- All e-books and audiobooks on The New Life Mission website are free
- Explore multilingual sermons in global languages
- Two new revised editions in English have been released
- Check out our website translated into 27 languages
Тема 10 : Откривење (Коментари на Откривење)
[Поглавље 2-2] Вера која може пригрлити мучеништво (Откривење 2:1-7)
(Откривење 2:1-7)
За многе од нас, мучеништво није фамилијарна реч, док за оне који су одрасли у не-Хришћанској култури, то је још много више страно. Извесно да реч “мучеништво” није реч коју обично сусрећемо у нашем свакодневном животу; ми се осећамо одвојено и далеко од света, то је сасвим доста за нас да замислимо наше стварно мучеништво. И поред тога, поглавља 2 и 3 Књиге Откривења расправљају о мучеништву, и од те Речи ми морамо успоставити веру за мучеништво у нашим срцима-то јест, вера са којом ми можемо бити мученици.
Римски императори су империјски апсолутни владари свог људства. Држећи апсолутну моћ над својим људима. Држањем апсолутне моћи над својим подручјем, могли су све да учине што би њихово срце зажелело. Имајући надницу и победе из многих ратова, Римско Царство је покорило небројене нације под своју власт, богатећи себе узимајући порезе од покорених народа. Нису губили ратове, мала нација је нарасла у једно од највећих царства света. Само је небо ограничење моћи које је држало то царство. Тако је велика била та моћ да је најзад била обожавана у људима као да су богови.
То није било необично, на пример, за цара је изграђена статуа са његовим ликом и њој су се људи требали најпре поклонити. За императоре који су објавили лично себе боговима, проширили су међу верујућима у Исуса да он није ништа друго осим озбиљне претње за њихову потпуну моћ. Групе одметнутих Хришћана, окрутна политика прогонства верујућих, задржавања, хапшења, и подједнако њихова погубљења зарад њихове вере. То је историјска позадина тог Раног Хришћанства када су се Хришћани склањали од прогонства на тајна места као што су катакомбе, и то прогонство је полагало основе за њихово прихватање мучеништва да би одбранили њихову праведну веру.
Тако је мучеништво настало у Раном Црквеном добу. Свети из тог времена, били су са усмерењем, у коме мучеништво није ради једноставног одбацивања власти цара. Они су признавали њихову земаљску власт, али нису прихватали такву власт која је присиљавала на обожавање човека као бога да би одбацила Исуса из њихових срца, који им значи колико и њихови властити животи. Римска царска заповест Хришћанима је да се одрекну Исуса и његовог обожавања не само као цара већ и Бога. Немоћни да се одупру пред таквим захтевима, Рано Хришћанство је непрекидно прогоњено пред лицем прогонитеља и били су мученици у одбрани вере, до Прогласа из Милана у 313 након Христа који им најзад даје верску слободу. Као што су ови наши преци били са вером пре нас, такође, и ми бисмо радије лицем праведника угледали смрт него што би одбацили нашу веру.
То путовање око седам цркви у Малој Азији је не само опис са околностима и стањем у то доба, мада такође открива свет који долази. У њему се налази откривење које је за Божије слуге и Његове свете и мучеништво ради одбране вере. Као у време Римског царства, ми ћемо наићи на време када један неограничени владар хоће да избије на површину као савремена верзија римског цара који покорава свакога под његовом тиранском влашћу, чинећи статуе према његовој слици, изискујући да се сви клањају пред њоме, и захтевајући да се обожава као бог. То није предалеко од нашег времена, и када то доба дође, многи свети ће следити кораке Ране Цркве и верујуће у њиховом мучеништву.
Ми морамо стога држати у нашим срцима Реч са саветом који је наш Господ дао за седам цркви у Азији. У поздраву, охрабрене, и опоменуте седам цркви у Азији, Бог им обећава да ће “онај који победи” моћи да “једе са дрвета живота, које се налази сред Божијег Раја” и примиће “венац живота”, “добиће од скривене мане за храну” “јутарњу звезду”, и више! То је обећање верног Бога који је победио кроз своје мучеништво, Он ће дати вечит благослов са Небеса.
Како, су затим, свети из Ране Цркве могли да се одупру њиховом мучеништву? Прва ствар коју морамо запамтити је та да су мученици били слуге Бога и Његови свеци. Није свако могао бити мученик. Само они који верују у Исуса као Спаситеља, и не предају се под прогонима, и држе њихову веру и верују да се у Господу могу одупрети мучеништву.
Апостол Јован, коме је дато да разуме укор Цркви у Ефесу док је био у прогонству на острво Патмос, био је последњи живи апостол међу дванаесторо Исусових апостола. Сви остали апостоли су већ били намучени исто тако, и у другом својству такође свети. Тај историјски говор, је светима из седам цркава у Азији где је само неколицина међу небројеним Хришћанима који су били мученици до 313 након Христа. Бекство пред римским прогонитељима, они су буквално ишли под земљу, становали у пећинама да би побегли на растојање и држали скупове у подземним гробљима познатим као Катакомбе за обожавање – кроз све ово и касније, они никад нису издали своју веру и спремност да пригрле мучеништво.
Слуге и свети из седам цркава у Азији, укључујући Цркву из Ефеса, упркос постојећег укора од Бога, били су такође сви мучeници. Омогућено им је да буду мученици онолико колика била је њихова вера у Господа. Они сви вероваше да је Господ Бог, Он је узео све њихове грехе, и Он је Пастир који хоће да их све води до Миленијумског Царства и Новог Неба и Земље. То је та вера и уверење са надом да је омогућено надвладавање свог њиховог страха и бола од смрти које је баштина њиховог мучеништва.
Ми сада живимо у последња времена. Она нису сувише далека када ће доћи до уједињења под једном влашћу и та власт држаће неограниченом силу којом ће се појавити. Тај неприкосновени владар, како је записано у Откривењу 13, ће угрожавати све животе светих и захтевати да се одрекну своје вере. Али ми, свети последњег доба, имаћемо способност да надвладамо његову претњу и принуду и заштитићемо нашу веру кроз наше мучеништво, јер ми имамо исту веру коју су имали свети из Ране Цркве.
