" Бесплатно сте добили, бесплатно дајте "
(Матеј 10:8)

ОСНОВИЦА  |  МАПА САЈТА  |  КОНТАКТ  |  ПОМОЋ    
Библијске Студије Бесплатне Хришћанске Књиге Бесплатне хришћанске еКњиге О нама
 



 Беседе важних предмета излагања од Поштованог Paul C. Jong-а

 

Људска створења су рођени грешници


< Марко 7:20-23 >

"Још рече: Шта излази из човека оно погани човека; Јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства, Крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље. Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека."



Људи су у збрци и живе у својим личним илузијама

Ко ће највероватније
бити спашен?
Онај који мисли о себи као
најгорем грешнику

Пре свега, желео бих да те нешто упитам. Како видиш себе? Да ли мислиш да си добар или лош? Шта ти мислиш?

Сви људи живе у својим илузијама. можда ниси тако лош колико мислиш, или потпуно добар колико мислиш.

Ко ће, тада, по теби водити бољи живот у вери? То ће бити онај/она који мисле о себи као добрима? Или онај/она који мисле о себи као лошима?

О томе касније. Хајде ме упитај твоје следеће питање. Коме више приличи да буде избављен - онај који је ангажован са више грехова или онај који носи само неколико греха? Онај који прихвата да он/она носи небројено греха пре ће се избавити јер особа прихвата да он/она јесу озбиљни грешници. Таква особа може боље прихватити Реч избављења припремљено за њега/њу кроз Исуса.

Када ми заиста погледамо на себе, евидентно је да смо толико масивни због греха. Шта је људско биће? Нека особа је само 'семе злог дела.' У Исаији 59, стоји да је свака врста неправде у срцима људи. Стога, јасно је да су људи маса грехова. Свеједно, ако ми дефинишемо човека као масу грехова, многи се неће сложити. Али, дефинишући личност као 'семе змијино' то је тачна дефиниција. Ако ми искрено гледамо на себе, јасно је да ми јесмо зла бића. Они који су искрени са собом морају се сусрести са овим истим великим закључком.

Али, то изгледа многи људи одбацују да прихвате да уствари јесу гомила греха. Многи задовољно живе јер не схватају да су лично грешници. Од како чинимо зло, створили смо грешну цивилизацију. Да ово није тачно, ми би сада били посрамљени грехом. Свеједно, многи од нас не осећају срамоту када почине грехове.

При свему томе, њихова савест је та која зна. Свако постоји савест која каже њему/њој, "То је срамотно." Адам и Ева су се скривали између дрвореда након што су згрешили. Данас, се многи грешници скривају иза наше рђаве културе - наше грешне културе. Они се скривају између својих грешних другара да би избегли пресуду Божију.

Људи су обманути својим личним илузијама. Они мисле да су сами више честити од осталих. Зато, када они чују о неким лошим вестима, вичу ван себе у бесу, "Како је та особа могла да учини такве ствари? Како човек може да почини то? Како може син да учини то својим сопственим родитељима?" Они верују да сами не би учинили такве ствари.

Драги пријатељи, тешко је да упознате сами себе. Да би доследно истини упознали себе, ми морамо најпре примити избављење од грехова. Потребан је дугачки период да би прибавили коректно схватање наше људске природе, и много их је међу нама који то никада неће учинити до дана своје смрти.



Упознати себе

Шта раде они који не
познају сопствени живот?
Они живе лицемерно у покушају да
сакрију своју грешну личност.

Понекад долазимо у сусрет са таквим људима који заиста не знају себе. Сократ је рекао, "Упознај себе." Међутим, многи од нас не знају шта је у нашим срцима: убиства, крађе, пожуде, зле ћуди, преваре, разузданост, зле очи...

Неко ко не познаје сопство има отров змије на његовим/њеним уснама иако говори о добром. Узрок томе је што особа не зна да је он/она била рођена неизбежно као грешник.

Много је оних у овом свету који не знају своју истинску природу. Они обмањују себе да би завршили своје животе потпуно обмотани у своје сопствене обмане. Они не схватају да се сами бацају у пакао због своје само-обмане.



Људи расипају грех непрестано сав свој живот

Зашто они иду у пакао?
Зато што они не
познају себе.

