- All e-books and audiobooks on The New Life Mission website are free
- Explore multilingual sermons in global languages
- Two new revised editions in English have been released
- Check out our website translated into 27 languages
Тема 8 : Свети Дух
[8-9] Еванђеље Његовог крштења које нас је учинило чистим (Ефесцима 2:14-22)
(Ефесцима 2:14-22)
“Јер је Он мир наш, који обоје састави у једно, и развали плот који је растављао, непријатељство, телом својим, Закон заповести наукама укинувши; да из обога начини собом једног новог човека, чинећи мир; И да помири с Богом обоје у једном телу крстом, убивши непријатељство на њему. И дошавши проповеди у јеванђељу мир вама далекима и онима који су близу. Јер Он доведе к Оцу обоје у једном духу. Тако дакле више нисте туђи и дошљаци, него живите са светима и домаћи сте Богу, Назидани на темељу апостола и пророка, где је камен од угла сам Исус Христос, На коме сва грађевина састављена расте за цркву свету у Господу; На коме ћете се и ви сазидати за стан Божји у духу.”
“Јер је Он мир наш, који обоје састави у једно, и развали плот који је растављао, непријатељство, телом својим, Закон заповести наукама укинувши; да из обога начини собом једног новог човека, чинећи мир; И да помири с Богом обоје у једном телу крстом, убивши непријатељство на њему. И дошавши проповеди у јеванђељу мир вама далекима и онима који су близу. Јер Он доведе к Оцу обоје у једном духу. Тако дакле више нисте туђи и дошљаци, него живите са светима и домаћи сте Богу, Назидани на темељу апостола и пророка, где је камен од угла сам Исус Христос, На коме сва грађевина састављена расте за цркву свету у Господу; На коме ћете се и ви сазидати за стан Божји у духу.”
Усвојена деца због оскудице
Шта је удаљило човека од Бога?
Његов грех је то.
Половина века је прошла од краја Корејског Рата. Али је то оставило ужасне ране у Корејском народу. Као последице из Корејског Рата, много мале деце било је усвојено од страних земаља. Чак су Уједињене Нације продрели у Кореју и много нам помогли у то време, међутим много деце било је остављено без старатеља након што су војници отишли.
Многи од УН војника који су овде имали жене и децу оставили су своје породице за собом када су се вратили кући. Многа од ове деце било је тада изнова сирочад напуштена од својих мајки и тада су послата на усвајање у стране земље. То је била стварно велика срећа за ове младе људе који нису могли да нађу родитеље васпитаче и да буду подизани како треба.
Ова усвојена деца су схватила да изгледају сасвим различито од својих родитеља и њихових суседа како су они расли, сазнали су да су они били усвојени из далеке земље зване Кореја. ‘Зашто су ме моји родитељи одбацили? Зар су ме они послали у ову земљу јер су ме мрзели?’ У својим младим умовима, ова деца баш нису могла да схвате шта се догодило.
Њихова знатижеља и мржња према њиховим правим родитељима почела би да расте када год би се срели са тиме. ‘Ја се питам како моји родитељи изгледају? Како су они могли да ме одбаце? Да ли су они то учинили јер су ме мрзели? Не, вероватно је било разлога за то.’ Они то вероватно уопште нису схватали и понекад би чак падали у крајњу мржњу. И затим они би схватили да не желе да размишљају више о томе. Раније они су чак знали за то, време је пролазило и деца су расла и сазрела. Венчавали би се, имали децу и оформили своју сопствену породицу.
Ја сам постао заинтересован за ову децу кроз програм на једној локалној ТВ мрежи. У овом програму, ТВ репортер је интервјуисао жену која сада живи у Немачкој која је била усвојена. Ова жена је била у својој двадесетој години у то време и студирала је теологију. У почетку, жена се јако трудила да избегне сусрет са репортерима јер она није желела да неко други сазна да је усвојена. Репортер је њу убеђивао како би схватила да ће прихватање интервјуа помоћи спречавању плиме усвојених из страних земаља. Жена се сложила.
Једно од репортерових питања је било, “Шта би сте рекли ако би сусрели ваше праве родитеље? Шта вас највише интересује у вези тога?” Жена је одговорила, “Ја само не могу да разумем зашто су ме они дали на усвајање. Ја желим да их питам да ли су ме мрзели.” Њена рођена мајка је видела женин интервју на ТВ, контактирала је радио-дифузну станицу, и рекла је да она жели да сретне своју ћерку. Тако је дошло до њиховог сусрета.
