- All e-books and audiobooks on The New Life Mission website are free
- Explore multilingual sermons in global languages
- Two new revised editions in English have been released
- Check out our website translated into 27 languages
Тема 10 : Откривење (Коментари на Откривење)
[Поглавље 2-7] Следбеници науке Николаита (Откривење 2:12-17)
(Откривење 2:12-17)
Пут Валаама
Овде је речено да између седам цркви у Азији, Црква из Пергама има неке чланове који следе науку Николаита. Ови људи који су употребљавали само њихову жудњу да би изградили њихово сопствено светско богатство и славу, и нису били заинтересовани за спасење душе. Свештеници нарочито морају бити веома опрезни ако се не оконча слеђење ове науке од Валаама. Валаам чини да свети обожавају свет и воде остале у њихово уништење.
Бог нам је дао Његову Реч са обећањем да они који надвладају, Он ће им дати од скривене манне и белутак. Другачије постављено, ово такође значи да пастори који се баве светом на послетку ће изгубити њихову манну. Манна овде представља “одабрану Реч Божију,” и губећи од скривене манне значи губити завештање Божије које је сакривено у Његовој Речи.
Када поново-рођене слуге Божије иду за светом, они губе из вида Његов Свет. Ово је ужасна перспектива. Ја се бојим такве могућности, и ти, такође, требало би да се плашиш тога. Бог нам је рекао да ће Он дати онима који надвладају од скривене манне и белутак, али они који изгубе од света правећи компромисе са њим и предају се светској слави или уживању неће добити ову манну.
Библија нам каже, “И Ја ћу дати њима бели камен, и на том камену записано ново име које нико не зна осим оног који га даје.” Како је истинска Реч од Бога! Онај који воли не црквени свет је онај који неће бити спашен од својих грехова не верујући у крштење Исуса Христоса и Његову крв на Крсту. Ови људи не знају да Христова истина има са Његовим крштењем опроштај свих грехова.
Понекад људска вера у Исуса остаје само на теоретичком плану. Они мисле да је тај Исус преузео њихове грехове, и стога су они произведени у праведнике, али њихова вера је празна стога што ту у њиховим срцима нема Светог Духа. Ово је теоријска вера. Ако је неко заиста примио оживљење, он/она морају се борити и надвладати ствари из овог света-светску славу, част, богатство, или силу. Надвладавање света подразумева држати се у Речи Божијој која нас оспособљава да будемо рођени поново, борећи се против оних који иду за богатством и части од овог света, и држећи Светог Духа у нашим срцима.
Бог нам је рекао да ће Он да запише у Књигу Живота имена оних који су били откупљени, и у чијим срцима станује Свети Дух. Као што нам Библија каже, “ако је неко у Христу, он је нова твар; старе ствари прођоше; иза нас, све ствари постају нове,” онај који је био рођен поново и у чијем срцу станује Свети Дух зна да не може бити оно што је и раније био. Они схватају себе лично да стара особа сада постаје нова твар путем веровања у воду и крв Исуса Христа. Својом вером они знају да су њихова имена записана у Књигу Живота. Тако они могу видети скривену манну Божију, и као такав слуга и светац Божији може чути истините Божије Речи, изврстан глас Божији.
Манна је била давана Израелцима док су они лутали у пустињи четрдесет година пре стизања у обећану земљу Канаан. Сагласно Библијским списима, манна је била попут малих белих пахуљица, посејаних унаоколо. Кад су Израелци ишли изјутра, површина њиховог амбијента била је прекривена манном, као када снег напада преко ноћи. Израелци су тада прикупљали манну и јели је изјутра. То је био њихов дневни хлеб. Можда су они пекли, можда кували, или можда су је они пржили; без обзира, то је пратило Израелце у току 40 година при лутању у пустоши.
Из разлога што је манна била мала као коријандерово семе, није се могла пунити већ је била гранулирана манна. Мада је Бог дао њима довољно манне преко ноћи колико је било потребно сваки Израелац је прикупљао манну за један дан-не више него за дан, јер мана није могла да буде ускладиштена. Али седмог дана, Бог је дао довољно манне за два дана, тако да Израелци нису прикупљали манну Суботног дана.
Хлеб Живота
Реч Божија је наша манна, наш хлеб живота. У Речи Божијој се налази хлеб за наше душе, хлеб живота. То није у поједином пасусу у коме ћеш наћи огромну векну хлеба, већ се величина Божија налази кроз списе, подједнако у тим мањим детаљима.
Слугама и свецима Божијим који нису чинили нагодбе са светом, Бог је дао хлеб живота. И Он је наставио давати свима и свакоме од нас тај дневни хлеб који задовољава обе наше физичке и духовне потребе.
Са овом манном, Израелци никада нису огладнели у току њихових 40 година лутања у пустињи, једнако кроз пустињу не производећи ништа за јело. Слично, онима који одбацују дело Николаита, Бог је обећао да ће Он дати Његову скривену манну за јело. Слугама Божијим који не иду за стварима света као богатство и положај, Бог даје Његову дивну Реч, та Реч Живота признаје њих за поново рођене еванђељем водом и Духом.
Ми морамо мрзети и одбацити дела Николаита која преовлађују данашњим Хришћанским заједницама. Ми не смемо следити веру оних који нису поново рођени, и ми морамо одбити потчињеност свету. Иако је закон Божији онај који наше тело прати стварима од тела и наш дух се бави стварима од Духа, ми морамо у свему томе одбацити науку Николаита, мрзити сва дела нагодбе са светом, и уместо тога хранити се Божијом манном путем веровања у Реч истине коју нам је Бог дао. Распознавањем да ми сада постајемо праведни и да ми сада имамо Светог Духа који пребива у нашим срцима, ми морамо живети вером.
Поново-рођени морају победити свет. Они морају победити Николаите. Како сам најбоље знаш, превише данашњих пастора иде за својим личним богатством и славом, украшава себе, саглашава се са светом, и настоји да буде успешан у путевима света. Ми морамо победити те лажне пророке.
Ми, такође, имамо наша тела, и стога такође имамо жудњу да се бавимо световним добицима. Али они који имају Светог Духа у себи морају знати да они не могу следити свет у својим срцима, они се морају одупрети стварима од света, и они морају живети само у вери. Ако је твоје срце заједно са онима који следе свет, одобраваш њихову веру, и следиш свет као што га и они следе, ти ћеш завршити на путу Валаама, померајући се према твоме крајњем уништењу. То је пут за уништење подједнако твог тела и духа. Када ти следиш свет, ти губиш своју веру. Бог каже да ће Он испљунути такве људе из Његових уста; ови људи неће дуже јести манну, и завршиће губећи своју веру потпуно.
Разлог зашто Бог укорава Цркву из Пергама био је зато што припадници следе науку Валаама. Бог је укорио слуге из Цркве Пергамске зато што они, иако рођени-поново су слуге чије је срце испуњавао Свети Дух, покушавало је распознавати путем света и свештенства њихове цркве као да су световне особе. И не само то, они сеју исте грешке у вери међу својим суверницима и воде их на странпутицу. Такве слуге нису боље од световних пастора који нису рођени поново. Са овим пасусом, Бог је издао чисто и јасно упозорење на врсту слуга Божијих које само окупира окретање унаоколо световном добитку и обогаћивању црквеног кофера: “Покај се дакле; ако ли не, доћи ћу ти скоро, и војеваћу с њима мачем уста својих.”
Вера која те води у уништење
Шта се дешава ако се човек бори против Бога? Ти нећеш размишљати ни за секунд-сигурно је на брзом путу за уништење. На основу стиха “Онај што има мач оштар с обе стране,” мисли се да Реч Божија има мач са дво-крајем. То није важно ко си ти; ако си бачен Речи Божијој, сигурно ћеш умрети. Реч Божија је мач од моћи која може пробости “и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца” (Јеврејима 4:12). И то је разликовање намера и планова у срцу, па људи могу бити обучени у оживљење водом и крвљу Христа Исуса.
