(Откривење 20:1-15)
Бог нам је рекао да када Он учини да овај свет нестане и да нам Нова Небеса и Земљу у замену, Он ће васкрснути сваког грешника који је живео на овој земљи раније и који су били заспали у његовом/њеном гробу. Стих 13 овде каже, “И море даде своје мртваце, и смрт и пакао дадоше своје мртваце;” Тело људско које би се утопило у води највероватније ће бити поједено од риба, док човек који је спаљен и умре биће практично без облика да би се икада препознао. Још нам Библија говори да када последње време дође, Бог ће ускрснути све назад у живот и судити им да би их послао или на Небеса или у пакао, зарад тога да ли су били прогутани од Сатане, убијени Хадом, или спаљени на мртво.
Од раније Бог је поставио Књигу Живота, у којој је забележио имена оних који ће ући у Царство Небеско. Такође постоји и Књига Дела, која има записана имена и грехе свих оних који ће бити бачени у пакао. У овој Књизи Дела записани су сви греси које је један човек починио док је живео на овој земљи. Све ове ствари су одређене Богом у Његовој промисли.
Господ Има Две Врсте Књига
Бог је већ класификовао људе у две међусобно искључиве категорије сагласно Његовом личном критеријуму. То је одређено Богом да сви мртви буду васкрснути, и онда да се ставе пред Њим две књиге и буду осуђени. У Књизи Живота записана су само имена оних који верују у Исуса док су били на овој земљи, примили ослобођење од својих грехова, и стога је одређено да уђу у Небеса. Божији коначни суд ће стога зависти од тога у које од две књиге је нечије име записано. Бог је већ поставио, другим речима, ко ће ући у Небеса и ко ће бити бачен у пакао.
Бог ће стога да подигне све мртве да изнова живе, отвориће Своје Књиге, и видеће у којој од две књиге су њихова имена записана. Он ће тада да пошаље оне чија су имена записана у Књизи Живота у Небеса, али оне чија имена нису записана у овој Књизи Живота, у супротности, биће уместо тога бачени у пакао. Ми морамо да будемо сигурни у вери и да знамо ове чињенице које је Бог одредио.
Да би одлучио ко ће бити послан у Небеса и ко ће бити послан у пакао, Бог ће васкрснути све мртве и судиће им. То ће бити одлучено Богом како ће Он њима да суди сагласно томе да ли су њихова имена записана у Књизи Живота или Књизи Дела (Књига Суда).
Постоје два места која је Бог већ поставио за све који ће стати пред Њим. То су само Небеса и пакао. Пако је језеро са огњем где гори сумпорни пламен. Бог је одредио да они чија имена нису записана у Књизи Живота буду бачени у језеро са ватром, док ће они чија су имена записана у овој Књизи Живота бити поздрављени на Небесима.
У Небесима, Дрво Живота стоји код реке са водом живота, носећи дванаест различитих плодова сагласно свакој сезони. У овим дивним Небесима, свети неће имати ни болести нити бола, већ ће живети срећно заувек са Богом. Ми морамо да верујемо у чињеницу да је Бог одлучио да пружи ова Небеса светима.
Они који не верују у Исуса, са друге стране, њихова имена су записана у Књизи Дела. Зато што су сва дела која су грешници починили на овој земљи записани у овој Књизи, Бог нам каже да ће Он њих бацити у огњено језеро, да би их казнио за њихове грехе записане у овој Књизи, и за њихов грех не веровања У Исуса. Оно што је од критичне важности овде јесте у којој Књизи је ваше и моје име записано.
Док живимо у овом свету, ми морамо да схватимо да живот на овој земљи није све у свему. Као што нам Псалам 90:10 каже, “Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.” Иако живимо на овој земљи 70 или 80 година, пре или касније сви ћемо ми стати пред Бога. И када станемо пред нашег Господа напокон, важно је у којој Књизи је наше име записано, да ли је то у Књизи Живота или Књизи Дела (Књига Суда), овим је одређено да ли смо добродошли у Небеса или бачени у огњено језеро. Ми морамо доћи до спознаје да живот на овој земљи није све у свему.
