" Бесплатно сте добили, бесплатно дајте "
(Матеј 10:8)

ОСНОВИЦА  |  МАПА САЈТА  |  КОНТАКТ  |  ПОМОЋ    
Библијске Студије Бесплатне Хришћанске Књиге Бесплатне хришћанске еКњиге О нама
 



 Беседе важних предмета излагања од Поштованог Paul C. Jong-а

 

Ако чинимо ствари по Закону, да ли нас то може спасити?


< Лука 10:25-30 >

"И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни? А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш? А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе. Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив. А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој? А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва."


Који је највећи
људски проблем?
Живот са много
погрешне илузије.

Лука 10:28, "То чини и бићеш жив.".

Људи живе са много погрешне илузије. Чини се да су посебно рањиви у том погледу. Изгледају интелигентно али се лако обмањују и остају несвесни своје зле стране. Ми смо рођени без сазнања о сопству, али ми и даље живимо тако као што и чинимо. Док људи не познају своја сопства, Библија нам увек изнова говори да смо грешници.

Људи говоре о постојању својих личних грехова. Изгледа да људи нису способни да чине добро, ипак, они су склони да карактеришу себе као добре. Они наглашавају своја добра дела и представа је завршена, чак и када говоре они су грешници са својим уснама.

 Они не знају да нема доброг у њима нити способности да чине добро, стога они покушавају да заварају остале и понекад подједнако заваравају себе. "Хајде, ми можемо бити потпуно зло. Ту унутар нас имали смо неко добро."

Стога, они гледају на друге и говоре себи, "Боже, ја нисам желео да му се то догоди. Било би боље за њега да он није дошло до тога. Он би много боље прошао да није причао тако. Ја мислим да је боље за њега да проповеда еванђеље на такав и такав начин. Он је избављен пре мене, па сам мислио да он треба радити више као неко ко је био избављен. Ја сам скоро избављен, али ако научим више, ја ћу учинити много боље од оног што је учинио он."

Они оштре ножеве у својим срцима када год су повређени. "Ти само чекај. Видећеш да ја нисам као ти. Ти можда мислиш да си сада испред мене, али само ти чекај. То је записано у Библији да ће они који буду последњи бити први. Ја знам да се то односи на мене. Чекај и ја ћу ти показати." Људи обмањују себе.

Међутим он ће реаговати на исти начин ако се нађе на месту другe особe, он још uvek осуђује њега. Када стоји за проповедаоницом, изненада налази себе да замуцкује беспомоћно јер је више свестан своје одеће. Када упиташ људе да ли имају способност да чине добро, већина људи каже својим уснама да нису. Али у срцима, они су под илузијом да њихова сопства имају способности. Стога, они покушавају тврдо да буду честити до своје смрти.

Они мисле да имају 'доброте' у својим срцима и да они имају способности да чине добро. Они такође верују да они сами јесу довољно добри. Захваљујући томе колико дуго су већ религиозни, посебно између оних који су постигли велики напредак у служби Богу, они мисле, 'Ја могу то учинити и то је за Господа.'

Али ако ми изузмемо Господа из нашег живота, да ли можемо заиста чинити добро? Да ли је доброта у хуманизму? Да ли ми заиста живимо радећи добар посао? Људска бића немају способности да буду добра. Када год они покушавају да учине ствари на своју руку, они чине грех. Неко ко гура Исуса ван себе, након што поверује у Њега и покушава да буде добар на своју руку. То није ништа осим зла у сваком од нас, стога ми можемо практиковати само зло. Сами по себи (чак и они који су спашени), можемо само зло. То је истина нашег телесног бића.


Шта ми увек чинимо,
добро или зло?
Зло

У нашим молитвеним књигама 'Славите Име Исусово' ту је песма која иде овако," ♪ Без Исуса ми само грешимо. Ми смо некорисни као брод који крстари морем без једра♪." Без Исуса, ми можемо само грешити јер ми смо зла бића. Ми имамо способност да чинимо праведна дела само након што будемо спашени.