У стиховима 4-5, Бог укорава Цркву Ефеску, говорећи, “Но имам на тебе, што си љубав своју прву оставио. Опомени се дакле откуда си спао, и покај се, и прва дела чини; ако ли не, доћи ћу ти скоро, и дигнућу свећњак твој с места његовог, ако се не покајеш.” На шта се овде мисли? Мисли се на то да је Црква Ефеска оставила еванђеље воде и Духа. Сви свети из Ране Цркве, укључујући, и оне из Ефеске Цркве, имали су веру у еванђеље воде и Духа. То је било зато што су следбеници Исуса ширили и проповедали еванђеље воде и Духа. Тако је еванђеље у то време примљено од Апостола који су били потпуно еванђелисти, не лажно, од људи-направљено еванђеље које има веру само у крв на Крсту.
Али овде је речено да су слуге из Цркве Ефеске напустиле прву љубав. Ту се мисли да слуге из Ефеске Цркве напустише еванђеље воде и Духа у својој служби. То је разлог зашто је Господ рекао да ће Он померити свећњак са њиховог места уколико се не покају. Удаљавање свећњака од њих значи и удаљавање цркве, која је обраћена, што указује да Свети Дух не може дуго радити у Цркви Ефеској.
За слуге из Цркве Ефеске, повратак еванђељу са водом и Духом било је стварно и не тако тешко да се учини. То је био мањи њихов проблем. Шта их је приземљило у невољи, докле верују у еванђеље воде и Духа у својим срцима, пропуштају да проповедају отворено шта они верују. Они примају у њихове цркве све оне који само признају Исуса као њиховог Спасиоца, чак и ако он не верује у еванђеље воде и Духа, када у стварности признавање њихове вере у еванђеље воде и Духа подразумева за верујуће да ће бити припремљени за мучеништво.
Отуда, су они драговољни, у другим речима, сви који долазе у њихове цркве без обзира да ли или не они сами верују у Бога и Његово еванђеље воде и Духа.
Црква Божија уписује много потребног жртвовања, и зато се служитељи Цркве Ефеске плаше да је то жртвовање одвратило многе од придруживања цркви, они су пропустили проповед потпуне истине у одређеном року.
Но отада Свети Дух не може становати тамо где нема истине, Бог каже да би Он уклонио цркву; радије, Он објашњава да не може дуже становати у цркви јер истина више није могла да се пронађе у њој.
То је један потпуни захтев који црква Божија следи у еванђељу воде и Духа. Слуге и свети Божији морају не само веровати у еванђеље већ такође проповедати и учити у одређеном и пуном термину, само у таквом еванђељу ми налазимо љубав Божију, Његову величину, и сав Његов благослов за нас.
Уместо проповедања еванђеља, слуге из Цркве Ефеске примају у своје редове оне који само верују у крв на Крсту. Али сваки од поново-рођених слуга, светих, или цркви, верују и још увек не проповедају еванђеље воде и Духа које узима са собом све наше грехе приликом Исусовог крштења и Његовог крварења на Крсту чиме је наш Господ откупио сва непримерена дела.
Међутим подједнако пре Господ може погледати на нас, ако ми верујемо у еванђеље и проповедамо га, Господ може становати и радити у нама као Свети Дух. Свако ко је слуга или свети Божији такође је пун недостатака, Господ може научити и водити таквог кроз Своју Реч. У цркви еванђеља воде и Духа налази се Свети Дух, и присуство Светог Духа чијим посредством је та црква света.
Ту не може бити светиње за служитеље Божије или свете уколико они више не проповедају еванђеље воде и Духа. Они су можда способни рећи да више нису грешни, али не може се наћи светости где се не проповеда еванђеље воде и Духа.
То еванђеље воде и Духа је еванђеље светих у које се веровало у Раној Цркви, еванђеље објављује да Господ долази на земљу да спасе људску врсту узимајући све грехове са света Његовим крштењем узимајући га и држећи далеко од свега Његовим умирањем на Крсту. Он је удаљио све наше недостатке и мане са Његовим крштењем. Бог узима надалеко све наше грехе од наших слабости и мана, и Он постаје наш вечити Пастир.
Имајући толико богатство благослова, како може неко заменити Господа да би обожавао Римског цара неког смртног као свог бога? Стога милост Божија беше толико већа и богатија, ниједно наговарање нити претња од Римског цара није могла свете да одврати од Његове љубави, и њихове жеље и радости којом грле мучеништво да би пркосили вером. Они пркосе такође претњи која тражи да обузда њихову веру и покушава да саблазне њихову доследност да би напустили њихову веру за материјално задовољство. Ништа није помогло да се одрекну своје вере и одбаце свог Бога, и та вечна верност је оно што их је оспособило да буду мученици.
Та мученичка срца била су испуњења захвалношћу за милост и љубав Бога који их је ослободио од њихових грехова кроз еванђеље воде и Духа. Они који имаше веру нису могли издати љубав Божију имали су бескрајно ослобођење од својих грехова грливиши мучеништво више од издаје. То време ће доћи, тек као захтев Римске царевине светима из Ране Цркве да би упутили њихово богословље и обожавање на њега као бога, ми, такође, хоћемо спречити одрицање од наше вере. Када се то деси, ми морамо следити кораке наших претходника са вером и бранити нашу веру мучеништвом.
Премда смо пуни недостатака, Бог нас воли тако пуно да је Он узео све наше недостатке и грехове на Себе. Без обзира колико мало имамо до доласка Његове славе, Он нас прихвата у своју војску. Не само да Он грли нас, већ такође Он је решио све проблеме греха и разарања и произвео нас Његовом децом и Његовом невестом заувек. Зато ми можемо да не издамо нашу веру у Њега и зато ми желимо и радујемо се грлећи мучеништво за Његово име.
