(Откривење 21:1-27)
“И видјех небо ново и земљу нову; јер прво небо и прва земља прођоше, и мора више нема. И ја Јован видјех град свети, Јерусалим нов, гдје силази од Бога с неба, приправљен као невјеста украшена мужу својему И чух глас велики с неба гдје говори: ево скиније Божије међу људима, и живљеће с њима, и они ће бити народ његов, и сам Бог биће с њима Бог њихов. И Бог ће отрти сваку сузу од очију њиховијех, и смрти неће бити више, ни плача, ни вике, ни болести неће бити више; јер прво прође. И рече онај што сјеђаше на пријестолу: ево све ново творим. И рече ми: напиши, јер су ове ријечи истините и вјерне. И рече ми: сврши се. Ја сам алфа и омега, почетак и свршетак. Ја ћу жедноме дати из извора воде живе за бадава. Који побиједи, добиће све, и бићу му Бог, и он ће бити мој син. А страшљивима и невјернима и поганима и крвницима, и курварима, и врачарима, и идолопоклоницима, и свима лажама, њима је дијел у језеру што гори огњем и сумпором; које је смрт друга. И дође к мени један од седам анђела који имаху седам чаша напуњенијех седам зала пошљедњијех, и рече ми говорећи: ходи да ти покажем невјесту, јагњетову жену. И одведе ме у духу на гору велику и високу, и показа ми град велики, свети Јерусалим, гдје силази с неба од Бога, И имаше славу Божију; и свјетлост његова бијаше као драги камен, као камен јаспис свијетли, И имаше зид велики и висок, и имаше дванаестора врата, и на вратима дванаест анђела, и имена написана, која су имена дванаест кољена Израиљевијех. Од истока врата троја, и од сјевера врата троја, од југа врата троја, и од запада врата троја. И зид градски имаше дванаест темеља, и на њима имена дванаест апостола јагњетовијех. И онај што говораше са мном, имаше трску златну да измјери град и врата његова и зидове његове. И град на четири угла стоји, и дужина је његова толика колика и ширина. И измјери град трском на дванаест хиљада потркалишта: дужина и ширина и висина једнака је. И размјери зид његов на сто и четрдесет и четири лакта, по мјери човјечијој, која је анђелова. И бјеше грађа зидова његова јаспис, и град злато чисто, као чисто стакло. И темељи зидова градскијех бијаху украшени свакијем драгијем камењем: први темељ бијаше јаспис, други сапфир, трећи халкидон, четврти смарагд, Пети сардоникс, шести сард, седми хрисолит, осми вирил, девети топаз, десети хрисопрас, једанаести јакинт, дванаести аметист. И дванаест врата, дванаест зрна бисера: свака врата беху од једног зрна бисера: и улице градске беху злато чисто, као стакло пресветло. И цркве не видех у њему: јер је њему црква Господ Бог Сведржитељ, и Јагње. И град не потребује ни сунце ни месец да светле у њему; јер га слава Божија просветли, и жижак је његов Јагње. И народи који су спасени ходиће у виделу његовом, и цареви земаљски донеће славу и част своју у њега. И врата његова неће се затварати дању, јер онде ноћи неће бити. И донеће славу и част незнабожаца у њега. И неће у њега ући ништа погано, и што чини мрзост и лаж, него само који су написани у животној књизи Јагњета.”
Егзегеза
Стих 1: И видех небо ново и земљу нову; јер прво небо и прва земља прођоше, и мора више нема.
Ова Реч значи да ће нам наш Господ Бог дати Своје Ново Небо и Земљу као Свој дар ради светих који ће имати део у првом васкрсењу. Од овог момента, свети неће живети на првом небу и земљи, већ на новим, другом небу и земљи. Овај благослов је Божији дар који ће Он даровати Својим светима. Бог ће дати такве благослове само оним светима који имају свој део у првом васкрсењу.
Они који ће се радовати овим благословом, другим речима, су свети који су примили ослобођење од греха вером у свето еванђеље воде и Духа дато од Христа. Наш Господ је свети Младожења. Од тада, све што чека младу је да се обуче у заштиту Младожење, благослове, и моћ невесте свог Младожење Јагњета, и живи у слави у Његовом славном Царству.
Стих 2: И ја Јован видех град свети, Јерусалим нов, где силази од Бога с неба, приправљен као невеста украшена мужу свом.