Они Чија су Имена Записана у Књизи Живота
Хајде да погледамо у Луку 16:19-26: “Човек неки, пак, беше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се. А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав, И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатог; још и пси долажаху и лизаху гној његов. А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га. И у паклу кад беше у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његовом, И повикавши рече: Оче Аврааме! Смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свог, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену. А Авраам рече: Синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу свом, и Лазар опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш. И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе.”
Са овим стиховима, Исус нас учи да Небеса и пакао заиста постоје. Попут богатог човека у овим стиховима, многи људи не верују у постојање Небеса и пакла. Авраам је отац вере. Када је овде речено да је просјак Лазар у крилу Авраама, то значи да, онако како је Авраам веровао у Реч Божију, Лазар је такође веровао у Исуса као свог Спаситеља, примио ослобођење од својих грехова, и стога отишао у Небеса. Живећи у овом свету, ми сви треба да посматрамо и размишљамо о вери Лазаревој и вери богаташа.
Бог нам говори да за сваког у овом свету, живот на овој земљи није све у свему. Без обзира са колико рада човек живи на овој земљи, он/она нису способни да живе више од 70-80 година највише, али све што ће остати њему/њој на крају јесу само муке и жалост.
Живећи своје животе, дакле, сви ми морамо да се припремимо за оно после живота. И ми морамо такође да пренесемо нашу веру на нашу децу, да би они, такође, могли да оду на добро место. Како ће бити трагично да човек, живећи на овој земљи, на крају стане пред Бога само да би био осуђен од Њега и бачен у огњено језеро?
Ни један човек не може да промени оно што је одлучио Бог, да све оне чија су имена записана у Књизи Дела буду бачени у огњено језеро. Тада постоји само један начин за нас да избегнемо огњено језеро, а то је да будемо сигурни да су наша имена записана у Књизи Живота. Да би утекли од огњеног језера, не постоји други начин осим да су наша имена записана у Књизи Живота.
Како, онда, могу наша имена да буду записана у Књизи Живота? Управо како је Лазар био у крилу Авраамовом, тако ми морамо да примимо ослобођење од наших грехова знајући и верујући у Божије праведно дело (Римљанима 5:18) кроз Његову Реч. Само тада ми можемо да уђемо у Небеса. Да би наша имена била записана у Књизи Живота, ми морамо да верујемо у Исуса. Исус је Бог Лично и наш Месија. Месија значи Онај који је спасао оне који су пали у грех. Само Исус може да нас спаси, који је, ради наших грехова, одређен да буде суђен од Бога и бачен у огњено језеро.
Ко на овој земљи може а да не почини ни један грех пред Богом, и ко међу нама јесте 100 посто свет у делима? Ни један! Ми морамо да схватимо да зато што смо сви пуни недостатака, не можемо друго осим да паднемо у грех, и ради тог греха нашег ми смо сви одређени да будемо бачени у огњено језеро.
Али Бог је послао Исуса на ову земљу да нас спаси, нас који не можемо друго осим да будемо бачени у огњено језеро ради наших грехова. Име ‘Исус’ значи ‘Онај који ће спасити Његов народ од њихових грехова’ (Матеј 1:21). Стога, ми можемо да уђемо у Царство само када верујемо у истину да ће Исус доћи на ову земљу и спасити нас од свих наших грехова са Својим праведним делом.
Ко Ће Онда Бити Бачен у Огњено Језеро?
Откривење 21:8 говоре нам ко ће бити бачен у огњено језеро: “А страшљивима и невернима и поганима и крвницима, и курварима, и врачарима, и идолопоклоницима, и свима лажама, њима је део у језеру што гори огњем и сумпором; које је смрт друга.”
Пре свега, о чему Библија извештава речју “кукавички?” Ово указује на оне бројне Хришћане који нису примили ослобођење од свих својих грехова кроз еванђеље воде и Духа, и стога су заплашени пред Богом иако међутим они некако верују у Исуса. Бог је одлучио да ће такве људе да баци у огњено језеро. Бог је такође одредио да они који су неверници, одвратни, убице, сексуално неморални, врачари, и лажљивци буду сви бачени у пакао.
Традиционално, постојало је много идолопоклонства у Кореји. Такође сада, то није необично да видите људе како клече пред сликом Божије креације и приносе понуде молитви њему. Људи ово чине зато што су неуки и будаласти. Бог мрзи то када људи обожавају беживотне ликове као да су божанство.