Мучеништво је да одбранимо прву љубав коју је Бог нама дао. То није производ наших људских осећања, већ тачније да је истинита вера коју нам је Бог дао сав Његов благослов упркос нашим недостатцима и манама. То није наш отпор према жељи да будемо мученици, већ вера у нашег великог Бога.
Ту су, наравно, људи који умиру за своју земљу или идеологију. Ови људи имају једноставно уверење у оно у шта верују као исправно и такође желе да дају животе у ту сврху. Али шта то значи за нас? Како могу деца Божија која су наново рођена путем воде и Духа кроз веру у Исуса Христоса постати мученици? Ми можемо бити мученици јер ми смо веома захвални за еванђеље са којим нас наш Господ воли и спашава. Јер Бог је признао нас упркос наших небројених мана, јер Он нам даје Светог Духа, и зато што је Он створио нас Својим људима и благослови нас да живимо бесконачно у Његовом присуству, ми можемо да никад не напустимо Њега.
Бог нам је такође обећао Ново Небо и Земљу, и само за ту наду ми не можемо напустити нашу веру. Није важно шта ће се догодити-било да нам Антихрист прети и прогони нас до смрти у последње доба-ми се никад нећемо одрећи нашег Господа и Његовог еванђеља од воде и Духа. Чак и ако смо одвучени до стопала Антихриста и препуштени смрти, ми нећемо никада издати милост и љубав Бога који нас је спасао. Као што пословица иде, чак и сасвим “преко наших мртвих тела” нећемо издати Господа. Ми ћемо можда бити присиљени на друге ствари, али ту је једна ствар којој никада нећемо подлећи: ми нећемо напустити или издати љубав Христоса који нас је спасао.
Да ли мислите да Антихрист хоће имати милости према нама због наших недостатака? Наравно не! Он никад мању бригу није имао! Али наш Господ који нас је створио целовито и потпуно узимајући горе све наше проблеме и биће судац и заступник, упркос томе како крајње слаби и оскудни били. То је разлог да не можемо напустити Господњу љубав са спасењем коју смо добили кроз еванђеље од воде и Духа, и зато се ми не можемо одрећи наше вере у ту прву љубав. Ништа неће бити напуштено осим ако ми то не напустимо најпре у нашим срцима.
Слично, ако ми држимо нашу веру дубоко у нашим срцима, ми можемо одбранити нашу веру заиста до краја без обзира како много нам претили, искушавали нас, или нас уцењивали. Ако ми знамо у нашим срцима за велику љубав коју Бог има за нас, и ако се држимо те љубави до краја, ми можемо одбранити еванђеље до послетка. За оне који ходе у вери, мучеништво није никада тешко пригрлити.
Ми морамо све дати неком озбиљном мислећи извесно на наше сопствено мучеништво. Мучеништво није само дуга патња и бол. Наше тело је такво да му свака мала дангуба са иглом може нанети неподношљиву бол. Подносити такву бол у телу није мучеништво о коме је реч. Правилније, испаштање је када дамо своје сопствене животе. Није само патња телесна бол, мада заиста губимо једини живот што је мучеништво о којем говоримо. Када Антихрист захтева да га призивамо и обожавамо као бога, ми ћемо се опирати нашој сопственој смрти. Јер један Господ је Бог и само Он заслужује наше обожавање, само се то уклапа у нашу жељу да мучеништвом одбранимо Његово име. Ми не можемо разменити ту веру за било шта.
Дa ли Антихрист, који одбацује Бога и захтева да буде обожаван као бог, заиста заслужује да буде обожаван? Наравно не! Само Бог има моћ да створи свет и васиону. Он сам има силу да узме са собом све грехове света. Шта са Антихристом тада? Једна ствар коју Антихрист има то је моћ на земљи. То је разлог што ми не можемо да размењујемо нашег Господа за њега, и то је разлог што ми никада нећемо издати нашу веру у Свемогућег Бога.
Бог је Један који сигурно хоће да нас начини безгранично срећне. Он ће васкрснути оне који су постали чисти од греха вером у Исуса Христоса у слављењу масе отвара врата Миленијумског Царства и Новог Неба и Земље за њих. Али они који се поклоне пре Антихристу биће окренути бесконачној казни и биће бачени у пакао право са Сатаном. То би било нај неразумније учинити ако ћемо бити одбачени далеко од наше бесконачне среће стојећи са Антихристом због страха од привременог бола и патње. Познајући ту истину, они који верују у еванђеље од воде и Духа у својим срцима стајаће неустрашиво насупрот Антихристу, биће мученици, и примиће бесконачну срећу као накнаду за своје жртвовање.
Ти и Ја, ми ћемо сви бити мученици. Не учинити грешку: када се доба са црним коњем заврши, доба са бледим коњем ће доћи, и тада, Антихрист хоће избити и узнемирити са звуком седме трубе. Антихрист ће највише расти, ми свети ћемо сигурно бити мученици, и са нашим васкрснућем ми ћемо сасвим сигурно бити обновљени. И сасвим сигурно ући у Краљевство за Једну - хиљаду година. То је разлог што смо сви као мученици били прогоњени Антихристом и што је наша смрт била захтевана.
Quo Vadis, један од класичних филмова, одсликава многе Хришћане који су дали своје животе да би одбранили своју веру певајући славе чак и када су предати смрти. Тај филм сам за себе је измишљен, али историјска позадина за њега је истина-каква јесте, многи Хришћани су дали своје животе да одбране своју веру. Зашто су они то учинили? Зато што Римски ауторитети захтевају од њих да одбаце Бога, ради обожавања осталих богова, и да би бацили далеко своју веру-тако нешто они нису могли прихватити.