Бог је припремио свети град за свете. Свети град је град Новог Јерусалима, Свето Место Божије. Ово Место је потпуно спремно за Божије свеце. И ово је све планирано у Исусу Христу ради светих, и пре него што је наш Господ Бог створио универзум. Свети стога не могу друго осим да захвале Господу Богу ради Свог дара и милости и дају сву славу Њему са својом вером.
Стих 3: И чух глас велики с неба где говори: Ево скиније Божије међу људима, и живеће с њима, и они ће бити народ Његов, и сам Бог биће с њима Бог њихов.
Од тада, свети ће живети са Господом у Божијем Храму заувек. Све ово је милошћу Господа Бога, дар који ће свети примити ради своје вере у Реч спасења водом и Духом. Сви они који су обучени у благослов уласка у Божији Храм и живе са Њиме хвалиће и славиће Господа Бога заувек.
Стих 4: И Бог ће отрти сваку сузу од очију њихових, и смрти неће бити више, ни плача, ни вике, ни болести неће бити више; јер прво прође.
Сада Бог станује са светима, тамо неће више бити суза или жалости, нити туговања над губитком њихових вољених, нити ће се плакати у жалости.
Сва жалост првог неба и земље ће нестати из живота светих, и све што ће очекивати свете је да живе своје блажене и славне животе са својим Господом Богом у Његовим Новим Небесима и Земљи. Наш Господ Бог, постаће лични Бог светих, учиниће све ствари и сву околину новом, тако да неће више бити суза од туге, нити плача, нити смрти, нити јадиковања, нити болести, нити ичег другог што би их мучило на првој земљи.
Стих 5: И рече Онај што сеђаше на престолу: Ево све ново творим. И рече ми: Напиши, јер су ове речи истините и верне.
Господ ће сада учинити све ствари новим, и створиће ново небо и нову земљу. Учиниће да Његова креација првог неба и прве земље нестане, Он ће начинити нова, друга небеса и земљу. Оно што нам овај стих говори је да Бог неће прерадити старо, већ ће уместо тога да креира нови универзум. Бог ће тако начинити Ново Небо и Земљу и живеће са светима. Свети који ће имати дела у првом васкрсењу имаће удео у овом благослову такође. Ово је нешто што човечанство није могло ни да сања људски-створеним умовањем, али то је оно што Бог припрема за Своје свете. Свети и све особе стога сву славу, захвалност, част и хвалу дају Богу ради овог великог дела.
Стих 6: И рече ми: Сврши се. Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Свршетак. Ја ћу жедноме дати из извора воде живе за бадава.
Наш Господ бог је планирао и испунио све ове ствари, од самог почетка до краја. Све ствари које је Господ учино, Он је их је обавио за Себе и Своје свете. Свети су сада названи као “Христови,” и учињени су Божијим народом. Они који ће постати Божији свети вером у еванђеље воде и Духа сада схватају кроз њихову вечну хвалу и славу Бога, они и даље не могу да захвале Њему довољно за љубав и дело Господа Бога.
“Ја ћу жедноме дати из извора воде живе за бадава.” На Новом Небу и Земљи, наш Господ је поставио фонтану са водом живота ради светих. Ово је највећи дар од свих којим је Бог даровао Своје свете. Сада свети живе вечно у Новом Небу и Земљи и пију из фонтане воде живота, од које они никада неће изнова да ожедне у вечности. Свети сада постају, другим речима, Божија деца која ће имати вечни живот, управо као Господ Бог, и живеће у Његовој слави. Захваљујем и славим нашег Господа Бога још једном јер нам је дао тако велики благослов. Алилуја!
Стих 7: Који победи, добиће све, и бићу му Бог, и он ће бити мој син.
“Који победи” овде указује на оне који су одбранили своју веру дату од Господа. Ова вера допушта свим светима да победе свет и Божије непријатеље. Наша вера у Господа Бога и истиниту љубав у еванђеље воде и Духа дато од Њега је оно што нам пружа победу над свим гресима света, над осудом Божијом, над нашим непријатељима, над нашом слабошћу, и над прогонством Антихриста.
Одајем захвалност и славим нашег Господа бога јер нам је дао победу над свим. Свети који верују у Господа Бога и сваком од светих, наш Господ Бог је дао ову веру са којом они могу да тријумфују у својој борби против свих својих непријатеља.
