, знајући да невоља трпљење гради; А трпљење искуство, а искуство надање.” Сви изнова-рођени хришћани имају наду да ће Бог сигурно да их спаси од сваке врсте невоља. Ова нада ствара трпељивост и трпељивост ствара карактер. Стога, праведни, који верују у Божију праведност, радују се чак и у времена невоља.

Павле је рекао да је вера у Божију праведност нада за Божије Царство и то није нада разочарења. Коју врсту наде имају праведници? Они имају наду којом могу ући и живети у Царству Божијем. Одакле долази ова врста вере? Она долази од вере у праведност Исуса Христа кроз љубав Бога Оца.



Господ је рекао да се ми сматрамо безбожнима


“Јер Христос још кад слаби бејасмо умре у време своје за безбожнике.” (Римљанима 5:6). 

Од времена пре него што смо схватили, или смо били у мајчиној утроби, или када смо били рођени али нисмо знали Господа, нисмо имали другог избора осим да чинимо грехе читаве своје животе до смрти и напокон завршили би смо у паклу.

Када су наши преци Адам и Ева згрешили, Бог је обећао да ће послати Спаситеља речима, “Оно ће ти на главу стајати а ти (змијо) ћеш га у пету уједати.” (Постанак 3:15). Сагласно овом обећању, Исус Христ долази на овај свет, иако смо пре тога грешили, и спашава нас од свих наших грехова. Он прима крштење од Јована да би понео грехе са света, и исцрпео их проливањем Своје крви на Крсту. Он је елиминисао наше грехе Својим васкрсењем из мртвих. Господ је узео грехе човечанства и грехе безбожних, заправо ваше и моје кроз Своје крштење и спасао вернике од свих њихових грехова умирући на Крсту.

Да ли смо побожни? Побожна особа је она која има страх од Бога и држи се подаље од греха. То је била савршена праведност Божија којом је допуштено да Исус буде крштен за вас и мене, безбожне, и био распет и потом васкрсао. То је такође Божија љубав која нас је спасла док смо били и даље неотпорни.

Баш попут Израелског једном-годишњег збрињавања грехова који су били преношени на жртвену понуду путем постављања руку Високог Свештеника у Старом Завету (Левитима 16:20-21), Исус Христ не само да је узео све грехе човечанства од једном путем примања крштења од Јована Крститеља, већ је Он такође отишао на Крст да би био распет јер је Он збринуо грехе света у Новом Завету. Божија праведност указује на чињеницу да је Исус Христ опрао све грехе грешника путем примања крштења и проливањем Своје крви.

Да ли смо ви и ја побожни? Није ли Господ дошао да спасе нас грешнике јер смо безбожни? Бог зна веома добро да ми јесмо сви безбожни. Ми смо безбожни јер не можемо друго осим да чинимо грехе од дана нашег рођења све док не умремо. Међутим, примањем крштења од Јована и проливањем Своје крви на Крсту, Христ је показао Његову љубав према нама још док смо били грешници.



Исус је изменио нашу дестинацију


Ми треба да мислимо о врсти вере коју ми као људи сусрећемо, почевши од дана рођења. Шта је била наша судбина од дана када смо се родили? Ми смо били одређени за пакао. Онда како је могуће за вас и мене да будемо спашени од ове судбине да одемо у пакао? Наша судбина се изменила јер смо поверовали у Божију праведност. Истина која је изменила наше судбине је еванђеље воде и Духа. Наша судбина је постала благослов јер смо поверовали у Исуса Христа, који је испунио Божију праведност. 

Можда знаш чувене стихове из следеће химне, “♪Запањујућа милост! Како угодно одјекује, ♫Спасла је бедника попут мене! ♫Једном бејах изгубљен, али сада сам нађен, ♫Бејах слеп, али сада видим.♪” Божија милост и праведност су истина која сведочи за наше спасење. Свакоме могу сви греси срца бити опроштени и да ужива небески мир када он/она знају и верују у Божију праведност. Сада свако у овом свету ко и даље поседује грех у свом срцу, иако можда они верују у Исуса треба да се врате еванђељу воде и Духа да би упознали Божију праведност.

У бити, хришћани који не знају еванђеље воде и Духа су такође необавештени да су њихови греси пренети на Исуса. Стога, они су неспособни да стекну Божију праведност. Иако они верују да је Исус дошао на овај свет и спасао их од њихових грехова умревши на Крсту, они нису сигурни у своје спасење. Стога, они осећају ослобођење само нејасно претпостављајући да је Бог можда њих изабрао пре стварања света. Другим речима, они верују у хришћанство као да је то само тек још једна религија у свету. 


