Sermons

[6-1] Увод у посланицу Римљанима поглавље 6



Ми морамо да схватимо тајну Исусовог крштења


Да ли знате и верујете у тајну крштења Исусовог примљеног од Јована? Ја бих да вам кажем о овоме кроз Римљанима 6:1-4. “Шта ћемо дакле рећи? Хоћемо ли остати у греху да се благодат умножи? Боже сачувај! Јер који умресмо греху како ћемо још живети у њему? Или не знате да сви који се крстисмо у Исуса Христа, у смрт Његову крстисмо се? Тако се с Њим погребосмо крштењем у смрт да као што уста Христос из мртвих славом Очевом, тако и ми у новом животу да ходимо.”

У циљу разумевања Писма и ископавања истине, ми морамо најпре схватити Павловљеву веру приказану у Галатима 3:27 и имати исту веру као и он. Он каже, “Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.” На шта је Писмо мислило? Сада ми можемо да схватимо ове речи кроз Матеја 3:13-17.

Павле пита да ли би ми наставили са грехом ако смо примили ослобођење од грехова једном и за увек кроз веру у Божију праведност. Павловљев одговор је не, и то такође треба да је одговор за оне који заиста верују у Божију праведност. Овим се не мисли да праведни никада не греше у телу. То није истина.

Овим се такође не мисли да је до опроштаја дошло због наших грехова, имајмо у плану да ћемо подједнако више грешити. Праведници су већ крштени у Његову смрт. Како ће они који имају вере у Његову праведност и даље становати у гресима? То не може бити истина. Павле објашњава разлог у Галатима 3:27 говорећи, “Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.”

Другим речима, Исус је узео све наше грехе Својим крштењем и умро на Крсту да би они који верују у Њега могли бити “крштени у Христа” путем вере. Стога, ми морамо поседовати ову врсту вере.



Ми морамо поседовати веру сједињену са Исусовим крштењем


Ми морамо поседовати веру која је сједињена са Исусовим крштењем и Његовом смрћу. То је речено, “Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.” Овај запис у Писму значи да је приликом Исусовог крштења од Јована на Јордану, Он узео све грехе од једном. Ово такође значи да је Исусова смрт на Крсту била окајање за све наше грехе јер је Он однео све грехе света кроз Његово крштење. Разумевање и веровање ове истине је поседовање вере сједињене са на нашим Господом.

Ми смо одвојени од Божије праведности због наше не праведности. Да ли знате да је Исус узео све наше грехе и преступе када је Њега крстио Јован? Исус је узео све наше грехе од једном кроз Своје крштење и умро на Крсту да плати цену за грехе. Ми смо бића која не могу друго осим да чине грехе пред Богом сав свој живот. Стога, ми морамо поседовати веру сједињену са Христом путем полагањем наших темеља на веру Исусовог крштења и Његове крви на Крсту. Ми ћемо бити сједињени са Христом само када верујемо да је Исус испунио Божију праведност кроз Његово крштење.

Ко слуша вољу Очеву, испуњавањем Његове праведности? То је био Исус Христ Лично. Исус испуњава Божију праведност сву од једном. Једино је Исус могао да плати цену греха Својом смрћу узимањем свих наших грехова кроз крштење које је Он примио од Јована. Ако желимо да будемо сједињени са Христом, ми морамо имати веру у Његово крштење које је узело све наше грехе једном и за увек.

Ми се морамо сјединити са нашим Господом и веровати у Њега јер Он постаје наш вечни Спаситељ кроз Своје крштење. Једина преостала опција за вас сада је да ли да прихватите истину или не. Да будете Божије дете путем вере у Његово крштење и проливену крв на Крсту или да будете осуђени на вечну смрт у паклу путем одбацивања истине и то је потпуно на вама. Исус је био крштен да би наши греси могли бити однети (Матеј 3:13-15).