Апостол Павле је рекао, "Јер добро што хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним." (Римљанима 7:19). Ако је нека особа са Исусом, у реду је, осим када он/она ништа не чине са Њим, он/она покушавају добра дела пред Богом. Међутим, што више особа покушава, он/она више практикују зло.

И Краљ Давид је имао своју урођену природу. Када је његова земља била мирна и напредна, једне вечери, он се попео на кров ради шетње. Тамо, он је видео слику искушења и осетио је сензуално задовољство. Шта му се допало када је заборавио Господа? Он је био заиста зао. Он је починио браколомство са Батшебом и убио је Урију, њеног мужа, али он није могао видети зло у себи. Он се само извинио у замену за своје дело.

Затим је једног дана пророк Натан дошао до њега и рекао, "У једном граду беху два човека, један богат а други сиромах. Богати имаше оваца и говеда врло много; А сиромах немаше ништа до једну малу овчицу, коју беше купио, и храњаше је, те одрасте уза њ и уз децу његову, и јеђаше од његовог залогаја, и из његове чаше пијаше, и на крилу му спаваше, и беше му као кћи. А дође путник к богатом човеку, а њему би жао узети из својих оваца или говеда да зготови путнику који дође к њему; него узе овцу оног сиромаха, и зготови је човеку, који дође к њему." (2 Самуилова 12:1-4).

Давид рече, "заслужио је смрт онај који је то учинио!" Његов гнев се веома пробудио, стога он рече, "Он је имао много сопствених; требало је да узме једно од својих. Али уместо тога, он је узео од сиромаха јагње да би припремио храну за госта. Он би требало да умре!" Тада, Натан њему рече, "Ти си тај човек." Ако ми не следимо Исуса и не будемо с Њим, сваки рођени изнова може починити такву злу ствар.

То је исто за све људе, чак и верне. Ми се увек спотичемо и чинимо зло без Исуса. Стога смо ми изнова захвални данас што нас је Исус спасао, упркос злу у нама. "♪Ја желим да се одморим под сенком од Крста♪" Наша срца одмарају под сенком избављења Христовог, али ако ми напустимо сенку и гледамо на себе саме, никада се нећемо одморити.



Бог нам је дао праведност вере пре закона

Шта пре да следимо,
веру или Закон?
Веру

Апостол Павле рече да је Бог нама дао праведност вере од почетка. Он је то дао Адаму и Еви, Каину и Авељу, Ситу и Еноху, Нои, Аврахаму, Исаку и на крају Јакову и за његових дванаесторо синова. Чак и без Закона, они беху праведници пред Богом кроз праведност која дође од вере у Његову Реч.

Време пролази и Јаковљеви потомци живели су у Египту као робови 400 година ради Јосифа. Затим, Бог њих изведе преко Мојсија у земљу Кананску. Међутим, у току 400 година робовања, они су заборавили праведност са вером.

Стога их Бог води преко Црвеног Мора сред Својих чуда и одводи у пустош. Тамо они досежу пустош Греха, Он им даје Закон на Планини Синај. Он им је дао Закон, који је садржао Десет Заповести и 613 детаљних одредби. Бог је објавио, "Ја сам Господ твој Бог, Бог Аврахамов, Бог Исаков, Бог Јаковљев. Нека Мојсије дође на Планину Синај, и Ја ћу ти дати закон." Тада, Он даје Израелу Закон.

Он даје њима Закон да би они имали 'спознање греха' (Римљанима 3:20). То је дао да их информише о томе шта Он воли и не воли и да открије Своју праведност и светост.

Сви људи Израела који су 400 година били заробљени у Египту прешли су Црвено Море. Они никада нису срели Бога Аврахамовог, Бога Исаковог и Бога Јаковљевог. Они Њега нису знали.

Тамо где су живели као робови за тих 400 година, они су заборавили праведност Божију. У то време, они нису имали вођу. Јаков и Јосиф били су њихове вође, али они то беху пре много времена. Изгледа као да је Јосиф прешао у прошлост а вера на његове синове, Манасију и Ефраима.