Овде је много оних који, желе веровати у Исуса, и поред тога падају у замку легализма, и као резултат завршавају потучени до смрти од Закона. Да би избели тај жалосни резултат, ми се морамо борити и надвладати такву световну веру. Божији радници морају надвладати лажне учитеље, и они морају такође бити сигурни да њихови суверници нису преварени таквим лажима. Који год воли свет и падне у ту замку видеће да је његова/њена вера нестала.
Многе од данашњих цркви се оцртавају не као цркве већ пословнице. То је тамно али продорно оцртавање. Зашто постоје такве цркве које на крају буду сматране као пословнице? Зато што цркве данашњице јесу превише упослене у световним стварима, у почетку и најпре следећи обожавање светских вредности. Ја не кажем, наравно, да рођени-поново верујући имају пожуде тела, али ове пожуде се ослобађају путем њихове вере. Они не траже ствари од тела као неверујући бавећи се њиховом пожудним жељама у свом њиховом срцу.
Они који нису рођени поново постављају њихове сопствене принципе, и живе својим животом уживајући свачим што они могу ставити у тај њихов стандард. Идолопоклонство и полни неморал су само природни за њих. Још горе, неки од њих обожавају Ђавола. Како су могли рођени-поново да учине такве ствари? Наравно нису! Они никада не чине тако нешто, јер поново-рођени знају како су то прљаве и нечисте радње. Јер ми који смо рођени поново у основи смо различити од оних који се баве славом света и свакаквом њиховом телесном пожудом, ми не смемо да живимо нашим животом опседнутости собом са светском силом, нити ми можемо икада живети тако.
Они који се баве делима Николаита такође су они који се баве само богатством овог света. Ту нема ничег погрешног, наравно, у покушају да средимо живот, и подједнако постанемо богати. Али када крајња намера твог живота постане гомилање, и када ти паднеш у идолопоклонство и завршиш у сређивању својих пожуда, тада ће твоја вера сигурно бити уништена. Они који су свештеници за паре и они који иду у цркве за богатством од овог света такође сви следе дела Николаита. Ови људи ће изгубити када наступи крај света, јер иако они тврде да верују у Бога , њихова срца су још увек унутар испуњена са свим њиховим греховима.
Четири врсте испуњења срца
Еванђеље по Матеју нам говори у пренесеном смислу у којем Исус говори о сејачу чије семе пада на четири различите подлоге. Прва подлога на којој семе пада је поред пута; друга је каменито место; и треће је трновита подлога; и четврта је добра подлога. Хајде да погледамо сваку од њих.
Место поред пута указује на тешко срце. Ове особе чују Реч Бога, али из разлога што он/она не примају брзо унутар срца, то бива покупљено од птица. Другим речима, разлог тога је што таква особа гледа само интелектуално на Реч од спасења да би могла да њега/њу оспособи да би био рођен поново водом и Духом, ова птица (Сатана) односи семе, и он/она неће никада порасти.
Шта је, тада, представљено каменитим местом? Ово наводи на оне који, хоће примити Реч са радошћу, не истрајавају за дуже, јер они немају корена у површини земље. Они примају семе између трновитог тла, другачије, наводи на оне који брину за овај свет и варљиво изобиље које је у почетку било не искварено и садржано у Речи.
Последњи, то су они који семе примају на доброј земљи и то су они који богато роде у њиховим срцима која испуњавају прихватањем Речи Божије и следе је.
Која од ових земљишта представљају твоје срце? Ако твоје срце има налик оном поред пута то је потпуно неприпремљено за раст семена од Речи, оно ће бити избачено напоље или уграбљено од птица, потпуно искривљени благослов од Речи неважан за тебе. Ми морамо схватити да разлог што сејемо за грех, јер не чинимо за Божију Реч ми ћемо остати неважни за Њега. Ако, другачије, наша срца личе каменитом тлу, тада семе од Речи неће бити способно да прими њен корен, и неће опстати на олуји, ветру, или поветарцу. Овим људима је потребно да буду учвршћени на пољу. Захвалношћу какво уживање они могу имати примањем Речи Божије најпре, ако не могу порасти и надвисити презирно невољу, тада њихово прво прихватање неће бити искоришћено потпуно.
Ми морамо такође надвладати срца са бодљикаве подлоге. Ми се морамо борити против и пресећи кроз бодље које угрожавају наш живот. Ако живиш са њима сам, трнови ће нас прекрити у зло доба и заклонити нас од сунчеве светлости. Одсечени од сунца губимо храњиве материје које освежавају бодљикави грм, ово дрво са Речју ће тада умрети.
Када ми угледамо привремене муке у нашим животима, ми их морамо снажно надјачати. Ми се морамо борити са трњем које препречује наш пут и прекрива наше лице са свим нашим отпором, ако наши животи упадну у њих. Када новац са овим светом стоји у позадини или када нас та слава угрожава, ми се морамо борити против свега и надвладати то. Јер брига за свет и његове пожуде смрт су за душу, ми њега морамо увек побеђивати. Када ми живимо такав духовни живот са победом, наше тело и душа ће напредовати, примаће светлост и храну од бога.
За рођене-поново свете и слуге Божије, овде мора увек бити духовне битке против света. Ми не смемо да следимо Николаите. Говор Николаита је имао тежину ангажовања и обезбеђивао је услуге светине. Али служећи светину у свету није главна улога цркве. То је била огромна грешка и мислити да је главна сврха цркве социјална услуга.
Храбро одбацити!
Бог нам говори да смо ми со за овај свет. Шта је он мислио тиме? Када нам Бог говори да смо ми со за свет, мисли тиме да смо ми потребни свету. Та улога соли је проповедање Речи са водом и крвљу Христовом грешницима да би они били ослобођени од њихових грехова, произведени у децу Божију, и спроведени у Небо. Баш као што је со потребна да побољша укус, свету је потребно да се поново-роди праведношћу и то је та со. Ови рођени-поново праведници, другачије речено, морају проповедати Реч са водом и духом и водити људе до њиховог оживљена. Ми морамо испунити ту улогу од соли и помоћи душама да се роде поново. Ми морамо окренути грешнике према праведности.
Шта је заиста црква Божија? Ова истинска црква Божија је тамо где људи узимају да обожавају Њега; то је тамо где они славе Бога; и то је тамо где се моли Њему. Када искушење дође, слуге Божије морају да буду оспособљене да се супротставе томе. Ови свети такође, морају бити у могућности да пруже отпор искушењима када свет дође од Сатане. Ђаво може да те искуша, “Заборави твоју веру; Ја ћу те начинити богатим! Ти не мораш да негујеш цркву рођених-изнова, и Ја ћу те подједнако учинити старешином!” Али зато што је Сатана непрестано покушавао да спотиче праведнике и одвуче их у замку, ми морамо увек бити спремни да се боримо и надвладамо њега те стога бранимо нашу веру до смрти.
Они који имају лажну веру обично су покушани да буду искушани искушењем са материјалним стварима. Они су искушани са новцем и славом. сатана нам показује светско богатство и говори нам да одбацимо нашу веру у Бога. Оно што ми морамо имати у за то време је вера у Господа да ће се Он побринути за наше потребе, и са том вером ми можемо храбро одбацити и надвладати Сатанина искушавања.
Корен благослова се налази у Богу. бог је онај који нас благосиља, основа духовног и физичког. Знајући да Ђаво није онај који благосиља људску врсту, ми се можемо борити против њега. Ту је такође време када је наша борба усмерена против наших сопствених пожуда. Када избије пожуда и похлепа на површину као што ми чувамо наша срца од светских токова, ми се морамо борити против себе. Не треба рећи да се ми морамо водити битку против светских људи који настоје да саботирају нашу веру. Ми смо једноставно осуђени да се боримо духовном битком против свих светских сила.
