Sermons

[5-2] < Римљанима 5:14 > Кроз једног човека



< Римљанима 5:14 >

“Него царова смрт од Адама тја до Мојсија и над онима који нису сагрешили преступивши као Адам, који је прилика Оног који хтеде доћи.”



Грешници морају имати најпре спознање греха 


Данас, желим да говорим о изворном греху. Немојте мислити у себи, “Ти говориш исте ствари свакодневно. Реци ми о другим стварима.” Ја желим да слушате пажљиво. Еванђеље је најдрагоценија ствар. Ако света особа чији су греси упијени не слуша еванђеље изнова да се на њега свакодневно подсети, он/она ће умрети. Како могу он/она да живе без слушања еванђеља воде и Духа? Једини начин на који они могу да живе је путем слушања еванђеља. Хајде да отворимо Библије и поделимо реална мишљења о томе.

Ја размишљам, “Шта је најпотребније грешницима чији греси још нису опроштени?” Тада долазим до открића да је њима потребно право знање о греху сагласно речи Божијој јер они могу примити само опроштај од грехова када знају о греху. Ја верујем да грешницима највише треба знање о греху.

Људска бића греше много пута од тренутка рођења без обзира да ли или не он/она то желе. Он/она не размишљају дубоко о греху који станује у њему/њој иако су он/она грешници пред Богом јер он/она греше много пута како одрастају. Грех је природан попут јабуковог дрвета које расте, цвета и доноси јабуке временом. Међутим, ми морамо да знамо да цена за грех јесте смрт сагласно закону Божијем.

Ако неко мисли и истински зна о резултату греха, он/она могу бити ослобођени од греха и Божијег суда, и примити сав Његов духовни благослов. Стога оно што је најпотребније за грешнике је да знају о греху и његовом резултату, и да науче истину о ослобођењу од грехова, које је Бог дао.



Како је грех ушао у свет?


Зашто људска бића греше? Зашто ја грешим? Библија говори о овоме у Римљанима 5:12 следеће, “Зато, као што кроз једног човека дође на свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише.” Шта је ушло у свет кроз грех? Смрт. Људи се носе мишљу да се смрт односи само на тело. Међутим, смрт овде указује на значење одвојености духовног бића од Бога. То такође подразумева пакао и Божију осуду, заједно са телесном смрти. Римљанима 5:12 нам показују како људска бића постају грешници.

Библија говори, “Зато, као што кроз једног човека дође на свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише.” Реч Божија је истина. Кроз једног човека грех је ушао у свет, и смрт кроз грех.

Ми смо се родили као Адамово потомство. Онда да ли ми имамо или немамо грех као Адамови потомци? -Да, ми имамо грех.- Да ли смо ми рођени грешни? -Да, јер смо потомство Адамово, а он је наш предак.-

Адам је зачетник свег човечанства, међутим, Адам и Ева су згрешили против Божје речи обманути Сатаном док су били у едемском врту. Бог им је рекао да не једу воће са дрвета од спознања добра и зла међутим пре тога, имали су вечни живот тако што су јели воће са дрвета живота.

Али они су били обманути Сатаном и заборавили су Божију реч и јели су са дрвета од спознања доброг и злог. Адам и Ева су згрешили заборављајући Божију реч, која је реч вечног живота. Након што су Адам и Ева згрешили, Адам је спавао са Евом, и сва људска бића су постала рођена кроз Адама и Еву. Ми смо њихови потомци. Ми нисмо само наследници њихове спољашње појаве, већ такође и њихове грешне природе.

Стога, Библија каже да су људска бића семе од греха. Сви људи у свету имају наслеђен грех од Адама и Еве. Библија каже, “Зато, као што кроз једног човека дође на свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише.” Тако су се сви људи родили грешни.

Међутим, људи не знају да су они рођени грешници. Они немају знања о греху чак иако су били рођени грешни. Дрво почиње да пупи из овог семена и да доноси надаље воће, али људи мисле да им је грех стран јер они не знају да су рођени од семена греха. То би било исто као када би јабуково дрво мислило, ‘То је чудно. Зашто морам да доносим јабуке?’

Стога, природно је да људи буду грешни. Мишљење да људска бића могу отклонити грех је потпуно лажно. Природно је да људско биће које наследи грех чини грехе читав свој живот и доноси принос у греху, али он/она нису дубље размишљали како су постали грешници. Шта је Бог рекао? “Зато, као што кроз једног човека дође на свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише.”

Ми грешимо кроз читаве наше животе јер смо били рођени као грешници. Стога, ми заслужујемо да будемо осуђени од Бога. Можда мислите, ‘Није ли неправедно да нас Бог суди када немамо избора осим да грешимо?’ Међутим, након примања отпуштања грехова, ви ћете открити шта Бог планира да учини да би нас учинио Својом децом.



Сви ми смо потомство једног човека, Адама


Онда, како то да људска бића, која су потомство једног човека, Адама, имају различиту боју тена? Да ли је њихово семе различито? Зашто постоје бели, жути, и црни људи? Неки људи мисле да када је Бог створио човека од прашине земаљске и испекао га, Бог је начинио белог човека узевши га прерано из пећи, жутог узимајући у право време и црног човека узимајући га превише касно.

Ви се такође можда чудите што овде постоји црна, бела, и жута раса, иако су сви људи настали након што је дошло до греха кроз једног човека. Библија јасно излаже да је Бог начинио Адама у почетку, након што је Он креирао небеса и земљу. “Адам” значи човек. Бог је створио човека. Зашто постоје различите расе у свету ако је Бог створио једног човека, Адама, и све људе света који су рођени кроз њега? Ми можемо да упитамо зашто, стога је овде одговор.

Научници кажу да је пигмент у кожи такозвани меланин настао као последица заштите од сунца. Како се земља креће око сунца, они који живе у области са пуно сунчеве светлости постали су црни, они који живе у области са мало сунчеве светлости постали су бели, и они који живе у области која има одговарајућу сунчеву светлост постају жути. Међутим, наш предак је и даље један човек, Адам.