Ако би они заменили свог Бога како је захтевао Римски цар, они би променили све. Тај цар је желео бити њихов бог, да би их покорио под своју самовољу, и они су умирали у биткама као пиони. Ниједан не би међу њима био ослобођен од греха, нити би неком било могућно да уђе у Ново Небо и Земљу. То је разлог што они нису издали своју веру и нису се предомислили када су лицем били према извесној смрти док су славили у радости. Они су славећи певали Господу иако су умирали јер њихова нада беше далеко већа од њихове болне смрти.
То је пример за нас да одбранимо еванђеље воде и Духа. Такође је заповест за нас да живимо у нади, верујући да нас након наше смрти чека бесконачан живот у неком новом свету испуњен срећом и славом.
Да ли сте икада патили ради Господа? Да ли сте икада заиста патили, не због ваше сопствене мањкавости или грешке, већ у сврху Господњу? Ако је наша патња за Господа, сваки наш бол ће бити преобраћен у подједнако велико весеље. Као што је Апостол Павле изразио то весеље, “Јер мислим да страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се јавити” (Римљанима 8:18). Јер весеље са славом ће се открити нама као много веће од испаштања са болом за Господа, сва наша садашња испаштања биће затрпана испод великог весеља и среће од наше вере.
Другачије речено, свети и мученици из Ране Цркве превладали су бол и предали своје животе за Господа јер су они знали да је радост која чека далеко већа од њихове непосредне патње. Њихово мучеништво није било производ њихове способности за подношење бола и истрајности у патњи, али њихова славна нада их је ишчекивала.
Углавном, људи подносе бол сматрајући да ће ускоро проћи. То је тешка и заморна борба. Када њихова издржљивост донесе разочарање за резултат, њихова фрустрација постаће подједнако велика-сва та патња ни због чега! Али за нас Хришћане, постаје велика радост и срећа за нашу трпељивост, за нашу сигурност у извесност која је у корист нашег надања. Ако ставимо наше мисли на службу Господу са свим нашим срцем као Његови верни слуге, разумећемо радост и охрабрење нашег ишчекивања које је далеко веће од бола нашег жртвовања данас. Јер све тешкоће су покопане у тој радости, док све активности нашег живота чинимо за Господа и подједнако грлимо мучеништво ради Божијег циља.
Људи имају душу, емоције, мишљење, и веру. За поново-рођене душе, разлог што Дух нашег Господа борави у томе, је постојеће прогонство ради исправности које може донети само неизрециву радост и срећу за славу која чека. Али ако су они напустили прву љубав, Господ неће оклевати да одстрани свећњак.
Aко су они могли бити радосни у служби еванђеља водом и Духом са свим својим срцем и животом који се прекида да би толико урадио, то је могла само мисао која има постепено напуштање радости служења еванђеља, њихове прве љубави, подједнако ако они нису потпуно одбацили еванђеље. Они можда чврсто држе своју личну веру, али ако они више не узимају поносно у проповеди еванђеља и више немају чисто познање шта то узимају за спасење–тада та крв на Крсту није довољна за спасење-стога њихова вера ће бити разблажена, и њихово мучеништво ће постати осиромашено. Бог је хтео одузети њихов свећњак од њих.
Они који служе еванђеље са радошћу и постојаношћу биће оспособљени да пригрле мучеништво јер они неће никада оставити своју прву љубав. Из тог разлога ови људи који су благословени од Бога за веру и проповед са љубављу према Христу, они могу бити мученици. Није важно какве способности или дарове ти имаш; ако ти не разгласујеш еванђеље воде и Духа, црква ће бити померена са тог места. То је једна важна порука коју Бог жели да ми схватимо. Ако ми схватимо и верујемо у ту истину, ми можемо обновити наша срца у последње време и бити оспособљени за мучеништво у име Господње.
Шта је основна суштина тог присуства наше вере? То је еванђеље водом и Духом. Било то не за еванђеље водом и Духом, шта је хтело да узме у нашем раду са вером? Разлог зашто ми можемо држати нашу веру је зато што Бог има љубави за нас и узима нас за Његово оружје са Његовим еванђељем водом и Духом. Јер та љубав је непроменљива љубав која прославља нас, ми смо тако способни да држимо нашу веру и непрекидно проповедамо и разгласујемо је.
Упркос наших недостатка ми можемо притрчати Богу до коначног краја, јер еванђеље водом и духом нас спашава, и зато што се у еванђељу налази љубав Христова. Ми смо такође пуни мана, али зато ми ћемо бити обучени у еванђеље водом и Духом које је испуњено љубављу нашег Господа, тако можемо волети нашу браћу и сестре, служитеље Бога, и све душе из света. У својој бити, савршена љубав је након пружене руке човека. Ње овде нема међу нама, ми смо неспособни волети неког другог осим себе лично у себичности. Многи људи су варалице у оном што се појављује на површини, правећи блиставу фасаду која представља само набор-коже. То суди о људима сагласно до какве битности и видљивог држања држе. Али усред истине верујућих је љубав Божија. То је оно што нас оспособљава да разгласујемо еванђеље, савршену љубав Божију.
Наш Господ долази на ову земљу, бива крштен да би прихватио све наше недостатке, и очистио нас од свих наших грехова да би нас спасио. Како, тада, можемо икада оставити Његову прву љубав којом постајемо деца Божија? Ми смо оскудни у многим аспектима, али ми никада не смемо бити оскудни у нашој вери у истину. Ми морамо проповедати ово еванђеље са нашом потпуном вером. Оно шта је најважније у време муке то је управо вера у еванђеље од воде и Духа. Када се нађемо на проби и у невољи, отпор ради одбране наше вере и надвладавање тешкоћа ће доћи само од вере у еванђеље од воде и Духа. Узимајући моћ еванђеља наше лице може светлети више веселећи се подједнако како ми истрајавамо у небројеним борбама које срећемо у нашем свакодневном животу. То је љубав за нашег Господа.