Бог је сада допустио светима, који су победили свет и Антихриста са вером, да наследе Његово Ново Небо и Земљу. Наш Господ Бог је дао веру у победу за Своје свете да би они могли да наследе Његово Царство. Јер нам је Бог дао веру да тријумфујемо над Антихристом, Бог је сада постао наш Бог, и ми смо постали Његова деца. Захваљујем и славим нашег Господа Бога који нам је дао веру за победу над свим нашим непријатељима.
Стих 8: А страшљивима и невернима и поганима и крвницима, и курварима, и врачарима, и идолопоклоницима, и свима лажама, њима је део у језеру што гори огњем и сумпором; које је смрт друга.
У Његовој суштини, наш Господ Бог је Бог вере и Бог љубави. Ко су, онда, ови људи који су у основи плашљивци пред Богом? Они су ти који су рођени у изворном греху и који нису очишћени од свих својих грехова са Речју еванђеља воде и Духа дате од Господа. Зато што у њиховој суштини они обожавају зло више од Бога, они постају Сатанине слуге. Јер они обожавају зло пред Господом Богом, и зато што они следе и воле таму више од светла, тако да не могу друго осим да су плашљиви пред Господом Богом.
Бог је у Својој суштини светло. Овим је стога постављена чињеница да ће се људи који су сами по себи тамни плашити Бога. Као што душе оних који припадају Сатани воле тамно, они се плаше пред Богом који је светлост Лично. Зато они морају да узму своје зло и недостатке и предају их Богу и приме ослобођење од својих грехова од Њега.
Они “неверници,” чија срца у основи не верују у љубав нашег Господа Бога и у Његово еванђеље воде и Духа, јесу Његови непријатељи и највећи грешници пред Богом. Њихове душе припадају ужасу, и они се противе Богу, воле и чине сваки грех, следе лажне знакове, обожавају сваку врсту идола, и говоре сваку врсту лажи. Тако, праведна осуда Божија ће бити да сви буду бачени у језеро које гори огњем и сумпором. Ово је њихова казна другом смрћу.
Бог није допустио Своје Ново Небо и Земљу оним људима који су плашљиви пред Њим, који не верују у Његово еванђеље Реч воде и Духа, и који, су се обратили у Сатанине слуге, јесу одвратни. Уместо тога, наш Господ им је наменио само Своју вечну казну, бацањем свих њих (укључујући убице, полно неморалне, врачаре, идолопоклонике, и све лажљивце) у огњено језеро и сумпор. Пако, који ће им Бог стога дати, јесте њихова друга смрт.
Стих 9: И дође к мени један од седам анђела који имаху седам чаша напуњених седам зала последњих, и рече ми говорећи: Ходи да ти покажем невесту, Јагњетову жену.
Један од анђела који ће пустити једно од помора седам пехара каже Јовану, “Ходи да ти покажем невесту, Јагњетову жену.” Овде, “Јагњетова жена” указује на оне који су постали невеста Исуса Христа вером у својим срцима у еванђеље воде и Духа датог од Њега.
Стихови 10-11: И одведе ме у духу на гору велику и високу, и показа ми град велики, свети Јерусалим, где силази с неба од Бога, И имаше славу Божију; и светлост његова беше као драги камен, као камен јаспис светли,
“Град велики, свети Јерусалим” указује на Свети Град где свети живе са својим Младожењом. Град који је Јован видео био је заиста предиван и фантастичан. Био је величанствене величине, украшен драгоценим камењем изнутра, чист и јасан. Анђео је показао Јовану где ће невеста Исуса Христа да живи са својим Младожењом. Овај Свети Град Јерусалима спушта се са неба као дар Божији који ће Он да дарује Јагњетову супругу.
Град Јерусалим сија брилијантно, и његово светло је попут драгог камена, налик на камен јаспис, чист као кристал. Стога, за све оне који живе у њему, слава Божија је са њима у сву вечност. Божије Царство је од светлости, и само они који су очишћени од све своје таме, слабости и грехова могу да уђу у овај Град. Тако да, ми морамо сви да верујемо да за наш улазак у овај Свети Град, ми морамо да научимо, знамо, и верујемо у истинску Реч еванђеља воде и Духа које нам је наш Господ дао.
Стих 12: И имаше зид велики и висок, и имаше дванаестора врата, и на вратима дванаест анђела, и имена написана, која су имена дванаест колена Израиљевих.