Зашто? Јер када Хришћанин није заузет духовном битком, то једино може бити да је његова/њена вера мртва за сваки стварни смисао. До крај света и дана суда када се пресуда над праведности и грешности изврши, наствиће се са преварама за уништење наше вере. Из тог разлога ми морамо непрестано бити упослени у духовној борби. Ако ми толеришемо оне који стоје против Бога и настоје да униште нашу веру, ми ћемо завршити губећи све, укључујући наше животе. Без строге одређености нећемо допустити ничему другом осим наше вере да влада нама, ми нећемо изгубити само нашу имовину, већ ћемо такође бити одбачени од Бога. Ми орамо бити оспособљени да јасно разазнамо ко стоји са нама и ко стоји против нас у смислу борбе и надвладавања непријатеља. Сигурно да требамо бити племенити једни према другима, требамо бити чврсти у нашој решености против нашег непријатеља-до тачке када наш непријатељ не може испровоцирати никакво искушење за нас.
Николаити су непријатељи за нас. Они су наши непријатељи јер су “Синагога Сатане” коју ми никада нећемо толерисати нити радити са њом. Ми којима су опроштени греси не смемо толерисати Николаите који се баве идолопоклонством и само теже ка материјалној моћи, стога ми морамо то заменити посвећивањем наших живота за служење Господа и Његове праведности радећи на изградњи Царства Божијег на овој земљи.
Тражите најпре Царство Божије
Исус нам је рекао “тражите најпре Царство Божије и Његову праведност,” опомињући нас да радимо пре за Бога него за наше тело. Ми који смо рођени изнова имамо духовну жељу. То није жеља од тела, већ жеља Духа. Тако ми можемо прво служити Бога и Његово Царство. Ми служимо најпре Бога, али ми такође радимо за тело. Како нам Библија каже, “Човек неће живети од самог хлеба, већ од сваке речи која изиђе из уста Божијих.” Ми живимо, другим речима, не само нашим телом, већ подједнако телом и духом. Ми морамо да будемо способни да остваримо равнотежу између та два. Ако ми следимо дела Николаита мислећи да је то важно за нашу срећу на овој земљи, ми ћемо угледати сопствено уништење. Из тог разлога ми морамо најпре погледати наше духовне жеље.
Неки људи постају одмах непријатељи када год је тема Неба и пакла који нас односе. Они питају, “Да ли си ти био у паклу? Да ли си ти видео својим сопственим очима?” Оваква питања долазе од Сатанског размишљања. Нису уобичајени само људи као ови, већ једнако већина пастора који су утрошили године студирајући теологију представљајући своје савернике без да имају неко осведочење за Небеса и знање како би били поново рођени. То је највећа несрећа и жалосно стање, за такве свештенике који немају ово убеђење и сходно томе они лично нису поново рођени и као такви не могу бити вођени Богом и родити се изнова. Када многе душе обуздане Сатанским мишљењем стоје против Бога, шта оне могу научити од пастора који не верују у Небеса нити су убедљиви са својим личним избављењем
У стиху “где је Сатанин престо,” мисли се да Сатана сада влада над целим светом. Ово је врста доба у којем ми живимо, врста доба када је свет пун са Николаитима који светле ноћним небом са својим неонским крстовима и третирају своје цркве као какве пословнице. Бог нам је рекао да то нису Његове цркве, већ “синагоге Сатане.” Данашњи свет је сада пун небројеним људима који, ухваћени Сатанином замком размишљања траже пожуде овог света, правећи се свештеницима, бринући се за цркве, и призивајући име Господа; свеједно, испуштају своје душе и њихова нада за Небеса нестаје заувек. Ово је врста доба у којем ми сада живимо и служимо Господа.
Духовна битка против оних који нису рођени поново
Ми живимо овде на земљи “где је Сатански престо.” Ми морамо одбранити нашу веру тако што се поставимо храбро пред лице нашег непријатеља који нас изазива. Све до оног дана повратака нашег Господа, ми морамо пажљивим ставом чувати наш “бели камен”- нашу веру, која је-путем веровања у еванђеље које нас оспособљава да будемо рођени поново водом и крвљу.
Ми морамо живети једући манну, Реч од Бога. Чинећи то, ми се морамо борити против и надвладати дела Николаита. Ми их морамо одбацити. Ми не смемо ићи близу оних који траже само новац и светску славу. Премда ми можемо толерисати и опростити њихове недостатке, ми не можемо ломити хлеб са онима који стоје против истине и пожудно траже само новац , далеко мање радећи посао за Бога са таквим људима.
Где су имена оних који су поново рођени вером у еванђеље воде и Духа записана? Она су записана у Књигу Живота. Шта, тада, мислимо када ми постајемо деца Божија. Такође је записано да нико не зна то ново име “осим оног који га даје.” Овде се мисли да ниједан осим оног који је поново рођен вером у еванђељем воде и Духа зна за спасење Исусово. Грешници не знају како могу постати праведници-то је, само онај који прима њихова нова имена од Исуса зна како његов грех може учинити да нестане.
Ми се морамо борити против Николаита; не против неког другог, већ против Николаита. Језгро суштине из овог пасуса је да се ми морамо борити против и надвладати Николаите који, премда они верују у Бога и знају Реч са истином, и даље настављају да не слушају и одбацују Реч Божију и баве се само новцем, материјалном моћи, богатством, и славом за своје тело.
Ми се морамо такође борити против себе. Ако ми не следимо Бога због наше сујете или поноса, ми се морамо борити против таквог срца. И ми се морамо такође обавезати духовном борбом против онога који тврди да верује у Исуса без да има поновно рођење.
Пркос чињеницама којим долазимо на кратко одстојање од Његове славе, Господ је сачувао нас Његовом водом и крвљу. Ми морамо одбранити нашу веру држећи се ове Речи и живећи наш живот као служитељ Божији, давајући хвалу Њему за изванредно спасење које је Он дао нама. Ми морамо најпре тражити Царство Божије и Његову праведност. Хајде да постанемо сви они који надвладавају помоћу борбе до краја у вери.
Онима који надвладају биће дата манна
Случај највећег ишчезавања у људској историји биће приликом доласка до усхићења. У тренутку, секунда доласка Исуса је истекла да повуче најзанимљивије из свега што верујући имају у Христу. Неки људи мисле, “Доћи ће до масивног ишчезавања људи када свети буду у радосном одушевљењу; као људи који су при шетању, од пилота до кондуктера из возова до возача таксија, свет ће бити поплављен са свим врстама несрећних случајева и катастрофа, када се авиони обруше доле са неба, возови испадну из шина, и аутопутеви постану у нереду са саобраћајним удесима.” Књига која има основу те приче на крају пута, насловљена Одушевљењем, била је бестселер у прошлости. Ови људи верују у свете који нестају у ваздух када они буду одушевљени. Ово, није само оно што они понављају и припремају својом вером за дан од њиховог усхићења, већ неки од њих ће подједнако напустити своје школе и послове, као не-тако-смешан феномен.
Неће превише много проћи, неке деноминације које прихвате науку од радости пре-невоља имају своје организације које им дају да држе цркве и само чекају на дан радости које им вође проповедају. Наравно, дан који они пророкују и очекивано доба на крају је само као сваки други дан-сви они чекају низашта! Све што они имају је баш вера у чекање за да би се доказало да су имали само лаж.
Али неки од њихових домаћих изричу следећи дан у 1999 као њихов дан од радости, и чекају и чекају. Свеједно. као и пре, они су доказали да су имали све обмане лажима. Њихове вође, стављају срамоту на њихове неверне проповеднике, одлучујући их да никада поново постављају време Христовог повратка. Ми можемо видети из ових догађаја како наука од радости пре-невоља једноставно не корача у свему по Божијој Речи.
Најважнији део у Књизи Откривења је други долазак Исуса и радост светих. За све верне Хришћане, када се Христ враћа на свет и подиже горе Његове верујуће у ваздух је њихова највећа нада коју чекају. У чињеници, то је залог да Хришћани чекају доба повратка Христа у својој вери. Онај који заиста верује у Исуса мора да чека на дан Господњег повратка са великим предосећајем и ишчекивањем.
Боље је да имамо врсту вере која чека за други долазак Господа и радост која је онаква која не чека у свему. Шта апокалиптично последње-савременици мењају од исправног пута је оно што постављају као одређен дан и време за њихову радост. Тако базирају своје прорачуне, многи од њих погрешно разумеју седмо-недељно пророчанство које се појављује у Данилу 9, тако исто у Захарији, и доносе њихове сопствено проречене датуме.