Стога, њима је требало да нађу свог Бога изнова и сретну се са Њим јер су заборавили Његову праведност. Нама се рађа у мислима да Бог најпре њима даје праведност са вером а потом даје њима и Закон, након што су они заборавили веру. Он им је дао Закон да би их вратио Себи.

Да би сачувао Израел и учинио их Својим народом, Он им је наредио да се обрежу.

Његове намере по њиховом дозивању биле су да упознају да Он постоји путем поставке Закона и друго, да их упозна да су они грешници пред Њим. Бог жели да они дођу пред Њега и постану Његов народ тако што би их спасио кроз систем жртвовања који им је Он дао. И Он их учинио Својим народом.

Народ Израела избављао се кроз систем жртвеног Закона верујући у Месију који ће доћи. Али систем жртвовања бледи током времена. Хајде да видимо када је то било.

 У Луки 10:25, "поуздан сведок који сведочи за Исуса споменуо је то." Законици су били фарисеји. Фарисеји су били крајњи конзервативци који покушавају да оставе Божију Реч. Они покушавају да заштите земљу најпре и тада живе по Божијем Закону. Затим, ту су били такође Зилоти, који су веома жестоко тежили коришћењу насиља у циљу постизања своје визије, независности Израела од Рима.


Кога је Исус желео
да сретне?
Грешнике без пастира

Овде има неких религијских фигура налик на ове данас. Оне воде социјалне покрете са слоганом како 'спасити угњетаване људе у свету.' Они верују да Исус долази да спасе сиромахе и угњетаване. Стога, након изучавања теологије на семинарима, они узимају дела у политици, и покушавају да 'дају ускраћенима' сваку област друштва.

Они су од оних који захтевају "Хајде да сви ми живимо по светом и благословеном Закону... напуштајући Закон, са Његовом Речи." Али они нису схватили право значење Закона. Они покушавају да живе по слову Закона не схватајући божанско откривење у Закону.

Зато, ми можемо рећи да у Израелу није било пророка, слуге Божијег, око 400 година пре Христа. Из тог разлога, они постају стадо оваца без пастира.

Они нису имали Закон нити истинског вођу. Бог није открио Себе кроз лицемерје религијских вођа у то време. Земља је постала колонија Римског Царства. Зато, Исус рече да ови људи из Израела који Њега следе у пустињи Он неће гладне отпустити. Он је имао милости за стадо без пастира јер су у то време многи испаштали.

Учитељи закона и остали у таквој позицији били су у основи опуномоћени са повластицама; Фарисеји су били правоверци потомци Јудаизма. Они су били веома поносни.

Овај учитељ закона пита Исуса у Луци 10:25, "Шта ја треба да чиним да наследим вечни живот?" Он је изгледа мислио да ту није било бољег од њега између људи Израела. Стога овај законик (онај који није био искупљен) изазива Исуса, говорећи, "Шта ја треба да чиним да наследим вечни живот?"

Законик је само одсјај своје личности. Он пита Исуса, "Шта ја треба да чиним да наследим вечни живот?" Исус одговара са "Шта је записано у закону? Шта си прочитао из њега?"

Тако он одговори, "Воли Господа свог свим срцем својим, свом душом својом, свом снагом својом, и свим умом својим," и "воли ближњег свог као себе самога."

И Он рече њему, "Ти си одговорио исправно; чини тако и живећеш." Исус му је рекао, "Ти си одговорио исправно; чини тако и живећеш."

Он изазива Исуса не познавајући себе као злог, хрпу греха која никада не чини добро. Зато њега пита Исус, "Шта је записано у закону? Шта си прочитао из њега?"


Шта си прочитао
из Закона?
Ми смо грешници и никада се не
можемо држати Закона.

"Шта си прочитао из њега?" Са овим пасусом, Исус испитује колико неко, укључујући тебе и мене, зна и разуме Закон.

Како многи људи чине данас, овај законик такође мисли да Бог даје Закон за њега да би га држао. Стога он одговара, "Воли Господа свог свим срцем својим, свом душом својом, свом снагом својом, и свим умом својим, и ближњег свог као себе самога."