Ако погледамо на Матеја 3:15, ми можемо пронаћи “стога” као значење за испуњење све Божије праведности. Фраза “стога” је “hoo’-tos gar” на Грчком, што значи ‘на тај начин,’ ‘најподесније,’ или ‘није било другог начина осим овога,’ потврђује се да је Његово крштење било најсигурнији начин да се пренесу наши греси. Ова реч разјашњава да је Исус неопозиво узео грехе човечанства на Себе кроз своје крштење које је Он примио од Јована.

Када је Исус био крштен, наши греси су били пренети на Њега. Ми морамо веровати у истину у Римљанима 6:5-11, да је Исус био крштен тако да су наши греси могли бити однети и да је Он умро на Крсту да би према томе спасао човечанство.

У циљу враћања дуга некоме, ви морате исплатити одговарајућу цену вашег дуга. На исти начин, ми морамо да знамо на који начин и колико пуно је наш Господ платио цену да би одстранио наше грехе.

Када је Исус био крштен Он је однео све грехе почињене од када смо се родили у добу од 10, затим 10 до 20, 30, 40, 50, 60, 70, 80, 90, и греси које ћемо починити до нашег последњег даха. Он је узео све наше грехе кроз Своје крштење и платио цену.. Исус је узео сву нашу не праведност од једном, почињену свесно и несвесно. Исус је био крштен да опере наше грехе и плати цену греха на Крсту. Ово је истина садржана у еванђељу воде и Духа, и оно о чему такође Писмо говори.


Ми можемо да видимо како већина хришћана покушава са тешкоћом да прихвати Исуса као свог Спаситеља путем успостављања и подршке Науке о Очишћењу, јер не разумеју тајну “крштења” Павле је говорио о томе. Да Исус није долазио на земљу и примио “крштење” које Њему даде Јован, људски греси би вечно остали. Стога, ми не смемо да верујемо у такве лажне науке које уче да наша срца и тела могу постати очишћена током времена.

Једина и вечна истина на овој земљи је да је Исус био крштен и да је однео све наше грехе. Вера у еванђеље воде и Духа помаже нам да надвладамо лажне науке и да донесемо победу онима који верују. Стога, ми треба да верујемо у ову истину. Неки хришћани одлазе у пакао будући да су нерођени изнова јер они нису сједињени са Исусовим крштењем. 

Да ли сте икада видели слику срца прободеног са бодежом? То показује жртвовану љубав Божију. Бог нас је заволео тако пуно да нас је Он спасао од свих наших грехова еванђељем воде и Духа. “Јер Богу тако омиле свет да је и Сина свог Јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни.” (Јован 3:16).

Морате да прихватите љубав коју нам је Исус дао путем крштења и проливања све Своје крви на Крсту. Наша срца треба сјединити са праведношћу Божијом. Ми морамо живети уједињени са Исусом. Живот вере у јединству са праведношћу Христовом је предиван. Павле је одлучно рекао у Римљанима поглавље 6 да ми морамо живети по вери у јединству са Божијом праведношћу.


Да ли ми, попут Павла како је речено у Римљанима 7:25, служимо закон Божији нашим умовима, а закон греха нашим телима? Да ли тако чинимо? Да, чинимо. Да ли зато ми, попут Павла, увек треба да имамо срца која су сједињена са Божијом праведношћу. Шта ће се догодити ако не ујединимо наша срца са праведношћу нашег Господа? Потпуно уништење.

Они који су уједињени са Божијом праведношћу живе животе уједињено са Његовом црквом. Ако верујете у Божију праведност, ви морате да се уједините са Његовом црквом и Његовим слугама. Тело увек покушава да служи закон и грех, тако да ми морамо да живимо по вери, поновним разматрањем Божијег закона у животу. Ако ми држимо у уму и размишљамо о Божијој праведности сваког дана, ми ћемо бити сједињени са Њиме. Зато библија каже да звери које жваћу прежвакано јесу чисте (Левитима 11:2-3).