Мајка је отишла јако рано на аеродром и чекала је долазак своје ћерке. Када се појавила млада жена на излазу, њена мајка је могла само да стоји тамо и плаче.
Ово двоје људи се никада нису срели лицем у лице. Први пут је мајка видела своју одраслу ћерку када се она појавила на ТВ-у. Чак иако су оне говориле различите језике, оне су могле да говоре својим срцима, и кроз размену емоција. Оне су дотакле лице једна другој док је мајка молила за опроштај ради оног што је учинила. Све што је она могла да учини било је плакање и понављање да је њој веома жао.
Мајка је довела своју ћерку кући и оне су јеле заједно. Наравно, ћерка је говорила само Немачки а мајка само Корејски и зато нису могле вербално да комуницирају. Али некако обзиром да су биле мајка и ћерка успеле су саме по себи да се разумеју. Оне су оствариле много немих конверзација и изражавале су се кроз гестикулацију, додиривањем лица једна другој и разговором са њиховим очима и њиховим срцима.
Након тога она се вратила у Немачку, ћерка је знала да је њена рођена мајка њу волела. Неки репортери који су водили претходни интервју разговарали су са њом још једном изнова пред њен одлазак. “Није било потребно да питам своју мајку зашто ме је дала на усвајање. Моја мајка је сиромашна чак и сада. Имућни људи у тој земљи су толико богати да они возе стране аутомобиле, али моја мајка и даље живи у сиромаштву.” Она је отишла са речима, “Чак и ако ја нисам питала своју мајку то питање и нисам добила одговор од ње, ја сам могла да видим да ме је она послала да би ме спасла од сиромаштва. Зато ја нисам осетила потребу да је питам то питање, и зато је сва недоумица и мржња сада нестала.”
Многи од УН војника који су овде имали жене и децу оставили су своје породице за собом када су се вратили кући. Многа од ове деце било је тада изнова сирочад напуштена од својих мајки и тада су послата на усвајање у стране земље. То је била стварно велика срећа за ове младе људе који нису могли да нађу родитеље васпитаче и да буду подизани како треба.
Ова усвојена деца су схватила да изгледају сасвим различито од својих родитеља и њихових суседа како су они расли, сазнали су да су они били усвојени из далеке земље зване Кореја. ‘Зашто су ме моји родитељи одбацили? Зар су ме они послали у ову земљу јер су ме мрзели?’ У својим младим умовима, ова деца баш нису могла да схвате шта се догодило.
Њихова знатижеља и мржња према њиховим правим родитељима почела би да расте када год би се срели са тиме. ‘Ја се питам како моји родитељи изгледају? Како су они могли да ме одбаце? Да ли су они то учинили јер су ме мрзели? Не, вероватно је било разлога за то.’ Они то вероватно уопште нису схватали и понекад би чак падали у крајњу мржњу. И затим они би схватили да не желе да размишљају више о томе. Раније они су чак знали за то, време је пролазило и деца су расла и сазрела. Венчавали би се, имали децу и оформили своју сопствену породицу.
Ја сам постао заинтересован за ову децу кроз програм на једној локалној ТВ мрежи. У овом програму, ТВ репортер је интервјуисао жену која сада живи у Немачкој која је била усвојена. Ова жена је била у својој двадесетој години у то време и студирала је теологију. У почетку, жена се јако трудила да избегне сусрет са репортерима јер она није желела да неко други сазна да је усвојена. Репортер је њу убеђивао како би схватила да ће прихватање интервјуа помоћи спречавању плиме усвојених из страних земаља. Жена се сложила.
Једно од репортерових питања је било, “Шта би сте рекли ако би сусрели ваше праве родитеље? Шта вас највише интересује у вези тога?” Жена је одговорила, “Ја само не могу да разумем зашто су ме они дали на усвајање. Ја желим да их питам да ли су ме мрзели.” Њена рођена мајка је видела женин интервју на ТВ, контактирала је радио-дифузну станицу, и рекла је да она жели да сретне своју ћерку. Тако је дошло до њиховог сусрета.