Понекад су људи склони да падну у замку држања закона. Они мисле да их Бог благослови њих за оно што чине. Ја не бих рекао, наравно, наговештавати то је сасвим нетачно, за господа рећи да ће Он волети оне који воле Њега. Није тако јер са оним што чинимо Бог нас воли толико пуно да нас је начинио невиним. Јер Бог зна сва обећања која нам је одредио, и зато Он зна све наше грехе, Он у Његовој савршеној жељи и љубави, грли нас и чини нас целином. То је зато што само са Његовим благословом ми можемо живети у радости. Зато нас Бог чини Његовим народом и Његовим слугама да би ми могли радити за Господа, били обучени у Његову славу, проповедали еванђеље другима, и, када време дође, да будемо мученици за Његово име. Он је Један који омогућава нама да чинимо све те ствари.
Одакле је жена мученица у Quo Vadis нашла снаге да пева хвалу Господу када је предата смрти? Она је нашла снаге у љубави нашег Господа. Љубав Христа је тако велика, да су они могли пригрлити мучеништво са хвалом.
То исто правило је примењено у нашим животима. Ми живимо наше животе јер нас је Господ оспособио за то; не стога што нам је посао да живимо као деца и слуге Божије. Ми ништа нисмо учинили да то заслужимо. То је од непроменљивог Бога и савршене љубави за нас и нашу веру у ту љубав тако да можемо да следимо Њега до краја, баш као у времена спотицања.
Ова отпорност је отпорност Бога, не наша. Мучеништво је могуће само у љубави Бога који нас чини целим-путем милости Божије којом можемо пригрлити мучеништво. Запамти ту истину, а то је да те Бог оспособљава да будеш мученик, ако је то нешто што можеш учинити са собом. Само ће наша вера у еванђеље водом и Духом да нас оспособи за хвалу Господу до нашег последњег даха.
Господ каже за седам цркви у Азији: “Који победи даћу му да једе од дрвета животног које је насред раја Божијег.” То дрво живота се налази на Новом Небу и Земљи. Тамо је престо Божији, кућа израђена са драгим камењем, и обиљем воде живота. Онај који победи, Бог је обећао тај Рај од Њега, где ће они живети непрекидно са Њим у савршенству.
Онај који победи учиниће то са његовом борбом у еванђељу водом и Духом. Свако остало осим овог еванђеља немогуће је да победи, нико не може достићи снагу Божију, користећи снагу људску. Та снага која нас оспособљава да надвладамо долази само од бога. Ми морамо остварити и признати само као величину еванђеља водом и Духом које је и као велика љубав Божија Његовог спасења, јер је то еванђеље које хоће да нам да веру за прихватање мучеништва. Могуће да смо према свему малодушни, без талента и дарова, неспособни, неозбиљни и неуки, али ми још увек имамо снагу, да имамо еванђеље водом и Духом у нашим срцима.
Имена оних који верују у еванђеље воде и Духа записана су Књизи Живота. Свако чије име није записано у Књигу Живота, нити из друге руке, пашће и биће побеђен пре Сотоне. Свако чије име је записано у Књизи Живота путем веровања у еванђеље воде и Духа неће поклекнути пре Ђавола. Ти мораш имати засигурно твоје име јасно записано у Књизи Живота.
Када смо мученици, то је од наше вере, прве љубави за Христа којег је нам је наш Господ дао. Ми можемо чекати за наше мучеништво без бриге или страха јер ми верујемо да ће Свети Дух који борави у нама дати силу нашој личности за мучеништво. Јер патња од мучеништва не може да се упореди са небеском славом која нас чека, ми се нећемо јежити пре наше смрти и уместо тога ојачаћемо загрљај мучеништву ради ширења вољеног еванђеља. Ми морамо сада отићи од сваког изненађења како би могли постати мученици, за то није потребна наша кампања осим оне због које смо мученици.
Ја сам сигуран да ће следеће објављивање бити учињено кроз спикера једног дана: “Драги грађани, ово је последњи дан да примите жиг. Само неколико грађана је примило жиг данас. Ми смо веома захвални за вашу сарадњу до сада. Примање жига је веома добро и неопходно за вас, јер то доказује доследност нашој држави. Стога, молимо дођите до градске хале и примите жиг што је скорије могуће. Поново вам кажемо, ово је последњи дан за вас да примите жиг. Они који жиг не приме до одређеног времена данас биће посебно кажњени. Сада, вам је јасно, Ја ћу прозвати имена са онима који још нису примили жиг.” Наравно, ово је претпоставка, али као таква сигурно ће се догодити у блиској будућности.
Верујући из Ране Цркве су препознавали једни друге помоћу знака рибе. То је била шифра распознавања. Ми, ћемо такође, радије направити знак који омогућује да распознамо нашу браћу и сестре, стога ми можемо храбрити једни друге вером довољном да пригрлимо мучеништво.
Јер мучеништво није нешто што ми можемо постићи нашим напором, ми можемо пустити по страни наше бриге ради личне смелости. Ту нема ничега да би се бојали пре наше праведничке смрти. Све што ми имамо учинити је да живимо онако како Господ жели на земљи. Можемо дати себе Господу јер ми знамо да смо одређени за мучеништво за име нашег Господа. Ти мораш остварити то јер ако покушаш да утекнеш мучеништву ради страха или твог имања, ти ћеш угледати једнако велику патњу и пропаст. Ти мораш постати људство са вером које, зна да су желели бити мученици за Христоса, живећи свој живот за Господа до последњег даха.
Када ми то схватимо желећемо да будемо мученици, ми ћемо желети да постанемо мудри у нашој вери, мишљењу и нашем савременом животу. То сазнање је лек за нашу неозбиљност, допуштајући да напустимо позадину свег оклевања привржености свету. Ту се не мисли да одустајемо од наших живота, осим што би смо живели за Господа. Док Божја сила не збаци Сатану у замку бездана, ми живимо за Бога који нас је спасио, боримо се против и надвладамо Сотону и Антихриста, и дајемо сву славу са победом Богу и једино Њему. Бог жели да у нама прослави победу. Ја сам захвалан Господу за допуштење које нам даје, са нашом вером, славом за Њега који нам је дао тако много.