Научници саопштавају да меланин аутоматски долази као спољашња заштита од сунца. Тако, ја од тада сазнајем за ово. Знао сам да су људска бића потомство Адамово, али нисам знао о меланину. Ми нисмо наследници само тела, већ такође и греха јер смо потомство једног човека, Адама. 

Да ли познајете грех? Хајде да размотримо да ли су људска бића грешници или не од када су рођени у овом свету. “Тако свако дрво добро родове добре рађа, а зло дрво родове зле рађа. Не може дрво добро родова злих рађати, ни дрво зло родова добрих рађати.” (Матеј 7:17-18). Бог каже да лажни пророци носе само лажне плодове и никада не могу донети добре плодове. Ми смо изворно зле воћке јер смо били рођени грешни, тако да не можемо друго осим да доносимо зле плодове јер смо рођени као зло дрво.

Ми смо наследници греха кроз једног човека. Ми смо зло дрво ако се упоредимо са дрвећем. Људско биће, које је рођено као грешник, не може осим да чини грехе чак и ако он/она жели да води добар живот и покушава да не греши, баш као зло дрво не може да доноси добро воће. Да ли разумете? Људска бића заиста желе да живе пристојно, кротко, и честитим животом. Међутим, особа којој нису опроштени греси и која је рођена као грешник не може живети праведним животом. Он/она не могу бити добри, чак и са бескрајним напорима. Неки алкохоличари покушавају да не пију врло напорно, али на крају, они испаштају од алкохолизма и њихове породице их препуштају болницама.

Једног дана, посматрао сам програм са насловом, “Желим то да знам ” на ТВ-у. Један човек је био притворен у менталној болници на 13 година. Када га је репортер упитао у вези породице, он је рекао да они неће да га приме кући чак и ако би се излечио од алкохолизма и ако би његов доктор био уверен у његово излечење. Он је сазнао од репортера да се његова породица обезбедила од његовог напуштања болнице подмићивањем његовог доктора. Он је био увређен. Његова породица га је притворила јер је била преморена њиме. Репортер је рекао да пацијенти у болници не могу да оставе пиће због њиховог нагона и тешког дуговременог пијанства да нико не може изићи на крај са њима. 

Зашто човек не може да се уздржи од пића? Он зна да то није добро за његово здравље и покушава да прекине; иако он изнова пије. Разлог за ово је стога што је он већ алкохоличар, али изворни узрок за ово је што је његов ум увек празан. Он пије јер осећа празнину у свом срцу. Човек увек осећа бол и није способан да буде добар јер су он/она са грехом. Тако, он/она постају песимисти и пију изнова. Он/она можда мисле, ‘Ја не знам зашто чиним ово. Ја не бих требало да чиним ово.’ И више он/она се осећају изданим од самих себе, он/она још више и теже пију при свом само-одбацивању.

Таква особа не може престати да пије колико год напорно покушавала да не пије. Тако, осећа разочарање и пије више и напокон, он/она су напуштени у болничком притвору. Говор људског бића и понашање су једино изражај његове/њене унутарње природе. Људско биће је рођено као грешник и стога не може да не греши, ради његовог/њеног нагона, читавог свог живота баш као што пупољак јабукиног дрвета, цвета и доноси јабуке јер је то генетско наслеђе јабуке. Људи желе да буду добри, али они чији греси нису отпуштени не могу бити добри јер немају способности да буду добри. Они мисле да њихови греси нису важни, тако да се они скривају, и то постаје озбиљно само када су њихови греси откривени.

То је природно, инстиктивно и својствено грешнику да греши јер он/она су рођени као маса греха наслеђених путем природе. То је апсолутно природно да људско биће греши јер су он/она рођени са генетиком греха, баш као што је природно за црвени папир да се сврста са црвеним папирима и за дрво јојобе да приноси јојобу. Људска бића не могу отклонити грехе јер он/она су рођени као грешници. Како може људско биће живети без сагрешења када су он/она рођени са грехом?



Човек је рођен са дванаест врста злих намера


Исус је рекао у Марку поглавље 7 да су људска бића рођена са 12 врста зла, то јест, прељуба, блуд, убиство, крађа, пожуда, злоћа, обмана, неправда, зло у оку, хула, понос и не разумност. Ми смо рођени са жељом да крадемо. Мисао о лоповлуку је укључена у наследство греха. Да ли крадете? Свако краде. Ако он/она не краду, то је стога што људи посматрају њега/њу. Међутим, када никога нема око њега/ње и ту је неки привлачан објекат унаоколо, грех крађе долази и чини да он/она почине грех тако што украду.

Тако људска бића праве етику и правила која треба држати. Људска бића стварају своја лична правила која показују да нису исправна и штете осталима. Правила су потребна када пуно људи живе заједно у друштву. Ми морамо живети сагласно социјалним нормама. Међутим, ми крадемо када смо сами, бежећи од погледа других.

Не постоји ниједног који није украо. Свако краде. Већ дуго времена, ја сам молио скуп на еванђеоском састанку да подигну руке они који никада нису згрешили у својим животима. Једна бака је подигла своју руку и рекла, “Ја нисам никада ништа украла.” Тако да сам је ја упитао да ли је она икада узела нешто на свом путу кући. Тада је она изненађена неочекиваним питањем и одговорила, рекавши, “Ја сам једном видела младу бундеву на мом путу кући. Помислила сам да ће то бити деликатес тако да сам погледала унаоколо и приметила да нема никога унаоколо. Ја сам је смотала, сакрила је у моју подсукњу, ставила је у лонац са пиреом од грашка скувала је и појела.” Она није знала да је починила грех крађе.

