Sermons

[6-3] < Римљанима 6:12-19 > Дајте ваше удове за оруђе праведности



< Римљанима 6:12-19 >

“Да не царује, дакле, грех у вашем смртном телу, да га слушате у сластима његовим; Нити дајте удова својих греху за оружје неправде; него дајте себе Богу, као који сте живи из мртвих, и уде своје Богу за оружје правде. Јер грех неће вама овладати, јер нисте под законом него под благодаћу. Шта дакле? Хоћемо ли грешити кад нисмо под законом него под благодаћу? Боже сачувај! Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушање, слуге сте оног кога слушате, или греха за смрт, или послушања за правду? Хвала, дакле, Богу што бивши робови греху послушасте од срца ту науку којој се и предадосте. Опростивши се, пак, од греха постасте слуге правди. Као човек говорим, за слабост вашег тела. Јер као што дадосте уде своје за робове нечистоти и безакоњу на безакоње, тако сад дајте уде своје за слуге правди на посвећење.”



Ми не можемо остати у греху ради веће милости


Апостол Павле нам каже како праведни треба да живе након што су спашени од грехова у Римљанима поглавље 6. Он изнова објашњава ‘веру’ Исусовим крштењем. Наши греси ће бити опроштени једном и за увек кроз веру у крштење, Крст и васкрсење Исусово.

Ми не можемо бити пуни Божије праведности и спасења без крштења Исусовог. Да Исус није узео све наше грехе када је био крштен, ми не би били способни да кажемо да смо праведни након примања ослобођења од грехова.

Ми можемо са сигурношћу рећи да смо праведни јер су сви наши греси прешли на Исуса и јер је Он био распет и осуђен ради свих наших грехова. Римљанима поглавље 6 учи обадва и о спасењу путем вере и практичан живот у праведности. Он каже, “Шта ћемо дакле рећи? Хоћемо ли остати у греху да се благодат умножи?” (Римљанима 6:1) Он каже у претходним пасусима, “А закон дође уз то да се умножи грех; јер где се умножи грех онде се још већма умножи благодат, Да као што царова грех за смрт, тако и благодат да царује правдом за живот вечни, кроз Исуса Христа Господа нашег.” (Римљанима 5:20-21). Греси света не могу превазићи Божију љубав и праведност, колико год велики они могу бити. Наши греси су опроштени Божијом љубављу и праведношћу кроз веру у истиниту реч.


Библија каже да ми не можемо остати у греху да би милост могла порасти иако смо ми који живимо у телу ослобођени од свих наших грехова. “Јер који умресмо греху како ћемо још живети у њему? Или не знате да сви који се крстисмо у Исуса Христа, у смрт Његову крстисмо се? Тако се с Њим погребосмо крштењем у смрт” (Римљанима 6:2-4).



Ми смо покопани са Исусом кроз крштење у смрт 


Наше стара особа распела се са Исусом. Ово значи да смо мртви за грех. Сви наши греси били су прешли на Исуса и Он је умро уместо нас. Стога, смрт Исусова је наша смрт за грех. “Тако се с Њим погребосмо крштењем у смрт.” Наше старо тело је било покопано са њим кроз крштење у смрт.

Господ је узео наше грехе на Себе кроз Своје крштење и смрт на Крсту у место грешника. Он је био без греха по природи. Међутим, Он је узео све грехе од грешника на Себе и био осуђен место њих. Да ли верујете ово? Он Лично није требало да буде осуђен, али ми који смо били грешници, осуђени смо у Њему, јер смо крштени у Исуса Христа.

Апостол Павле је ставио велики нагласак на крштење Исусово. Ми такође проповедамо крштење Исусово. Није погрешно проповедати о Његовом крштењу са тачке гледишта вере. Исус је узео грехе од грешника кроз Своје крштење и умро за њих баш као што су грешници преносили своје грехе полагањем својих руку на главу понуде и погубили је у доба Старог Завета.