Врата овог Града су била чувана од дванаест анђела, и на њима су била записана имена дванаест племена деце Израела. Град је имао “велики и високи зид,” што нам говори да је пут да се уђе у овај Свети Град јако тежак. Будући да смо спасени од свих наших грехова пред Богом, другим речима, што није могуће са људским настојањем или материјалним стварима света из Божије креације.
Да би се ослободили од свих наших грехова и ушли у Божији Свети Град, то је сасвим условљено тиме да имамо исту веру са дванаест ученика Исусовим, веру која верује у истину еванђеља воде и Духа. Тако да, нико ко нема ову веру у еванђеље воде и Духа не може ући у Свети Град. Зато дванаест анђела постављени од Господа Бога чувају ова врата.
Реченица, “и имена написана,” такође, говори нам да су корисници овог Града већ били одређени. Ови корисници нису нико други осим Бога Лично и Његовог народа, јер Град припада народу Божијем који су сада постали Његова деца.
Стих 13: Од истока врата троја, и од севера врата троја, од југа врата троја, и од запада врата троја.
Како су троја врата смештена на истоку Града, његов север, југ и запад такође имају намештена троја врата. Ово нам показује да само они који су примили ослобођење од греха вером у еванђеље воде и Духа својим срцем могу да уђу у овај Град.
Стих 14: И зид градски имаше дванаест темеља, и на њима имена дванаест апостола Јагњетових.
Мноштво камења је коришћено као основа за градњу грађевине. Реч ‘камен’ је коришћена у Библији да укаже на веру у нашег Господа Бога. Овај стих нам говори да за улазак у Свети Град Господа Бога, ми морамо да имамо веру коју је Он дао човечанству, веру која верује у Његово савршено избављење од свих наших грехова. Ова вера светих је драгоценија чак и од драгоценог камења Светог Града. Стих нам говори овде да је Градски зид изграђен на дванаест темеља, и да су на њима написана имена дванаест апостола Јагњетових. Ово нам говори да је Божији Град допуштен само онима који имају исту веру коју су и дванаест апостола Исуса Христа имали.
Стих 15: И онај што говораше са мном, имаше трску златну да измери град и врата његова и зидове његове.
Ова Реч значи да ради уласка у Град изграђен од Бога, човек мора да има врсту вере која је одобрена од Њега, таква врста која ће донети њему/њој ослобођење од греха. Ово говори да анђео који говори Јовану има златну трску да би измерио Град. Ово значи да ми морамо да верујемо да је наш Господ нама дао све ове благослове са еванђељем воде и Духа. Како је “Вера је, пак, тврдо чекање оног чему се надамо (Јеврејима 11:1),” Бог је заиста дао Свети Град и Ново Небо и Земљу, ствари које су чак и веће од оног чему смо се надали.
Стих 16: И град на четири угла стоји, и дужина је његова толика колика и ширина. И измери град трском на дванаест хиљада потркалишта: дужина и ширина и висина једнака је.
Град је био постављен као квадрат, са дужином, ширином, и висином које исто износе. Ово нам говори да ми сви морамо имати веру о рођењу изнова као Божији народ путем вере у еванђеље воде и Духа. Као сама битна чињеница, наш Господ неће допустити никоме ко нема управо ову веру у еванђеље воде и Духа да уђе у Царство Божије.
Постоје многи људи који имају такву нејасну представу да ће ући у Свети Град као да су тек постали Хришћани, иако они немају грех. Али наш Господ нам је дао спасење од греха и Светог Духа и учинио Свој народ само онима који верују у истину да је Он њима опростио све њихове грехе кроз Његово крштење на овој земљи и Његову крв на Крсту. Ово је вера коју наш Господ тражи од нас.
Стих 17: И размери зид његов на сто и четрдесет и четири лакта, по мери човечијој, која је анђелова.
Библијско значење броја четири је патња. Вера коју Господ тражи од нас није само нешто што свако може имати, већ је то вера коју могу имати само они који су прихватили Реч Божију, иако они не могу у потпуности да схвате то са својим сопственим мишљењем. Као Хришћани, немогуће је да уђу у Божији Свети Град само путем вере у Исусовог Крста, и да Господ је Бог и Спаситељ. Да ли знате шта Господ мисли када Он каже у Јовану 3:5, “Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије.”? Да ли знате значење доласка нашег Господа на ову земљу, крштења од Јована, доношење грехова света на Крст, и проливање Његове крви на њему? Ако можете да одговорите, ви ћете да схватите о чему сам говорио овде.