Међутим, Бог је рекао да је грех узети туђу имовину без дозволе. Бог је заповедио, “Не кради” у Закону Мојсијевом. Свако има искуство крађе нечега. Људска бића су вешта у убиству и крађи свега када год он/она добију прилику. Он/она краду животиње, попут зечева и кокошака из домаћинстава других људи. Овим је речено о крађи. Он/она чак нису ни свесни греха иако међутим он/она убијају и краду. То је природно за њега/њу да чини тако јер су он/она наследници греха од времена рођења.



Људска бића су наследила грех


Људска бића су такође наследници греха прељубе од својих родитеља. Он/она су рођени са жудњом да почине прељубу. Он/она сигурно почине прељубу када нема ниједног човека унаоколо. Људи воле тамна места попут кафеа и салона. Та места су веома популарна за грешнике. Зашто? Та места су добра да покажу наслеђе греха.

Међутим господа воле та места. Они су добри очеви кући и људи високог социјалног положаја, али они иду на тамна места која су пуна греха. Они иду на места на којима могу да покажу своју грешну природу и да донесу плод греха. Они се сусрећу на тим местима и ускоро постају као стари другови након што попију неку чашу алкохола. Они постају веома блиски тек што би се сусрели јер сваки од њих има исте грешне атрибуте. “Да ли и ти имаш ово такође? Ја имам то.” “Па и ја. Ти си мој друг.” “Колико си стар?” “Године нису важне.” “Драго ми је да смо се упознали.”

Људи показују своје наслеђене грехе једни другима када год се сретну са другим грешницима јер су они били рођени у свету са грешним атрибутима. Природно је да они греше. Зашто? Јер они имају грех у својим срцима и као створени су да би чинили по својој природи. Није нормално да они немају греха. Међутим, они себе обуздавају да не греше када живе у друштву јер свако друштво има своје друштвене норме. Стога, они раде лицемерно и постављају друге фасаде делујући сагласно социјалним нормама које је њихово друштво успоставило. Људи живе на овај начин и захваљују онима који нису луди и зли Људска бића су неизбежно рођени као грешници, како Библија каже, “Кроз једног човека дође на свет грех,” (Римљанима 5:12).

То је уреду. Човек може рећи, “Ја нисам непристојан. Ја сам неосетљив на жене које носе мини сукње.” Да ли је он заиста неосетљив? Он се може претварати да је неосетљив када је пуно људи око њега, али се не може обуздати да не почини грех непристојности када они нису око њега.


Лоше дрво носи зло воће баш као што добро дрво не може донети зло воће, и обратно. Људска бића морају да знају да су он/она грешни. Ако неко зна своје грехе, може бити спашен од греха кроз Исуса. Међутим он/она биће осуђени од Бога и отићи ће у пакао ако се он/она претварају да не греше и покушавају да сакрију своје грехе без да знају за своје грехе. Људска бића су рођена као грешници. Међутим, они су покварено дрво које носи грешно воће од времена њиховог рођења.

Стога, они који развијају своју сопствену грешну природу од свог детињства јесу сигурно грешни сав свој живот. Они који су раније развијали своју грешну природу њихова грешна природа почиње да доноси зло воће чак и у позним годинама њиховог живота. Била је једна жена мисионарка у Таегу Ситију, Кореји. Када је она преобраћена у хришћанство у својој младости, она се заветовала да остане девојка читав свој живот зарад службе Господу као женска мисионарка. Међутим, она је прекинула завет и удала се за удовца након што је напунила 60 година старости. Она је до позних година развијала своју грешну природу. Она је претходно развијала лицемерство са прељубом.

Већина људи обично развија своју грешну природу од свог детињства. Данас, млади људи настоје да развијају своју грешну природу од свог детињства. Они осећају генерацијски процеп између њих и старијих генерација. Они говоре да ће бити Икс-генерација. Са овим у вези, ми ћемо учити од Божије речи да смо рођени грешни и ми смо бића која могу само да наставе да греше сав свој живот. Да ли прихватате ово?



Закон о лепри


Друго, Бог говори, “Зато, као што кроз једног човека дође на свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише.” (Римљанима 5:12). Грех је проузроковао да људска бића буду осуђена од Бога. Тако да грешник лично мора да зна и има ослобођење од грехова. Како могу он/она познавати сами себе лично? Како могу сви његови/њени греси бити опроштени пред Богом?

Бог је учио Мојсија и Арона како да испитују лепру у Левитима поглављу 13. У доба Старог Завета, било је много лепрозних. Не знам тако пуно о лепри, али сам видео многе лепрозне када сам био млад. Један од мојих другова је такође био заражен лепром.

Бог је рекао Мојсију и Арону да испитају лепру и изолују лепрозне из Израиљевог логора. Бог их је научио како да сваког испитају на лепру. “Човек у кога би на кожи тела његовог био оток или краста или бубуљица, и било би на кожи тела његовог налик на губу, нека се доведе к Арону свештенику или ка коме сину његовом свештенику.” (Левитима 13:2). Када свештеник мисли да особа има болест на кожи након посматрања особе, свештеник изолује особу на седам дана. Затим, свештеник посматра кожу изнова након седам дана. Ако се болест не шири по кожи, свештеник га проглашава чистим, говорећи, “Ти си чист. Можеш живети у овом логору.”

Ако би испупчења на кожи била бела, и обратила власи у бело, и ако би било влажних пега на телу у испупчењима, то би била лепра, тада би свештеник прогласио такву особу као нечисту. Левитима 13:9-11 стоји, “Кад је губа на човеку, нека га доведу к свештенику. И свештеник нека га види; ако буде бео оток на кожи и длака буде побелела, ако би и здраво месо било на отоку, Губа је застарела на кожи тела његовог; зато ће га свештеник прогласити да је нечист, и неће га затворити, јер је нечист.” Свештеник би такву особу изоловао из логора Израиљевог.