Јован Крститељ је крстио Исуса, Јагње Божије. Он је узео све грехе са света на Себе крштењем Својим као понудом за грех. Стога, Његова смрт је била наша смрт и смрт свих верника. Сви који су били крштени у Исуса Христа, укопани су са Исусом Христом. Они који нису крштени у Исуса не могу ни да се спасу, верују, одрекну се себе нити да надвладају свет.

Само особа која верује у крштење Исуса Христа зна да су он/она умрли на Крсту у Њему. Оваква особа влада и надвладава свет, одриче се себе. Он/она могу рачунати на Божије речи и веровати у њих. Само они, који верују да је крштење Исусово неопходан метод којим је Он понео све грехе са света, примају ослобођење од грехова, и то је, Његово савршено спасење.

Суштина спасења кроз ослобођење од грехова је крштење и крв Исусова. Да Исус није узео грехе од грешника кроз Своје крштење, Његова смрт не би имала ништа са нашим спасењем. Језгро спасења је крштење Исусово. Сви греси света су прешли на Исуса када га је Јован Крститељ крстио. 



Ми ћемо да живимо са Богом и ходимо у новом животу


Апостол Павле каже, “Тако се с Њим погребосмо крштењем у смрт” (Римљанима 6:4). Сви они који су крштени у Исуса Христа избављени су по вери, укопани са Њиме и имају нове животе у Њему. Ова вера је велика вера. Вера у Његово крштење је вера која је установљена на здравом земљишту. 

“Тако се с Њим погребосмо крштењем у смрт да као што уста Христос из мртвих славом Очевом, тако и ми у новом животу да ходимо. Јер кад смо једнаки с Њим једнаком смрћу, бићемо и васкрсењем;” (Римљанима 6:4-5). Ми се можемо ујединити са Богом по вери у Исусово крштење.

Сада они који верују у Исуса Христа могу ходити новим животом. Наше старо ја умрло је а постојало је пре него што смо били рођени изнова, и ми обновљени, и сада смо способни да чинимо нова дела, живимо на нови начин и по новој вери. Изнова рођена особа не живи старим животним стилом и начином мишљења. Разлог зашто треба да се оставимо наших старих начина мишљења је стога што је наша стара личност умрла на Крсту са Исусом Христом.

У 2 Коринћанима 5:17 стоји, “Старо прође, гле, све ново постаде.” Господ је био крштен у реци Јордану да узме наше грехе, био је распет и устао је изнова из мртвих. Стога, Он је спасао све грешнике од њихових грехова да би они ходили новим животима. Наше старо ‘мишљење’ налик беди, тегоби, горчини и рани срца је прошло. Сада су отпочели наши нови животи. Бити спашен је почетна тачка наших живота. 


Бог говори људима Израела да држе Пасху након што су изишли из Египта и ушли у земљу Канан. Излазак из Египта симболизује будуће спасење од грехова. Бог је реко народу Израела, “И рече Господ Мојсију и Арону у земљи мисирској говорећи: Овај месец да вам је почетак месецима, да вам је први месец у години. Кажите свему збору Израиљевом и реците: Десетог дана овог месеца сваки нека узме јагње или јаре, по породицама, по једно на дом; Ако ли је дом мали за јагње или јаре, нека узме к себи суседа, који му је најближи, с онолико душа колико треба да могу појести јагње или јаре. А јагње или јаре да вам буде здраво, мушко, од године; између оваца или између коза узмите. И чувајте га до четрнаестог дана овог месеца, а тада савколики збор Израиљев нека га закоље увече. И нека узму крви од њега и покропе оба довратка и горњи праг на кућама у којима ће га јести. И нека једу месо исте ноћи, на ватри печено, с хлебом пресним и са зељем горким нека једу. Немојте јести сирово ни у води кувано, него на ватри печено, с главом и с ногама и с дробом. И ништа немојте оставити до јутра; ако ли би шта остало до јутра, спалите на ватри. А овако једите: опасани, обућа да вам је на ногу и штап у руци, и једите хитно, јер је пролазак Господњи.” (Излазак 12:1-11). Ми морамо да запамтимо да је Бог заповедио да једемо тело од јагњета са бесквасним хлебом и са горким биљем у прослави Пасхе.


