" Бесплатно сте добили, бесплатно дајте "
(Матеј 10:8)

ОСНОВИЦА  |  МАПА САЈТА  |  КОНТАКТ  |  ПОМОЋ    
Библијске Студије Бесплатне Хришћанске Књиге Бесплатне хришћанске еКњиге О нама
 



 Беседе важних предмета излагања од Поштованог Paul C. Jong-а

 

Ми морамо најпре упознати наше грехове да би били искупљени


<Марко 7:8-9>

"Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините. И рече им: Добро укидате заповест Божју да свој обичај сачувате."

< Марко 7:20-23 >

"Још рече: Шта излази из човека оно погани човека; Јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства, Крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље. Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека."



Најпре Ја бих да дефинишем шта је то грех. Ту су грехови дефинисани по Богу и ту су грехови дефинисани по човеку. Реч грех, 'hamartia' у древном Грчком, је израз за 'превидети циљ.' Другачије речено, то је нешто погрешно. То је грех не слушања Божијих заповести. Хајде да почнемо посматрати људски аспект о греху.


Шта је грех?
То је не слушање Божијих заповести.

Ми препознајемо грех према нашем уверењу. Међутим, људски стандард се мења према јединственој социјалној позадини, менталном стању, датих прилика и уверења.

Према томе, дефиниција греха варира између различитих индивидуа. Исту акцију може или не може разматрати грешан поуздањем у неку особу или сопствени стандард. Стога нам је Господ дао 613 одредба Закона да би их користили као апсолутни стандард за грех.

Следећа шема илуструје грех људског рода.


Божији Закон
Човеково уверење, морал и
социјалне норме
Државни закон,
цивилни закон

Ми сигурно никада не постављамо стандарде за грех преко нашег сопственог уверења заснованог на социјалним нормама.

 Грехови по нашем уверењу нису у сагласности са оним шта је Бог дефинисао као грех. Стога, ми не треба да слушамо наше уверење, већ радије основне стандарде за грех из Божијих заповести.

Свако од нас има своје сопствене идеје шта је грех. Неки то разматрају док њихове недостатке истовремено разматрају други на основу изопаченог понашања.

На пример, у Кореји, људи покривају гробове својих родитеља са травом и преузимају на себе бригу за њих док они не умру. Али у једном од примитивних племена у Папуани Нова Гвинеја, поштују своје мртве родитеље гостећи се телима са члановима породице. (Ја нисам сигуран да ли они кувају лешеве пре него их поједу.) Ја верујем да они хоће да заштите тело које би појели црви. Ови обичаји илуструју да људско схватање греха увелико варира.

Честита дела у једном друштву могу бити разматрана као варварска у другом друштву. Међутим, Библија нам каже да је грех не слушање Божијих заповести. "Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините. И рече им: Добро укидате заповест Божју да свој обичај сачувате." (Марко 7:8-9). Наша физичка појава није важна за Бога јер Он гледа у језгро нашег срца.



Поједина властита мерила су грех пред Богом

Шта је најозбиљнији грех?
То је занемаривање
Речи Божије.

Недостатак живљења по Његовој жељи је грех пред Богом. То је исто као не веровати у Његову Реч. Бог је рекао да је грех живети као фарисеји, који су одбацили Божије заповести и полагали више важности на своја сопствена традиционална учења. Исус је посматрао фарисеје као лицемере.

"У којег Бога ви верујете? Да ли Ме заиста поштујете и славите? Ви величате Моје име, али да ли Ме заиста поштујете?" Људи гледају само спољну појаву и не обазиру се на Његову Реч. Најозбиљнији грех је не обазирати се на Његову Реч. Да ли си на опрезу у томе?

Дела безакоња су проузрокована нашим слабостима и сва су неправедна. Ми чинимо пропусте и погрешно извршујемо дужности што за нашу не савршеност то није основа греха, већ омашка. Бог разликује грех од неправде. Они који занемарују Његову Реч су грешници, чак и ако немају грешака. Они су велики грешници пред Богом. Зато је Исус изгрдио фарисеје.

У Петокњижју, од Стварања до Књиге бројева, има заповести које нам говоре шта да чинимо и шта да не чинимо. Оне су Реч Бога, Његове заповести. Ми можда нисмо способни да их држимо 100%, али ми би требало да их препознамо као Његове заповести. Он их је нама дао од почетка и ми их морамо прихватити као Божју Реч.

"У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч." Тада Он рече, "Нека буде светлост. И би светлост." Он је створио све. Након тога, Он је успоставио Закон.