Бог је створио човека по Својој сопственој слици (Постање 1:27). Људи су такође господари све креације. Зато ми морамо да верујемо у Бога. Зато што смо ми на Божију сопствену слику, ми постојимо заувек, као што и Бог Лично постоји заувек. Ту је вечан свет ради нас након наше смрти. Зато нам је Бог рекао да обожавамо Њега, јединог вечног Бога. Шта се, онда, дешава када се клањамо пред оним што је једноставно само Божије створење? Ми ћемо починити велики грех пред Богом, јер ћемо чинити оно што бог мрзи највише: идолопоклонство. Човечанство може бити тако непромишљено и тако глупаво. Бог је одлучимо, ми морамо да схватимо, да ће они који имају такву врсту неумесне вере сви бити бачени у огњено језеро.
Људи који су бачени у пакао умреће по други пут. То је Бог Лично тако одредио. Прва смрт долази на крају њиховог проблематичног живота на овој земљи, након што смо ходили овим светом. Обично се каже да они који живе на четири стопала у почетку, затим на два стопала, затим убрзо на три стопала, на крају само умру, што није друго до човечанство само по себи.
Након што умру једном на овај начин, када људи стану пред Бога као грешници, они ће се сусрести са својом осудом, и то је у време када ће друга смрт, која се неће никада завршити већ ће трајати заувек, посетиће их, тако што ће бити бачени у огњено језеро, они би се ослободили своје патње. Али на овом месту иако искрено желе да умру, смрт ће побећи од њих.
Свако ко је имао жељу да живи вечно, никада неће срести смрт. Људска егзистенција, у бити, јесте заиста вечна, само ако је људи желе. Зато Библија, када неко умре, не описује то као умирање већ одлазак на починак. Ми морамо стога сви да побегнемо од друге смрти која ће нас хитнути у огњено језеро. Ми сви морамо да схватимо шта треба да радимо да би наша имена била записана у Књизи Живота. И да би наша имена била у Књизи Живота, ми морамо да верујемо у Исуса исправно.
Људи обично мисле и кажу да Исус, Буда, Конфучије, и Мухамед јесу сви само људи, да је добро живети само као добра особа. Зато они не могу да схвате зашто ми инсистирамо да они треба да верују само у Исуса. Али ово је све погрешно мишљење. Ви и ја, смо као и сви други у овом свету, ништа више осим створених људских бића пред Богом. Али када ми погледамо на Исусово рођење и на оно што је испунио док је био на овој земљи, ми сви можемо да схватимо да Он није само човек попут осталих четири Мудраца. Он је Бог Лично који, да би спасао човечанство, долази на ову земљу у облику човека, узима све наше грехе кроз Своје крштење, прима сву казну за наше грехе уместо нас, и тако испуњава Свој посао ослобађања човечанства од греха.
Христ се родио другачије од уобичајеног људског рођења. Бебе се рађају уједињењем човека и жене. Тако је свако рођен на овом свету. Али Исус је рођен од девице која није имала човека. Да би спасао нас људска бића, и испунио Реч пророштва изречену преко 700 година раније кроз Пророка Исаију, Исус, који је Бог Лично, био је рођен на овој земљи у телу човека, кроз тело девице (Исаија 7:14). И док је био на овој земљи Он не само да је подизао мртве и лечио болесне и немоћне, већ је учинио да сви греси са света нестану.
Бог, Господ креације који је створио читав универзум, дошао је на ову земљу и постао човек Лично својом вољом, само да би спасао човечанство од њихових грехова. Разлог што ми морамо да верујемо у Исуса је, пре свега, тај што је Он Бог Лично. Друго, зато што је Он узео све наше грехе, да би наша имена била записана у Књизи Живота, и да би учинио Божију децу безгрешном. Једном рођени на овој земљи, ми морамо сви да умремо једном, и након наше смрти ми морамо сви да будемо осуђени.
Али Исус је дошао на ову земљу, узео све наше грехе Својим крштењем примљеним од Јована, био је осуђен на Крсту уместо нас, и тако омогућио нама који верујемо у Њега да живимо са Њиме заувек у вечном Царству Небеском. Да би нас ослободио од осуде греха, другим речима, Бог Лично нас је очистио од свих наших грехова. Зато сви ми морамо да верујемо у Исуса, Оног који је постао Спаситељ.