Стих 18: И беше грађа зидова његова јаспис, и град злато чисто, као чисто стакло.
Овај стих нам говори да вера која нам допушта да уђемо у Свети Град Божији јесте чиста и да ни најмање нема нечег световног.
Стихови 19-20: И темељи зидова градских беху украшени сваким драгим камењем: први темељ беше јаспис, други сафир, трећи халкидон, четврти смарагд, Пети сардоникс, шести сард, седми хрисолит, осми вирил, девети топаз, десети хрисопрас, једанаести јакинт, дванаести аметист.
Темељи градског Зида су украшени сваком врстом драгоцених камења. Ова Реч нам говори да можемо да се нахранимо са различитих аспеката вере од Речи нашег Господа. И ово драгоцено камење нам показује врсту благослова који ће наш Господ дати Својим светима.
Стих 21: Пети сардоникс, шести сард, седми хрисолит, осми вирил, девети топаз, десети хрисопрас, једанаести јакинт, дванаести аметист.
Бисер указује на ‘Истину’ у Библији (Матеј 13:46). Прави истино-тражитељи радо ће одбацити све његово/њено поседство да би поседовали Истину која даје њему/њој вечни живот. Овај стих нам говори да свети који ће ући у Свети Град треба да имају многе патње на овој земљи, стојећи чврсто усидрени у центру своје вере у истини. Они који верују у Реч истине изговорене од Господа Бога, другим речима, треба да имају велику истрајност да би одбранили своју веру.
Стихови 22-23: И цркве не видех у њему: јер је њему црква Господ Бог Сведржитељ, и Јагње. И град не потребује ни сунце ни месец да светле у њему; јер га слава Божија просветли, и жижак је његов Јагње.
Ови стихови значе да ће сви свети да буду пригрљени рукама Исуса Христа, Цара над царевима. И Свети Град из Јерусалима не треба светлост претходног сунца или месеца, јер Исус Христ, светлост света, осветљаваће га.
Стих 24: И народи који су спасени ходиће у виделу његовом, и цареви земаљски донеће славу и част своју у њега.
Овај стих нам говори да ће људи који живе у Миленијумском Царству сада ући у Ново Небо и Земљу. “Цареви земаљски” овде указују на свете који ће живети у Миленијумском Царству. Ови краљеви су са земље, стих наставља, са “донеће славу и част своју у њега.” Ово нам говори да ће свети који већ живе у својим славним телима сада да се преместе у Миленијумско Царство Божије ново створено Царство са Новим Небесима и Земљом.
Тако, да ће само они који су рођени изнова вером у еванђеље воде и Духа док су били на овој земљи и стога су вазнети да живе у Царству Христовом на хиљаду година бити способни да уђу у Свети Град Јерусалим.
Стих 25: И врата његова неће се затварати дању, јер онде ноћи неће бити.
Зато што су Ново Небо и Земља, где је Свети Град лоциран, већ испуњени светом светлошћу, ту неће бити ноћи, нити неког ко је зао.
Стих 26: И донеће славу и част незнабожаца у њега.
Ово нам говори да кроз чудесну моћ Господа Бога, они који су живели у Царству Христовом на хиљаду година сада постају квалификовани да се преместе у Царство Нових Небеса и Земље, Царство где се Свети Град налази.
Стих 27: И неће у њега ући ништа погано, и што чини мрзост и лаж, него само који су написани у животној књизи Јагњета.
Између Хришћана и не-Хришћана као и у овом свету, сви они који не знају истину еванђеља воде и Духа јесу они који скрнаве, одвратни, и лажљивци. Они стога не могу да уђу у Свети Град.
Реч Божија овде нам допушта да потврдимо како је само велика моћ еванђеља воде и Духа коју нам Господ даје на овој земљи. Иако се еванђеље воде и Духа проповеда многим људима на овој земљи, било је времена када је ово еванђеље било игнорисано и презрено чак и од тако-званих Хришћана. Али само вера у еванђеље воде и Духа датог од Господа јесте кључ за Небеса.
Многи људи и даље игноришу ову истину, али ви морате да знате да је свакоме ко је схватио и поверовао у еванђеље воде и Духа Господ дао њему/њој кључеве за Небеса и ослобођење од греха, и има његово/њено име записано у Књизи Живота.
Ако прихватите и верујете у истину еванђеља воде и Духа, ви ћете бити обучени у благослов за улазак у Свети Град.