Тако је исто и у нашој земљи. Постоје изолована села за лепрозне у Кореји попут Цветног Села или Сорок Острва. Пре пуно времена, на мом путу кући читајући у ауту, моја жена је упорно тражила да гледамо унаоколо где је табла ‘Цветно Село’ на модерном аутопуту. Тада сам ја помислио, ‘Ти не знаш шта је ‘Цветно Село’. Рекао сам јој, “Драга, зар мислиш како желиш да посетиш ‘град’?” Она рече, “Да.” Међутим, она је била задивљена када је чула да је ‘Цветно Село’ било место где живе лепрозни и она никада није тражила изнова да идемо у Цветно Село. Лепрозни су изоловани из друштва по изолационим селима.


Овде, на шта желимо да обратимо пажњу је да свештеник проглашава неку особу чистом када се лепра рашири и прекрије сву његову/њену кожу. Да ли мислите да је то разумно? Свештеник изолује особу када се лепра прошири само мало, и свештеник каже особи да живи у логору Израиља када зараза лепре прекрије сву кожу, од главе до пете.

Бог је рекао свештенику како да класификује лепру. “Ако ли се губа изаспе по кожи и покрије сву кожу човеку од главе до пете, где би год свештеник очима погледао” (Левитима 13:12). На овај начин је Бог рекао свештеницима да класификују лепру.



Шта нам закон о лепри говори...


Он нам каже ово. Људи су рођени грешници са грешним атрибутима и греше читав свој живот, али неки људи откривају само неколико својих грехова. Они греше једном својим рукама и ногама следећи пут својим умовима као други пут након дужег интервала, тако они не откривају споља своје грехе. Ко ће рећи да је то озбиљно када се лепра рашири на само малој тачки овде и другој малој тачки онде? Нико не зна његов/њен синдром са лепром.

Људско биће је рођено као грешник јер је наследник греха. Али он/она не знају да су грешници док он/она греше небројено пута, ипак Бог проглашава њега/њу грешницима. Он/она напокон долазе до сазнања да су грешници у свету.

Међутим, особа која мисли да је врло чедна, пуно трпи и греши само мало не знајући да су он/она грешни. Бог је рекао свештеницима да прогласе особу чија се лепра само мало раширила за нечисте и да их изолују. Грешници су раздвојени од Бога. Да ли схватате? Бог је свет. Особа која мисли да он/она имају греха само мало не могу ући у Царство Небеско.

Ко може ући у Царство Небеско? Само Они чији су греси раширени преко читавог тела и схватају да су неизбежни грешници, могу ући у Царство Небеско. Сви њихови греси су опроштени путем вере у Исуса, и они ће ући у Царство Небеско да владају са Богом.

Библија каже да Бог проглашава особу чији су греси само мало раширени као нечисте. Бог дозива особе које непрестано греше, да у пркос њиховој жељи да не греше, исповеде да су он/она у целости грешници. Исус каже, “Него идите и научите се шта значи: Милости хоћу, а не прилога. Јер ја нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање” (Матеј 9:13). Бог зове грешнике и пере све њихове грехе. Бог је опростио све њихове грехе. Бог је већ опрао њихове грехе једном и за увек. Исус је узео све њихове грехе кроз Своје крштење, био је осуђен на Крст ради њих и учинио их праведнима кроз Своје васкрсење да би их прихватио у Царству Небеском.



Ми морамо познавати себе


Ми морамо знати да ли смо у целости грешници или делимични грешници. Бог проглашава особу чистом када се лепра прошири свуда по кожи тела. Бог ја направио такав закон о лепри. Особа која зна да су он/она пуни греха не могу друго осим да верују у еванђеље воде и Духа и да приме ослобођење од грехова када Исус дође њему/њој, са речима да је Он опрао све његове/њене грехе кроз Своје крштење и Крст. Међутим, делимични грешници који мисле да он/она нису пуни грехова подругују се еванђељу.

Да ли ће бити греха ако је Исус све њих опрао? Не. Ми можемо да примио ослобођење од грехова једном за увек. Стога, грешник треба да зна себе. Сви његови/њени греси могу бити елиминисани када он/она знају себе. Људи су вични да прихвате само своје мање грехе пред Богом. “Господе ја сам згрешио. Нисам то желео, али нешто ме је натерало да учиним. Молим опрости ми само овај пут, и ја нећу грешити никада више.” Они прихватају само мале грехе пред Богом. Тада Бог каже, “Ти си нечист.”

Људско биће нема праведности пред Богом. “Бити или не бити потпуно зависи од Тебе, Боже. Ја сам грешник и одређен сам да одем у пакао. Молим да буде воља Твоја, али Боже, буди милостив према мени и молим спаси ме. Молим спаси ме ако си Ти Бог. Тада ћу веровати у Тебе и живећу сагласно Твојој вољи.” Бог спашава особу која прихвата да је он/она пуна греха.



Људи су наследили грех који има 12 врста злих намера


Хајде да погледамо у Марку 7:20-23. “Још рече: Шта излази из човека оно погани човека; Јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства, Крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље. Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека.” Изнутра, из срца људског бића, потичу зле намере. Људска бића наслеђују грех по природи. Да ли разумете? Неко има зле намере кроз читав живот. Не постоји начин да особа буде ослобођена ако сви њени греси нису опроштени једном за увек.

Људска бића су рођена са ових 12 врста злих намера: прељуба, курварство, убиство, крађа, лакомство, пакост, злоћа, лукавство, срамота, зло око, хула, понос и безумље. Тако, он/она не могу друго осим да греше читав свој живот. Особа чији греси нису опроштени живи грешно иако међутим она не жели да живи тако. Све ствари од људског бића, као што су намере и понашање јесу грех пред Богом.

Лицемерство је за грешника да буде добар. Он/она само су тобоже честити. То је обмањивање Бога. Људско биће које је рођено грешно мора да познаје себе да би било спашено. Међутим ако особа не познаје сопствену грешност, он/она осећају мучнину када год он/она згреши и каже, “Ах, зашто ја учиних ове ствари?” Он/она су обманути сами собом.