"И реч постаде тело и усели се у нас, и Бог беше Реч" (Јован 1:1, 14). Како, тада, Бог нама приказује Себе? Он приказује Себе кроз Своје заповести јер Бог је Реч и Дух. Према томе, како ћемо ми звати Библију? Ми ћемо је звати Божја реч.

То је речено овде, "Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске." Постоји 613 одредби у Његовом Закону. Чини ово не чини оно, поштуј своје родитеље... итд. У Левитима, стоји како човек и жена требају чинити и шта учинити када нека домаћа животиња упадне у јарак.... Тамо у Његовом Закону је 613 таквих одредба.

Пошто оне нису речи човечије, ми би требало да размислимо о томе изнова и изнова. Премда ми нисмо способни да држимо сав Његов Закон, ми би требало најмање бар да га признамо и слушамо Бога.

Да ли има иједан пасус из Божијој Речи који није тачан? Фарисеји су запостављали заповести Бога и држали традицију човека преко Његових заповести. На речи њихових старих обраћали су више пажње него на речи Божије. Када је Исус био на земљи, то је оно шта је Он посведочио, и то што је Њега ожалостило било је да већина људи игноришу Божију Реч.

Бог је дао 613 одредба у Закону да нам учини разумљивим наше грехове и да покаже да је Он Истинити, наш свети Бог. Јер ми смо сви грешници пред Њим, ми требамо живети у вери и веровати у Исуса, који је нама послан од Бога због Његове љубави према нама.

Људи који запостављају Његову Реч и не верују у њу јесу грешници. Они који су неспособни да држе Његову Реч такође су грешници, али запостављање Његове Речи је најозбиљнији грех. Они који почине такав тежак грех завршиће у паклу. Не веровање у Његову Реч је озбиљан грех пред Њим.



Разлог зашто нам је Бог дао Закон

Почему Бог дал нам Закон? Для того чтобы мы могли осознать наши грехи и вернуться к Нему. Он дал нам 613 Заповедей, чтобы мы осознали грехи и получили искупление через Иисуса. Именно для этого Бог дал нам Закон.


Зашто нам је
Бог дао Закон?
ЧДа нам учини разумљивим
наше грехове и
кажњава за њих.

Шта је био разлог да нам Бог да Закон? То је урадио да би нам учинио разумљивим наше грехе и вратио нас к Себи. Он нам је дао 613 одредби Закона да би ми могли препознати наш грех и да би били спашени кроз Исуса Христа. Зато нам је Бог дао Закон.

У Римљанима 3:20 стоји, "јер кроз закон долази познање греха." Стога, ми знамо да Божији разлог за дати нам Закон није да нас присили да живимо по њему.

Према томе, које сазнање ми добијамо из Закона? То је да смо ми преслаби да у потпуности испунимо Закон и да ми јесмо озбиљно грешници пред Њим. Шта ми схватамо из 613 одредба из Његовог Закона? Ми схватамо наше недостатке и неспособност да живимо по Његовом Закону. Ми схватамо да смо, креирани од Бога, постали смо немоћна бића, због озбиљних грехова пред Њим. Ми би требало сви да завршимо у паклу сагласно Његовом Закону.

Када ми схватимо наше грехове и неспособност да живимо по Његовом Закону, шта ћемо чинити тада? Покушаћемо да постанемо савршено биће? Не. Ми морамо примити да јесмо грешници, вером у Исуса, бићемо ослобођени кроз Његову славу воде и Духа и Њему хвала.

Разлог што нам је Он дао Закон био је да нам учини разумљивим наше грехове и упозна са казном за те грехе. Одатле, ми можемо препознати неспособност да будемо спашени из пакла без Исуса. Ако ми верујемо у Исуса као нашег Спасиоца, ми ћемо бити спашени. Он нам је дао Закон да нас води до Спаситеља Исуса.

Бог је створио Закон да би схватили како смо потпуни грешници и да би спасио наше душе од таквог греха. Он нам је дао Закон и послао Свог једнородног Сина, Исуса, да нас спасе преузимајући све наше грехе кроз Своје крштење. Вера у Њега нас може спасити.

Ми смо безнадежни грешници који морају веровати у Исуса да би били ослобођени од греха, постати Његова деца и одати сву славу Богу.

Ми би требали схватити, размислити и просудити кроз Његову Реч зато што је сваки узрок од Њега. Ми морамо такође разумети истину спасења кроз Његову Реч. То је права и истинска вера.


Шта је у срцу људског бића?


Шта треба да чинимо
пред Богом?
Ми треба да прихватимо наше
грехе и питамо Бога да
нас спасе.