Павле каже у 1 Солуњанима 4 да када се Христ врати на ову земљу, свети ће бити узнесени у ваздух да се сусретну са Њим. То је стога само пророковања које они који искрено верују у Исуса хоће чекати за дан њихове радости. Али прерачунавањем и постављањем изван неког одређеног дана њихове радости што би било нешто јако погрешно, што се показало њиховим поносом који игнорише мудрост Божију. То је била велика грешка да се покуша оснажи и схвати пророчанство из Библије са људско-направљеним математичким формулама
Када, онда, треба да се заиста догоди радост? Откривење 6 говори о радости светих; слажући се тиме, након четвртог доба од седам доба Божијих-то је, доба бледог коња-где ће се догодити испаштање светих, и након овога радост ће се догодити у петом добу. Усхићење светих је описано у детаљима, и оно ће заиста доћи у реалности када буде време.
Бог је испланирао седам доба за људски род, прво у којем је доба белог коња. То је доба у коме еванђеље воде и Духа почиње и наставља до победе. Друго доба је доба са црвеним коњем. То је доба која је означена ко почетак доба Сатане. Треће доба је доба црног коња, када свет бива бачен на дно физичке и духовне оскудице. Четврто доба је са бледим коњем. Ово је доба у којој се Антихрист појављује и свети постају мученици. Пето доба је када свети буду вазнесени и радосни следећи своје мучеништво. Шесто доба сравњује потпуним уништењем прву креацију-овог света, то је-Богом, тада ће следити седмо доба у којој Бог отвара Хиљадугодишње Царство и Ново Небо и Земљу да би живео са својим светима заувек.
Бог је према томе поставио седам одређених доба за читаво човечанство. Само ови одговарајући који верују у Исуса сигурно знају и верују у ових седам доба које је Бог поставио за њих.
У Кореји само, то поштују преко 100,000 људи, на крају са последњим веком, постављено по страни и очекивано за њихове сопствене дане и време за други Христов долазак и њихову радост. Око 12 милиона Кореанаца је рекло да су Хришћани. Међу њима, око 100,000 чекају повратак Исуса и њихову радост. Другачије, они су тврди у вери који верују у Реч Божију као што је записано и чекају на повратак Господа-само 100,000 од 12 милиона, што је, мање од 1 процента.
Њихов проблем, међутим, био је да они нису јасно схватили доба које је Бог поставио за њих. Без одговарајућег разумевања еванђеља воде и Духа, многи из хришћанске Ране Цркве праве такве грешке или покушавају да израчунају датум Христовог повратка користећи своје погрешно знање са добом Христовог другог доласка и радост светих. Стога апостол Павле упозорава “Да се не дате ласно покренути од ума, нити да се плашите, ни духом ни речју, ни посланицом, као да је од нас послана, да је већ настао дан Христов.” (2 Солуњанима 2:2).
Историјски говор, многи настављају у свом игнорисању Божијег плана и држе постављене погрешне датуме једне после других у уобразиљи. Ја верујем да овде треба исправити њихове грешке у вери. Али Ја немам жељу да укоравам њих увредама-Ја само желим да их исправим. Зашто? Зато што је њихово погрешно запостављање седам доба које је Бог поставио ради људске врсте. Они погрешно зарачунавају датум Исусовог другог доласка зато они погрешно схватају и располажу бројевима који се појављују у Библији, видећи их једино у људском роковима.
Ова грешка није била обуздана од Корејских Хришћана, али је била ућуткана од осталог света. Црвене вође са свих различитих делова ове земље, понеки од њих скоро чувени, праве исту врсту грешке. Моје срце жуди да сведочи план Божији свима који тако верују у Исуса и чекају на радостан датум њихове поставке, па стога они могу одговарајуће, непогрешно, разумети Божији план за њих. Ја се само надам да они, такође, желе у стварности да буду благословени са почетком радости од Бога.
Истинска радост од Бога долази после доба од бледог коња и спровођења мучеништва светих. Када седмо-годишњи период Велике Невоље почне у том добу од бледог коња, Антихрист ће постати више моћан вођа од света и биће над царском власти.
Антихрист ће почети да прогања свете када Велика Невоља почне, убрзавајући у интезитету над првом половином од Велике Невоље-то је, прва трећина и средина година-до растојања његовог максимума на средини седмо-годишњег доба. То је када свети постају мученици да одбране своју веру. И ово ће ускоро уследити шестим добом, када мучени свети буду вазнесени и радосни.
Они који верују у Исуса морају знати добро времена. Зависно од веровања да ли се верује у радост пре-невоља или у радост сред-невоља, они живе од вере која ће се завршити различито. Да ли верујући хоће разборито чекати своју радост са одговарајућом вером, или направити грешку са усмеравањем свог ума на необичан датум који су сами изабрали-то ће све зависти да ли они заснивају своју веру у Речи Божијој или не.
Ако ти приступиш овом учењу Речју Откривења са миром, ти можеш заиста пронаћи нешто што је изван разумног тврђења, и према томе бити у могућности да тачно решиш сва своја питања. али ако немаш исправно схватање радости и западнеш у чекање на пригоду, тада ће твоја вера бити рушевина.
Теорија радости пре-невоља била је ширена Скофилодм, једним Америчким теологом, који је био први у систематичком успостављању научних гледишта у његовој Скофилд Референтној Библији која је широко преведена и коришћена у читавом свету. Из разлога што се додирује са Скофилодовом Референтном Библијом ова теорија од радости пре.невоља доводи до наглог ширења. Из разлога што је Скофилдова Референтна Библија записана од једног утицајног теолога из моћне земље, књига је преведена на много различитих језика и читана од великог броја Хришћана.
Скофилд лично није имао појма да ће његова тврдња о радости пре-невоља постати тако проширена кроз свет. Резултат је био да преовлада прихватање теорије о радости пре-невоља од заправо свих Хришћана на свету. Али пре Скофилдове појаве теорије од радости пре-невоља, преовладавала је теорија веровања у хришћанском свету о радости после-невоља.
Теорија о радости после-невоља постављена је на томе да ће се Христ вратити после краја седмо-годишњег периода од Велике Невоља, и да Он хоће узети свете у то време. Многи људи стога имају велики страх од Невоље која претходи радости и Господовом другом повратку. Када се обнова проповеда са њихових проповедаоница у вези другог Христовог доласка, људи падају у кајање, плакање и агонију над својим грехом, поплавом личног са непрекидном молитвом за покајање. Тако они плачу више него што узимају барометар да измере ко је више благословен. Такви људи, кроз своју веру у Исуса, проливају далеко више суза.
Тако је ово раније веровање у радост после-невоља било полако замењено радошћу пре-невоља. Зашто се то десило? Људи налазе бесконачно више удобности да пребаце са радости после-невоља на радост пре-невоља, за то пребацивање мислили су да неће срести све привремености и невоље кроз које ће проћи сав остали свет. То је за њих мало изненађење које ће претходити подизању горе у ваздух пре него се престраше мукама од Велике Невоље која се спушта над њих. Овог пута, теорија са радошћу пре-невоља шири се као шумски пожар, за њихову погодбу са удобношћу вере, ово је много више сварљиво него видик од кога би се престрашили идући кроз испаштања Велике Невоље.
Баш као људи који дају предност сладкоћи над очигледном горчином, људи такође воле да добију са лакоћом када то добро дође до њихове вере. Они воле да изаберу и верују у макар нешто што је њихова погодност испробала као најбољу између различитих теорија које су произведене ученошћу. Тако многи људи веома лако завршавају вером у теорију радости пре-невоља. Они који подржавају такво гледиште са радошћу пре-невоља мислећи да они држе своја дела и срца беспрекорно чистим за радост. И тако они који одбацују врелину вере из њихових живота. Озбиљна заблуда је њихово веровање са прикопчаном радости пре-невоља. Жељом њихове вере у Исуса и њиховог чекања на Господњи повратак где је сва поузданост, они при томе чине две озбиљне и важне грешке.