Мајка је отишла јако рано на аеродром и чекала је долазак своје ћерке. Када се појавила млада жена на излазу, њена мајка је могла само да стоји тамо и плаче.
Ово двоје људи се никада нису срели лицем у лице. Први пут је мајка видела своју одраслу ћерку када се она појавила на ТВ-у. Чак иако су оне говориле различите језике, оне су могле да говоре својим срцима, и кроз размену емоција. Оне су дотакле лице једна другој док је мајка молила за опроштај ради оног што је учинила. Све што је она могла да учини било је плакање и понављање да је њој веома жао.
Мајка је довела своју ћерку кући и оне су јеле заједно. Наравно, ћерка је говорила само Немачки а мајка само Корејски и зато нису могле вербално да комуницирају. Али некако обзиром да су биле мајка и ћерка успеле су саме по себи да се разумеју. Оне су оствариле много немих конверзација и изражавале су се кроз гестикулацију, додиривањем лица једна другој и разговором са њиховим очима и њиховим срцима.
Након тога она се вратила у Немачку, ћерка је знала да је њена рођена мајка њу волела. Неки репортери који су водили претходни интервју разговарали су са њом још једном изнова пред њен одлазак. “Није било потребно да питам своју мајку зашто ме је дала на усвајање. Моја мајка је сиромашна чак и сада. Имућни људи у тој земљи су толико богати да они возе стране аутомобиле, али моја мајка и даље живи у сиромаштву.” Она је отишла са речима, “Чак и ако ја нисам питала своју мајку то питање и нисам добила одговор од ње, ја сам могла да видим да ме је она послала да би ме спасла од сиромаштва. Зато ја нисам осетила потребу да је питам то питање, и зато је сва недоумица и мржња сада нестала.”
Људи постају отуђени од Бога због греха у својим срцима
Зашто постајемо одвојени од Бога, и зашто се не можемо довући ближе до Њега? Жена која је била усвојена схватила је своју рођену мајку која је њу послала да би је спасла од сиромаштва. Да ли је то исто тако са Богом? Бог је нас је створио по Својој сопственој слици. Шта је могло да нас раздвоји од Њега? Одговор је да Сатана искушава човека да почини грех, и грех га раздваја од Бога.
Изворно, Бог је створио човека по Својој сопственој слици и волео је Своју милу креацију. Човек је био створен као објекат Божије љубави и жеље великодушније од било чега другог створеног. Међутим, пали анђео Сатана учинио је да раздвоји човека од Бога. Сатана је искушао човека да не верује у Божије речи, и навео га да једе воће са дрвета познања доброг од зла.
Човек је због тога раздвојен од Бога зарад свог греха. Човек је био непокоран Богу. Човек није јео воће са дрвета живота, које даје вечни живот који је Бог дозволио, али је уместо тога јео забрањено воће које му је дало познавање добра и зла. Резултат је био да је човека одвојен од Бога.
Претходно објекат Божије љубави, човек је постао непослушан и одвојен од Њега сасвим из дрскости. Због греха који се уселио у његово срце, човек је био напокон раздвојен од Бога. Након тога, човек живи одвојено од Бога дуго времена и жали се, “Зашто нас је Бог одбацио након што нас је створио? Зашто је Он допустио да чинимо грех? Зашто нас је Он послао у пакао након што нас је учинио слабим? Не би ли било боље да нас Он у ствари није ни створио.” Ми живимо са многим питањима, насталим из знатижеље, са недоумицом и мржњом пре него што смо били изнова рођени.
Када сам видео усвојену жену на ТВ програму, ја сам схватио да је однос између човека и Бога исти као њен однос који је имала са својом правом мајком. Нема невоља, неразумевања, проклетства или греха било какве врсте која би могла да раздвоји човека од Бога под било којим околностима. Такође ја нисам могао да разумем да и ако је веза између Бога и човека базирана на љубави, да је и даље остало могуће да дође до неразумевања.
Баш као што мајка није послала своју ћерку из мржње, тако Бог није одвојио човека од Себе из мржње већ због греха. Нема разлога да Бог мрзи човека и нема разлога да човек мрзи Бога. Ми волимо један другога. Разлог што остајемо раздвојени од Бога је то што је човек постао грешник након што је подлегао Сатанином лукавству.