Постоји много горких ствари које долазе након што смо спашени од грехова. Горко биље представља нечије одрицање од себе. Постоји извесна тешкоћа, ми још морамо да запамтимо да смо покопани са Христом. “Јер шта умре, греху умре једанпут; а шта живи, Богу живи. Тако и ви, дакле, држите себе да сте мртви греху а живи Богу у Христу Исусу Господу нашем.” (Римљанима 6:10-11).

То је срж уједињења са Исусом. Ми постајемо уједињени са Исусом путем вере у Његово крштење, Крст и васкрсење, које је Он испунио. Његова служба укључује Његово рођење, примање крштења од Јована Крститеља, распеће, васкрсење, вазнесење и Његов поновни долазак да суди мртвима. Вера у све ове ствари јесте истинска вера, то је, вера у спасење, суд, и праведност Божију.


У Римљанима 6:10 стоји, “Јер шта умре, греху умре једанпут” Исус није опрао наше грехе у два одвојена интервала. Исус је упио грехе са света све од једном. У Римљанима 6:10-11 стоји, “А шта живи, Богу живи. Тако и ви, дакле, држите себе да сте мртви греху а живи Богу у Христу Исусу Господу нашем.” Ми смо заиста мртви греху али Богу смо живи. Сада, ми смо живи за Бога. Ми имамо нове животе и постајемо нова бића.

“Да не царује, дакле, грех у вашем смртном телу, да га слушате у сластима његовим; Нити дајте удова својих греху за оружје неправде; него дајте себе Богу, као који сте живи из мртвих, и уде своје Богу за оружје правде. Јер грех неће вама овладати, јер нисте под законом него под благодаћу.” (Римљанима 6:12-14).

“Јер грех неће вама овладати, јер нисте под законом него под благодаћу.” Ми немамо греха након што смо избављени, без обзира које слабости могу да се открију у нашим животима. Ми извесно имамо слабости јер и даље живимо у телу. Међутим, грех не влада над нама. Нема осуде за нас јер смо примили ослобођење од грехова кроз веру у крштење Исусово и кроз Његову крв, иако можемо бити слаби. Наше не праведности су такође греси.


Истина је да греси не могу владати над нама. Бог је начинио праведне да не би греси овладали њима. Господ је начисто опрао наше грехе кроз Исусово крштење једном и за увек тако да греси не могу владати над нама, међутим ипак можемо бити слаби. Он је платио цену за грех на Крсту. Верници су без греха јер је Господ исплатио цену за грех.

Праведници виде да су многе слабости и не праведности у њима откривене, али грех не може имати власти над њима и нема осуде на њима када се уздају у Господа путем вере. Стога, ми увек можемо да ходимо у новим животима.



Дајте своје удове као оруђе за Божију праведност


Господ је благословио праведне да живе новим животима свакодневно. Међутим, могу ли они да наставе са греховима? Извесно не. У Римљанима 6:13 стоји, “Нити дајте удова својих греху за оружје неправде; него дајте себе Богу, као који сте живи из мртвих, и уде своје Богу за оружје правде.”

“Хвала, дакле, Богу што бивши робови греху” Ми бесмо робови греху по природи и склони греху, али Библија каже, “Послушасте од срца ту науку којој се и предадосте. Опростивши се, пак, од греха постасте слуге правди.” (Римљанима 6:17-18).

Ми који смо постали праведници ослобођени смо до греха и постали смо слуге Божије праведности, који су могли постати праведни путем милости. Ми смо потпуно ослобођени од греха и способни смо да будемо праведни. Ми ћемо постати праведни ако можемо да радимо за Његову праведност. 

