- All e-books and audiobooks on The New Life Mission website are free
- Explore multilingual sermons in global languages
- Two new revised editions in English have been released
- Check out our website translated into 27 languages
Тема 10 : Откривење (Коментари на Откривење)
[Поглавље 20-1] Аждаја Ће Бити Обуздана у Јами Бездана (Откривење 20:1-15)
(Откривење 20:1-15)
“И видех анђела где силази с неба, који имаше кључ од бездана и вериге велике у руци својој. И ухвати аждаху, стару змију, која је ђаво и сотона, и свеза је на хиљаду година, И у бездан баци је, и затвори је, и запечати над њом, да више не прелашћује народе, док се не наврши хиљаду година; и потом ваља да буде одрешена на мало времена. И видех престоле, и сеђаху на њима, и даде им се суд, и душе исечених за сведочанство Исусово и за реч Божију, који се не поклонише звери ни икони њеној, и не примише жиг на челима својим и руци својој; и оживеше и цароваше с Христом хиљаду година. А остали мртваци не оживеше, докле се не сврши хиљада година. Ово је прво васкрсење. Блажен је и свет онај који има део у првом васкрсењу; над њима друга смрт нема области, него ће бити свештеници Богу и Христу, и цароваће с Њим хиљаду година. И кад се сврши хиљаду година, пустиће се сотона из тамнице своје, И изићи ће да вара народе по сва четири краја земље, Гога и Магога, да их скупи на бој, којих је број као песак морски. И изиђоше на ширину земље, и опколише логор светих, и град љубазни; и сиђе огањ од Бога с неба, и поједе их. И ђаво који их вараше би бачен у језеро огњено и сумпорито, где је звер и лажни пророк; и биће мучени дан и ноћ ва век века. И видех велики бео престо, и Оног што сеђаше на њему, од чијег лица бежаше небо и земља, и места им се не нађе. И видех мртваце мале и велике где стоје пред Богом, и књиге се отворише; и друга се књига отвори, која је књига живота; и суд примише мртваци као што је написано у књигама, по делима својим. И море даде своје мртваце, и смрт и пакао дадоше своје мртваце; и суд примише по делима својим. И смрт и пакао бачени бише у језеро огњено. И ово је друга смрт. И ко се не нађе написан у књизи живота, бачен би у језеро огњено.”
Егзегеза
Стих 1: И видех анђела где силази с неба, који имаше кључ од бездана и вериге велике у руци својој.
Да надокнадио светима њихов напор за еванђеље у Његову корист, наш Господ Бог ће им дати дар Царства Христовог на хиљаду година. Да би ово учинио, Бог мора најпре да заповеди једном од својих анђела да свеже Аждају и затвори је у јами бездана на хиљаду година. Бог мора најпре ово да обави, јер Аждаја мора да буде свезана и бачена у Амбис пре него што буде дозвољено да свети живе у Миленијумском Царству Христовом. Бог стога даје Свом анђелу кључ за јаму бездана и велики ланац, и заповеда му да отпочне посао везивања и затварања Аждаје у Амбис.
Стих 2: И ухвати аждаху, стару змију, која је ђаво и сотона, и свеза је на хиљаду година,
Оно што је искушало Адама и Еву учинивши да падну била је змија. Библија назива ову змију Аждајом и Сатаном. Бог ће да задржи ову Аждају и затвори је у јаму бездана на хиљаду година, тако да ће свети живети са Христом у Миленијумском Царству у миру.
Стих 3: И у бездан баци је, и затвори је, и запечати над њом, да више не прелашћује народе, док се не наврши хиљаду година; и потом ваља да буде одрешена на мало времена.
Да би изградили Царство Христово на овој земљи и имали свете које владају са Господом на хиљаду година, Бог ће да затвори Аждају у Амбис на хиљаду година и спречити је да обмањује свете.
Овај стих говори овде, “и потом ваља да буде одрешена на мало времена.” Када хиљаду година прође, Бог ће да одвеже Аждају за кратко, тако да када она буде мучила свете изнова, Он ће да је пошаље заувек у пакао, да се никада изнова не види.
Стих 4: И видех престоле, и сеђаху на њима, и даде им се суд, и душе исечених за сведочанство Исусово и за реч Божију, који се не поклонише звери ни икони њеној, и не примише жиг на челима својим и руци својој; и оживеше и цароваше с Христом хиљаду година.