Вера треба отпочети Божијом Речи и ми требамо веровати у Њега кроз Његову Реч. Ако не, ми ћемо пасти у грешку. То ће бити погрешна и неистинита вера.

Када су фарисеји и књижевници видели Исуса да са ученицима једе хлеб прљавим рукама, како би они могли њега укорити да су гледали на то из аспекта Божије Речи. Реч нам каже да све што уђе у неку особу изађе напоље и не може испрљати њега/њу јер то иде кроз стомак и напушта тело, без утицаја на срце.

Као што је то речено у Марку 7:20-23, "Још рече: Шта излази из човека оно погани човека; Јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства, крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље. Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека." Исус је рекао људима који су грешници јер они су рођени са грехом.

Да ли схватате шта ово значи? Ми смо рођени као грешници јер смо сви ми Адамово потомство. Али ми не можемо видети истину јер ми нисмо потпуно прихватили веру из Његове Речи. Тада, шта је унутар људског срца?

У горњим стиховима стоји, "Још рече: Шта излази из човека оно погани човека; Јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства, крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље." Све врсте зла долазе из људских срца и прљају га.

То је записано у Псалмима, "Кад погледам небеса Твоја, дело прста Твојих, месец и звезде, које си Ти поставио; Шта је човек, те га се опомињеш, или син човечји, те га полазиш?" (Псалми 8:3-4)

Зашто је Бог Лично посетио нас? Он нас је посетио јер нас Он воли, креирао нас је и имао сажаљења за нас грешнике. Он је упио ван све наше грехе и начинио нас Својим народом. "Господе, Господе наш! Како је величанствено име Твоје по свој земљи! Подигао си славу своју више небеса." Краљ Давид је певао овај псалам у Старом Завету када је схватио да ће Бог бити Спаситељ грешника.

У Новом Завету, Апостол Павле понавља исти псалам. То је као нека чудесна ствар да ми, Божије створење, можемо постати дете Ствараоца. То је учињено кроз Његову милост за нас. То је љубав Божија.

Ми требамо схватити да наш покушај потпуног живљења по Закону Божијем изгледа као неки смели изазов према Њему. То је такође једна арогантна оријентација која долази из наше неукости. Није исправно живети изван Његове љубави док водимо битку да држимо Закон за себе лично и молимо се безнадежно за такав живот. Божија је жеља да схватимо себе као грешнике под Законом и веровати у избављење водом и крвљу Исусовом.

 Његова Реч је записана у Марку 7:20-23, "Још рече: Шта излази из човека оно погани човека; Јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства, крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље. Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека."

Исус је рекао да је оно што долази из људских бића, грешност која прља њега/њу. Чак и тако нечиста храна коју је Бог дао не може нас испрљати. Сва креација је чиста, али само ствари које долазе из људских бића, као што је грех, то нас прља. Ми смо сви рођени као потомство Адама. Па, са чим смо ми рођени? Ми смо рођени са дванаест врста греха. Да ли је то тачно?

Према томе, живимо ли ми без почињених грехова? Ми ћемо наставити грешити јер јесмо рођени са грехом. Да ли ми можемо престати да грешимо само зато што знамо Закон? Да ли ми живимо по заповестима? Не.

 Што више покушавамо да живимо по Закону, постаје теже. Ми би требало да схватимо нашу ограниченост и одустанемо од нашег ранијег усмерења. Тада, са скромним умом, можемо прихватити крштење и крв Исусову, која нас спасава.

Све 613 одредбе Закона јесу добре и праведне. Али људи су грешници од времена када су зачети у материцама својих мајки. Када ми схватимо да Закон Божији јесте исправан, али да смо рођени као грешници који никада неће постати праведници сами по себи, почињемо да схватамо да нам је потребна милост посредством Бога и избављење Исусово у еванђељу воде, крви и Духа. Када схватимо наша ограничења-да не можемо постати праведници сами по себи и да ћемо отићи у пакао за наше грехове-ми се не можемо ослонити на друго осим избављење Исусово.

Ми можемо бити ослобођени. Ми требамо знати да ми нисмо способни да будемо праведни или добри пред Богом сами по себи. Стога, ми требао прихватити пред Богом да ми јесмо грешници који завршавају у паклу и ми можемо молити за Његову милост, "Боже, молим те спаси ме од мојих грехова и имај милости надамном." Тада, Бог ће сигурно да нас сусретне у Својој Речи. На овај начин, ми можемо бити спашени.

Хајде да видимо молитву Давидову. "Самоме Теби згреших, и на Твоје очи зло учиних, а Ти си праведан у речима својим и чист у суду свом." (Псалми 51:4).