Ми верујемо да ће Господ ускоро да нам се врати. Када се много душа враћа Богу у време краја, Бог ће примити све њих у Своје наручје и однети далеко. Како Бог каже Цркви у Филаделфији у Откривењу 3:10, “Јер си одржао реч трпљења мог, и ја ћу тебе сачувати од часа искушења, који ће доћи на сав васиони свет да искуша оне који живе на земљи.” Бог ће најсигурније испунити Његову Реч обећања.
Текстом “Јер си одржао реч трпљења мог,” Бог је обавестио свете, верне и живеће. Тај начин је их одржао непоколебљиве у њиховој вери без обзира шта су тада остали рекли или учинили. Када је Он Бог рекао “ја ћу тебе сачувати од часа искушења,” Он је рекао то онима који држе Његове заповести настојећи да буду ослобођени од искушења у вери.
Када време невоље и мучеништва дође, другачије речено, Бог ће једноставно замахнути нама далеко како ми пуни вере у нашем свакодневном животу са службом и молитвом. Када ми поставимо у нашим мислима да ћемо бити мученици, наше срце ће бити чисто од свих остатака, и наша вера ће постати чак и јача као резултат. Ми морамо живети наш постојећи живот са вером пред Богом сећајући се да је то Божје обећање, са нашим мучеништвом, ми ћемо сви бити држани од часа искушења. Ми морамо живети, укратко, у нашој вери.
Данашње доба је доба из Откривења. Ту је пуно неозбиљних Хришћана који, игноришу Реч Божију, упорно се приљепљују на њихово лажно веровање у догму са мучном занесеношћу. Када дође последњи дан, они ће се наћи напољу баш онако како су у били заблуди.
Њихови дани са утицајем и силом су избројани; све што требамо да урадимо је само живети сигурности са нашом надом да Бог хоће испунити Његову Реч са обећањем.
Када се нађемо на средишњој тачки са Великом Невољом, ми ћемо бити мученици да би одбранили нашу веру, и само пре него почне епидемија са седам посуда, ми ћемо бити одушевљени Божијом мелодијом и ући у Миленијумско Краљевство. Када се наша нада у краљевину са Христом оствари, све наше патње на овој земљи биће неутралисане у корист оног што нас чека, и наш улазак у вечито Ново небо и Земљу биће затим преплављено са нашом неизрецивом радошћу. Данас, ми живимо кроз борбу, за Господа, у нади за испуњење ових Божијих обећања. Вером у Господа за испуњење свих Његових обећања, ми живимо ревносно ишчекивањем дана када ћемо бити оспособљени да живимо са Њиме заувек у прослављеним телима.
Ја хвалим Господа за дато нам еванђеље са савршеним ослобођењем од греха, за наше оспособљавање да пригрлимо мучеништво ради ширења наше вере у Њега, и за наш положај сред његове благодати.
Позадина Цркве Ефеске
Ефес, једна велика врата града у области Мале Азије са Римским Царством, била је центар трговинских и религијских активности. У време са Раном Црквом, имала је привредни успон међународног града; северно је била Смирна, и јужно Милет. Сагласно причама, Амазон, неустрашива богиња рата, прва је изградила град у 12-том веку Пре Христа затим га је дала Андролуку, крунисаном владару Атине.
Ефес је био, изразито материјалан, град у процвату, што би било безначајно да је то било сва величина града. То је разлог Што је Бог рекао Црквама Ефеским да се боре до каја и надвладају Сатану дакле да не изгубе Њихово еванђеље воде и духа. Ми морамо схватити колико је важна Божија реч истине, и ми морамо одбранити нашу веру у сваком случају.
Кроз Апостола Јована Бог је писао Цркви из Ефеса: “Тако говори Онај што држи седам звезда у десници својој, и што ходи посред седам свећњака златних: Знам твоја дела, и труд твој, и трпљење твоје, и да не можеш сносити зле, и искушао си оне који говоре да су апостоли, а нису и нашао си их лажне; И поднео си много, и трпљење имаш, и за име моје трудио си се, и ниси сустао.” Та Црква из Ефеса била је похваљена од Бога за свој рад, стрпљење, за нетолеранцију зла, и за разоткривање лажних апостола, за рад без посустајања ради Његовог имена у упорности и стрпљењу.
Али Црква из Ефеса била је такође укорена за своју погрешну радњу. Уколико настави путем: “Но имам на тебе, што си љубав своју прву оставио. Опомени се дакле откуда си спао, и покај се, и прва дела чини; ако ли не, доћи ћу ти скоро, и дигнућу свећњак твој с места његовог, ако се не покајеш. Но ово имаш што мрзиш на дела Николинаца, на која и ја мрзим. Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама: који победи даћу му да једе од дрвета животног које је насред раја Божијег.”
Ту је речено да поврх свега Бог мрзи Николинце. Ти Николинци овде представљају једну извесну скупину од верујућих који су стојали насупрот Богу, Њихова црква и Њихова истина. Шта су тачно Николинци радили образложено је у више детаља у каснијим одељцима који су упућени Цркви из Пергама.
Погрешне радње Николинаца
Откривење 2:14 каже, “Но имам на тебе мало, што имаш ту који држе науку Валама, који учаше Валака да положи саблазан пред синовима Израиљевим, да једу жртве идолске, и да се курвају.” Унакрсно упућивање за овај одломак можемо наћи у поглављу 22 из Књиге Бројева, где је прича о Валаку, краљу Моаваца, што је и записано.
У том времену Израиљци су очигледно били досезали до Моава и Канана после њиховог изласка из Египта, они су имали победе над седам земаљских племена, “као у једном замаху вола језиком на пољани”. Чувши за ту победу, Валак је постао престрашен од њиховог Бога, од кога се плаше они чија судбина Моава такође прати оне који су већ победили племе Кананско. У покушају да смисли начин да се заштити од Израиљаца и од њихове победе, Валак позива преко Валаама, лажног пророка, да стога баци проклетство Израиљцима на њихово наследство.