У Царству Христовом, рођени-изнова Хришћани примиће ауторитет да суде. Свети, биће начињени у Христове свештенике, владаће у Миленијумском Царству са Господом. Житељи ће бити они који су били мученици носећи сведочанство за Исуса и који су одбранили своју веру, они који никада нису примили жиг Звери нити су обожавали његов лик.
Они су ти који су били мученици у време невоља које је донео Антихрист, и Бог ће их васкрснути у живот изнова и даће им да владају у предстојећем Царству Христовом на хиљаду година. Наравно, сви они који имају дела у првом васкрсењу такође ће бити даровани са истим благословом.
Постоје два васкрсења дата од Господа: прво васкрсење и друго васкрсење. Свети који ће живети у Миленијумском Царству су они који ће припадати и имати дела у првом васкрсењу. Сви они који узму део у овом првом васкрсењу ће такође имати дела у слави живљења у Миленијумском Царству, Царству Христовом. Прво васкрсење ће настати када се Исус Христ врати да васкрсне све свете (1 Солуњанима 4:15-17). Али друго ће настати на крају Миленијумског Царства јер је оно припремљено за грешничку осуду на вечну смрт.
Ауторитет светих да владају хиљаду година је добијен од Свемоћног Господа. Царство Христов им је дато јер они верују у Господње еванђеље воде и Духа и дају своје животе да би одбранили своју веру у то.
Стих 5: А остали мртваци не оживеше, докле се не сврши хиљада година. Ово је прво васкрсење.
Они који, нису примили отпуштање својих грехова од Господа, иду Њему након живота на овој земљи као што грешници нису способни да имају дела у првом васкрсењу које ће Господ да пружи светима. Тако, иако свети живе на хиљаду година у Царству Христовом у весељу, грешници неће примити прво васкрсење, већ ће уместо тога имати дела у другом васкрсењу. Разлог за ово је тај што ће свети који приме благослов првог васкрсења примити такође и ауторитет да живе у Царству Христовом, у обиљу и слави, на хиљаду година.
Међутим, Бог ће допустити “друго васкрсење” грешницима. Зашто? Зато што у време другог васкрсења, Бог њих подиже из њихове смрти да би Он могао да им суди за њихове грехе. Њихова вера је таква да ће они морати бити васкрснути из мртвих да би били осуђени за своје грехе. Зато се разликује васкрсење грешника од светих и у намери и последици.
Одвојено од оних који имају дела у првом васкрсењу јер је њихова вера у еванђеље воде и Духа, Господ неће допустити ником другом да живи изнова све док се хиљаду година не сврше. Стога, васкрсење праведних долази хиљаду година пре васкрсења грешника. Васкрсење праведних је ради тога да они приме вечни живот и благослове, али васкрсење грешника је ради тога да би они примили вечну казну за своје грехе.
Стих 6: Блажен је и свет онај који има део у првом васкрсењу; над њима друга смрт нема области, него ће бити свештеници Богу и Христу, и цароваће с Њим хиљаду година.
Библија нам говори да друга смрт нема моћи над онима који имају део у првом васкрсењу. Тако да, ово нам говори да ће њихово суделовање у првом васкрсењу бити благословено, јер ће они такође да владају и у Миленијумском Царству.
Стих 7-8: И кад се сврши хиљаду година, пустиће се сотона из тамнице своје, И изићи ће да вара народе по сва четири краја земље, Гога и Магога, да их скупи на бој, којих је број као песак морски.
Након што је била закључана у јами бездана на хиљаду година, Аждаја ће бити пуштена и покушаће да се успротиви светима изнова, и Бог ће је бацити у ватру са сумпором тако да неће бити способна да изађе изнова. Са овом осудом, Аждаја ће бити послана само у пакао.
Ми се затим питамо, “Да ли ово значи да ће они који нису изнова рођени и даље постојати у овом Миленијумском Царству?” Одговор је , “Да.” Откривење 20:8 пише да постоје многи људи на земљи у Царству Христовом. Ми не знамо за сигурно да ли су они народ нове креације Божије, или су они који су живели на овој земљи од раније. Али оно што знамо је да Бог зна ко су они, и да светих који ће владати, биће великог мноштва од њих, много попут песка морског.