Давид је знао да је он био маса греха да је било зла довољно да би био бачен у пакао, али он ступа пред Бога, "Господе, ако ме Ти зовеш грешником, Ја сам грешан. Ако ме Ти зовеш праведником, ја сам праведан. Ако ме Ти спасиш, Ја ћу бити спашен; и ако ме Ти пошаљеш у пакао, ја ћу скончати у паклу."

Ово је исправна вера и пут за спасење. Такви би требали да будемо ако имамо наду вере у спасење Исусово.

Ми требамо тачно знати шта је наш грех

Пошто смо сви потомство од Адама, ми сви имамо живота у нашим срцима. Међутим, шта је Бог нама рекао? Он нам је рекао да ми чинимо прељубу чак и када имамо прељубу у нашим срцима. Ми имамо убиство у нашим срцима, али шта нама је Бог рекао? Он нам је рекао да не убијемо. Ми сви пркосимо нашим родитељима у нашим срцима, али Он нам каже да их поштујемо. Ми сигурно схватамо да Његова Реч јесте исправна и добра, али ми сви имамо греха у нашим срцима.

Да ли је то тачно или не? То је потпуно тачно. Стога, шта ми морамо да чинимо пред Богом? Ми морамо прихватити да ми сви јесмо маса греха и безнадежни грешници. Није право да мислимо како смо били праведници јуче зато што нисмо чинили грех јуче, већ смо грешници данас јер ми имамо удела у греху данас. Ми смо рођени као грешници. Шта год да урадимо, ми ћемо остати грешници. Због овога би се требало избавити кроз веру у крштење Исусово.

ММи нисмо грешници зато што су наша дела: као учињено браколомство, убиство, крађа, прељуба... али ми смо грешници јер смо рођени као грешници. Ми смо рођени са дванаест врста грехова и пошто смо рођени као грешници у Божијим очима, ми никада не можемо постати добри својим личним напорима. Ми можемо само настојати да будемо добри.

Ми смо рођени са грешним умом, па како ми можемо бити праведници иако ми заиста не чинимо чин тих грехова? Ми нећемо никада бити праведници пред Богом сами по себи. Ако ми тврдимо да смо праведници, то је лицемерство. Исус назива фарисеје и књижевнике 'лицемерни фарисеји и књижевници.' Људи су рођени као грешници и сав њихов грех пред Богом живи до краја.

Било чија тврдња да се он/она ниједном нису потукли или ударили некога или украли чак ни иглу од некога у читавом његовом/њеном животу је лаж јер људи су рођени као грешници. Та особа је лажов, грешник и лицемер. То је како Бог види њега/њу.

Свако је грешник од његовог/њеног рођења. Свеједно ако ти не починиш неки грешни поступак, твоја је одредница пакао. Свеједно ако ти држиш највише Закон и заповести, ти остајеш грешник са одредницом да идеш у пакао.

Онда, шта би требало да радимо са таквом одредницом? Ми морамо тражити Божију милост и поуздати се у Њега да би били спасени од наших грехова. Ако нас Он не спасе, онда ћемо ми отићи у пакао. То је наша одредница.

Само они који прихвате Божију Реч признају да су заиста грешници. Они такође знају да постају праведници вером. Дакле, они знају да је запостављање и остављање по страни Његове Речи без препознавања велики грех. Они који прихвате Његову Реч су праведници, чак иако су они били претходно грешници. Они су били рођени поново Његовом Речју у Његовој милости и највише су благословени.



Они који покушавају да буду избављени својим делима остају грешници

Који су људи остали
грешници чак након што су
поверовали у Исуса?
То су они који покушавају да се
избаве кроз своја дела.

Хајде да читамо Галате 3:10 и 11. "Јер који су год од дела закона под клетвом су, јер је писано: Проклет сваки који не остане у свему што је написано у књизи законској да чини. А да се законом нико не оправдава пред Богом, познато је: јер праведник од вере живеће."

Овде је речено, "…сваки који не остане у свему што је написано у књизи законској да чини." Они који мисле да верују у Исуса, ипак покушавају да буду оправдани својим делом су проклети. Где су они који покушавају да буду оправдани путем својих дела? Они су под проклетством Божијим.

Зашто је Бог нама дао Закон? Он нам је дао Закон стога да ми можемо схватити наше грехе (Римљани 3:20). Он такође тражи да ми знамо да смо сасвим грешници који су предодређени за пакао.

Верујте у крштење Исусово, Сина Божијег, и бићете рођени поново водом и Духом. Тада, ћете бити спашени од ваших грехова, постати праведник, имати бесконачан живот и отићи у небеса. Имајте веру у вашим срцима.