Најпре, немају веровање у еванђеље воде и Духа, они чекају на Господа и даље чинећи грех у својим срцима. Они се само држе поузданости од крви на Крсту, али не дају значај кајању како би могли одскочити до потпуног ослобођења од својег греха којим се они везују свакодневно. Штавише дани и ноћ, они чекају за други долазак Христа. Они имају заједништво у својим црквама да би окајали свој грех, моле и певају славе целу ноћ, појединачно у себи чекају радост. Овде није ништа погрешно са чињеницом да они према томе чекају и продужују своју радост. Али они праве велику грешку са чекањем без праве вере - то јест, да они не верују у еванђеље воде и духа, само имају вере да признају да ми стојимо пред Богом као Његова деца.
Њихова друга грешка биће да они вештачки постављају датум без неког јасног разумевања Божијег плана. Ово није само направљено многим верујућим који чекају у уображености, али то трпи све врсте од пустоши у свету, остављајући само лоши утисак хришћанства и рушећи његов добар глас међу неверујућима.
Овде има две грешке и зато, када се радост ових људи који ватрено чекају никада стварно не оствари, они сами одустају наводећи многе људе да мисле лоше о радости, гурајући их једнако даље од истине. Сада, када је заиста право време да говоре о другом Христовом доласку и када је Његов повратак близак, тешко да било ко говори о томе билокако-све захвалности су неуспеле тврдоглавошћу неколицине.
Пасуси које смо ми показали говорили су шта је Бог писао анђелу Цркве из Пергама кроз Јована. Бог заповеда Црквеним слугама и светима да одбране своју веру до краја својим мучеништвом. Али Божије заповести Цркви из Пергама такође долазе са прекором, да Црква има између себе следбенике који се баве светским. То је разлог што Бог каже Цркви да се покаје, и зашто Он каже да Он хоће иначе доћи брзо и казнити их.
Ми морамо да обратимо пажњу тамо где Бог говори кроз Јована на све седам цркви у Азији у наводима: “Ко има ухо да чује нека чује шта говори Дух црквама.” Овде се мисли да Бог спроводи Његов говор Његове истине светима и душама кроз Његове цркве и његове слуге. Оно важно, Бог је рекао Цркви из Пергама: “Ко има ухо да чује нека чује шта говори Дух црквама: који победи даћу му да једе од мане сакривене, и даћу му камен бео, и на камену ново име написано, ког нико не зна осим оног који прими.”
Дајте да нагласим реченицу, “који победи даћу му да једе од мане сакривене.” Овде се мисли да они који истински чекају на Господа морају надвладати непријатеља Божијег. То мисли да они морају имати борбе против оног ко следи свет, и да они морају поставити себе одвојено од оних који љубе свет. Они који следе Валаама такође су они који следе лажног пророка. Бог нам говори да ови људи само гледају касније богатство од света у својој грешној пожуди, називајући их следбеницима науке Валаама.
Није свака црква она црква Божија. Многи од данашњих црквених вођа прихватају да је Исус Син Божији, али они не верују да је Он Бог. Овде је многих који подједанко не верују да је кроз Исуса Христоса створен овај свет.
Као додатак, многи људи долазе црквама да би били материјално благословени. У многим црквама вође кажу својој заједници да ће они бити благословени ако дају више новца цркви. Обмањујући тако лажним учењем, многи верујући заиста мисле да бољу погодбу имају дајући цркви што се рефлектује у њиховој вери. Само давањем прилога и редовним похађањем цркве, превише њих је признато за исправне верујуће. Много више, некима од њих су подједнако дате позиције вође у тим црквама, тако као ђакон или старешина, само за њихово редовно присуство и услуге за цркву, и одсецање ван великих чекова за њихову службу. Они су сви пут Валаама, понекад сви ми морамо заломити на далеко од таквих.
Ми се морамо борити против такве вере. Ако ти заиста желиш да будеш нахрањен манном, ти мораш прво разазнати да ли је или не твоја црква она црква која истински следи Реч Бога. Ако то није, тада се ти мораш борити и надвладати то. Само радећи то ти можеш бити нахрањен истином воде и Духа, истином Речи Божије.
Само ако једемо од Речи воде и Духа, скривену манну, можемо бити рођени поново, и само као рођени поново можемо наставити да се хранимо Речју истине датом од Бога. То је овај пут рођење-силе да дискутује шта је Реч Божија, хранећи се слушањем, гледањем, и дељењем у друштву.
Ако ти искрено жудиш да будеш радостан у Богу, ако ти заиста желиш да будеш истински рођен поново, тада је то само луцкаста ствар да наставиш да посећујеш цркву која је црква само у имену. Посећивањем цркве која не припада Богу, ти никада нећеш бити оспособљен да се храниш са истином Речи од живота, без обзира како дуго ти можда идеш у ту цркву-неких сто година, неких хиљаду година, или подједнако више, ништа неће поставити тебе на прави пут према твом спасењу.
Такви људи не само да не могу бити рођени поново вером, већ они завршавају чинећи луцкасте грешке чекајући своју радост без да најпре испуне захтеве –то је, подједнако без да имају поновно рођење. Ова врста вере је једноставно погрешна. Није важно како ревно ти чекаш на Христов повратак, није важно ако ти заиста волиш Господа у твом срцу, није важно ако ти желиш да даш твој живот Исусу, све ово биће некорисно. Такви људи неће срести Господа. Њихова љубав за Бога ће завршити само као једна од неузвраћених љубави.
Зато је Бог рекао на седам цркви у Азији: “Оном који победи даћу му да једе од мане сакривене.” Бог нам није рекао да ми имамо Његову Реч од истине потпуно без греха. Ако се ми не боримо против и не надвладамо лажљивце, ми никада нећемо бити способни да једемо Његову манну, Реч од живота. То није важно како верно ти можда имаш посете својој цркви; ако ти не знаш истину, што се мисли да оно што знаш већ дуго све је било лаж. Ти мораш побећи од ових лажи борећи се и надвладавајући их у твом тражењу истине. Само када ти сусретнеш ту истину налазећи цркву која увелико сведочи Реч Божију и проповеда еванђеље воде и Духа оспособиће те да једеш манну од живота.
Ми немамо заштиту од од прихватања Речи истине у наша срца који су вода и Дух. Срца која пророкују и чују ову реч од воде и Духа постају сједињена, и Свети Дух станује у њиховим срцима јер му се допада.
Бог је нам обећао да ће Он дати Његову скривену манну онима који победе; тако, ми морамо надвладати Сатану у нашој борби с њим, и борити се против и победити над лажју. Ако ти желиш бесконачан живот, ти мораш заиста бити рођен поново; и ако желиш бити радостан у Господу, ти мораш имати праву веру. Мораш се борити против и надвладати многе лажи овог света, толико пуно колико лажи постоји у Хришћанском свету.
Твоја вера не сме да је неодлучна, да постоји као колебљива са једне на другу страну и буде одвучена од било каквих текућих догађаја који следе у датом времену. Ако твоја црква није црква такве проповеди Божије Речи каква јесте, тада ти мораш престати да посећујеш такву цркву. Само они који срцем воле и баве се истином након Божијег доласка срешће се кроз Његову Реч од манне, Речју од истине са водом и Духом.
Био сам веома добар студент када сам студирао семинаре. Никада нисам пропустио час, и мој степен је био сасвим изврстан. Ја сам студирао марљиво и верно. И још много ствари је било које нисам знао. Јер сам Ја био, сам са породицом припадао, неком Будизму пре него што сам сусрео Исуса и веровао у Њега, моје знање о Њему било је тада веома ограничено. Подједнако више ограничено је било моје разумевање Речи, и Ја сам био веома заинтересован за Свето писмо. Жеђ након сазнања из Речи Божије, Ја сам трагао у учењу од многих професора на семинарима, питајући их многа питања и надајући се да њихови одговори могу угасити моју жеђ за Библијом.