Истина је да када свети буду живели у Царству Христовом, они ће и даље да виде људе са земље. Они ће постојати да служе свете, и њихов број ће бити велик као песка морског. Иако ће се они ујединити са Аждајом да се успротиве светима изнова, сви они ће бити уништени ватром спуштеном од Бога, примиће вечну осуду Његове узвишене краљевске власти, и биће бачени у вечно-горућу ватру. Са овим, Миленијумско Царство ће доћи свом завршетку, и од тада свети ће бити премештени на Нова небеса и Земљу где ће живети заувек.
Стих 9: И изиђоше на ширину земље, и опколише логор светих, и град љубазни; и сиђе огањ од Бога с неба, и поједе их.
Аждаја је Сатана који непрестано стоји против Бога и Његових светих. Иако ће он да обмањује људе на земљи претиће светима који живе у Царству Христовом, зато што је Бог свемоћни, Он ће спустити ватру са неба и прогутати их све, и Аждају ће хитнути у вечни пламен да никада више не стане против Њега и Његових светих.
Стих 10: И ђаво који их вараше би бачен у језеро огњено и сумпорито, где је звер и лажни пророк; и биће мучени дан и ноћ ва век века.
Бацивши Аждају у пламено језеро са сумпором, Бог ће осигурати да буде у мукама дан и ноћ. Ово је Божија праведна осуда, испаштање које Аждаја и његови следбеници заслужују.
Стих 11: И видех велики бео престо, и Оног што сеђаше на њему, од чијег лица бежаше небо и земља, и места им се не нађе.
Испунивши Своју одмазду ради светих за хиљаду година, Бог ће сада да створи Своја Нова Небеса и Земљу и живеће са њима заувек на том месту. Да би испунио ово, Бог ће да обави све Своје послове и напокон да их закључи. Ово последње дело, са закључком, је да би Господ сео на белом трону као Судија и даће Свој коначни суд свим грешницима, чија су дела записана у Књизи Дела, изузев оних чија имена су записана у Књизи Живота.
Божија осуда грешницима ће се завршити са тиме, и од тада ће домен Нових Небеса и Земље бити отворен Наш Господ ће учинити да прва небеса и прва земља нестану, створиће други свет са Новим Небесима и Земљом, и допустиће светима да живе у овом небеском Царству. Сагласно оном што је записано у Његовој Књизи Живота и Књизи Суда, Бог ће дати Ново Небо и Земљу једној групи људи, и казниће паклом остале.
Стих 12: И видех мртваце мале и велике где стоје пред Богом, и књиге се отворише; и друга се књига отвори, која је књига живота; и суд примише мртваци као што је написано у књигама, по делима својим.
Христов суд у то време биће одређен крајњом казном – то јест, Он ће дати Своју коначну реч о грешницима са осудом на пакао. Они ће бити осуђени сагласно својим делима, како је записано у Књизи Суда. Грешници ће стога два пута умрети. Друга смрт је испаштање у паклу, коју Библија описује као вечну смрт. Грешници не могу да утекну од казне пакла. Они морају, стога, тражити да науче Реч еванђеља воде и Духа управо сада, како и даље живе на овој земљи, верују у то, и стога примају благослов да су њихова имена записана у Књизи Живота.
Стих 13: И море даде своје мртваце, и смрт и пакао дадоше своје мртваце; и суд примише по делима својим.
“И море даде своје мртваце, и смрт и пакао дадоше своје мртваце;” јер сви грешници морају да приме коначну осуду за своје грехе. Место описано у овом стиху – Смрт и Пакао, што – детаљније указује на место где су слуге Сатане који, обманути њиме и налазе се под његовом контролом пребивају, били су против и грешили су Богу и биће затворени. Овај стих нам говори да ће Бог одгодити Свој суд за њихове грехе на неко време, сада је време које долази за њихову коначну осуду.
Тако да, гдегод људи могли бити, морају да схвате оно чему припада битна важност. Они који су радили као Сатанине слуге док су били на овој земљи биће подигнути из мртвих са васкрсењем казне да приме своју коначну осуду, али они који су служили еванђељу воде и Духа припашће васкрсење вечног живота и благослова.