Али шта треба да учинимо са нашим телима након што смо избављени? Како треба да се понашамо са телима након што смо спашени? Библија каже, “Сад дајте уде своје за слуге правди на посвећење” (Римљанима 6:19). Шта се чини кроз тело када смо спашени од грехова? Тело обично пада у грех иако немамо греха у нашим срцима. Стога, ми можемо утећи од пада у грех када дамо наша тела за оруђа праведности. Ово такође значи да ћемо ми једноставно дати наше тело за праведна дела јер смо учињени праведнима.



Ми треба да се обучимо у побожности


Да ли смо ми безгрешни, иако је тело слабо, након што смо спашени? Извесно је да они који верују у крштење Исусово, Крст, васкрсење, напредују и на крају по Исусовој пресуди, немају грех. Они су безгрешни. Ми само треба да предамо наша тела за праведна дела и наша срца такође желе да чине праведност. Али тело није добро у делу за Његову праведност. Тако у 1 Тимотијевој 4:7 стоји, “Обучавај се у побожности.” Ми треба да се обучимо у побожности.

То се не чини за кратак временски период. Када дамо еванђеоске књижице другим људима, ми се можда постидимо ако се сусретнемо са сличним људима. Ми их можда избегавамо и враћамо се кући у почетку јер осећамо срамоту. Међутим, ако ми то покушамо неколико пута, мислимо, ‘Моја стара личност је већ умрла,’ и тада добијамо храброст говорећи, “Отићи ћеш у пакао ако немаш спасење!” Када учините тако, ви можете дати ваша тела за праведност.


У Римљанима поглавље 6 нам каже да дамо наше удове као оруђе праведности за светост. Ми морамо дати наше удове за оруђе праведности. Ми морамо то увежбавати много пута. То се не чини за кратак временски период. Ми морамо покушавати изнова и изнова. Ми ћемо доћи до сазнања како је то занимљиво посећивати цркву ако покушавамо да присуствујемо у цркви. Ми не треба да мислимо, “Ја верујем то, али ја бих да верујем све код куће. Ја очигледно знам шта мој пастор жели да проповеда.” Оба два, тело и срце треба да буду у цркви. Вера расте у срцу само када ми дамо наше удове за оруђе праведности.

Ми морамо дати наше удове за дело праведности. Да ли схватате шта сам рекао? Ми не треба се држимо подаље од заједничких скупова и сусрета са старешинама. Када кренете у продавницу, биће боље да одете у цркву и отворите врата са речима “Ја свратих на путу за продавницу. Шта има?” Долазак у цркву је обично ради давања ваших удова за оруђе праведности.

Тада ће старешина рећи, “Сестро, да видимо, да ли можемо ово да разјаснимо?”

“ДА”

“Онда, молим вратите се ове вечери.”

“Ради чега?”

“Имаћемо Дружење са Младима ове вечери.”

“Добро, ја ћу се вратити вечерас.”

Ми смо упослени у свету, али где би требало да дамо наша тела најпре када нас људи из света питају да посетимо њихове скупове?

Ми морамо дати себе цркви. Требамо посећивати цркву, иако смо упитани да ручамо са колегама наше фирме. Ми не треба да препустимо наша тела ресторанима иако су наша срца у цркви. Ако учинимо да наша тела побегну из света и препусте се цркви, и наша тела и срца биће удобна.

Шта ви мислите? Ако ваша тела учестано посећују пожудна места, постаћете непријатељ супротстављен Богу супротстављен жељи иако ваше срце жели да се уједини са црквом.



Ми морамо добро да обучимо тело са Духом


Ми морамо дати наша тела за оруђа праведности, али тиме се не мисли да је тело савршено. Ми морамо дати наше удове за праведна дела изнова и изнова, кроз наша тела настојимо да чинимо ради свог задовољства. Ми обично идемо сличним путем. Зависно од тога за каква оруђа дајемо своја тела.