Нико од њих, било како, никада ми није дао јасан одговор. Када сам постављао моја питања професорима оглашавао се њихово познавање Писма, они су само похвалили моје лично знање из Библије замењујући то као одговор на моје питање. На семинарима, професори нису проповедали Реч, али они су учили њихове личне “теорије” из Библије. Али све њихове теорије, од Старог Заветне Теологије до Ново Заветне Теологије, од Систематичне Теологије до Историје Хришћанства, од Калвинизма до Арменијанизма, од Христологије до Пнеуматологије и од уводног студирања до детаљног излагања, све је производ од човековог умовања. Они уче само различите теорије погледе овенчане школством, не другачијом од истог твог академског искуства са учењем различитих теоријских погледа у пољу твојих световних студија.
Био сам особа која је негирала Библију. То није било важно колико је моја школска увежбаност била, или колико много сам имао коментара у моме широком знању из Библије, или једнако какву сам Ја имао основу заснивања мојих беседа на том знању-више сам студирао Библију и теологију, више сумњао у мој пут. Најзад сам дошао до само-реализације када сам био потпуно негирана особа, и тада сам почео опозивом све од почетка. Тако сам почео да се будим у разматрању чудних неугодних питања у мом разреду. Једно од њих било је ово: “Зашто је Исус био крштен?” Ја никада нисам чуо јасан одговор на ово питање. Нико није био способан да ми да тачан одговор, да је Исус био крштен у Реци Јордан од Јована Крститеља да би преузео све наше грехе на Његово сопствено тело.
Ја сам такође питао за Исусова чуда која су уследела, као што је једно Исусово чудо којим храни више од пет хиљада људи са само пет векница хлеба и две рибе. Па сам упитао, “Када Исус благослови пет векница хлеба и две рибе, да ли су оне напросто експлодирали у гомилу хлебова и риба све од једном, или да ли се задржао тај број када се храна поделила сваком понаособ?” Више уобичајено ни од чега, Ја сам био изгрђен и укорен за поставке таквих питања.
Тако сам схватио, “Да је ово у свему теологија. Ми смо учили само шта је Франчмен Калвин систематисао у школској теорији и представио. Ми не знамо ништа из Библије.” Стога сам почео да појачавам лично истраживање у проширеном прикупљању публикација из многих деноминација и упоређивао их са Библијом. И даље, Ја нисам повећао ништа.
Сви су они навелико лично закључивали, да када људи верују у Исуса, њихов грех постепено ишчезава како су они посвећени у својим молитвама са понављањем, и да они постају потпуно безгрешни по својој смрти и тада ступају у Небеса. Деноминацијске различитости неважно-самостално постављају линију закључивања за све своје Хришћане да се баве молитвом са понављањем и увећавањем посвећености, понекад ништа не чине са Речју. Сви они приказују ишчезавање од оне Речи Божије која је изговорена. Стога сам клекнуо пред Богом, и тражио и питао Њега за истину.
Тада ме је Бог научио истинском еванђељу воде и Духа. Та истина ме је једноставно задивила. И када сам схватио да се истина воде и Духа налази унутар 66 књига Библије, моје слепе очи се отворише и Ја сам почео да истражујем Реч из Библије са јасноћом. Био сам оспособљен да нађем како Стари Завет и Нови Завет иду уједно, и Свети Дух дође да станује у моје срце када сам нашао ову истину. Након сагледавања и схватања ове Речи истине, многи греси који су прљали моје срце и много ме отежавали на доле нестали су потпуно, у једном невероватном и предивном делу Божије љубави и величине.
Као жуборење произведено када се мали камен баци у мирно језеро, једно спокојно задовољство и светло ушло је у моје срце. Под светлом, Ја подразумевам да сам схватио шта је истина у Речи. У том битном тренутку одобравања, Свети Дух је ушао у моје срце, и стога од Светог Духа добијам да видим Реч из Библије јасно. Од тог тренутка, Ја сам непрекидно проповедао еванђеље воде и Духа.
Од овог битног дана, моје срце било је непрекидно у еванђељу воде и Духа, охрабрено и ојачано, и држало моје срце увек чистим. Тако сам дошао до хране од Речи Божије. Када сам становао у Речи, са мојом реализацијом у том схватању дошао је спокојан благослов који је испунио моје срце и моје срце, у обраћењу, почело је да плива у том мору славе. Баш као моје срце када је било испуњено благословом, када ти верујеш у Његову Реч славе поновно-рођења, Реч Божија ће те такође покренути у Његовом милостивом благослову.
Када Ја отворим Библију и станујем у Речи, све моје бриге и узнемирене мисли нестају, срце ми се испуњава истинским уживањем и миром. Ја сам био оспособљен да увек одговорим шта Бог заиста мисли у Његовој Речи када год се пита из Библије. Само упућени и верујући у еванђеље воде и Духа могу да се хране Речју Божијом, и само нахрањени Речју божијом могу да се роде поново. Јер поново-рођени не чине више грех напуштен својим срцем, поздрављајући Господа када се врати на ову земљу, они су сви спремни за радост када их Господ на послетку придигне себи у ваздух.
Вера нас може водити до избављења
Одушевљење је оно што ми очекујемо приликом примања нашег избављења путем сазнања и веровања у еванђеље воде и Духа. И када чекамо, ми морамо чекати са чистим разумевањем времена које је поставио Бог. Времена која је поставио Бог су седам доба, и доба за мучеништво усред тих доба је доба бледог коња. доба бледог коња је четврто од седам доба која је поставио Бог. Доба у којем ми сада живимо, другачије речено, је треће, доба црног коња.
Када се ми пењемо на високу планину, ми се уздамо у мапу као водича. Али у правцу догађаја и очувања наше усмерености коришћењем мапе, ми морамо најпре знати која је наша локација. Није важно како добру-верзију мислиш да читаш или како је удешена мапа сама по себи ако ти не знаш где си, мапа је недовољна. Само када ти знаш своју сопствену локацију ти можеш осигурати твоје кретање.
Слично тако, само након поновног рођења кроз еванђеље воде и Духа можеш открити када ћеш бити одушевљен. Библијски догађај са временом одушевљења је мало након средишње тачке седмо-годишњег периода Велике Невоље-то је, три и половина година кроз Невољу. То Бог планира у Исусу Христу најпре онда када Он ствара овај универзум.
Божији план спасења у Исусу Христу, са којим Он шаље Његовог Сина јединца на ову земљу, да Његовим крштењем и жртвом на Крсту, и Његовим васкрсењем из мртвих, није само план, већ Он има такође поставке времена за универзум, од настанка креације до њеног крај, са Његовим седам доба. Увек када израдимо нацрт пре изградње наше куће и план за наше послове-још боље, ми подједнако направимо и распоред у нашој организацији послова које обављамо за дан. Тада, је хтео, Бог да направи овај универзум, човек, и ти и Ја у Исусу Христу без иједног плана? Наравно не! Он је створио нас плански!
Овај план је јасно откривен у Речи из Откривења. Када ми отворимо и станујемо у тој Речи, можемо наћи тачно шта је Божији план. Ова Реч је истина. Кроз Реч Божију неколико хиљада година стару, и даље непромењену и неизмењену истину, није додато нити одузето од ње. Они који не знају то немају поновно рођење водом и Духом и негирају откривену истину Речи Божије која нам је дата. Али они који станују у Речи биће способни да нађу и схвате сву откривену истину у Библији.
Пасуси у којима Бог обећава да ће дати Његову манну онима који надвладају значи да ће Бог раширити светло над Његовом Речи само онима који могу разликовати истину од лажи и надвладати лаж знајући Његову Реч истине. Они који утекну од лажи и нађу истину морају надвладати те лажи проповедањем ове истине. Бог је обећао благослов, од Његове манне за храну: “Ономе који победи даћу му да једе од мане сакривене, и даћу му камен бео, и на камену ново име написано, ког нико не зна осим оног који прими.”
Под скривеном манном овде се мисли на Реч Божију. Бели камен у Књизи Живота. Када људи верују у еванђеље воде и Духа које има је Бог дао, њихова срца се мењају. У њиховим срцима Са својим срцима испуњеним Речју од Светог Духа они долазе до схватања да веровањем у Реч, сви грехови у њиховим срцима нестају. Будући да су очишћени водом и Духом, њихова имена су такође записана на белом камену.