Изворно, Бог је створио човека по Својој сопственој слици и волео је Своју милу креацију. Човек је био створен као објекат Божије љубави и жеље великодушније од било чега другог створеног. Међутим, пали анђео Сатана учинио је да раздвоји човека од Бога. Сатана је искушао човека да не верује у Божије речи, и навео га да једе воће са дрвета познања доброг од зла.
Човек је због тога раздвојен од Бога зарад свог греха. Човек је био непокоран Богу. Човек није јео воће са дрвета живота, које даје вечни живот који је Бог дозволио, али је уместо тога јео забрањено воће које му је дало познавање добра и зла. Резултат је био да је човека одвојен од Бога.
Претходно објекат Божије љубави, човек је постао непослушан и одвојен од Њега сасвим из дрскости. Због греха који се уселио у његово срце, човек је био напокон раздвојен од Бога. Након тога, човек живи одвојено од Бога дуго времена и жали се, “Зашто нас је Бог одбацио након што нас је створио? Зашто је Он допустио да чинимо грех? Зашто нас је Он послао у пакао након што нас је учинио слабим? Не би ли било боље да нас Он у ствари није ни створио.” Ми живимо са многим питањима, насталим из знатижеље, са недоумицом и мржњом пре него што смо били изнова рођени.
Када сам видео усвојену жену на ТВ програму, ја сам схватио да је однос између човека и Бога исти као њен однос који је имала са својом правом мајком. Нема невоља, неразумевања, проклетства или греха било какве врсте која би могла да раздвоји човека од Бога под било којим околностима. Такође ја нисам могао да разумем да и ако је веза између Бога и човека базирана на љубави, да је и даље остало могуће да дође до неразумевања.
Баш као што мајка није послала своју ћерку из мржње, тако Бог није одвојио човека од Себе из мржње већ због греха. Нема разлога да Бог мрзи човека и нема разлога да човек мрзи Бога. Ми волимо један другога. Разлог што остајемо раздвојени од Бога је то што је човек постао грешник након што је подлегао Сатанином лукавству.
Бог нас је пригрлио кроз Исуса
“А сад у Христу Исусу, ви који сте некада били далеко, близу постадосте крвљу Христовом. Јер је Он мир наш, који обоје састави у једно, и развали плот који је растављао, непријатељство, телом својим, Закон заповести наукама укинувши” (Ефесцима 2:13-15). Господ је био крштен од Јована и однео све грехе са света да би укинуо закон и заповести. Он је тада пролио Своју крв на Крсту да би спасао човека од његових грехова и допустио му да буде пригрљен од Бога. Бог је сада пригрлио оне који су били очишћени Њиме.
Можете ли замислити свет без воде? Није прошло много, ја сам био на Библијском састанку у Иншон Ситију, једном од већих пристаништа у Кореји где довод воде није радио у времену од неколико дана и ја сам мислио, ‘Људи не могу да живе без воде.’
Када би Бог учинио свет безводним на један месец, било би немогуће да се живи у градовима од задаха, прљавштине и све-опште жеђи. Ми наравно треба да схватимо вредност воде, која нам је од Бога дата. Баш као што је вода апсолутно неопходна за људе, крштење које је Исус примио од Јована на реци Јордан је подједнако неопходно.
Да Исус није дошао на овај свет да буде крштен од Јована, како би тада верници у Исуса могли да приме ослобођење од грехова? Баш као што људи не могу да живе без воде, свако у овом свету би умро од својих грехова да Јован није крстио Исуса.
Међутим, од када је Исусово крштење однело све наше грехе, ми сад можемо бити уверени сазнањем да су наша срца очишћена и да смо благословени са спасењем. Исусово крштење је одлучујуће за нашу веру. Шта више, Његово крштење је апсолутно неопходно за нас да би смо примили установљење Светим Духом.
Петар, један од Исусових ученика је рекао, “За спомен тога и нас сад спасава крштење, васкрсењем Исуса Христа” (1 Петар 3:21). Петар заступа становиште да је Исус био крштен од Јована Крститеља и да је крварио Својом крвљу да би нас спасао од наших грехова. Исусово крштење, којим су опрани сви греси света, је истинско еванђеље.