Уједињени са Божијом праведношћу. Да ли осећате нову узвишену јачину или не? Покушајте да се уједините са Божијом праведношћу сада! Хајде да кажемо да сте ујединили своје срце са Исусовим крштењем. Тада, да ли и даље имате греха у вашем срцу или не? -Не ми немамо.- Дакле Исус Христ је умро на Крсту. Верујте ово у вашем срцу. Да ли сте такође сјединили ваше срце са овом чињеницом? Онда, да ли смо умрли или не? -Ми смо умрли.- И Христ је устао из мртвих? -Да.- Тада, ми смо устали из мртвих такође. Када су наша срца уједињена са Христом, наши греси су опрани; ми смо мртви на Крсту заједно са Њиме и устали смо из мртвих са Христом.

Међутим, шта се дешава када се ми ујединимо са Христом? “О чему ти причаш? О да, ти говориш о Исусовом крштењу. Мислиш, у Старом Завету је то било полагањем руку на понуду, и у Новом Завету је то било крштење Исуса примљено од Јована. Можда је то тако! Али шта је тако велико у томе да свако диже галаму због тога?”

Они који само верују у Његово крштење као теорију немају истиниту веру, тако да они напуштају Христа на крају. Теоријска вера, њу само попут информација студенти уче у школи од наставника, и није довољна да се стекне Божија праведност. Али постоје студенти који заиста поштују своје наставнике и покушавају да науче природу и вођство својих наставника. Ми не смемо да прихватимо Божије речи само као знање већ их уградимо у наша срца, заједно са Његовим особинама, љубав, милост и праведне речи. Ми морамо одбацити нашу жељу да имамо само разумевање када научимо реч Божију.


Ум оних који су већ дубоко сједињени са Божијом речи одлучни су да служе Господа и имају ваљано вођство од Њега, и то се не мења зависно од ситуације. Они се покрећу разборито једино да би достигли Велику Дужност.

Ми морамо имати своју веру сједињену са Божијом праведношћу. Ми не смемо оставити наша срца да буду помешана са малим стварима овог света. Они који су ујединили своја срца са Христом крштени су у Исуса, умрли на Крсту са Њиме да би устали изнова са Њиме ради спасења од свих својих грехова. Ми нисмо људи једног оваквог света стога ми морамо веровати. Ми морамо бити сједињени са Његовом праведношћу да би задовољили Њега, који нас зове слугама Своје праведности.

Ако сте сједињени са Божијом праведношћу, ваша срца ће увек бити у миру и испуњена радошћу јер ће Божија моћ бити наша. Ми можемо живети великим блаженим животима јер је Бог обилан мираз за нас са Његовим благословима и божанском силом.

Сјединимо наша срца са Божијом праведношћу. Тада ћете бити способни да се сједините са Божијим слугама, попут мене, имаћете јаку веру у Његове речи кроз узајамно другарство у снажној служби Његовог дела. Господ је опрао твоје грехе иако је твоја вера можда мала попут маленог зрна. Остани сједињен са Њиме, посебно са Његовим крштењем, иако мислиш да ниси способан. 


Ми захваљујемо Богу јер нам је дао веру сједињену са Господом кроз крштење Исусово и Његову крв на Крсту. Ми имамо сједињена срца са Господом од сада па све до дана када ћемо срести нашег Господа. Ми смо слаби сами по себи тако да се морамо ујединити. Да ли сте научили да је вера за уједињење вашег срца са праведношћу Исусовом испуњена? Да ли сте постигли веру сједињену са Исусовим крштењем? Ви морате сада да поседујете веру која је сједињена са Исусовим крштењем и проливеном крвљу. Они који не поседују такву веру пашће у спасењу и живеће празноверним животом. Стога, Божија праведност је основа вашег живота.

Уједињење са Господом доноси благослове за отпуштање грехова и живот попут детета Божијег кроз веру у Божију праведност. То је моја стварна жеља да Божија праведност постане ваша праведност. Исус Христ је Господ ваше праведности. Тада, Божији благослови ће бити са вама. 