Хајде да погледамо у Марку 7:21-23. "Јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства, Крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље. Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека." Срца људи, су испуњена са злим мислима од почетка дана.

Хајде да само замислимо особу чије је срце начињено од стакла и испуњено до врха са неком прљавом течношћу, наиме, нашим гресима. Шта ће се догодити ако се та особа помера назад и напред? Прљава течност (грех) наравно расуће се свуда. Као што се особа помера наоколо, грех ће се изнова расипати преко свог тог места.

Ми, који јесмо ипак гомила греха, живимо наше животе баш тако. Ми расипамо грех где год да идемо. Ми ћемо грешити до краја нашег живота јер смо гомила греха.

Проблем је да ми нисмо схватили да смо гомила греха, или другим речима, сам грех. Ми смо гомила греха и имамо грех у нашим срцима од дана нашег рођења.

Гомила греха је спремна да се прелије. Међутим, људи не верују да су они, у бити, неизбежно грешни. Они мисле да их остали воде у грех и стога, они нису они који су лоши.

Подједнако чинећи грехове, људи мисле да је потребно само настојање да се оперу чистећи се изнова ради греха који ће бити избрисан. Они држе до сопственог очишћења након сваког пут када згреше, говоре себи да то нису лично њихове грешке. Зато ми само почистимо за собом, да ли ово подразумева да је у реду чувати се просипања? Ми ћемо непрестано брисати поново и поново изнова.

Када је чаша пуна греха, биће спремна за просипање. Није корисно чишћење споља. Није важно како често ми бришемо споља са нашим честитим делима, то је некорисно, онолико дуго колико чаша пуна са грехом.

Ми смо рођени са много греха да наше срце никада неће бити празно; није важно колико много и дуго греха ми просули током живота. Међутим, ми смо под грехом кроз читаве наше животе.

Када неко није схватио да он/она јесте истински само гомила греха, он/она настављају да крију његову/њену грешну природу. Грех је у срцима свих људи и он неће отићи површно очишћен брисањем. Када се излије мањи грех, ми ћемо га обрисати са тканином и када ми згрешимо поново, ми ћемо то обрисати са крпом... неким убрусом и затим неким покривачем... Ми смо у нади ако држимо само до брисања непријатности изнова и изнова поново, да ће то бити чисто, али то је једноставно изливање изнова и изнова.

Колико дуго мислите да ће ово ићи? Ово ће се наставити до дана када особа умре. Људи делују грешно до дана своје смрти. Зато ми имамо веру у Исуса да би били избављени. Да би се избавили, ми морамо најпре упознати сами себе.


Ко се може наградити
примањем Исусове љубави?
Грешници који прихватају да су
актери многих грешака

Хајде да изнесемо овде два мишљења која можемо упоредити са две чаше пуне са прљавом течношћу. Дно чаше је такође пуно греха. Једном погледајмо на себе и кажимо "Ох, ја сам тако грешна особа." Тада, он одустаје и иде да нађе некога ко му може помоћи.

Али други мисле да он није заиста зао. Он не може видети гомилу греха у себи и мисли да није грешан. Сав свој живот, он држи у брисању просутог. Он брише једну страну, и тада друга страна ... убрзо испрља другу страну....

Ту је много оних који пажљиво живе своје животе, у покушају да имају греха што је мање могуће да би избегли поновно просипање. Али докле год они чине грех у својим срцима, шта добро они чине? Будући да су обазриви то их неће одвести ни близу Небеса. 'Будући обазриви' постављају се на пут за пакао.

Драги пријатељи, 'ваша обазривост' води само у пакао. Ми морамо узети ову лекцију к срцу. Када су људи обазриви, њихов грех можда неће бити много изливен преко, али они ће остати грешницима.

Шта је у срцу човечанства? Грех? Неморал? Да! Зле мисли? Да! Да ли је ту крађа? Да! Охолост? Да!

Ми не можемо то спречити али видимо своја дела грешним и рђавим, без да смо учили тако да радимо.

Можда није било очигледно када смо били млади. Али како је то, када ми постајемо старији? Када пођемо у вишу школу, колеџ, и тако даље, ми ћемо схватити да све што имамо унутар нас јесте грех. Да ли је то тачно? Слаткоречивошћу не може да се сакрије наша грешна природа. Тачно? Ми не можемо друго осим што преливамо грех. Ми се тада кајемо, "Ја нисам требао да учиним то." Међутим, ми налазимо да је немогућа истинска промена. Зашто је то тако? Зато што је свако од нас рођен као у гомили греха.