Стога, људи морају да схвате док су на овој земљи да еванђеље воде и Духа, којим је Господ упио грехе човечанства, јесте оно од највеће важности. Они који су радили као Сатанине слуге док су били на овој земљи биће подигнути из мртвих са васкрсењем казне да приме своју коначну осуду, али они који су служили праведно дело нашег Господа устаће васкрсењем вечног живота и благослова. Сви ће грешници бити осуђени ради својих преступа и примиће своју коначну казну у паклу. Овде можемо наћи прави разлог зашто морамо, док смо на овој земљи, да верујемо у еванђеље воде и Духа, еванђеље којим нас је Господ ослободио од свих наших грехова.
Стих 14: И смрт и пакао бачени бише у језеро огњено. И ово је друга смрт.
Ово нам говори о суду за грехе човечанства пред Богом, који су почињени противљењем на Сатаниној страни. Казна је резервисана за оне зле који су водили људе Сатани да би били бачени у језеро огњено. Смрт о којој Библија говори овде није једноставно нестајање, већ је то казна о вечној патњи у огњеном паклу.
Спасење о којем се говори у Писму није привремено, већ вечно. Они који верују у еванђеље воде и Духа док су на овој земљи ући ће у вечно Царство Небеско и живеће срећни заувек. Разлика између награде за вернике у еванђеље воде и Духа и казне за невернике је тако велика као и разлика између неба и земље.
Стих 15: И свако ко се не нађе написан у књизи живота, бачен би у језеро огњено.
Речју “свако” овде, у овом стиху говори нам да ли су или не људска имена записана у Књизи Живота зависи о томе да ли верују у Реч еванђеља воде и Духа, кроз које су сви њихови греси опроштени, и бели као снег, зарад тога да ли су они добри црквени – пешаци, или њихове цркве припадају правоверним или кривоверним вероисповестима. Они чија имена нису записана у Господњој Књизи Живота, стога, сви ће бити бачени у огњено језеро без изузетака.
Религиозни људи из света имају приметну тенденцију да придају већу важност својим религиозним ритуалима од свог избављења од греха. Али када стану пред Бога, ако се еванђеље воде и Духа дато од Исуса не налази у нечијем срцу, име ове особе неће бити записано у Књизи Живота, и он/она ће стога бити бачени у огњено језеро, иако су он/она били добри Хришћани.
Стога, док још живите на овој земљи, морате чути својим ушима Господње еванђеље воде и Духа које чини да сви ваши греси нестану, и ви морате да верујете у то свим својим срцем. Тада ћете примити славу којом је ваше име записано у Књизи Живота.
“И видех анђела где силази с неба, који имаше кључ од бездана и вериге велике у руци својој. И ухвати аждаху, стару змију, која је ђаво и сотона, и свеза је на хиљаду година, И у бездан баци је, и затвори је, и запечати над њом, да више не прелашћује народе, док се не наврши хиљаду година; и потом ваља да буде одрешена на мало времена. И видех престоле, и сеђаху на њима, и даде им се суд, и душе исечених за сведочанство Исусово и за реч Божију, који се не поклонише звери ни икони њеној, и не примише жиг на челима својим и руци својој; и оживеше и цароваше с Христом хиљаду година. А остали мртваци не оживеше, докле се не сврши хиљада година. Ово је прво васкрсење. Блажен је и свет онај који има део у првом васкрсењу; над њима друга смрт нема области, него ће бити свештеници Богу и Христу, и цароваће с Њим хиљаду година. И кад се сврши хиљаду година, пустиће се сотона из тамнице своје, И изићи ће да вара народе по сва четири краја земље, Гога и Магога, да их скупи на бој, којих је број као песак морски. И изиђоше на ширину земље, и опколише логор светих, и град љубазни; и сиђе огањ од Бога с неба, и поједе их. И ђаво који их вараше би бачен у језеро огњено и сумпорито, где је звер и лажни пророк; и биће мучени дан и ноћ ва век века. И видех велики бео престо, и Оног што сеђаше на њему, од чијег лица бежаше небо и земља, и места им се не нађе. И видех мртваце мале и велике где стоје пред Богом, и књиге се отворише; и друга се књига отвори, која је књига живота; и суд примише мртваци као што је написано у књигама, по делима својим. И море даде своје мртваце, и смрт и пакао дадоше своје мртваце; и суд примише по делима својим. И смрт и пакао бачени бише у језеро огњено. И ово је друга смрт. И ко се не нађе написан у књизи живота, бачен би у језеро огњено.”
Егзегеза
Стих 1: И видех анђела где силази с неба, који имаше кључ од бездана и вериге велике у руци својој.