Апостол Павле је рекао, “Дајте ваша тела за оруђа праведности ради светости. Дајте своје удове за оруђа Божије праведности.” Зависно од тога како сте навикли своје тело. Ако сте навикли тело да иде и пије, тело аутоматски иде да пије. Као резултат, тело жури у бар док сте истовремено у цркви. Ако седите у бару, срце осећа патњу. Али ако седите у цркви, срцу је угодно премда тело пати.

Тело такође има особеност. Тело зависи од тога како смо укротили срце. Тело каже, “Ја волим алкохол,” када непрестано пијемо. Такође тело каже, “Ја мрзим то,” када не пијемо. Зашто? Јер тело није укроћено. То зависи од тога како смо укротили тело, иако је срце очишћено. Свети Дух преузима бригу о нашем срцу. Свети Дух нас и даље држи иако смо ван цркве. Међутим, ми морамо дати тело за оруђе праведности ради светости. Стога посећујмо цркве изнова и изнова у сваком случају.


Они који су спашени морају се обучити до побожности. Библија нам каже да слушамо реч Божију и њоме да будемо вођени. Разлог зашто би требали да будемо вођени речју Божијом је стога што ми увек волимо да чинимо како наше тело жели, мислимо како је наше тело наше. Јер ми идемо у шопинг, плешемо и пијемо по свом задовољству, тешко је да седимо и концентришемо се на службу обожавања у цркви. Стога, мора да нас води старешина. “Ти седи овде доле и слушај реч Божију.” “Добро.”

Ми требамо бити паћеници, иако се досађујемо слушањем беседа, мислећи, ‘Ја морам да седим овде са паћеницима. Зашто се ја тако досађујем, иако могу да седим по 3 сата у бару? Само је један сат прошао од када сам чуо беседу! Ја пијем по 5 сати у бару и подједнако играм покер по 20 сати без помисли да прекинем.’

То све зависи од телесног тренинга. Тело које ће обично седети доле у цркви мрзи да иде у бар. Међутим, за особу која је добро истренирана у пићу, седети доле у цркви је попут пакла. Желео бих да истрајете на неколико дана и онда ви можете научити да истрајавате. Веома је тешко док не истренирате ваше тело. Ми морамо да потрошимо наше време у цркви када желимо да чинимо друге ствари са нашим временом.

Ми трошимо наше време у цркви, разговарамо са старешинама, браћом и сестрама да буду истренирани. Мени је тако угодно у цркви и нема ничега што ме тамо спотиче. Међутим, када ја шетам улицом, многе ствари ме спотичу! Постоје многа искушења попут одеће у излозима продавница одеће. Потрошим 2 сата док идем кући када гледам наоколо све те ствари које желим да видим тако да могу на крају могу да одем погрешним путем. 

Идем да погледам на стране ствари ако се овде појави нешто страно. Касније, схватим, ‘Када ћу ја отићи кући? Желим некога да ме води кући.’ Стога, не тумарајте са места на место на вашем путу до куће. Ми морамо ићи право кући након службе обожавања, путовати у цркву аутобусом и право на нашу одредницу. Ако мислите, ‘Немој ме покупити за одлазак у цркву. Ја ћу сам отићи у цркву. Ја имам два здрава стопала, тако да нема разлога да идем у цркву црквеним аутобусом.’ Ви можете да залутате ради искушења. Треба да сте захвални што можете да путујете црквеним аутобусом у цркву и вратите се кући убрзо након завршетка службе обожавања, без да бринете о некорисним стварима. Боље да читате Библију, упутите молитве и одете у кревет убрзо након доласка кући....

Биће боље за вас да тако живите. Човек може мислити, ‘Ја имам јаку веру. Ја немам грех. Ја ћу себи доказати нешто. Ја нећу да пијем чак и ако одем у бар. Где грех обилује, милост обилује још више. Ја сам испуњен са милошћу.’ Ако он мисли тако и иде у бар, његов друг ће рећи, “Хеј, хоћеш ли пиће.”