Сада да погледамо на пасус у вези лавора од бронзе записаног у Изласку 30:17-21. “Још рече Господ Мојсију говорећи: Начини и умиваоницу од бронзе и подножје јој од бронзе за умивање; и метни је између шатора од састанка и олтара, и налиј у њу воде. Да из ње пере Арон и синови његови руке своје и ноге своје. Кад иду у шатор од састанка, нека се умивају водом, да не изгину, или кад приступају к олтару да служе и да пале жртву огњену Господу. Тада нека перу руке своје и ноге своје да не изгину. То нека им буде уредба вечна Арону и семену његовом од колена до колена.”
У шатору је био лавор од бронзе, који је био постављен између шатора од састанка и олтара, и који је садржао воду за прање. Да овај лавор није био у шатору, колико би само била прљава свештеничка понуда жртвованог.
Толико много крви и прљавштине би запрљало свештенике који су приносили тако много дневних жртви за људе и полагали своје руке на понуду за грех и затим је убили? Да није било лавора у шатору, свештеник би био веома прљав.
Због тога је Бог спремио лавор за њих да би они могли да ступе близу Њега са чистим рукама. Грешници су преносили своје грехе полагањем својих руку на главу понуде за грех, и тада би свештеник жртвовао Богу у њихову корист. Бог је припремио лавор од бронзе да би свештеници могли да уђу на свето место, и тако могли бити опрани водом, да не би умрли. Чак и свештеник није могао ући на свето место са остатцима животињске крви. Зато су свештеници прали сву нечистоћу у лавору са водом да би дошли близу Бога након приноса жртви за народ.
Можете ли замислити свет без воде? Није прошло много, ја сам био на Библијском састанку у Иншон Ситију, једном од већих пристаништа у Кореји где довод воде није радио у времену од неколико дана и ја сам мислио, ‘Људи не могу да живе без воде.’
Када би Бог учинио свет безводним на један месец, било би немогуће да се живи у градовима од задаха, прљавштине и све-опште жеђи. Ми наравно треба да схватимо вредност воде, која нам је од Бога дата. Баш као што је вода апсолутно неопходна за људе, крштење које је Исус примио од Јована на реци Јордан је подједнако неопходно.
Да Исус није дошао на овај свет да буде крштен од Јована, како би тада верници у Исуса могли да приме ослобођење од грехова? Баш као што људи не могу да живе без воде, свако у овом свету би умро од својих грехова да Јован није крстио Исуса.
Међутим, од када је Исусово крштење однело све наше грехе, ми сад можемо бити уверени сазнањем да су наша срца очишћена и да смо благословени са спасењем. Исусово крштење је одлучујуће за нашу веру. Шта више, Његово крштење је апсолутно неопходно за нас да би смо примили установљење Светим Духом.
Петар, један од Исусових ученика је рекао, “За спомен тога и нас сад спасава крштење, васкрсењем Исуса Христа” (1 Петар 3:21). Петар заступа становиште да је Исус био крштен од Јована Крститеља и да је крварио Својом крвљу да би нас спасао од наших грехова. Исусово крштење, којим су опрани сви греси света, је истинско еванђеље.
Сада да погледамо на пасус у вези лавора од бронзе записаног у Изласку 30:17-21. “Још рече Господ Мојсију говорећи: Начини и умиваоницу од бронзе и подножје јој од бронзе за умивање; и метни је између шатора од састанка и олтара, и налиј у њу воде. Да из ње пере Арон и синови његови руке своје и ноге своје. Кад иду у шатор од састанка, нека се умивају водом, да не изгину, или кад приступају к олтару да служе и да пале жртву огњену Господу. Тада нека перу руке своје и ноге своје да не изгину. То нека им буде уредба вечна Арону и семену његовом од колена до колена.”
У шатору је био лавор од бронзе, који је био постављен између шатора од састанка и олтара, и који је садржао воду за прање. Да овај лавор није био у шатору, колико би само била прљава свештеничка понуда жртвованог.
Толико много крви и прљавштине би запрљало свештенике који су приносили тако много дневних жртви за људе и полагали своје руке на понуду за грех и затим је убили? Да није било лавора у шатору, свештеник би био веома прљав.