Нај дрскији грех у свету

Шта је на дрскији
грех у свету?
Покушај да се живи
по Закону.

Ми смо благословени помоћу вере у Његов благослов. Бог спашава оне који имају веру у Његову Реч.

Али данас, међу верницима, има многих хришћана који покушавају да живе по Његовим Закону. То је похвално да они покушавају да живе по Закону, али како је то могуће?

Ми морамо схватити како је то луцкасто покушати да живимо по Његовом Закону. Што више покушавамо, теже је то постићи. Он каже, "Вера долази од слушања, и слушањем кроз реч Божију." Ми требамо одбацити нашу ароганцију у доследности да будемо спасени.



Ми требамо да одустанемо од наших сопствених стандарда да би били спашени

Шта треба да учинимо
да би се спасили?
Ми морамо да оставимо наше
сопствене стандарде

Како може нека особа бити спашена? То је могуће једино када он/она схвати лично сам /сама лично да су грешни. Овде је много оних који још нису избављени јер не могу оставити своју погрешну веру и напор.

Бог је говорио да они који се ограде Законом јесу проклети. Они који верују да могу постепено постати праведници покушајима да живе по Закону након вере у Исуса јесу проклети. Они верују у Бога, али они и даље мисле да треба живети сагласно Закону да би се спасили.

Драги пријатељи, да ли ми можемо постати праведници кроз наша дела? Ми постајемо праведници само вером у Реч Исусову; и само тада смо избављени. Само када имамо вере у крштење Исусово, Његову крв, и Његово Божанство, ми смо тада избављени.

Зато је Бог припремио закон вере за нас као пут да постанемо праведници. Избављење водом и Духом није лаж у људском делању, већ је вера у Реч Божију. Бог нас је ослободио кроз веру и то је Бог испланирао и тако је довршио наше спасење.

Зашто је било оних који верују у Исуса и нису избављени? Зато што они нису прихватили реч спасења воде и Духа. али ми, који смо несавршени као што они беху, били смо избављени кроз нашу веру у Реч Божију.

Ако су два човека радила на жрвњу, један остављен позади желео је да се држи посла, чак и након што је друга особа престала. Један који је остављен позади представља једног који није још био избављен. Зашто је један узет а преостали остављен позади?

Разлог је зато што један слуша и верује у Реч Божију, али други ради тешко да држи Закон и биће можда бачен доле у пакао. Ова особа је покушавала да допре до Бога, али Бог га је шокирао, као кад би он/она били нека буба која је дошла на Његову ногу. Ако нека особа покушава да стигне до Бога покушавајући да држи Закон, он/она ће сигурно бити бачени у пакао.

Зато ћемо ми бити избављени вером у воду и Духа.

  "Јер који су год од дела закона под клетвом су, јер је писано: Проклет сваки који не остане у свему што је написано у књизи законској да чини. А да се законом нико не оправдава пред Богом, познато је: јер праведник од вере живеће." (Галатима 3:10-11, Римљанима 1:17).

Неверовање у Реч Божију је грех пред Њим. Да допуним, такође је грех остављати по страни Божију Реч сагласно неком сопственом стандарду. Ми људска бића не можемо живети по Његовом Закону јер смо ми рођени као грешници и настављамо да грешимо сав наш живот. Ми грешимо мало овде, мало онде, и где год да идемо. Требамо схватити да ми јесмо од тела и да не можемо друго осим да згрешимо.

Желите да знате више о поновном рођењу водом и Духом? Молимо кликните банер испод да би добили бесплатне књиге о поновном рођењу водом и Духом.
Бити рођен изнова

Нека људска бића изгледају као велики баласт ђубрива. Ако ми споља покушавамо да га обухватимо, распрснуће се на далеко. Ми тако изгледамо. Ми имамо греха који може да се проспе где год да идемо. Да ли можеш то представити себи?

Да ли си настојао на тај начин да будеш свет? Ако се ти разумно чуваш и на опрезу си, одустаћеш од узалудних покушаја да будеш свет и вероваћеш у воду и крв Исусову.

Мы должны отбросить упрямство и признать, что мы грешники перед Богом. Затем мы должны вернуться к Его Слову и понять как Он спас нас водой и Духом.

Назад к списку

 


Штампана верзија   |  

 
Bible studies
    Беседе
    Поставке вере
    Шта је еванђеље?
    Библијски термини
    Питања из Хришћанске Вере
 

   
Ауторско право © 2001 - 2019 The New Life Mission. СВА ПРАВА задржана.