Ми нећемо постати чисти једноставно постајући обазриви. Оно што нам је потребно да знамо је да смо рођени као гомила греха са могућношћу потпуног избављења. Само грешници који захвално прихватају избављење припремљено Исусом могу бити спашени,

Они који мисле, "Ја немам пуно учињених грешака или много грехова," не верују да је Исус однео све њихове грехове и да су они на одређени за пакао. Ми морамо да знамо да свако од нас има гомилу грехова унутар себе јер ми смо сви рођени са тиме.

Ако неки мисле, "Ја нисам учинио много грешака ако сам се избавио за то мало греха," да ли би он/она били слободни од греха убудуће? Ово никада неће бити случај.

Неко ко може бити спашен зна да он/она јесу гомила греха. Он/она истински верују да је Исус преузео све наше грехове при крштењу у Реци Јордан и да је Он платио надницу за грехове обзиром да је Он и умро за нас.

Било да смо се ми избавили или не, сви смо склони да живимо у некој илузији. Ми јесмо гомила греха. То је шта јесмо. Ми можемо бити спашени само када верујемо да је Исус преузео сав наш грех.



Бог није спасио оне који имају 'мало греха'

Ко су они који обмањују
Господа?
Они који траже опроштај
за свакодневни грех

Бог није спасао оне који су само са 'мало греха.' Бог није никад погледао на оне који кажу "Боже, ја имам само мало греха" Он показује милост онима који кажу, "Боже, ја сам гомила греха. Ја идем ка паклу. Молим те спаси ме." Потпуни грешници су који кажу, "Боже, ја ћу бити спашен само ако ме Ти спасеш. Ја не могу молити за покајање никада више јер ја знам да ја не могу друго осим да понављам грех. Молим те спаси ме."

Бог спашава оне који зависе од Њега потпуно. Ја лично такође покушавам да принесем дневну молитву са покајањем, али молитве са окајавањем никада ме не ослобађају од греха. Тако, ја клекнем доле пред Бога и молим, "Боже, молим те имај милости према мени и спаси ме од свих мојих грехова." Неко ко моли овако биће спасен. Они пристају вери у спасење Божије и крштење Исуса од стране Јована Крститеља. Овакви ће бити спашени.

Бог ослобађа само оне који знају да имају у себи гомилу греха, туробне мисли са злим делима. Онај који каже, "Ја имам удела у само мало греха. Молим опрости ми за то," остаје грешник и Бог њега не може да спаси. Бог спашава оне који прихватају за себе да су потпуна гомила греха.

У Исаији 59:1-2, је записано, "Гле, није окраћала рука Господња да не може спасти, нити је отежало ухо Његово да не може чути. Него безакоња ваша раставише вас с Богом вашим, и греси ваши заклонише лице Његово од вас, да не чује."

Зато што смо рођени у гомили греха, Бог не може гледати на нас благонаклоно. То није зато што су Његове руке окраћале, Његово уво не чује, или да Он не може чути наше молитве ради Његовог опроштаја.

Бог нам каже, "Твоји преступи су Ме раздвојили од тебе; и твоји греси су сакрили Моје лице од тебе, зато Ја нећу слушати." Зато што ми имамо тако много греха у нашим срцима, ми не можемо ући у Небеса, чак иако су врата широко отворена.

Како ми, који смо само гомила греха, молимо за опроштај сваки пут када згрешимо, Бог би поново убијао Свог Сина. Бог то не жели. Он каже, "Не долази ми сваки дан са својим греховима. Ја ћу ти послати Мог Сина да те избави од свих твојих грехова. Све што треба да урадиш је да схватиш како Он односи твоје грехове и прихватиш да је то истина. Тада, веруј у еванђеље воде и Духа да би био спашен. Ово је највећа љубав коју ти Ја имам дати, моје створење."

То је оно шта нам Он каже. "Веруј у Мог Сина и прими избављење од својих грехова. Ја, твог Бог, послах Свог сопственог Сина да те искупи од свих твојих грехова и неправде. Веруј у Мог Сина и бићеш спашен."