Због тога је Бог спремио лавор за њих да би они могли да ступе близу Њега са чистим рукама. Грешници су преносили своје грехе полагањем својих руку на главу понуде за грех, и тада би свештеник жртвовао Богу у њихову корист. Бог је припремио лавор од бронзе да би свештеници могли да уђу на свето место, и тако могли бити опрани водом, да не би умрли. Чак и свештеник није могао ући на свето место са остатцима животињске крви. Зато су свештеници прали сву нечистоћу у лавору са водом да би дошли близу Бога након приноса жртви за народ.
Исусово крштење је опрало све грехе са света
Кроз Исусово крштење од Јована на реци Јордану, сви греси са света били су пренети на Њега. И Његово потпуно потапање у води указивало је на Његову смрт и Његово појављивање из воде претстављало је Његово васкрсење. Другим речима, Исус је био крштен од Јована да би преузео све грехе са света, платио цену за грех и умро на Крсту. Његова смрт је платила цену за наше грехе и Његово васкрсење нам је дало вечни живот.
Ако ми не би веровали да је Исус узео све наше грехе кроз Своје крштење, наша срца би била пуна греха. У том случају, како би било могуће доћи ближе Богу? Еванђеље отпуштања греха није наука из неке деноминације већ истина Божија.
Ми не можемо да управљамо својом вером без савршеног спознања, другим речима, ми не можемо надвладати свет ако заиста не обратимо пажњу на то да је Исус био крштен од Јована. Баш као што живим тварима треба вода да би одржали животе, нама треба ослобођење од грехова и вода Исусовог крштења да би живели од вере и ушли у Царство Небеско. Исус је требало да буде крштен, умре на Крсту и васкрсне да би нас спасао од наших грехова. То је еванђеље воде и Духа, у које ми морамо веровати свим својим срцем.
Чак иако је Исус био распет да умре на Крсту, Он није учинио ништа што заслужује такву казну. Он је дошао на овај свет да опере наше грехе, био је крштен у 30-ој години и постао је наш Спаситељ кроз Своју смрт на Крсту у 33-ој години. Бог жели да учини човечанство Својом децом без обзира колико слаби и грешни ми били. Зато је Исус био крштен. Бог нам је дао ослобођење од грехова и дар од Светог Духа у исто време.
“Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије” (Јован 3:3-5). Ви морате да знате и верујете да је Исус био крштен да би опрао све наше грехе. Чак и ако је неко изнова-рођени Хришћанин, уколико он не мисли на истину да је Исус Христос однео све грехе света кроз Своје крштење, његово срце ће ускоро постати испрљано. Зато што смо ми удружена бића, ми смо подложни да будемо испрљани грехом сваког дана у животу. Зато ми увек треба да живимо по вери, мислимо на Исусово крштење, Његову крв, и Његово васкрсење. Та вера ће нас одржати до дана када ћемо ући Царство Небеско.
Исус није имао избора осим да буде крштен и умре за наше грехе, стога ми морамо да верујемо да је Он тако учинио да би нам донео спасење. Не треба ништа више да чинимо осим да верујемо у ово дивно еванђеље да би били ослобођени од свих наших грехова у свету.
Ми захваљујемо Господу, који нам је дао еванђеље воде и Духа. Највећи дар који нам је Бог дао био је да нам пошаље Свог јединородног Сина да нас спасе од свих наших грехова кроз Своје крштење и крв.
Разлог зашто не можемо да дођемо ближе Богу и што смо присиљени да живимо одвојено од Њега био је тај што ми имамо грех у нашим срцима. Исус је био крштен од Јована да однесе све наше грехе са света и умре на Крсту да би сломио зид који је раздвајао Бога и човека. Веза између Бога и човека је обновљена Његовим крштењем и крвљу. Ми захваљујемо Њему за ове дарове. Љубав физичких родитеља према својој деци је велика, али то је неупоредиво са Божијом љубављу, којом је Исус спасао нас грешнике.
Исусово крштење и крв су подједнако важни. Када не би било воде у овом свету, да ли би икаква жива твар опстала? Без Исусовог крштења, не би било ниједног без греха у свом срцу. Да Исус није био крштен и да Он није умро на Крсту, нико не би примио ослобођење од грехова. Срећом, Исус је био крштен и учинио је безусловно жртвовање ради нас. Чак иако смо ми мањкави и склони паду, ми можемо да примимо Светог Духа вером у Његово крштење и крв на Крсту.