Закон је без грешке. Он нам је дао савршен Закон. Он нам је рекао да волимо Бога свим својим срцем и душом, са свом нашом снагом и мишљу и да волимо свог ближњег као себе саме. То је исправно за нас да волимо нашег Бога свим срцем и снагом, мада то је света заповест коју никада нећемо одржати.

"Шта си прочитао из њега?" значи да је Закон исправан и тачан, али како га ти схваташ? Законик мисли да му га Бог даје да би га испунио. Међутим, Закон Божији нам је дат да можемо схватити нашу грешност, и разоткрије потпуно нашу не праведност. "Ти си згрешио. Убио си а Ја сам ти рекао да то не чиниш. Зашто Ме ниси послушао?"

Закон разоткрива грешност у срцима људи. Рецимо да сам на своме путовању овамо угледао зреле диње. Бог ме је по Закону упозорио: "Не дирај те диње. Осрамотићеш нас." "Да Оче." "Поље припада томе и томе и зато не смеш да их береш." "Да, Оче."

У тренутку кад нам Закон каже да их не беремо, ми ипак осећамо снажну потребу да учинимо супротно. Ако притиснемо опругу, она се због реакције враћа у првобитно стање. Греси људи су такође такви.

Бог нам је рекао да никада не чинимо зло. Он то може да каже јер је свет, савршен и способан за то. С друге стране, ми 'никада' не можемо да не сагрешимо и 'никада' не чинимо добро. Ми никада немамо доброг у нашим срцима. Закон каже никада (условљено је речју 'никада'). Зашто? Јер људи имају пожуде у својим срцима. Ми чинимо из пожуде. Чинимо прељубу јер смо пожудни.

Морамо пажљивије читати Библију. Када сам ја први пут поверовао у Христа, веровао сам Светом Писму. Читао сам како је Исус умро на крсту због мене и нисам могао зауставити сузе. Био сам тако зао, а Он је умро на крсту за мене.. Моје је срце јако чезнуло да поверује у Њега. Тада сам помислио, 'ако ћу поверовати, онда ћу то чинити у сагласности са Речи.'

Читајући књигу Излазак, 20-то поглавље где стоји: "Немој имати других богова осим мене", кајао сам се по Писму. Истражио сам свој живот како бих открио јесам ли имао других богова пред Њим, јесам ли узалуд спомињао Његово име, и да ли сам икада поштовао друге богове. Открио сам да сам се много пута клањао другим боговима у част мојих предака. Згрешио сам поштујући друге богове.

Зато се у покајању помолих, "Господе, ја сам обожавао идоле. Ја сам заслужио осуду за то. Молим те опрости ми моје грехове. Нећу то чинити више изнова." И ето, један грех је отписан.

Тада сам размишљао да ли сам некада изговарао Његово име узалуд. И сетио сам се да сам пушио у време када поверовах у Бога. Моји пријатељи су ме опомињали: "Не срамотиш ли Бога тиме? Може ли хришћанин да пуши?"

Било је то изговарање Његовог имена узалуд, зар не? И опет сам молио: "Господе, изговарао сам Твоје име узалуд. Молим те, опрости ми. Престаћу да пушим." И тако, настојао сам да престанем, али бих повремено палио цигарету. Било је тешко, готово немогуће престати са пушењем. Али на крају ипак сам успео и престао. И осетио сам како сам се решио још једног греха.

Следећи је био: "Држи дан Господњи светим." То се односило не радити ништа недељом, не зарађивати... и са тиме сам престао.

Онда долази "Поштуј свог оца и своју мајку." Ја сам их поштовао док смо били раздвојени, али чим би смо били заједно, дошло би до напетости. "Ох ето моје врлине, ја сам згрешио пред Богом. Молим те опростим ми Господе." Молио сам у покајању

Али ја нисам могао поштовати моје родитеље никада више јер они су обоје били мртви тада. Шта сам ја могао? "Господе, молим те опрости безвредном грешнику. Ти си умро на Крсту за мене." Како сам само био захвалан!