У стиховима 11 стоји, “Не само, пак то, него се хвалимо и Богом кроз Господа свог Исуса Христа, кроз ког сад примисмо помирење.” Ко је помирио нас, грешнике, са Богом? Исус Христ нас је помирио са Оцем. Како? Доласком на овај свет Лично, примивши крштење од Јована Крститеља у добу од 30 година, био распет, затим васкрсао из мртвих, тиме довршио дело које је испунило Божију праведност. Исус је постао наш Спаситељ, за вернике у Божију праведност, дошавши на овај свет као небески Високи Свештеник и одневши грехе од људи. Примио је крштење од Јована Крститеља, земаљског Високог Свештеника, пролио је крв на Крсту и затим васкрсао из мртвих, Христ је постао наш Спаситељ.

Од Исуса Христа су већ елиминисани сви наши греси, ми смо способни да стекнемо Божију праведност кроз нашу веру. Свако ко верује да нас је Исуса потпуно спасао од свих наших грехова биће радостан у Богу. Свако са чак и најмањом трунчицом греха у свом срцу није дете Божије. 

Ви браћо могуће да већ знате да људи у овом свету мисле да је Доктрина о Оправдавању и Доктрина о Посвећењу истинита. Да ли је уреду да када Бог завлада ми будемо безгрешни ако само кажемо да верујемо у Исуса, иако премда имамо грех у срцима? Или је шта више исправно да се изјаснимо као Божији народ јер смо се управо идентификовали као хришћани?

Ми кажемо, “Оче наш, Који си на небесима, Нек се свети име Твоје,” у Господњој Молитви. Ова фраза значи да они који поседују грехе у својим срцима не могу никако звати Бога ‘Оче наш.’ Треба ли и даље да верујемо у Доктрину о Посвећености? Може ли особа у грешном стању да прозове Господа својим Спаситељом? Он/она могу призивати Господа неколико година, али ће напокон оставити Господа јер он/она у савести осећају срамоту што су хришћани. Стога, ви би требали да знате да ће Доктрина о Оправдавању раздвојити вас од Божије праведности.

Наука о Оправдавању је такође погрешна. Та наука каже да ми можемо постепено ићи кроз промене док не постанемо савршено свети у последњем моменту пре него што умремо и стога, можемо сусрести Бога као свету особу. Да ли мислите да је могуће да постанете довољно света особа да би срели Бога без ваших грехова? Није могуће. Истина нам говори да човек може ући у Божије Царство једино познањем и веровањем у Божију праведност.



Подједнако је међутим кроз једног човека грех ушао у свет!


Хајде сада да читамо стихове 12. “Зато, као што кроз једног човека дође на свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише.” Кроз кога је грех ушао у срца свих људи и кроз колико људи је грех ушао у свет? Писма говоре, “Кроз једног човека дође на свет грех.”

Другим речима, ту је речено да грех почиње да постоји због једног човека, Адама, а ми смо сви његово потомство. Онда кроз кога су греси света нестали? Могло би се рећи да се то догодило на исти начин као што је грех најпре ушао у свет.

Греси човечанства су настали због људске невере у закон Божији који је био постављен. Подједнако и сада, онај који не верује у Божије речи остаће грешан и завршиће у паклу. 

Стога, ми треба да знамо следеће. Ми нисмо грешници ради наших сопствених грехова, већ ради дуга наших предака који поседују грех. Ви би требало да знате је разлог што људи греше стога што су слаби и имају грех у својим срцима. Грех почињен од људи назван је неправедношћу. Разлог што они греше је стога што су рођени у овом грешном свету. Зато што је свако са недостатцима и рођен у овом свету, носи грех, он/она не могу друго осим да чине грехе.

Ми смо постали изворни грешници, семе за грех, јер смо наследили све грехе од наших предака. Међутим, ви сигурно знате да свако може постати свето и праведно биће од једном путем вере у Божију праведност.



Када је грех почео да постоји у човеку?


“Јер грех беше на свету до закона; али се грех не примаше кад не беше закона;” (Римљанима 5:13). Да ли је било греха пре него што смо упознали закон Божији? Пре него што смо упознали закон Божији, ми нисмо разумевали шта је осуђено као грешно дело пред Богом. Бог нам је рекао, “Немој имати других богова осим Мене, немој правити себи лика резаног нечега сличног или било чега од онога што је небеско, или што је на земљи или испод земље, или што је у води под земљом; не клањај им се и не служи им, не узимај име Господа Бога узалуд, и памти Суботњи дан, држи га светим.” Пре него што смо открили овај закон Божији у 613 клаузула са заповестима које нам кажу ‘шта треба и шта не треба да чинимо,’ ми заиста нисмо знали о нашим гресима.