Људи који верују у крштење Исуса Христоса и смрт на Крсту могу доћи ближе Богу, молити и хвалити Га. Ми смо сада способни да хвалимо Господа и обожавамо Га јер смо постали Његова деца. То је Божија милост и благослов. Еванђеље са крштењем Исусовим и Његовом крвљу на Крсту је истински изванредно. Ми сви можемо да примимо спасење и установљење Светог Духа вером у ово дивно еванђеље.
Ако ми не би веровали да је Исус узео све наше грехе кроз Своје крштење, наша срца би била пуна греха. У том случају, како би било могуће доћи ближе Богу? Еванђеље отпуштања греха није наука из неке деноминације већ истина Божија.
Ми не можемо да управљамо својом вером без савршеног спознања, другим речима, ми не можемо надвладати свет ако заиста не обратимо пажњу на то да је Исус био крштен од Јована. Баш као што живим тварима треба вода да би одржали животе, нама треба ослобођење од грехова и вода Исусовог крштења да би живели од вере и ушли у Царство Небеско. Исус је требало да буде крштен, умре на Крсту и васкрсне да би нас спасао од наших грехова. То је еванђеље воде и Духа, у које ми морамо веровати свим својим срцем.
Чак иако је Исус био распет да умре на Крсту, Он није учинио ништа што заслужује такву казну. Он је дошао на овај свет да опере наше грехе, био је крштен у 30-ој години и постао је наш Спаситељ кроз Своју смрт на Крсту у 33-ој години. Бог жели да учини човечанство Својом децом без обзира колико слаби и грешни ми били. Зато је Исус био крштен. Бог нам је дао ослобођење од грехова и дар од Светог Духа у исто време.
“Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије” (Јован 3:3-5). Ви морате да знате и верујете да је Исус био крштен да би опрао све наше грехе. Чак и ако је неко изнова-рођени Хришћанин, уколико он не мисли на истину да је Исус Христос однео све грехе света кроз Своје крштење, његово срце ће ускоро постати испрљано. Зато што смо ми удружена бића, ми смо подложни да будемо испрљани грехом сваког дана у животу. Зато ми увек треба да живимо по вери, мислимо на Исусово крштење, Његову крв, и Његово васкрсење. Та вера ће нас одржати до дана када ћемо ући Царство Небеско.
Исус није имао избора осим да буде крштен и умре за наше грехе, стога ми морамо да верујемо да је Он тако учинио да би нам донео спасење. Не треба ништа више да чинимо осим да верујемо у ово дивно еванђеље да би били ослобођени од свих наших грехова у свету.
Ми захваљујемо Господу, који нам је дао еванђеље воде и Духа. Највећи дар који нам је Бог дао био је да нам пошаље Свог јединородног Сина да нас спасе од свих наших грехова кроз Своје крштење и крв.
Разлог зашто не можемо да дођемо ближе Богу и што смо присиљени да живимо одвојено од Њега био је тај што ми имамо грех у нашим срцима. Исус је био крштен од Јована да однесе све наше грехе са света и умре на Крсту да би сломио зид који је раздвајао Бога и човека. Веза између Бога и човека је обновљена Његовим крштењем и крвљу. Ми захваљујемо Њему за ове дарове. Љубав физичких родитеља према својој деци је велика, али то је неупоредиво са Божијом љубављу, којом је Исус спасао нас грешнике.
Исусово крштење и крв су подједнако важни. Када не би било воде у овом свету, да ли би икаква жива твар опстала? Без Исусовог крштења, не би било ниједног без греха у свом срцу. Да Исус није био крштен и да Он није умро на Крсту, нико не би примио ослобођење од грехова. Срећом, Исус је био крштен и учинио је безусловно жртвовање ради нас. Чак иако смо ми мањкави и склони паду, ми можемо да примимо Светог Духа вером у Његово крштење и крв на Крсту.
Људи који верују у крштење Исуса Христоса и смрт на Крсту могу доћи ближе Богу, молити и хвалити Га. Ми смо сада способни да хвалимо Господа и обожавамо Га јер смо постали Његова деца. То је Божија милост и благослов. Еванђеље са крштењем Исусовим и Његовом крвљу на Крсту је истински изванредно. Ми сви можемо да примимо спасење и установљење Светог Духа вером у ово дивно еванђеље.
Copyright © 2021 by The New Life Mission