Они који не упознају себе као гомилу греха траже Његов опроштај за сваки свој мали грех. Они излазе пред Њега без сазнања о страшном терету њиховог греха и само моле, "Молим опроштај за овај мали грех. Ја нећу више никада учинити то изнова."

Они такође покушавају да обману Њега са таквим молитвама. Ми не чинимо грех само једном, већ га чинимо непрестано до своје смрти. Ми би смо да задржимо молбу за опроштај до последњег дана нашег живота, јер ми не можемо зауставити грехе и наша тела служе закону за грех док не умремо.

Садашњи опроштај за један мали грех не може решити проблем греха јер ми чинимо небројено грехова сваки дан. Стога, једини пут да будемо слободни од греха је да сав наш грех пређе на Исуса.


Шта је људска природа?
Гомила греха

Библија набраја грехове људског бића: "Јер су руке ваше оскврњене крвљу и прсти ваши безакоњем; усне ваше говоре лаж и језик ваш изриче опачину. Нема никога да виче за правду, нити има да се пре за истину; уздају се у ништавило, и говоре лаж; зачињу невољу, и рађају муку. Носе јаја аспидина и ткају паучину; ко поједе јаје њихово умре, и ако које разбије, изађе гуја. Платно њихово није за хаљине, нити ће се они оденути својим послом; посао је њихов безакоње и у рукама је њиховим насиље. Ноге им трче на зло и брзе су на проливање крви праве; мисли су њихове безакоње; на путевима је њиховим пустош и расап. Пут мирни не знају, и на путевима њиховим нема правде; начинили су себи криве стазе; ко год иде по њима, не зна за мир." (Исаија 59:3-8).

Људски прсти су испрљани са неправдом и све што они чине до краја својих живота је грех. Све што они чине је зло. И наши језици 'говоре лаж.' Све ствари које долазе из наших уста су лаж.

"Кад ђаво говори лаж, своје говори" (John 8:44). Онај који није рођен изнова воли рећи, "Ја ћу ти рећи истину.... Ја ти заиста кажем. Оно што ја говорим је истина...." Међутим, све што они кажу је ипак лаж. То је оно што је и записано. "Кад ђаво говори лаж, своје говори."

Људи постављају своју истину у празне речи и говоре лажи. Људи измишљају зла и проносе даље неправду. Они лежу змијска јаја и ткају паукове мреже. Бог каже, "ко поједе јаје њихово умре, и ако које разбије, изађе гуја." Он је рекао да су змијска јаја тамо у твом срцу. Змијска јаја! Зло је тамо у твом срцу. Стога ћемо ми бити избављени вером у еванђеље воде и крви.

Када год ја почнем да говорим о Богу, увек има оних који кажу, "Ох, драги! Молим те не говори мени о Богу. Сваки трен ја покушавам да учиним нешто, грех се просипа из мене. То само плави напоље. Ја не могу икада коракнути без изливеног греха по свему месту. Ја не могу помоћи томе. Ја сам препун греха. Ја сам потпуно безнадежан. Стога немој икада говорити мени о светом Богу."

Желите да знате више о поновном рођењу водом и Духом? Молимо кликните банер испод да би добили бесплатне књиге о поновном рођењу водом и Духом.
Бити рођен изнова

Ова особа зна сигурно да он/она јесте само гомила греха, али не зна да је Бог спасио њега/њу потпуно кроз еванђеље Његове љубави. Само они који познају себе у гомили греха могу бити спашени.

Чињенично, свако је такав. Свако непрестано излива грех свуда где он/она иде. Грех само плави јер сви људи су гомила греха. Једини пут за нас да будемо спашени од таквог постојања је кроз моћ Божију. Зар то није једноставно чудесно? Они који изливају грех када год су посвађани, несрећни, срећни, или охрабрени могу бити спашени само кроз нашег Господа Исуса Христа. Исус је дошао да нас спасе.

Он је потпуно испио сав твој грех. Прихвати да си гомила греха и бићеш спасен.

Назад к списку

 


Штампана верзија   |  

 
Bible studies
    Беседе
    Поставке вере
    Шта је еванђеље?
    Библијски термини
    Питања из Хришћанске Вере
 

   
Ауторско право © 2001 - 2019 The New Life Mission. СВА ПРАВА задржана.