Стога, “Јер грех беше на свету до закона; али се грех не примаше кад не беше закона;” Зато што ми незнабошци нисмо имали закон и нисмо га знали, ми смо чинили грехе без да смо били обавештени о томе. Већина Корејаца се молило стени, мислећи да је Буда, још увек они не схватају да служе резаном лику. Они не знају да је клањање другим боговима грех пред Богом.

Међутим, пре него што је закон дошао, грех је већ постојао у свету. Бог нам је дао закон око 2.500 година након што је створио Адама. Иако међутим Бог даје закон Израелцима кроз Мојсија отприлике 1.450 B.C. (пре Христа), грех је већ ушао у свет кроз једног човека, Адама, и настанио се у срцима свих људи од почетка, и пре него што је закон дошао. 



Исус је Спаситељ Својег народа


Да ли је Исус Христ елиминисао све грехе света сам и Лично? Да. Овде у стиховима 14, је речено да смрт влада над онима који нису згрешили или починили увреду сагласно по оном налик Адамовом преступу. Стога, Адам је био тип попут Њега који је дошао. Човечанство је постало грешно кроз једног човека. Слично, Исус Христ је дошао на овај свет и спасао нас од свих наших грехова кроз еванђеље воде и Духа. 

Исус је постао Спаситељ који је спасао Свој народ од њихових грехова. Постоји само један Спаситељ који је спасао нас, Адамове потомке, од греха. “Јер нема другог имена под небом даног људима којим би се ми могли спасти.” (Дела 4:12). Његово име је Исус Христ, наш вечни Спаситељ.

Ми морамо да разумемо да спонтано постајемо грешници кроз једног човека, Адама. Да ли знате да је Исус Христ Спаситељ који је елиминисао грехе света од једном? Да ли верујете да је Исус Христ Спаситељ који је упио све грехе света Својим крштењем и крварењем на Крсту све од једном? Да ли верујете да је Исус постао истински Спаситељ свих људи елиминацијом греха са овог света, баш као што је Адам постао извор свих грехова починивши један преступ?

Исус је дошао на овај свет да спасе све оне који су постали грешници ради једног човека, Адама, и узео је све грехе човечанства добивши крштење од Јована, примио је осуду за грехе на Крсту проливањем Своје крви, и испунио је сву Божију праведност, којом је одстранио све наше грехе. Он је стога постао наш савршени Спаситељ.

Ми нисмо стекли спасење путем вере у Доктрину о Оправдавању или Доктрину у Посвећивање након што смо поверовали у Исуса. Исус нам даје вечно спасење од једном. Исус је рекао да само они који су били рођени изнова водом и Духом могу ући и видети Божије Царство.

Која је фикс идеја што постоји у основи људске свести? То су принципи за узрочност. Они мисле дубоко у својим мислима, да ће њихови покушаји и настојања деловати на неки начин до спасења. Међутим, свако прима истинско спасење од греха само путем вере све од једном када он/она поверују у еванђеље воде и Духа. Штавише, Исус је дошао на овај свет и био распет да нас спасе од греха. Он је постао Спаситељ свих оних који верују у истинско еванђеље.

Ослободите се од безразложног мишљења да неко може достићи очишћење и напокон постати праведан кроз молитве покајања. У Библији, један Човек, Исус Христ, долази на овај свет, бива крштен да узме све грехе и испуни све за наше спасење кроз Његово окајавање грехова на Крсту.



Исус нам је дао вечно ослобођење од греха које није прилично нашим прекршајима


У стиховима 15 стоји, “Али дар није тако као грех; јер кад кроз грех једног помреше многи, много се већа благодат Божија и дар изли изобилно на многе благодаћу једног човека, Исуса Христа.”

Да ли су ваши и моји греси пренети на Исуса када је Он био крштен? Јесу. Исус је отишао на Крст носећи грехе света и примио је осуду за те грехе уместо нас.

Божије спасење је бесплатан дар и то је речено да би се разликовало од прекршаја. 