Да надокнадио светима њихов напор за еванђеље у Његову корист, наш Господ Бог ће им дати дар Царства Христовог на хиљаду година. Да би ово учинио, Бог мора најпре да заповеди једном од својих анђела да свеже Аждају и затвори је у јами бездана на хиљаду година. Бог мора најпре ово да обави, јер Аждаја мора да буде свезана и бачена у Амбис пре него што буде дозвољено да свети живе у Миленијумском Царству Христовом. Бог стога даје Свом анђелу кључ за јаму бездана и велики ланац, и заповеда му да отпочне посао везивања и затварања Аждаје у Амбис.
Стих 2: И ухвати аждаху, стару змију, која је ђаво и сотона, и свеза је на хиљаду година,
Оно што је искушало Адама и Еву учинивши да падну била је змија. Библија назива ову змију Аждајом и Сатаном. Бог ће да задржи ову Аждају и затвори је у јаму бездана на хиљаду година, тако да ће свети живети са Христом у Миленијумском Царству у миру.
Стих 3: И у бездан баци је, и затвори је, и запечати над њом, да више не прелашћује народе, док се не наврши хиљаду година; и потом ваља да буде одрешена на мало времена.
Да би изградили Царство Христово на овој земљи и имали свете које владају са Господом на хиљаду година, Бог ће да затвори Аждају у Амбис на хиљаду година и спречити је да обмањује свете.
Овај стих говори овде, “и потом ваља да буде одрешена на мало времена.” Када хиљаду година прође, Бог ће да одвеже Аждају за кратко, тако да када она буде мучила свете изнова, Он ће да је пошаље заувек у пакао, да се никада изнова не види.
Стих 4: И видех престоле, и сеђаху на њима, и даде им се суд, и душе исечених за сведочанство Исусово и за реч Божију, који се не поклонише звери ни икони њеној, и не примише жиг на челима својим и руци својој; и оживеше и цароваше с Христом хиљаду година.
У Царству Христовом, рођени-изнова Хришћани примиће ауторитет да суде. Свети, биће начињени у Христове свештенике, владаће у Миленијумском Царству са Господом. Житељи ће бити они који су били мученици носећи сведочанство за Исуса и који су одбранили своју веру, они који никада нису примили жиг Звери нити су обожавали његов лик.
Они су ти који су били мученици у време невоља које је донео Антихрист, и Бог ће их васкрснути у живот изнова и даће им да владају у предстојећем Царству Христовом на хиљаду година. Наравно, сви они који имају дела у првом васкрсењу такође ће бити даровани са истим благословом.
Постоје два васкрсења дата од Господа: прво васкрсење и друго васкрсење. Свети који ће живети у Миленијумском Царству су они који ће припадати и имати дела у првом васкрсењу. Сви они који узму део у овом првом васкрсењу ће такође имати дела у слави живљења у Миленијумском Царству, Царству Христовом. Прво васкрсење ће настати када се Исус Христ врати да васкрсне све свете (1 Солуњанима 4:15-17). Али друго ће настати на крају Миленијумског Царства јер је оно припремљено за грешничку осуду на вечну смрт.
Ауторитет светих да владају хиљаду година је добијен од Свемоћног Господа. Царство Христов им је дато јер они верују у Господње еванђеље воде и Духа и дају своје животе да би одбранили своју веру у то.
Стих 5: А остали мртваци не оживеше, докле се не сврши хиљада година. Ово је прво васкрсење.
Они који, нису примили отпуштање својих грехова од Господа, иду Њему након живота на овој земљи као што грешници нису способни да имају дела у првом васкрсењу које ће Господ да пружи светима. Тако, иако свети живе на хиљаду година у Царству Христовом у весељу, грешници неће примити прво васкрсење, већ ће уместо тога имати дела у другом васкрсењу. Разлог за ово је тај што ће свети који приме благослов првог васкрсења примити такође и ауторитет да живе у Царству Христовом, у обиљу и слави, на хиљаду година.
Међутим, Бог ће допустити “друго васкрсење” грешницима. Зашто? Зато што у време другог васкрсења, Бог њих подиже из њихове смрти да би Он могао да им суди за њихове грехе. Њихова вера је таква да ће они морати бити васкрснути из мртвих да би били осуђени за своје грехе. Зато се разликује васкрсење грешника од светих и у намери и последици.