Валаам је био лажни пророк, али незнабожци су у њему видели службу Богу. Он није био никакав потомак од Високог Свештенства Ароновог, нити Левитског. Али Моавски краљ, Валак, веровао да је он благословљен Валаамовим благословом, и да је онај који може проклетством проклети. У то време, Валаам, је зарад лажног пророковања, био славан у читавој земљи као познати чаробњак.
Ипак Валаам није учинио шта је Краљ Валак тражио да учини. Разлог томе је што су Израелци народ Божији, није сама жеља Валаама имала допуштење од Бога да проклиње Израелце, али такође напор да то уради завршио се тако што је проклетство на њега дошло. Преплављен Божијом духовном моћи, Валаам није могао учинио ништа као што то чини стварни благослов Израелцима. Разљућен тиме, Валак тада пита Валаама зашто невиди проклетство над Израиљем.
Валаамово велико значење и богаћење од Валака је добило заузврат наук приликом покушаја бацања проклетства на Израелце. Тај план је био искушење падања у блуд који је настајао приликом Моавских гозба и оног што су њихове жене условљавале, стога ће Израелци бити кажњени од Бога за своје сагрешење. Тако је лажни пророк Валаам научен од Валака да пусти уништење на Израелце.
Бог је рекао да је Он омрзнуо Валаама јер Валаам је био човек који воли новац. Данас је много људи у Хришћанским заједницама који су попут Валаама. Они су такође чињенично сви лажни пророци, али многи од њих стоје као уважени и поштовани. Али шта је Валаама нагонило на материјално поседовање. Када би био исплаћен, био је блажен; када није, осећао би се проклето. У данашњим Хришћанским организацијама, жалосно, да многи од њих који су недоказани у служби Божијој такође наликују Валааму. Када они који верују у Бога завршавају бављењем само материјалним добицима, они завршавају као лажни пророци. То је разлог зашто Бог мрзи на Николинце.
Да ли знате шта је довело до уништења цркве Божије и Његових слугу? То је љубав према новцу. Они који се баве само материјалним добицима њихове очи ће гледати властито уништење пред Богом.
Црква која селеди Валаамову
Данас, као у време Апостола, има много земаљских цркви и лажних служитеља који следе пут Валаама. Ови троше на сваки разврат новац од својих следбеника. На пример, ту је радозналост верског скупа који се такмичи између себе да посведочи своју веру не својим духовним већ својим материјалним понудама, као да је тај допринос од верујућих барометар његове/њене вере. Наговештај да је вера од оних који доприносе више цркви већа од вере оних који дају мање, сама намера у бодрењу изопачености доводи богаћењу цркве.
То је, наравно, предивна ствар ако верујући одлучују да служе Бога и Његово еванђеље без искварености срца. Али лажни пророци као Валаам моле са верујућима да би напунили своје стомаке. Они подстичу своје присталице да се такмиче у материјалним доказивањима као, “Ја нудим десетину својом вером, и Бог ће узвратити десетоструко благословима кроз моје послове.” Пристајући Валааму, неочекивано верујући мисле да је то пут истинске вере, када је и чињенично то пут до њиховог осиромашења, духовног као и материјалног, лажног поноса, и коначно својим сопственим уништењем
“То дело Николинаца” није другачије од дела Валаама. Баш као Балаамова, у њиховом подударању, научен Валак поставља камен спотицања пред Израилце, многима који тврде да су слуге Бога у данашњим Хришћанским организацијама такође интересује само џеп њихове верске скупштине. Они који су вођени погрешним путем од својих лажних пророка завршавају празних руку након давања свег свог имања својим лажним пастирима, и што је још горе пре или касније оно што верују њиховим здравим разум и разумевањем постаје потпуно лажно. На крају, они ће укорити лажну цркву одустати и одрећи се своје вере. На несрећу, тамна реалност је да те жалосне околности нису ретке, подједнако и у тако-званим еванђеоским црквама. Следећи Валаама, многи верујући су били вођени погрешно од превараната и завршили остављајући цркву.
Свето писмо нам говори да Бог мрзи дела Николинаца. Ако ми следимо Николинце, ми ћемо изгубити нашу веру у Бога. Ми имамо много сведочанства које нам Бог даје, и она су сва духовно богата ризница. Али бављење материјалним добицима коришћењем сведочанства је нешто што ми морамо потпуно оставити, зато је пут Николинаца мрзео Бог Лично.
Вера са карактером
Бог упозорава свих седам цркви у Азији на дела Николита. У допуни, Он такође обећава њима да ће они који надвладају јести од дрвета живота. Када ми служимо Господа, ми то радимо вером, јер наша захвалност за Његово избављење, и за знање које се разглашује еванђељем водом и Духом је управо исправна радња. Ми не служимо Бога да би показали другима, или направили наш добар изглед на неки начин. Радимо то без иједног од ова два разлога који нису истинита вера. У цркви Божијој, ми морамо бити више него брижљиви са делима Николинаца. То је разлог што Господ упозорава свих седам цркви у Азији на Николинце.
Да ли знаш зашто многе од цркви, нису поново-рођене цркве, и не расту убрзано у висину? Оне не расту јер оно што изграђује те цркве је лажна вера и лажно сведочанство. Слуге Божије никада не смеју искористити своје стадо да би напунили своје стомаке.
Истинита вера је веровање у спасење које је Бог дао нама са крштењем Исуса, Његове крви на Крсту, и пресуди Њему уместо нама. Али многе цркве, поново-рођених или сличне, користе сведочанство да продру у новчанике њиховог верског скупа. Ти мораш бити пажљив и разборит довољно да би препознао истинско сведочанство посвећено за твоју веру и слављење Бога, неко лажно биће је твоја сопствена замка.