Исус није само човек. Зато што је Бог обећао да ће Он спасити човечанство, и зато је испунио своје обећање да ће Он доћи на ову земљу у телу човека кроз тело девице, и зато је Он умро да би све спасао од њихових грехова, ми морамо сви да верујемо у Исуса, који је Бог Лично. Када верујемо у Исуса исправно, наша имена су записана у Књизи Живота. Бог нам је рекао да само поновним рођењем водом и Духом човек може видети и ући у Царство Небеско. Ми сви морамо да верујемо у Исуса.
Исус Који је Постао Пут у Небеса
Ми морамо, онда, знати како је тачно Исус учинио да сви наши греси нестану. Доласком на ову земљу, Исус је био крштен од Јована на реци Јордан (Матеј 3:13-17). Он је примио Своје крштење од Јована тако да је Он могао да узме све грехе човечанства (укључујући све ваше и моје). Кроз руке Јована Крститеља, представника свег човечанства, сваки грех из света је пренесен на Исуса. Након овога сви греси света су пренети на Њега кроз Јована, Исус је затим пролио Своју крв на Крсту и умро на њему. Он је затим усто из мртвих у трећи дан.
Наш Господ је обећао да ће ко год верује у Њега примити вечни живот. Бог је то одредио вером у истину да је Исус узео све његове/њене грехе на Себе и примио сву казну за њихове грехе на Крсту да не би били бачени у огњено језеро, већ ће уместо тога његово/њено име бити записано у Књизи Живота.
Исус је реко у Јовану 14:6, “Исус му рече: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме.” Човечанство мора да верује у Исуса који је постао пут у Небеса. Исус је наш Спаситељ. Исус је наш Бог. Исус је једна и једина права истина у овом свету. И Исус је Господ живота. Да би наша имена била сигурно записана у Књизи Живота и да би стога били добродошли у Царству Небеском, ми морамо сви да верујемо у Исуса.
Зато што је Исус заиста понео све наше грехе на Себи примањем Свог крштења од Јована Крститеља на реци Јордан, ми морамо да верујемо у Њега, Оног који је постао Спаситељ са окајањем. И зато што је Исус довршио сво наше спасење распећем и проливањем Своје крви на Крсту као казну за наше грехе да би ви и ја могли да уђемо у Небеса.
Исус је одлучио ко ће бити бачен у огњено језеро. Они који не верују и који су подли биће сви бачени у огњено језеро. Не само да ће они лично бити бачени у огњено језеро због своје невере, већ такође и њихова деца и потомци. Ради обиља нечијег личног духовног и физичког благостања, свако мора заиста и потпуно да верује у Исуса.
Шта Да Исус Није Примио Своје Крштење?
Бог је онај Једини који даје Своје благослове или проклетства сваком људском бићу. Стога ми морамо да верујемо у Њега. Да ли знате зашто многи људи живе тако јадно, зашто нације на овој земљи падају? То је стога што је Бог рекао да ће Он проклети све оне који Њега мрзе и обожавају идоле на треће, четврто поколење. Али Он такође каже да ће Благословити хиљаде покољења које служе и воле Бога и држе Његове заповести (Излазак 20:5-6).
Ово не подразумева да ће ако неко верује у Исуса на неки начин, он/она бити благословени безусловно. Човек мора да верује у Исуса са тачном спознајом Њега. Ако људи верују, другим речима, да је Исус Бог Лично који је дошао на ову земљу, да би Он очистио све њихове грехе узимајући грехе на Себе са Својим крштењем, и да је Он постао њихов истински Спаситељ будући распет уместо њих – ако они верују, укратко, да је Исус њихов сопствени Бог и њихов сопствени Спаситељ-Бог каже да ће Он тада да благослови оне који верују тако на хиљаду покољења.
Али у исто време, Бог нам је такође обећао да ће Он проклети за три, четири покољења оних који не верују у Исуса. Зато свако, без обзира ко би он/она могли да буду, морају да верују у Исуса, и зато свако мора да зна и верује у истину поновног рођења водом и Духом. Они који имају такву веру биће им опроштени сви њихови греси, примиће вечни живот, ући ће у Небеса, управо како су примили, док су били на овој земљи, све благослове које је Бог дао Аврааму раније.