Исус је спасао нас, који нисмо могли друго осим да чинимо грехе читаве своје животе, кроз Његово крштење и крв на Крсту у току Његове 33 године живота. Чак и након што прибавимо спасење вером да је отпуштање греха било испуњено од једном, наша тела могу наставити да греше јер су неспособна и слаба. Премда наша тела настављају да греше, ми можемо и даље да стекнемо вечно ослобођење од греха ако верујемо у чињеницу да је Исус однео све наше грехе од једном примивши крштење и да је Он испунио сву Божију праведност проливањем Своје крви.

Дар спасења за отпуштање греха није приличан Адамовом прекршају. Божији дар отпуштања греха свакодневно даривање, попут свакодневних грехова које чине људи. Истина о отпуштању греха каже да нас је Господ већ спасао од свих грехова од једном, путем примања крштења и крварења Своје крви око 2000 година раније.

Божији дар спасења који нас спашава од свих наших грехова је праведност која је била испуњена од једном помоћу Исусовог крштења и крви на Крсту. Вечно отпуштање грехова није налик дневном извињењу кроз молитву покајања, којој већина хришћана тежи данас. Ова истина говори да је Господ предвидео да ћемо грешити свакодневно и стога је узео све грехе са овог света одједном када је Он био крштен. Стога Бог Отац је испунио сву Своју праведност путем Синовљевог крштења и распећа. Сва праведност Божија је комплетирана јер је Исус био крштен, крварио на Крсту и био васкрснут.

Данас већина Хришћана верује да су њихови греси опроштени када они принесу молитве покајања. Да ли је то заиста истина? Наравно не. Особа која мисли да њему/њој могу бити опроштени греси након убијања некога путем упућивања молитве са покајањем јесте погрешно. Овај начин мишљења није ништа више од људског мишљења. Да би елиминисали грехе са Божије стране, човек непрестано треба да плаћа цену за грех. Да би ово обавио, Бог је дао Свог Сина Исуса да прими крштење од Јована и Он је упио све грехе проливањем крви на Крсту. Греси човечанства се могу опрати и елиминисати вером у Исусово крштење и крв на Крсту. Греси човечанства могу бити опрани и елиминисани вером у Исусово крштење и крв на Крсту; не путем упућивања молитви покајања.

Стога, Библија каже, “Јер кад кроз грех једног помреше многи, много се већа благодат Божија и дар изли изобилно на многе благодаћу једног човека, Исуса Христа.” Божији дар спасења преплављује. Баш као што вода преплављује када удари киша преко ноћи, без обзира које грехове смо починили, Његово спасење преплављује довољно да би нас спасило од свих наших грехова.

Исус је однео све грехе са света примивши крштење. Такође, зато што је Божије спасење много веће од неправде коју смо ми починили, Његово спасење је обилно чак и након што смо били спашени. Да ли је то јасно? 



Кроз једног Човека, Исуса Христа


У стиховима 16 и 17 стоји, “И дар није као грех једног: јер за грех једног би осуђење, а дар од многих грехова оправдање. Јер кад за грех једног царова смрт кроз једног, колико ће већма они који примају изобиље благодати и дар правде у животу царовати кроз једног Исуса Христа!”

Смрт је завладала над читавим човечанством кроз грешку једног човека. Ово указује да је грех једног човека, Адама, узроковао да сви буду грешници и ради тог греха, свако треба да се сретне са Божијим проклетством. Свако ко је згрешио треба да умре и оде у пакао. На сличан начин, Божија праведност влада у животу ради Једног, Исуса Христа. Они који су примили набујали дар милости и праведности су они који су даровани спасењем ради њихове вере у еванђеље водом и Духом. Они примају много већу милост од Бога, и она ће владати животима. 


У стиху 18 стоји, “Зато, дакле, као што за грех једног дође осуђење на све људе, тако и правдом једног дође на све људе оправдање живота.”

Овде, ми морамо да поставимо питање и одговоримо на то: “Да ли је исправно мислити да кроз грехе једне особе, ми сви постајемо грешници?” Да ли сте постали грешници ради ваших личних грехова, или ради грешака вашег претка Адама који се супротставио Богу? Ако смо ми сви постали грешници зарад Адамове грешке, тада они који верују у праведно дело Исуса Христа начињено да нас спасе од наших грехова, постају праведници. Ако неко верује у Божију праведност, да ли су његови/њени греси заиста елиминисати? -Да.- Он/она постају безгрешни.

“Правдом једног дође на све људе оправдање живота.” Примање бесплатног дара Божије праведности не значи да неко треба да се моли покајнички сваки дан да досегне очишћење греха, након што је некако спашен путем вере у Исуса. Никада! Нити то значи да су тако-зване хришћанске науке са ‘стицањем оправдања путем вере’ о којима је апостол Павле говорио ‘биле оправдане путем вере.’