Одвојено од оних који имају дела у првом васкрсењу јер је њихова вера у еванђеље воде и Духа, Господ неће допустити ником другом да живи изнова све док се хиљаду година не сврше. Стога, васкрсење праведних долази хиљаду година пре васкрсења грешника. Васкрсење праведних је ради тога да они приме вечни живот и благослове, али васкрсење грешника је ради тога да би они примили вечну казну за своје грехе.
Стих 6: Блажен је и свет онај који има део у првом васкрсењу; над њима друга смрт нема области, него ће бити свештеници Богу и Христу, и цароваће с Њим хиљаду година.
Библија нам говори да друга смрт нема моћи над онима који имају део у првом васкрсењу. Тако да, ово нам говори да ће њихово суделовање у првом васкрсењу бити благословено, јер ће они такође да владају и у Миленијумском Царству.
Стих 7-8: И кад се сврши хиљаду година, пустиће се сотона из тамнице своје, И изићи ће да вара народе по сва четири краја земље, Гога и Магога, да их скупи на бој, којих је број као песак морски.
Након што је била закључана у јами бездана на хиљаду година, Аждаја ће бити пуштена и покушаће да се успротиви светима изнова, и Бог ће је бацити у ватру са сумпором тако да неће бити способна да изађе изнова. Са овом осудом, Аждаја ће бити послана само у пакао.
Ми се затим питамо, “Да ли ово значи да ће они који нису изнова рођени и даље постојати у овом Миленијумском Царству?” Одговор је , “Да.” Откривење 20:8 пише да постоје многи људи на земљи у Царству Христовом. Ми не знамо за сигурно да ли су они народ нове креације Божије, или су они који су живели на овој земљи од раније. Али оно што знамо је да Бог зна ко су они, и да светих који ће владати, биће великог мноштва од њих, много попут песка морског.
Истина је да када свети буду живели у Царству Христовом, они ће и даље да виде људе са земље. Они ће постојати да служе свете, и њихов број ће бити велик као песка морског. Иако ће се они ујединити са Аждајом да се успротиве светима изнова, сви они ће бити уништени ватром спуштеном од Бога, примиће вечну осуду Његове узвишене краљевске власти, и биће бачени у вечно-горућу ватру. Са овим, Миленијумско Царство ће доћи свом завршетку, и од тада свети ће бити премештени на Нова небеса и Земљу где ће живети заувек.
Стих 9: И изиђоше на ширину земље, и опколише логор светих, и град љубазни; и сиђе огањ од Бога с неба, и поједе их.
Аждаја је Сатана који непрестано стоји против Бога и Његових светих. Иако ће он да обмањује људе на земљи претиће светима који живе у Царству Христовом, зато што је Бог свемоћни, Он ће спустити ватру са неба и прогутати их све, и Аждају ће хитнути у вечни пламен да никада више не стане против Њега и Његових светих.
Стих 10: И ђаво који их вараше би бачен у језеро огњено и сумпорито, где је звер и лажни пророк; и биће мучени дан и ноћ ва век века.
Бацивши Аждају у пламено језеро са сумпором, Бог ће осигурати да буде у мукама дан и ноћ. Ово је Божија праведна осуда, испаштање које Аждаја и његови следбеници заслужују.
Стих 11: И видех велики бео престо, и Оног што сеђаше на њему, од чијег лица бежаше небо и земља, и места им се не нађе.
Испунивши Своју одмазду ради светих за хиљаду година, Бог ће сада да створи Своја Нова Небеса и Земљу и живеће са њима заувек на том месту. Да би испунио ово, Бог ће да обави све Своје послове и напокон да их закључи. Ово последње дело, са закључком, је да би Господ сео на белом трону као Судија и даће Свој коначни суд свим грешницима, чија су дела записана у Књизи Дела, изузев оних чија имена су записана у Књизи Живота.
Божија осуда грешницима ће се завршити са тиме, и од тада ће домен Нових Небеса и Земље бити отворен Наш Господ ће учинити да прва небеса и прва земља нестану, створиће други свет са Новим Небесима и Земљом, и допустиће светима да живе у овом небеском Царству. Сагласно оном што је записано у Његовој Књизи Живота и Књизи Суда, Бог ће дати Ново Небо и Земљу једној групи људи, и казниће паклом остале.