На овај начин, ја сам се разрачунао са сваким мојим грехом појединачно. Било је ту и других заповести као не убиј, не чини прељубе, не кради... Схватио сам да сам у свему згрешио. Целу ноћ сам молио. Али ви знате, молитва у покајању није баш згодна. Поразговарајмо мало о томе.

Када бих размишљао о Христовом распећу могао сам се саосећати са тим болним чином. Он је умро за нас који не живимо по његовој Речи. Ја сам плакао читаву ноћ мислећи како ме је Он волео и захваљивао Му што ми је пружио истинско задовољење.

Моја прва година одлажења у цркву била је лака, али следеће године су биле тешке јер сам морао много више продрети у своју душу и плакати над својим гресима јер сам их тако често чинио.

Ако пак сузе не би наишле, отишао бих у планине на три дана и постио. Онда би се сузе вратиле. Гушио бих се у сузама, вратио у друштво и плакао у цркви.

Људи око мене су говорили, "Захваљујући молитвама у планинама, постао си светији." Али, сузе би временом пресахнуле. Треће године, заиста је било тешко. Кад сам размишљао о својим преступима према својим пријатељима и ближњим, брзо бих заплакао. Након четврте године оваквих искуства, сузе би опет пресахле. Очи би се само зацаклиле, али није било суза.

Након пет година, више нисам могао заплакати ма колико то настајао. Тада ми је почео нос да цури. Након неколико следећих година од тада, Ја сам почео да осећам одвртност према себи самом, тако ме је Бог вратио изнова Библији.



Закон је за спознају греха

ЧШта морамо да
схватимо из Закона?
Ми никада не можемо
да држимо Закон.

У Римљанима 3:20, ми читамо, "Кроз закон долази познање греха." У почетку, ја сам ову изјаву сматрао личном поруком за апостола Павла и веровао сам само у оне које се мени допадају. Али након мојих пресахлих суза, ја нисам могао да наставим религиозни живот са вером.

Стога, ја сам грешио изнова и открио сам да имам греха у моме срцу и да је било немогуће живети по Закону. Ја нисам могао поднети то, али ја такође нисам могао обезвредити Закон зато што сам веровао да је он био дат да би га држали до краја, ја постајем учитељ закона, као они описани у Писму. Постало ми је претешко да бих наставио животом вере.

Ја сам имао много од греха када бих читао Закон, почео сам да схватам грех када год бих нарушавао сваку од Десет Заповести у мом срцу. Греси у срцу су такође изазивачи греха, био сам не разборит и посто верник у Закон.

Када бих држао Закон, био сам срећан. Али када нисам могао да држим Закон, постајао бих очајан, раздражљив или можда тужан, постао сам изнад свега безнадежан. Како би све било лако да сам у почетку био научен правом истином Закона као ово на пример, "Не, не. Овде се другачије мисли у Закону. Ту нам се показује да си ти гомила греха; ти имаш љубави према новцу, не слаже се с тиме да је дивно гледати супротан пол. Чиниш да ствари волиш више од Господа. Ти желиш да следиш ствари од света. Закон је био дат теби, не да га држиш, већ да схватиш себе лично као грешника са злом у свом срцу."

Да ме је само неко поучио истини тада, ја не бих патио 10 година. Према томе, ја сам живео под Законом 10 година пре него сам ово схватио.

Четврта заповест је "Сећај се дана Суботног, да би га држао светим." Ово подразумева да ми не треба да радимо у Суботу. Ово учи да ми требамо ићи пешке, не возити се ако путујемо на дуже раздаљине Суботом. Ја сам мислио да је више пригодно и часно ићи пешке на место где сам проповедао. Након свега, ја сам проповедао Закон. Стога, осећао сам да морам да практикујем оно што проповедам. То је било претешко тако да сам ускоро одустао.

Као што је и записано овде, "Шта си прочитао из њега?" Ја нисам разумео ово питање и испаштао сам за 10 година. Учитељ закона такође није разумео добро. Он је мислио да ће Бог благословити ако извршава Закон и живи по њему.