Не треба да приносимо Господу само нашу оданост


Неки хришћани не верују у Божију праведност и само слави Господа, “♫О, Боже узми што је моје и учини га Твојим, ♪Моја мала оданост, мој живот, моје жртвовање, ♫Иако су мали, Ја дајем све своје Теби, мој Краљу. ♪Ја желим живети само за тебе мој Господе! ♫Ох, Свети Дух долази као ватра.” Ми не смемо постати попут таквих хришћана. Они славе сваки дан и настављају да полажу доле своју оданост Богу, тако да Бог нема никакве шансе да ишта учини за њих. 

Људи досађују Богу будући превише одани. Бог је уморан од наше слепе оданости. Они наваљују да приме од Бога своју “људску” праведност. Они непрестано плачу Господу, “О, Боже! Прими нашу оданост!” док чисте врата, бришу праг, моле, хвале или чак једу. То је мучење да већина хришћани данас само говори Исусу да прихвати њихову телесну оданост док не знају Божију праведност или верују у њу. Ми морамо оставити по страни нашу оданост ради жеље да прихватимо Божију праведност, која постоји у крштењу Исусовом и Његовој крви на Крсту.

Наша телесна оданост нема никаквог ефекта пред Богом. Али људи и даље траже од Бога да прихвати њихову оданост и опрости им њихове грехе за узврат. То је толико луцкасто колико је прљав и сиромашан просјак који даје све своје милионеру и моли да живи у господњој палати у накнади за некорисну и прљаву понуду. Бог не жели од нас да појачавамо своју личну праведност. Бог жели од нас да имамо веру у Исусово крштење и Његову крв на Крсту.

Хришћанство није врста религије коју је човек креирао у овом свету. Хришћанство није попут других светских религија попут Будизма, које захтева да особа непрестано моли, клања се и чисти се. Ми нећемо имати такву веру; клањање и молитва за благослове за оснивање светске религије. Ми не смемо пружати своју оданост и молбу за Његовим благословом за узврат, већ уместо тога, знати и прихватити Божију праведност јер Он жели да је нама да.

Ми ћемо примити отпуштање грехова када верујемо у Исусово крштење од Јована и Његове проливене крви на Крсту. Исус је био крштен да узме све грехе света и умре да упије грехе једном и за увек. Стога, Он не треба да понавља своје крштење и смрт. 

У Јеврејима 10:18 стоји, “А где је опроштење ових онде више нема прилога за грехе.” Исус је однео све наше грехе помоћу крштења и умро једном, испунивши сву Божију праведност. Сада је наша вера у крштење и крв Христову обнова наше везе са Богом.

Павле говори, “Да не царује, дакле, грех у вашем смртном телу, да га слушате у сластима његовим” (Римљанима 6:12). Ми ћемо владати са Исусом Христом, који је наш Господ и вечити Краљ краљева. Грех неће имати област над вама. Време када је грех владао над нама је завршено. Ми не смемо следити грешну пожуду или телесне амбиције. Ми можемо потпуно надвладати све ове ствари јер нам је Бог дао Своју савршену праведност.



Дајте ваше срце и тело за оружје Божје праведности


“Нити дајте удова својих греху за оружје неправде; него дајте себе Богу, као који сте живи из мртвих, и уде своје Богу за оружје правде.” (Римљанима 6:13).

Павле говори о три важне чињенице за постојање греха. Пре свега, ми нећемо служити наше смртно тело у својих пожудама. Друго, ми не смемо да дајемо наше удове за оружје греха. Ми морамо да зауставимо наше удове, који су наш таленат, од када се користе као оружје за не праведност. Треће, ми морамо дати наше удове за оружје Божије праведности.