Људско биће има зле намере. Човек можда мисли, ‘Зашто ја учиних зле намере? Не, ја нисам имао такве намере. Зашто сам мислио на нечисте ствари? Мој учитељ ми је рекао да чиним добро.’ Он мисли тако јер он не зна зашто чини извесне ствари. Он осећа муку због његове крађе и почињене прељубе јер он не зна да је наследио грех. Убиство, прељуба, крађа, злоћа, лукавство, раскалашност, зло око, хула, понос, и безумље долазе од њега непрестано и у потезу. Тако, он мрзи себе и постаје осрамоћен не знајући зашто.

Ми смо маса греха и носимо 12 врсти злих плодова кроз читаве наше животе јер смо рођени грешници, који су наследили грех од нашег заједничког претка Адама. Блажени су они који знају да су грешници. 

Људска бића траже Исуса, Спаситеља који је спасао њега/њу од свих његових/њених грехова, када он/она знају да су непоуздани грешници. То је једини начин да буду благословени од Бога. Међутим, људска бића не траже Спаситеља ако он/она не познају сами себе. Особа која зна себе одриче се себе, напушта своја настојања, оставља поуздање у људска бића, тражи Исуса Христа који је Бог, Спаситељ и Пророк, и њему је опроштено путем милости Исуса Христа.

Грешници треба да знају себе јер они који знају себе могу бити благословени пред Богом. Онај ко не зна себе не може бити благословен. Стога, грешници треба да знају себе какви су. Да ли разумете? Да ли сте икада чинили зле ствари пре него што сте примили отпуштање грехова? Ако јесте, да ли знате зашто? Ви сте чинили зле ствари против своје жеље јер сте наследили грех.



Како је кроз једног човека грех ушао у свет, и смрт кроз грех


Смрт је неизбежна за људска бића јер имају грех. Људско биће треба да тражи Исуса и сретне Га да би било ослобођено од греха и тако да његови/њени греси могу бити упијени. Тада он/она могу имати вечни живот. Да ли желите да будете ослобођени од свих ваших грехова?

“Него царова смрт од Адама тја до Мојсија и над онима који нису сагрешили преступивши као Адам, који је прилика Оног који хтеде доћи. Али дар није тако као грех; јер кад кроз грех једног помреше многи, много се већа благодат Божија и дар изли изобилно на многе благодаћу једног човека, Исуса Христа. И дар није као грех једног: јер за грех једног би осуђење, а дар од многих грехова оправдање. Јер кад за грех једног царова смрт кроз једног, колико ће већма они који примају изобиље благодати и дар правде у животу царовати кроз једног Исуса Христа! Зато, дакле, као што за грех једног дође осуђење на све људе, тако и правдом једног дође на све људе оправдање живота. Јер као што непослушањем једног човека посташе многи грешни, тако ће и послушањем једног бити многи праведни. А закон дође уз то да се умножи грех; јер где се умножи грех онде се још већма умножи благодат, Да као што царова грех за смрт, тако и благодат да царује правдом за живот вечни, кроз Исуса Христа Господа нашег.” (Римљанима 5:14-21).


“Зато, као што кроз једног човека дође на свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише.” (Римљанима 5:12). Овде, ко је један човек? Адам. Ева је такође настала од једног човека, Адама. Тако Библија говори, ‘Помоћу једног човека.’ Бог је створио једног човека у почетку и кроз једног човека грех је ушао у свет. Биле су две особе у Врту Едена са наше стране, али, у бити, био је један човек са Божије стране. Све људске расе су настале од једног човека, Адама.

Речи, “Кроз једног човека грех је ушао у свет,” значи да је сво потомство Адамово постало грешно јер је Адам згрешио. Смрт је прешла на сво човечанство, јер су сви згрешили. Смрт је била пресуда свим људским бићима због греха. Бог не може превидети особу која је грешна.

Бог је свемогућ али не може да учини две ствари: Он неће рећи лаж нити пустити особу која има грех да уђе у Царство Небеско. Он извршава Свој закон како је Он и обећао. Бог ће сигурно осудити особу која је грешна јер Бог не може рећи лаж нити игнорисати закон који је Он Лично успоставио. Сва људска бића су постала грешници путем једног човека, Адама, који је пао и згрешио пред Богом. Божија осуда и смрт су се раширили на сво човечанство јер је оно било производ грешника и рођено као потомство једног човека, Адама. Смрт се проширила на сваког од њих управо тако.

Када је Бог створио човека у почетку, није било смрти. Тамо није боло само дрвета од познања добра и зла, већ такође дрво живота. Бог је заповедио Адаму да једе воће са дрвета живота и живи вечним животом. Међутим, Адам је био обманут од Сатане и јео је воће са дрвета познања добра и зла за које му је Бог заповедио да не једе и тако изазвао Бога одбацивши Његову реч, стога се смрт проширила на све људе света ради греха. Смрт је ушла у свет кроз једног човека Адама.



Зашто је Бог дао човеку закон?


Да грех није ушао у свет кроз Адама, смрт се не би проширила на сва људска бића. Зашто људи умиру? Он/она умиру ради греха. Грех је ушао у свет кроз једног човека, и тако се смрт проширила на све људе. До закона, грех је био у свету, али људска бића нису имала спознају греха све док није било закона.

Закон Божији је дошао на све људе кроз Мојсија. Чак и у време Адама и Ное, било је греха, али Бог није успоставио закон до Мојсијевог доба. Међутим, Библија каже да је било греха у срцима свих људи који су живели у то време.

Хајде да погледамо на Римљане 5:13. “Јер грех беше на свету до закона; али се грех не примаше кад не беше закона;” Било је греха иако није било закона у свету. Стога, сви људи су морали да умру јер су згрешили пред Богом. Бог им је дао закон који је садржавао 613 врста заповести, које је требало држати пред Њим и између људи, да би им дало познање греха. Шта су људи познали кроз закон Божији? Они су осетили да су грешни пред Богом и дошли до спознаје да имају грех. Људи су схватили да не могу држати закон Божији.