“Не, да ли си ме икада видео да пијем? Престао сам да пијем.”

“Ипак, хоћеш ли пиће.”

“Не.”

“Зашто не попијеш само чашу вина?”

Његов друг сипа вино у чашу и даје му. Али он мисли, “Ја пијем минералну воду, иако ме искушаваш да пијем алкохол.” Тада се он присећа како је био пијанац некад давно и мисли, ‘Како би то било пријатно. Зашто ми не понудиш вино још једном? Ја хоћу само једно пиће.’ Он брзо довршава минералну воду.

Тада, његов пријатељ постаје свестан да овај хоће да попије и сипа вино у празну чашу.

“Није јако. Ти можеш попити то као коктел.”

“Не, Ја не би требао. Зар не знаш да ја верујем у Исуса?” Међутим, на крају испија чашу са алкохолом и његов друг зна да он добро пије.

“Пиј само данас.”

“Добро, данас ћу пити, али ти би требало да верујеш у Исуса, Уреду? Ја немам греха иако пијем. Али имаш ли ти греха? Ти би требало да се спасеш од својих грехова.” 



Важна ствар је где ми доприносимо телом


Људска бића су налик томе. Они нису ништа чудно. Важна ствар је где ми доприносимо телом. Дајте ваше удове као оруђа праведности ради светости. Дајте ваша тела за светост јер тела нису света. Ја користим пиће као пример овде. Али друге ствари су исте као ове. Зависно од тога како смо истренирали тело.

Ми смо спашени верим у један хлеб и он је вечни, али побожност наших срца и тела зависи од тога где ми предајемо наше тело. Ми осећамо да се срце такође прља када предајемо наша тела за нечистоту, иако је срце чисто. Тада, ми остављамо нашу веру, идемо против цркве, узимамо залуд име Божје и удаљавамо се од Божијег присуства, постајемо обманути Сатаном. Ми ћемо на крају бити уништени. 


Стога, пазите се да не би били уништени. Морате бити пажљиви. Како можемо имати посла са нашим дневним гресима након што смо спашени од грехова? “Где се умножи грех онде се још већма умножи благодат.” Господ је такође сасвим упио наше дневне грехе тако да ми не можемо никада постати грешници изнова, иако ми можда згрешимо много пута. 

Међутим, ми ћемо можда имати проблем ако се тело мења до злог изнова и изнова. Где треба да дајемо наша тела? Тело треба да иде наименованим путем. Ја сам говорио до сада да би ви разумели ово.

Тело постаје свето само ако је срце свето, и оно постаје оруђе праведности пред Богом када га ми дајемо за оруђе праведности. Ми морамо усредсредити своје животе на цркву након што смо спашени. Библија говори да је црква налик некој гостионици.


Црква је исто што и нека гостионица. Ми настављамо са обожавањем и говоримо једни другима у цркви, тако да свеједно обично идемо у цркву. Особа која обично одлази у цркву постаје духовна особа и особа која обично не иде у цркву не може ићи у Духу, колико год да је његова/њена вера раније могла бити. Особа која обично иде у цркву аутоматски напредује духовно, без обзира колико је можда слаба. То је ради духовног дружења након што имамо избављење.

Не постоји место у којем би могли становати осим цркве. Желим да дођете у Божију цркву онолико пута колико можете и да наставите у друштву са Његовим народом. Скокните у цркву, посетите сваку службу обожавања, слушајте Божију реч и саветујте се са црквеним старешином за све што планирате да учините.

Ми морамо усредсредити наше животе на Божијој речи и сакупити се заједно. Тада, ми можемо имати успеха у животу вере без недостатка. Можемо бити искоришћени драгоцено и блажено помоћу Господа. Желим да дате своја тела и срца као оруђа за праведност Божију.