Већина хришћана имају грех у својим срцима јер они само верују у Исусову крв на Крсту. Стога, они прихватају и подржавају Доктрину о Оправдавању да би сакрили грехе у својим срцима, док теше сами себе, “Премда има греха у нашим срцима, Он нас признаје као безгрешне.” Међутим, ова доктрина је бесмислена и проклета.


У стиху 19 стоји, “Јер као што непослушањем једног човека посташе многи грешни, тако ће и послушањем једног бити многи праведни.”

Овде се појављује један који није послушан и други који је послушан. Један је Адам, и други је Онај који је људски Спаситељ, Исус Христ. Адамова непослушност чини сво човечанство грешним, међутим Исус слуша жељу Свог Оца да измири људе са Богом путем примања крштења од Јована, умирући на Крсту ради грехова света, и васкрсава да нас спасе од наших грехова. Бог Отац чини све вернике у Исусу потпуно праведнима кроз Своју праведност.


У стиху 20 стоји, “А закон дође уз то да се умножи грех; јер где се умножи грех онде се још већма умножи благодат.”

Ту је речено да је закон уведен ради наше не праведности. Као потомци Адама, људи су изворно рођени са грехом, још они нису упознали грех иако греше. Без закона, човек не схвата грех као грех ни мало, и само кроз Божији закон човек долази до увида у своје грехе. Међутим, када дођемо до спознаје закона, ми почињемо да схватамо наше грехе, они не знају за своје грехе док не дођу постепено до схватања својих грешних дела након примања закона. Стога Библија тврди, “А закон дође уз то да се умножи грех.”


“Јер где се умножи грех онде се још већма умножи благодат.” Ово значи да кроз Божији закон, човек схвата своје грехе и постаје Његово дете путем вере у Његову праведност. Човечанство може схватити Божију милост кроз истинито еванђеље које садржи Божију праведност само када оно постане упозорено на недостатке и грешност кроз закон. Они који су добро упозорени о својим гресима пре спознаје закона по којем су намерени да заврше у паклу, и стога, са великом захвалношћу, верују у Исуса, који их је спасао кроз Своје крштење и смрт на Крсту. Како више схватамо нашу грешност кроз закон, више постајемо захвални успостављању тако великог спасења помоћу Божије праведност.


У стиху 21 стоји, “Да као што царова грех за смрт, тако и благодат да царује правдом за живот вечни, кроз Исуса Христа Господа нашег.”

Овде у Библији је речено да грех влада до смрти. Међутим, Божија милост која се састоји од воде и крви Исуса је Његова праведност. Зато што нас је Његова праведност потпуно спасила од свих наших грехова, ми смо постали Божија деца.

Доктрина о Очишћењу и Доктрина о Оправдавању су бесмислене хипотезе које су биле створене људском логиком и створене од оног који игнорише Божије речи. Није превише ако кажемо да такве доктрине нису ништа више од искуства филозофа-теолога, која никада неће бити размршена. Божија истина је чиста и здрава.

Ми смо спашени од грехова света путем вере у чињеницу да је Исус, који је Бог у лику људског тела, нас спасао од свих наших грехова. Они који имају веру у Њега спашени су. Да ли верујете у ово? -Да.-


Ако верујете у Божију праведност, ви сте спашени. Ви сте дефинитвно ослобођени и спашени од свих ваших грехова. Ако инсистирате бескрајно да упућујете молитве покајања и живите беспрекорним животом да би стекли очишћење које би вас спасло, онда ви тврдоглаво истрајавате у томе да будете спашени без Исуса. Исус је само улаз до спасења, без обзира што преварна Доктрина о Очишћењу учи како је могуће спасити се путем својих личних дела и настојањем, без обзира на истину.

Створење није способно да брине чак ни 0.1% о закону исто као што не може ни 100%. Бог нам каже да ми нисмо способни да послушамо чак ни 0.1% Његовог закона. Они који мисле да воде бригу о закону око 5% и планирају да повећају на 10% током времена јесу они који игноришу своје личне способности, и управљени су против Божије праведности. Не покушавајте да схватите Божију праведност својим личним схватањем и логиком. Његова праведност нас је спасла од наших грехова и очекује од нас да верујемо у то да би могли постати Његова деца.


Бог је свемоћни и милостиви, стога нас је Он спасио Својом праведношћу од једном. Ми захваљујемо Богу ради Исусовог крштења и крви на Крсту, чиме нас је потпуно спасао од свих наших грехова.