Тако, они су дошли до познаје њихових грехова. Потомство Адамово и Евино је знало да су грешници и да једино Бог прашта њихове грехе. Али они су заборавили временом да су постали грешници и да су наследили грех од свог претка Адама. У то време, они долазе до спознаје да су грешни када згреше, али они нису знали да су грешници и када не би згрешили. Међутим они нису били у праву. Ових дана, многи људи и даље мисле да постају грешни ако згреше, и да нису грешни ако не греше. У бити, сви људи су грешници без обзира да ли су згрешили или не јер су они наследили грех од свог рођења.

Људска бића су неизбежно грешници пре ослобођења од грехова. Тако Бог њима даје Свој закон за познање греха. Особа која зна Бога кроз Његов закон и прихватање закона зна да он/она је озбиљан грешник. Људска бића постају озбиљни грешници одмах кад он/она потпуно спознају закон Божији.



Смрт се раширила на све људе кроз једног човека


У Римљанима 5:13-14 стоји, “Јер грех беше на свету до закона; али се грех не примаше кад не беше закона; Него царова смрт од Адама тја до Мојсија и над онима који нису сагрешили преступивши као Адам, који је прилика Оног који хтеде доћи.”

Бог каже да сви људи постадоше грешници путем једног човека и смрти која се раширила на њих кроз једног човека. Ко је тај један човек? Адам. Ми то знамо уопштено. Али, многи људи то не знају. Чак многи хришћани то не знају. Они раздвајају грех на изворни грех и актуалне грехе и мисле да њихови актуелни греси могу бити опроштени дневно кроз молитве покајања. Они не знају да је Адам разлог што су осуђени и иду у пакао.

Потомци Адамови нису повезани са Богом ради њихових грехова без обзира колико напорно покушавају да буду добри. Бог суди сваком од њих јер су потомство Адамово, иако они можда напорно покушавају да живе добрим животима. Они ће бити бачени у вечну ватру пакла јер је њихов заједнички предак Адам.



Адам је прилика Оног који хтеде доћи 


Записано је да је Адам је прилика Оног који хтеде доћи. Сви људи су постали грешници и смрт је дошла на њих кроз једног човека. Међутим сво човечанство је оправдано кроз једног Човека, Исуса Христа баш као што су сви људи постали грешници путем једног човека, Адама. То је закон Божији.

Људи су начинили религије јер они не знају закон Божији. Они кажу да треба чинити добра дела да би се спасли док у исто време верују у Исуса. Како је то нашироко распрострањено у свету и како они само често говоре лажи! Они уче људе, говорећи, “Требаш бити добар као хришћанин.” Наши греси никада неће бити упијени путем рада.

“Адам је прилика Оног који хтеде доћи.” Ко је човек који је требао доћи ради нашег спасења од грехова? Он је Исус Христ. Исус је био послат на свет и по закону однео грехе света помоћу Његовог крштења једном и за увек да би нас учинио праведнима и био је распет да нас спасе од осуде.

Грех је ушао у свет кроз Адама. Међутим Исус Христ, Спаситељ, Креатор, и Краљ над краљевима који је свемоћни, био је послат у лику човека да спасе човечанство од његових грехова једном и за увек. Он је упио грехе света једном и за увек. Он је узео грехе света на Себе кроз Своје крштење једном и за увек и платио је цену греха путем распећа.

Људска бића су примила нови живот и имају избављење ако он/она верују да је Исус био послан да упије све грехе, колико год да су његови/њени греси можда били. Бог планира и одлучује да креира небеса и земљу да би нас учинио Својом децом. Он долази на свет и савршено испуњава Његово обећање. Тако ми засигурно немамо грех. Бог никада није направио грешку. Адам је био прилика Оног који хтеде доћи. Ја не разумем зашто људи трче на своје сопствене послове. Наше спасење потпуно зависи од Исуса. Људска бића постају грешници кроз једног човека, Адама, и избављени су кроз једног Човека, Исуса.

Једина ствар коју ми треба да учинимо је да верујемо у спасење за отпуштање грехова. То је једина ствар коју треба да урадимо. Ми немамо шта да учинимо осим да се радујемо чињеницом да је Исус упио све наше грехе. Тим поводом, зашто приморавате остале људе да ревносно чине добра дела? Могу ли људи бити ослобођени од својих грехова кроз своја дела? Не. Спасење зависи само од вере у отпуштање грехова.



Бесплатан дар није као грех


У Римљанима 5:14-16 стоји, “Него царова смрт од Адама тја до Мојсија и над онима који нису сагрешили преступивши као Адам, који је прилика Оног који хтеде доћи. Али дар није тако као грех; јер кад кроз грех једног помреше многи, много се већа благодат Божија и дар изли изобилно на многе благодаћу једног човека, Исуса Христа. И дар није као грех једног: јер за грех једног би осуђење, а дар од многих грехова оправдање.”

Шта ови пасуси значе? Библија говори, “Али дар није тако као грех;” Бесплатни дар указује на Божије спасење. То значи да су сви људи који су наследили грех кроз Адама одређени да оду у пакао, али њихови греси могу бити опроштени без разлике кроз веру у Исуса, који је упио све њихове грехе. То такође значи да је Исус већ упио све наше будуће грехе.

Људска бића која су рођена као Адамово потомство јесу грешници чак и ако он/она нису згрешили. Стога, он/она не могу спречити одлазак у пакао чак и ако он/она нису згрешили. Исус долази на свет и постаје наш Спаситељ. Бесплатан дар у изобиљу који нам је Исус је избављење за опроштај грехова који људи настављају да чине до краја света.


Стога, бесплатан дар једног Човека је већи од греха једног човека. Ако је један починио грех против Бога, онда је грех сам довољно озбиљан да учини њега/њу осуђеним од Бога и да оде у пакао. Међутим, дар Божији, који је већ упијен са свим гресима и преступима, је већи од људског греха.