Стих 12: И видех мртваце мале и велике где стоје пред Богом, и књиге се отворише; и друга се књига отвори, која је књига живота; и суд примише мртваци као што је написано у књигама, по делима својим.
Христов суд у то време биће одређен крајњом казном – то јест, Он ће дати Своју коначну реч о грешницима са осудом на пакао. Они ће бити осуђени сагласно својим делима, како је записано у Књизи Суда. Грешници ће стога два пута умрети. Друга смрт је испаштање у паклу, коју Библија описује као вечну смрт. Грешници не могу да утекну од казне пакла. Они морају, стога, тражити да науче Реч еванђеља воде и Духа управо сада, како и даље живе на овој земљи, верују у то, и стога примају благослов да су њихова имена записана у Књизи Живота.
Стих 13: И море даде своје мртваце, и смрт и пакао дадоше своје мртваце; и суд примише по делима својим.
“И море даде своје мртваце, и смрт и пакао дадоше своје мртваце;” јер сви грешници морају да приме коначну осуду за своје грехе. Место описано у овом стиху – Смрт и Пакао, што – детаљније указује на место где су слуге Сатане који, обманути њиме и налазе се под његовом контролом пребивају, били су против и грешили су Богу и биће затворени. Овај стих нам говори да ће Бог одгодити Свој суд за њихове грехе на неко време, сада је време које долази за њихову коначну осуду.
Тако да, гдегод људи могли бити, морају да схвате оно чему припада битна важност. Они који су радили као Сатанине слуге док су били на овој земљи биће подигнути из мртвих са васкрсењем казне да приме своју коначну осуду, али они који су служили еванђељу воде и Духа припашће васкрсење вечног живота и благослова.
Стога, људи морају да схвате док су на овој земљи да еванђеље воде и Духа, којим је Господ упио грехе човечанства, јесте оно од највеће важности. Они који су радили као Сатанине слуге док су били на овој земљи биће подигнути из мртвих са васкрсењем казне да приме своју коначну осуду, али они који су служили праведно дело нашег Господа устаће васкрсењем вечног живота и благослова. Сви ће грешници бити осуђени ради својих преступа и примиће своју коначну казну у паклу. Овде можемо наћи прави разлог зашто морамо, док смо на овој земљи, да верујемо у еванђеље воде и Духа, еванђеље којим нас је Господ ослободио од свих наших грехова.
Стих 14: И смрт и пакао бачени бише у језеро огњено. И ово је друга смрт.
Ово нам говори о суду за грехе човечанства пред Богом, који су почињени противљењем на Сатаниној страни. Казна је резервисана за оне зле који су водили људе Сатани да би били бачени у језеро огњено. Смрт о којој Библија говори овде није једноставно нестајање, већ је то казна о вечној патњи у огњеном паклу.
Спасење о којем се говори у Писму није привремено, већ вечно. Они који верују у еванђеље воде и Духа док су на овој земљи ући ће у вечно Царство Небеско и живеће срећни заувек. Разлика између награде за вернике у еванђеље воде и Духа и казне за невернике је тако велика као и разлика између неба и земље.
Стих 15: И свако ко се не нађе написан у књизи живота, бачен би у језеро огњено.
Речју “свако” овде, у овом стиху говори нам да ли су или не људска имена записана у Књизи Живота зависи о томе да ли верују у Реч еванђеља воде и Духа, кроз које су сви њихови греси опроштени, и бели као снег, зарад тога да ли су они добри црквени – пешаци, или њихове цркве припадају правоверним или кривоверним вероисповестима. Они чија имена нису записана у Господњој Књизи Живота, стога, сви ће бити бачени у огњено језеро без изузетака.
Религиозни људи из света имају приметну тенденцију да придају већу важност својим религиозним ритуалима од свог избављења од греха. Али када стану пред Бога, ако се еванђеље воде и Духа дато од Исуса не налази у нечијем срцу, име ове особе неће бити записано у Књизи Живота, и он/она ће стога бити бачени у огњено језеро, иако су он/она били добри Хришћани.
Стога, док још живите на овој земљи, морате чути својим ушима Господње еванђеље воде и Духа које чини да сви ваши греси нестану, и ви морате да верујете у то свим својим срцем. Тада ћете примити славу којом је ваше име записано у Књизи Живота.
Copyright © 2021 by The New Life Mission