Бог нам говори да нико незна то ново име осим оних који га примају. Они чији су сви грехови опроштени морају схватити да њихова срца немају више било какав заостали грех, и да су њихова имена исписана у Књизи Живота. Они знају, другим речима, да еванђеље воде и Духа узима све грехе из њихових срца. Само они који су поново рођени са овим сазнањем истините Речи од воде и Духа и приме своје избављење биће способни да знају Господа и истину. Они који нису рођени поново неће схватити да они нису још рођени поново. Али рођени поново могу лако распознати ове људе, да они још не једу манну Божију, и да њихова имена још нису записана на белом камену.
Да ли ти заиста желиш бити усхићен? Ако ти желиш бити усхићен, ти мораш бити квалификован да једеш манну, ти се мораш такође борити против непријатеља и надвладати лажи својом вером. Лажни учитељи неће бити вазнети због грешности, већ само испитивањем њихове душе и материјалног опредељења. Ми морамо водити битку против и надвладати такве лажне цркве, лажне проповеднике, и лажне слуге данашњег Хришћанства.
Ми морамо знати, темељено на Библији, тачно како је Исус одузео све наше грехе, зашто је Он био крштен, зашто је Он преузео грехе света, зашто је Он умро на Крсту, и зашто је Он васкрсао из мртвих. Ми морамо знати зашто је Исус дошао на ову земљу у телу и све те ствари, и ми морамо знати ко је тачно Исус. Али лажне цркве, уместо да уче ову истину, зову свакога који је походи “светим” својим личним ауторитетом. Они само питају, “Да ли ви верујете у Исуса?” Ако је одговор, “Да, верујемо,” тада ове лажне цркве ускоро зову такве светима, крштавају их након отприлике годину дана, и тада почињу са проширењем свих врста својих погодби са таквим, захваљујући тим погодбама до посебних погодби обавезују се договором за напредовање, маркирају место изградње нове цркве. Таква црква као ови, прогоњени смо новцем и њиховом пожудом да изграде већу, сјајнију црквену зграду, подједнако као све лажне цркве.
Када ми једемо манну, ми морамо водити борбу против таквих лажних цркви и оних који шире лажно учење. Ако ми изгубимо у нашој борби, то значи не само да нисмо више Божији свеци, већ подједнако нећемо бити вазнети Њему. Будући да нисмо свети Божији исто је што и небити дете Божије; подједнако ако се Христ врати и 100-ти пут, ми нећемо никада бити вазнети.
Матеј 25 говори нам поређењем о десет невеста, пет од њих мудрих и пет од њих лудих. Ту нам говори како луде брину о својим лампама али које су без уља и одлазе напоље да би га купиле само после објављеног доласка младожење. Ми морамо бити мудре невесте које спремају уље пре овога. Имајући веру у припремању уља, Ја мислим да ми морамо бити квалификовани да једемо од манне пре но што Исус, надвлада лаж, и бити рођени поново Речју воде и Духа.
Када ми чујемо неку беседу, ми морамо питати себе да ли или не пастор проповеда Реч Божију. Ми такође требамо питати да ли црква расипа тај новац, као да Бог жели то-то је, у Његовом послу, не у личном. Ми морамо пронаћи, другим речима, истиниту цркву Божију. Постаје заморно од цркве да плаћа само службу уснама проповедањем Речи Божије и Његовог учења.
Није важно како добро они говоре и понављају, њихова дела ће ти рећи шта заиста стоји иза њих-где они имају више интереса у изградњи веће цркве од било које друге; Који они изглед имају након јадног или тек снабдеваног до богатог; и шта они показују својим интересом за спасење душе у томе. Бог је дао теби твоје очи и уши па тако ти можеш видети и пресудити за себе. И када је твој закључак увелико да твоја црква није права црква, тада не оклевај да изиђеш одмах из ње, наставак посећивања такве лажне цркве је сродно покушају да се уђе у пакао. Ти си можда силно избачен од свог живота.
Да ли ти схваташ како је добро еванђеље воде и Духа? Када ти знаш и прихватиш ту истину, еванђеље воде и Духа , у твом срцу, ти постајеш у целини нова особа. Онај који припада овој земљи од пре сада припада Небесима, и онај који је био мучен демонима сада постаје ослобођен.
Демони могу ући и мучити душу оних који имају греха у својим срцима и стога оковани својим грехом. Али Бог долази на ову земљу и преузима све наше грехове са еванђељем воде и Духа. Зато што је Он преузео комплетан наш грех, демони не могу дуже мучити или остати у нашим душама. Зато када ти знаш и верујеш у ово еванђеље демони су избачени напоље и твој живот је измењен.
Другачије речено, они који су били слуге света ослобађају се од те службе. Бог је учинио изванредан посао окретањем грешника у праведника, преправљањем оних који су били на земљи према њиховом Небу, и, када се Господ врати, Он ће их подићи горе до Његовог Царства.
Наш земаљски живот није крај за нас. Створивши нас је по Својој слици, Бог нас није поставио на ову земљу да живимо само за кратко. Живот у телу је у бити веома кратак. У времену када завршимо школу, ми смо већ увелико прешли средину својих 20-тих. Ми потрошимо наше 30-те да би успоставили основе нашег будућег живота, и користећи то време ми смо већ изграђени, и брзо смо већ у 40-тим или 50-тим. Када ми напокон станемо где мислимо да себе можемо да успоримо и уживамо у животу, наше читаво животно доба је већ прошло са нама, и ми смо сукобљени са његовим крајем. Као цветање цвећа изјутра које увене поподне, само када ми помислимо да напокон имамо цели живот, схватамо да је наше време прошло мимо, и да ми гледамо само скори крај.
Ово је тако како кратак живот јесте. Али оно што је још више несрећно је да овде има пуно људи који подједанко не схватају ову краткотрајност живота. Нашим завршетком живота у телу не завршавамо, то је само почетак за наше душе духовни живот. Зашто? Зато што је Бог, узео као Његову исправку нашег кратког живота на земљи, припремио наш живот не само за Миленијумско Краљевство већ такође и Ново Небо и Земљу, где ћемо живети бесконачно. То је Божији благослов бесконачног живота који Он дарује само онима који се роде поново веруући у Реч Његове воде и Духа.
Само када ти једеш скривену манну и твоје име је записано на белом камену можеш бити спашен. Бог нам говори да само онај ко се храни са Његовом манном може бити способан на надвлада Сатану у току Велике Невоље, и да ће само они који су надвладали бити записана на белом камену. Они који нису надвладали, стога, неће моћи ни сањати о спасењу, нити они могу сањати о поновном рођењу.
Ово тражи велику пожртвованост да се достигне нешто драгоцено и лепо. Као добар пример је злато; оно је велики труд, време, и ризик да се нађе и извуче злато. Многи људи су умрли у рудницима злата пре него што су могли наћи било какав комад са груменом злата. Извлачити злато из земљаних слојева подједнако има многе клопке. Испирање земље зделицом целом дужином дана ради незнатне вредности злата. Преко свега, то не може успети у свакој реци, али ти мораш најпре наћи реку која има златне наносе. То захтева, другим речима, тежак покушај да се пронађе злато, подједнако и време твог живота. Зашто, тада, људи покушавају да чине такве напоре да пронађу злато? Они то чине стога што они мисле да је злато драгоценост, вредна ризика њихових сопствених живота.
Шта је далеко више драгоцено и лепше од злата и сребра, свеједно, то је чињеница да ми можемо постати деца Божија. Злато можда доводи до неке пролазне среће за твоје тело, али постати дете Божије доводи те бескрајности, бесконачној срећи. Да би се спасили у последње време, и уживали обиље благостања, и почасти са Миленијумским Краљевством и Новим Небом и земљом, и живели таквим бесконачним животом, ти се мораш сада борити са свим лажима на овој земљи, верујући у еванђеље воде и Духа, и одбранити своју веру и обезбедити своју победу.