Све богатије цркве у данашњем свету воде своју службу која је баш као Валаамова. Те цркве имају вође који се баве Валаамовим путем узимајући своје цркве да искористе њихове следбенике за крајњи само материјални интерес. Те Хришћанске вође попут Валаама грабе новац од њихових следбеника. Ја се крајње гнушам од њихових дела.
Истинит живот вере почиње без другог осим вере. Ми морамо довољно разборито избећи замке Николинаца које је Сатана поставио. Свако мора знати која су дела Николинаца, и никада да буде обманут служитељима Сатане чија пожуда нема граница. Служитељи Бога у сваком детаљу морају бити крајње пажљиви у том погледу. То укључује свештенство. Када свештенство почиње да прекрива интересе са својим материјалним поседовањем-која кола они возе, колико је велика њихова кућа, колико пуно заиста имају поседа они сами, колико је дебео њихов банковни рачун који на крају квари њихове цркве, водећи њих доле до пута Николинаца.
Бог је рекао за седам цркви у Азији да посвете детаљну обазривост за ову објаву. Човек Валаамове вере само настоји материјалним добицима, личној слави и најзад намери да постану оснивачи неког верског култа. Цркве Божије не смеју тражити касније своје лично материјално поседовање. Као што нам је Бог обећао да ће Он благословити оне који се баве еванђељем воде и Духа, ми морамо користити наше материјално поседовање за проповедање еванђеља, а не да би гомилали на овој земљи.
Одбацити лажне пастире
Сваки наново-рођени верник биће осуђен ако је ухваћен у замку Николинаца. Од почетка они могу мислити као вође у вери предивно и јако, али превара од лажних пастира ће их коначно одвести у пропаст.
Бог каже анђелу из Цркве Ефеске да Он мрзи дела Николинаца. Свако ко је у замци Николинаца он/она лично ће бити осуђени. Било да је он/она поново-рођени верник, слуга Божији, или неко други, пропаст је сигурна када је то замка Николинаца. Као неки лош пастир када води своје стадо у смрт, лажни пророци доводе одозго проклетство.
То је разлог што Бог каже Својим слугама да “пасете Моју јагњад.” Ове слуге Божије морају држати верујуће као пастир своју јагњад, чувајући их од опасности и бринути о њиховим потребама. Као пастири, они морају бити сигурни за своје стадо да не иде погрешним путем, наилазећи извана опасности моћне преваре пре њих, и штитећи их из близине од таквих опасности.
Ја сам чуо од људи који стварно узгајају овце да су они једне од највише тврдоглавих животиња. Зар ми нисмо само као те јогунасте овце пред Богом? Бог има добар разлог када Он користи поређење са јагњадима да би нас описао, Њему је веома добро позната тврдоглавост у нашој суштинској основи.
Зашто Бог изнова понавља говор о делима Николинаца, Језавеље и Валаама и упућује их на седам цркви у Азији? Зашто Он обећава да је онај који поново долази, Он жели да пружи дрво живота да са њега једу? Он стога учи нас да се сачувамо од преваре лажних пророка. Ми морамо мислити на Реч од Бога и упитати себе лично, “Шта је истинско еванђеље воде и Духа?” Мешајући Реч Божију са неким људским лекцијама и прилагођавање потребама чини их неупотребљивим за еванђеље. Ту су мноштво предивних знања и изречених проповеди у данашњем Хришћанству које не чини ништа са еванђељем воде и Духа. Многи славни проповедници подједнако имају њихове сопствене званичне цитате које користе као проповед своје одбране, и сви они читају само текст припремљен од неког другог.
Ми не смемо никада бити у замци Николинаца. Поново-рођене цркве морају бити веома пажљиве да не следе материјалне добитке; представници у појединостима морају бити у непрестаној пажњи, осим што чине појединце верске скупштине. Напорно извлачење новца од црквених припадника, украшавање цркве материјалним неумереностима, и изграђивање црквених здања лепог изгледа које више личе палатама него храмовима за обожавање у целини док у исто време проповедају блиски повратак Господа! – цело је дело лажне вере, тачно као дела Николинаца.
Ми морамо посебно обратити пажњу на лажне пастире, и морамо бити сигурни да никада нећемо бити обманути следећи њихову веру. Ови свеци једноставно не смеју волети новац. Радије, оно што ми морамо волети и држати је еванђеље воде и крви, прве љубави у Бога. Ми морамо живети у нашим верним животом посежући ка истини коју је Он сачувао за нас путем Христовог крштења и крви до дана када ћемо срести Њега. Ми морамо веровати у Реч Божију да је Исус преузео собом све наше грехе са Његовим крштењем и смрћу на Крсту.
Они који следе Николинце никада не проповедају еванђеље водом и Духом. Они нису заинтересовани за дело еванђеља водом и Духом, осим што су стално у стварању новца. То је данашњи Валаам, који ставља камен спотицања пред Израиљце и води их до пропасти. Ти мораш упамтити ово.
Валаама је најзад убио Јошуа. Како је записано у књизи Јошуе, тај лажни пророк је убијен од мача Јошуе када Израиљци покоравају Канаан. Валаам је био убијен јер он није прави слуга Божији. Свако ко користи име Христа да искоришћава безазлене вернике и храни сопствени стомак тај је Валаам данашњице. Ми морамо упамтити да Балаам узима сваки слободан начин да нахрани своју похлепу.
Бог је рекао слугама Цркве Ефеске, “Оном који победи Ја ћу дати да једе од дрвета живота, који је у средини Раја Божијег.” Да то поставимо другачије, тај одломак је такође начин да се каже да ће они који се колебају и губе умрети. Следећи пут Валаама је губитнички, пут једне сопствене смрти. Бог нам даје Њеогову Реч са упозорењем због које ми нећемо пасти у замку Николинаца, и Ја мислим по Њему за такве. То је моја искрена нада и молитва да ти нећеш клонути у материјално искушење и завршити бивајући распуштен од Господа за своју похлепу.
Copyright © 2021 by The New Life Mission