Пре него што поверујемо у Исуса, ми дајемо наше руке, стопала, уста, и очи за грех. Ми постајемо оружје греха и пратимо га где год да нас он води. Али сада, ми морамо да одлучимо да се уздржимо од коришћења наших удова као оружја не праведности за грех. Ми не смемо да допустимо греху да има област над нама без икаквог отпора. Када се искушење греха приближи, ми морамо изјавити, “Грех, она је умрла у Христу.” И ми морамо да исповедимо да Бог је Господ свег нашег постојања


У животу вере, ми треба да држимо у мислима обе од ствари, оне које би требало учинити и које не би требало учинити. Ми не смемо дати наше удове за грех, већ их дати Богу. Оно шта треба да учинимо је важно као и оно што не треба да учинимо. Ако ми ништа не дајемо Богу, то онда значи да ми дајемо за грех. На пример, ако дамо наше време за Бога, ми нећемо имати времена да га дамо за грех. Ми морамо постати непријатељи греху и припадати једној Божијој породици. 

Ми би по својој прилици могли рећи, “Ја немам храбрости да победим грех.” Међутим Павле нам каже у Римљанима 6:14 да ми не треба да мислимо на тај начин: “Јер грех неће вама овладати, јер нисте под законом него под благодаћу.” Ако смо и даље под облашћу греха, ми ћемо извесно згрешити изнова. Али ако смо под Божијом милошћу, то ће нас држати и дати нам победу. Стога писац моли у Псалмима, “Утврди стопе моје у речи својој, и не дај никаквом безакоњу да овлада мном.” (Псалми 119:133).

Колико год дуго да живимо на овој земљи, грех ће наћи свој пут до нас. Иако након што исповедимо да смо већ умрли у Христу, грех ће покушати да нас обори доле и влада нама. Ако покушамо да будемо праведни за себе под законом, ми не можемо бити слободни од доминације греха. Али ми можемо да носимо у уму да имамо веру у Божију праведност. Тако грех не може да доминира над нама. Ми треба да знамо ово, и позовемо се на то.

Свако од вас мора да верује у Божију праведност и да је исповеда својим устима. “Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење.” (Римљанима 10:10). Заиста је важно за вас да верујете у Божију праведност својим срцем и исповедате је својим устима.


Стога, када год грех тежи да завлада над нама сваки пут бес тежи да обузме наше мисли, сваки пут прељуба и раскалашности теже да нас искваре, пожуда се уноси привлачећи нас да обмане остале унапређењем наших живота, мржња и неповерење расту, или завист стиска наше срце,-ми морамо да ускликнемо: “Исус је узео све ове грехе!” Ми морамо узвикнути са вером, “Грех! То не може да влада мноме. Бог, је са Својом праведношћу, мене потпуно спасао од свих мојих грехова, уништења, проклетства и од Сатане.”

Фраза, ‘ми живимо по Богу’ значи ми живимо праведно јер је наша вера у Његовој праведности. Божија праведност чини оне који верују у Исусово крштење и крв, савршеним. Стога ми умиремо за грех и живимо по Богу путем вере у Његову праведност. Ништа није важно као познање и исповест да смо ми духовно васкрсли путем вере у Божију праведност.

Павле каже да где обилује грех, милост обилује још много више (Римљанима 5:20). Потом га људи нису разумели и рекли да особа мора да настави да греши да би постигла више милост. Али Павле одбацује такве. Те ствари су још увек неизбежне након што поверујемо у Његово крштење и крв. Греси света ће нас опкружити и покушати да преузму наша срца.

Међутим, када год се то догоди, ми се можемо ослонити на Божију праведност и потпуно победити нашу слабост или неповерљивост са вером. Ми можемо живети као Божија деца, са којом је Он веома задовољан. Са таквом вером, ми смо способни да умремо греху и живимо за Бога. Ми можемо остатак наших живота живети са вером у Божију праведност, бавећи се њоме, и живети заувек у Његовом Царству једном када се нађемо тамо.


Римљани 6:23 кажу, “Јер је плата за грех смрт, а дар Божји је живот вечни у Христу Исусу Господу нашем.” Амен. Они који су исповедили Христа за свог Спаситеља верују у моћ Његовог крштења и дејство осуде на Крсту. Амен.


Алилуја! Славите Господа!