Много је лажи у овом свету који такође увек гледа за шансу да уграби твоје срце, покушавајући да нас учини изгубљеним у нашој вери. Они који верују у еванђеље воде и Духа и имају истину у својим срцима знају како је само лепа њихова вера. И стога они знају лепоту те вере, они се боре против свих лажних учитеља који покушавају да је украду од њих. Ако ми схватимо само како много људи чезну након те вере и још такође нису способни да је досегну, и ако ми схватимо да ће само ова вера да нас обуче за добродошлицу младожењи Јагњету и дати нам благослов бесконачног живота, ми то морамо учинити потпуно нашим и никада никоме дозволити да нам то одузме од нас. То је особина вере да борбом дођемо до победе.
Био сам убеђен у потребу да ширим одговарајуће знање и разумевање Речи из Откривења – да бих био сигуран да се ти такође способан да одбраниш лепоту еванђеља воде и Духа-јер ја знам да многи лажни учитељи покушавају да узму Реч из Откривења да обману и збуне не само људе већ такође и поново рођене свеце. Зато сам проповедао Реч из Откривења кроз моју беседу и књиге, да бих био сигуран да ти можеш живети свој живот вере са тачним спознањем и веровањем у задње време.
Књига Откривења нуди нешто од огромне важности. али Реч из Откривења не открива ништа онима који не могу јести Божију скривену манну и који немају Светог Духа у својим срцима. Од знака на крају времена до вазнесења, нада сваког Хришћанина, до Новог Неба и Земље, изванредан план је записан у Речи Откривења. Али зато што је мудрост Божија да није открио Његове тајне баш свакоме, Откривење садржи тежину текста да не би свако могао схватити. Ниједан осим оних који имају Божију храну манну и чија су имена записана на белом камену поновним рођењем водом и Духом и надвладавају лажи те могу разумети реч Откривења.
Зато, у неукости, они који нису рођени поново говоре о вазнесењу пре-невоља или после-невоља, и зато ми сада једнако имамо неке људе који тврде да је Миленијумско Краљевство само симболично. Реч Божија је истина, и јасно стоји да се радост неће догодити без Велике Невоље. То нам говори да ће се радост одиграти мало након средишне тачке од седмогодишњег периода са Великом Невољом-након мучеништва светих, и истовремено са њиховим вазнесењем.
Будуће одушевљење биће скоро уобичајено сваког дана живота-пробно неочекивано ишчезавање свих и мајки са стола за ручавање широм света-ће, мени је жао да информишем, једноставно се неће догодити. Пре да, ће се радост догодити када велика несрећа падне преко света, земљотреси ће разарати, звезде пасти са неба, и земља ће се отворити. Радост, другим речима, неће се догодити мирног дана у јасној дневној светлости.
Звезде још неће пасти, једна-трећина света већ ће бити спаљена доле, и мора још неће бити претворена у крв. На шта ја мислим овим? ја мислим да сада није још време за одушевљење. Бог нам говори да ће Он дати нама знаке да ћемо моћи све да распознамо пре него дође усхићење. Ти знаци су несреће које падају на свет-једна-трећина мора и река претвориће се у крв, једна-трећина шума биће спаљена, пашће звезде, вода се неће моћи да пије, и тако даље.
Када свет стога буде прогутан у великој пропасти, Антихрист ће испловити да доведе свој ред. Најпре се појављује као изванредан светски вођа, он ће најзад увести тиранију којом ће владати светом својом апсолутном моћи. Библија нам говори да је то време, када ће Антихристова тиранијска владавина да се успостави над светом, да ће Господ да се врати на земљу да узме са ње Своје свете. Ова радост се неће догодити док се не догоде велике природне катастрофе такође не пре појаве Антихриста.
То је погрешно, другим речима, за свакога да заврши са својим послом, да неиде у школу, и све наоколо сасвим стане у њиховим животима, мислећи да ће они бити избављени, када у ствари добију знак који нам је Бог обећао а још није дат. Ти се не смеш обманути у овом правцу, јер то је пад у Сатанску замку лажи.
Ми се морамо борити против и надвладати све такве лажне учитеље који нам постављају замке. Само вера може тријумфовати над лажним учењима и то је вера у еванђеље воде и Духа. Само они који верују у крштење Исусово као такви могу бити потпуно ослобођени од свих њихових ланца грехова. Зато јер је Исус преузео све грехе на Себе са Његовим крштењем, и зато што је Он избавио нас са Његовом сопственом крвљу да будемо чисти од наших грехова, ми примамо Његово савршено спасење вером у све ове ствари да је Бог учинио за нас-вером и само вером. Онај који верује у ову Реч постаће сада дететом Божијим, и они ће славити победу на свим плановима које је њима Бог поставио.
На други начин, само лажљивци тврде да чекају и да верују у Исуса док још имају греха у њиховим срцима, и који гледају после само на своју личну жељу у служењу Господу, биће кажњеници које ћемо срести заједно са Сатаном. Зато је наше еванђеље воде и Духа тако драгоцено. Само они који знају то и који могу разликовати између истинитог и лажног еванђеља може јести Божију скривену манну, надвладати све лажи до краја, и ући у Миленијумско Краљевство и Ново Небо и Земљу. Читај Реч и погледај шта је за тебе права истина која те може спасити, дати ти наду, и благословити са бесконачним животом. Схвати то, и веруј у то. То је вера победе.
Победа у нашој духовној битки је неизмерно важна за нас јер губећи ту битку није само и једноставно губитак, већ се мисли као на скок у пакао. У другим борбама ми се можемо опоравити од губитка, али у овој битки вере нема шансе за опоравак. Ти мораш према томе бити оспособљен да разликујеш између оног шта је истина и оног шта је твоје сопствено мишљење, пожуда твог тела, и лажи погрешних учитеља, и ти мораш припремити твоју веру за долазећи крај да би поимао исправно научавање у времену са светлошћу у Речи.
Бог је припремио помор са седам труба и седам пехара, и Он је дозволио Велику Невољу за нас. Када свет притисне ненормална природна катастрофа-велико ватрено разарање, пад звезди, мора, реке, које се претварају у крв-Антихрист ће се појавити, и ти сигурно схвати да ово означава почетак седмо-годишњег периода Велике Невоље. Мучеништво, васкрсавање, и усхићење светих догодиће се на крају неприлика са седмом трубом, када последња труба засвира, али пре него се пусте неприлике седам пехара.
Када четвртина запечаћених Божијих буде склоњена, Антихрист ће потражити отпаднике од светих. У то време, они чија су имена записана у Књигу Живота-то је, поново-рођени свети који једу манну и чија су имена записана на белом камену-биће неустрашиви мученици. То је последње и највеће у вери да се ода сва слава Господу. То је храброст вере оних који верују у и живе сагласно еванђељу воде и Духа. То, је укратко, вера којом ми можемо постати победници у нашој духовној битки.
Ми морамо надвладати нашег супарника по сваку цену. Након поновног рођења, ми морамо наставити борбом против и надвладати лажи. Чинећи то, ми морамо живети врстом живота коју храни Божија манна уз проповед Речи нашег Господа до краја. Оном који надвлада, Бог је обећао да му да од Своје славе и благослова. Вера да заслугама будемо подигнути у ваздух Богом, највећа нада за верујуће, и уверење у Миленијумско Краљевство и Ново Небо и Земљу-све те ствари биће допуштене само онима који примају Божију скривену манну надвладавајући све лажи вером у Реч Божију.
Они који знају шта је заиста истина тргују свиме да би је задобили и подупиру се великим жртвама да би је задржали. Зато такво жртвовање не долази као бол већ као велико уживање за нас, и зато је ово заиста непроцењиво благо које ће нам дати све на крају, то је цена за сваког од нас да пружи све што има да би одбранио истину.
Ово је моја нада и молитва да ћеш наставити са надањем у Миленијумско Царство и Ново Небо и Земљу, надвладавајући све супарнике са овом надом, и појавити се као победник у великом задовољству и срећи на крају.
Copyright © 2021 by The New Life Mission