То значи да је Исусова љубав и дар отпуштања грехова већи од преступа људских бића. Господ је сасвим упио све грехе света. Љубав Исусова, која нас је спасила, и дар за избављење је исувише блажено и велико у односу на преступе које је починио једна човек. Господ је већ упио грехе који се супротстављају Богу иако се ми супротстављамо Њему својим телом. Сада Господ жели да верујемо да је Он већ упио грехе света све од једном. Стога је Он спасао грешнике од свих њихових грехова као Јагње Божије, које је узело грехе света.

Теорија, која каже да наши греси јесу упијени када ми верујемо у Бога, и да нису упијени када ми не верујемо у Бога, јесте нетачна. Бог је упио подједнако грехе неверника јер Он воли све људе на свету, већ људи не желе да приме Божију љубав. Нико није искључен из Божије љубави и спасења. Спасење Божије долази на оне који верују у истину еванђеља, која тврди да је Исус упио све наше грехе.

Ми смо тако слаба бића. Бог рачуна да су без греха они који верују да је Исус упио све грехе. Ми и даље имамо много слабости у нашем телу иако су наши греси опроштени. Много пута, ми се боримо против Бога и чак покушавамо да одбацимо Његову праведност када не чинимо по Његовој вољи. Али Бог каже, “Ја те волим и Ја сам те спасао. Ја сам већ упио грехе које си починио управо до сада.” “Ох! Да ли је то истина, Господе?” “Да, Ја не могу друго осим да Те славим јер ме Ти волиш толико да си упио чак и грех којим сам Те одбацио.”


Они који су постали грешници учињени су праведнима и постали су робови љубави. Они су себе принели за Његову љубав. Они не могу друго осим да верују у Исуса јер је Господ упио грех који одбацује Бога, иако су они одбацили Бога ради своје слабости, баш као што је и Петар учинио. Ради тога славе Господа. Тако је апостол Павле рекао да је Божије спасење веће од преступа једног човека.

Исус је узео све грехе; изворни грех који је био наслеђен и актуелне грехе које смо починили путем наших дела до краја света. Стога, колико је само велика Божија љубав! Тако, Библија то подразумева и каже, “Гле, јагње Божије које узе на се грехе света” (Јован 1:29).



Праведност ће завладати у животу кроз Једног, Исуса Христа


Греси света не могу бити опроштени кроз молитву покајања. Верници се ослобађају греха и примају спасење од свих грехова јер је Господ већ елиминисао чак и грехе који ће бити почињени у будућност. У Римљанима 5:17 стоји, “Јер кад за грех једног царова смрт кроз једног, колико ће већма они који примају изобиље благодати и дар правде у животу царовати кроз једног Исуса Христа!”

Ми смо блажени са милошћу. Ко су они који примају изобиље милости и дар праведности? Они су ти који верују у Господа и њихови греси су опроштени путем вере у Њега. Ми славимо Господа јер смо примили изобиље милости отпуштања грехова. “Они који примају изобиље благодати и дар правде у животу цароваће кроз једног Исуса Христа!”

Ми смо краљеви који ће владати у животу.

Само краљеви владају. Ми владамо сада. Ко може да се бори против краљева? Ми који смо примили изобиље милости и дар праведности, владамо свакодневно. Ми владамо данас и ми ћемо владати сутра. Ко год показује благост према нама краљевима, блажен је и може бити краљ са нама. Међутим, ко год не верује у еванђеље истине које краљеви проповедају отићи ће у пакао.

Било је много краљева који су били спашени у свету и било је много људи који су отишли у пакао јер су били против краљева. Они би требало да буду љубазни према краљевима, али нису. Могли су бити краљеви да су имали истине у очима и срцу. 

Да ли владате? Ми се хвалимо са поверењем у наше будуће царство у свету. Ми објављујемо да ће неверници отићи у пакао када се боре против нас. Само краљеви могу то учинити. Ми смо заиста краљеви. Има ли некога ко не влада међу праведницима? То је дрско да они не владају као краљеви. Краљ треба да се влада као краљ. “Ви имате погрешно мишљење. Отићи ћете у пакао ако не прихватите истину.” Краљ треба да се понаша као краљ. Краљ мора бити угледан и да заповеди грешницима да верују истину.

Краљеви могу и треба да суде, командују и кажњавају невернике паклом који су против Божије праведности, свеједно колико млад краљ може бити. Он/она имају моћ да осуде невернике на пакао пред Богом, али то не значи да краљ може злоупотребити његову/њену моћ како он/она жели. Господ нам каже да владамо у свету. Стога, хајде да владамо и уђемо у Царство Небеско.


Међутим, неки праведници су превише благи да би употребили своју моћ. Господ ће их укорити кад Он дође изнова. “Ви сте напустили своју веру. Зашто сте се понашали као роб? Ја сам вас учинио краљем.” Постоје неки људи који делују попут робова у свету. Да ли приличи краљу да каже, “сер,” овај субјекат као такав? Међутим, неки од праведника говоре тако иако међутим то нема смисла. Они преклињу молећи за извињење на својим коленима по свету иако их је Бог ослободио од греха. Краљ треба бити краљевски.

Ја објављујем независно краљевство против света чим постанем краљ. Ја сам веровао да ћу постати краљ и да ћу се понашати на краљевски начин, иако сам био млад.



Са послушањем Једног Човека, Исуса Христа


У Римљанима 5:18-19 стоји, “Зато, дакле, као што за грех једног дође осуђење на све људе, тако и правдом једног дође на све људе оправдање живота. Јер као што непослушањем једног човека посташе многи грешни, тако ће и послушањем једног бити многи праведни.”

“Као што за грех једног дође осуђење на све људе.” Овде, осуђивање значи пресуду. Особа која је била рођена као Адамов потомак и ко није изнова рођени водом и Духом, кроз његову/њену веру у Исуса, јесте осуђен. “Тако и правдом једног дође на све људе оправдање живота.”