Ми сви морамо да се установимо на овој Речи коју је Бог поставио, ради нас, и наша вера мора потпуно да буде у сагласности са записаном Речју. Ми морамо да схватимо и верујемо у чињеницу да ће они који не верују у Бога бити бачени у огњено језеро, али да они који верују, у супротности, њихова имена ће бити записана у Књигу Живота и биће добродошли на Новом Небу и Земљи. И ми морамо такође да верујемо да ће они који међу нама верују живети изнова. Да је наше поновно рођење могуће само еванђељем воде и Духа.
Као што нико не може да живи без воде, еванђеље воде, иде упоредо са еванђељем крви, критичне важности за наше спасење. Када је Исус био крштен, Он је узео све наше грехе на Себе. и Он је био потопљен у воду и затим изроњен из воде. Ово значи Његову смрт на Крсту и Његово васкрсење. Наш Господ, другим речима, био је осуђен за све наше грехе уместо нас. И Господњи излазак из воде означава Његово васкрсење. Ово такође означава наше лично васкрсење, за оне од нас који верују.
Ми верујемо потпуно да је Исус узео наше грехе Својим крштењем. Да Исус није примио Своје крштење, шта би се догодило са нама? Не би било начина да утекнемо из огњеног језера. Баш као што без кише нико не може да живи у овом свету, планета земља постоји захваљујући води. Слично овоме је и Исусова важност за нас. Такође, Његова смрт на Крсту је подједнако важна, јер она значи да је Он био осуђен ради наших грехова у нашу корист. Ако желимо да будемо ослобођени од Божијег проклетства и осуде, ми морамо веровати у Исуса потпуно. И ако желимо да будемо очишћени од наших грехова, ми морамо да верујемо да су сви наши греси били пренесени на Исуса када је Он био крштен.
Хришћанска вера никада није врста религије која чини да људи дрхте од страха. Свако мора да верује у Исуса. Рођење-изнова мора доћи кроз рођену-изнова Цркву и слушањем Речи да би се нахранили у вери.
Неки људи тврде да човек мора да верује у Исуса и чини добра дела да би се спасао и примио благослове, али све је то само непоштена тврдња лажљиваца. Наравно, ми морамо живети честито Хришћански чинити добра дела, али далеко битнији проблем за наше спасење дотиче, нашу природу која је тако зла да нико од нас никада не може живети телесним животом у 100 постотној савршености. Зато они који тврде да неко мора да буде спашен кроз добра дела јесу сви лажљивци који игноришу еванђеље воде и Духа и који обмањују људе.
Када ми препознамо себе да смо у основи одређени да чинимо грех, када размислимо о крштењу које је Исус Христ примио и на Крст који је Он носио за нас из записане Речи Божије, и када прихватимо све ове ствари, само онда можемо постати праведници, чија су срца без греха, и квалификовани да уђемо у Небеса. Пре него што се Свети Духа настани у нама и води нас, нико од нас не може да буде добар, без обзира колико то напорно покушавао.
Бог нас је спасао учинивши да сви наши греси нестану. Уместо да нас баци у огњено језеро које вечно гори, Он је записао наша имена у Књизи Живота, дао нам Ново Небо и Земљу, и, као невесту је њих украсио за Младожењу, Он је, такође, нама дао чисту и најдивнију кућу, башту, и цвеће. И он ће такође однети све болести од нас, и живеће са нама заувек у Свом Царству. Ми морамо да верујемо у Исуса ради оног после живота, али ми морамо такође да верујемо у Њега ради нашег садашњег живота. Ради наше деце, такође, ми морамо да верујемо.
Да ли желите да будете добродошли у Небу, или да будете бачени у огњено језеро? Коју ћете врсту наследства да пренесете на вашу сопствену децу? Иако се срећете са неким проблемима и патите ради ваше вере у Исуса, ви морате и даље да верујете у Њега, јер чинећи тако доносите велике благослове и себи и вашој деци.
Моји вољени свеци, кроз Његову Реч, Бог нам је рекао разлог зашто ми морамо да проповедамо еванђеље воде и Духа, и разлог зашто наше породице морају такође да буду спашене. Ја упућујем своју захвалност Богу.