Сви људи су учињени праведнима путем праведног Исусовог дела, који је био рођен од Девице Марије и био крштен у реци Јордану да би носио све грехе света. Он је жртвовао Свој живот будући да је распет уместо нас да би нас све учинио праведнима. Путем послушања воље Бога Оца од стране једног Човека, многи су учињени праведнима.

Тачније речено, да ли су сви људи света грешници, или су праведни ако посматрамо са тачке гледишта вере? Свако од њих је праведник. Неки људи су бесни и боре се против мене када ово кажем путем вере. У бити, нема ниједног грешног из Божије перспективе. Бог је послао Свог једнорођеног Сина у свет и пренео све грехе света на Њега и допустио да буде осуђен као представник свег човечанства.



Људи улазе у Царство Небеско или у пакао сагласно њиховој вери


Бог никада више није осудио свет јер је Он пресудио Исусу у место свим људима. Међутим, неки људи верују у то а други не, иако је међутим Син Божији узео све грехе и упио их путем Своје послушности Божије воље. Верници улазе у Царство Небеско путем вере у Божију праведност. Бог их сматра праведнима и каже, “Ви сте праведни. Ви верујете да сам Ја заиста упио све ваше грехе. Хајде. Ја сам припремио Царство Небеско за вас.” Они сасвим узлазе у Царство Небеско. 

Али неки људи који не верују у Њега и одбацују еванђеље, кажу, “Бог, да ли је истинит? Ја не могу да верујем то. Да ли је истинит? Ја заиста не схватам.” Бог ће рећи, “Зашто ме гневиш? Веруј у Мене ако желиш да верујеш, али немој веровати ако не желиш веровати.” “Да ли је еванђеље воде и Духа истина, Господе?” “Ја сам те спасао.” “Ја не могу да верујем у то. Ја могу да верујем највише 90%, али Ја сумњам скоро 10%.”

Тада ће Бог рећи њима, “Ви не верујете то мада сам вас Ја већ спасао. Сагласно вашој вери. Ја сам усредсредио Своје мисли да пошаљем оне који имају греха као потомство Адамово у пакао. Ја сам начинио Царство Небеско, такође. Уђи у Царство Небеско ако желиш, или иди у пакао ако желиш да будеш бачен у ватру пакла” То зависи од твоје вере да ли ћеш ући у Царство Небеско или пакао. 

Да ли верујеш да те је Исус спасао од свих твојих грехова Својим крштењем и крвљу коју је пролио на Крсту? То зависи од твоје вере. Не постоји ништа између Царства Небеског и пакла. Не постоји таква ствар као “Не” пред Богом. Постоји само ‘Да.’ Бог такође нама никада не каже “Не.” Бог је испунио све што је обећао. Он је упио све грехе од грешника.



Појавом греха, милост се јавила много више 


Хајде да погледамо на Римљане 5:20-21. “А закон дође уз то да се умножи грех; јер где се умножи грех онде се још већма умножи благодат, Да као што царова грех за смрт, тако и благодат да царује правдом за живот вечни, кроз Исуса Христа Господа нашег.” Зашто је закон дошао? Да учини преступе јавним. Људска бића као Адамово потомство неизбежно греше по природи. Али не знају своју грешну природу, и стога Бог даје људским бићима закон да би им дао спознају греха јер закон заповеда шта да раде и шта да не раде, и постало је грех не слушати закон мишљу и делом. 

Закон је дошао да би преступи могли да се појаве. Бог нам је дао закон ради спознаје да смо озбиљни грешници са масом греха. Међутим, где се грех појави, милост се јави много више. Ово значи да је особа рођена са грехом као Адамово потомство, али мисли да је он/она лично мањи грешник који не може учинити ништа са чињеницом да је њега/њу спасао Исус.

Међутим, они који мисле да он/она имају много слабости и не могу живети сагласно Божијим речима својим телом, захваљују Господу који их је спасао. Еванђеље каже да Господ који је узео све грехе са света од једном јесте велики дар за сваку особу. “Јер где се умножи грех онде се још већма умножи благодат.” Дар се умножио, да би озбиљни грешници били савршени праведници. Мањи грешници који мисле да нису пуни греха отићи ће у пакао. Само озбиљни грешници су учињени савршено праведнима.

Тако особа која зна да он/она јесте озбиљан грешник увелико слави спасење Исусово. Постоји неколицина по природи добрих проповедника међу проповедницима еванђелистима у свету. “Где се умножи грех онде се још већма умножи благодат.” Овим се не мисли да ми можемо грешити у сврху већег умножавања благодети.

Апостол Павле каже у Римљанима 6:1, “Шта ћемо дакле рећи? Хоћемо ли остати у греху да се благодат умножи?” Павле мисли, “Ми смо спашени само ако верујемо у Божију праведност. Господ је већ упио све наше грехе и изобилно спасао грешнике од свих њихових грехова. Ми смо учињени праведнима путем вере наших срца. Ми можемо бити спашени ако верујемо у оно шта је Господ учинио. Није важно колико смо можда слаби или колико пута згрешимо, ми смо учињени праведнима без икаквог рада помоћу вере у истину.”

Ми постајемо праведни путем вере. Колико су рђава наша дела? Колико пута ми згрешимо? Колико недостатака имамо када Бог, који је безгрешан, погледа та наша дела? Ја не могу друго осим да славим Господа. У Римљанима 5:20-21 стоји, “Где се умножи грех онде се још већма умножи благодат, Да као што царова грех за смрт, тако и благодат да царује правдом за живот вечни, кроз Исуса Христа Господа нашег.”


Бог нам је дао вечне животе кроз Исуса Христа. Праведност Господња је учинила да владамо са Њиме. Ја славим Господа, који је изобилно спасао грешнике од свих њихових грехова. Хвала Теби, Господе.