Али Исус му је рекао: "Шта си прочитао из њега?" Човек је одговорио сагласно званичној вери. И тад је Он рекао човеку, "Да, ти си одговорио исправно; ти узимаш то како је записано. Настој и држи то. Ти ћеш живети ако чиниш то, али ћеш умрети ако не чиниш. Казна за грех је смрт. Ти ћеш умрети ако не чиниш тако." (Супротно од живота је смрт, јесте ли тако?)

Али учитељ закона и даље не разуме. Овај учитељ је као свако од нас, тебе и мене. Ја студирам теологију 10 година. Ја покушавам све, читам све и чиним све; журим, имам илузије, говорим језике.... Ја читам Библију 10 година и очекујем да испуним нешто. Осим духовности, ја сам био и даље слеп човек.

Зато грешник мора срести некога ко ће отворити његове/њене очи, и тај неко је наш Господ Исус. Тада, једанпут можемо схватити да "Аха! Ми никада не можемо држати Закон, ми ћемо само умрети безнадежно покушавајући. Али Исус долази да нас спасе са водом и Духом! Халелујах!" Вода и Дух могу да нас спасу. То је милост, дар Божији. Стога ми славимо Господа.

Ја сам био довољно срећан да дипломирам безнадежност гранично легализму, али неки троше читаве своје животе студирајући теологију у сујети и никада не схватају истину до дана своје смрти. Неки људи који верују десетинама година или генерацијски наслеђују веру, никада нису изнова рођени.

Ми напуштамо грешност када схватимо да ми никада не можемо држати Закон, тада станемо пред Исуса и слушамо еванђеље воде и Духа. Када ми сретнемо Исуса, ми испадамо из осуда и проклетства. Ми смо најгори грешници, али ми постајемо праведници јер нас је Он спасио водом и крвљу.

Исус нам је рекао да ми никада нећемо моћи да живимо по Његовој вољи. Он је рекао то учитељу закона, али овај то није схватио. Зато је Исус њему испричао причу да би му помогао да схвати.

 


Шта је узрок да човек
пада у животу по вери?
Грех

"Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва." (Лука 10:30). Исус је испричао то учитељу закона упоредивши га са патњом човек из приче претученог на смрт.

Човек се спуштао из Јерусалима до Јерихона. Јерихон представља град религије; град вере, нарастао је ојачан законом. Прича нам говори да ако ми верујемо у Христа само као религиозни пут, ми ћемо бити уништени.

"Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва." Јерусалим је био велики град са великим прираштајем. Тамо је био високи свештеник, предводник свештенства, Левита и много познатих религиозних људи. Овде је било многих који су знали Закон добро. Они су овде покушавали да живе по Закону, нису успевали па су се окупљали у Јерихон. Силазили су у свет (Јерихон) и сусретали су разбојнике.

Човек који је такође сусрео разбојнике на путу од Јерусалима до Јерихона био је свучен из одеће. 'који га свукоше' односи се на губитак његове праведности. Немогуће је за нас да живимо по закону, и у Закону. Апостол Павле је рекао у Римљанима 7:19-20, "Јер добро што хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним. А кад чиним оно што нећу, већ ја то не чиним него грех који живи у мени."

Волео бих да могу чинити добро и живети у Његовој Речи. Али у људском срцу станују зле мисли, прељубе, поквареност, убиства, лоповлук, похлепа, злоћа, преваре, разузданост, пакост, богохулство, понос и лудост (Марко 7:21-23).

Греси су у нашим срцима и испољавају се сада и увек, чинимо оно што не желимо и не чинимо оно што би требали да чинимо. Ми изнова чинимо зло у нашим срцима. Оно шта ђаво чини је да нас само помало стимулише на грех.


Греси унутар срца читавог човечанства

Можемо ли живети
по Закону?
Не

Ово је речену у Марку 7, "Оно што уђе у човека споља не прља га; али оно што излази из њега то га прља."

Исус нам је рекао да су ту зле мисли, прељубе, поквареност, убиство, лоповлук, похлепа, злоћа, превара, разузданост, пожуда, богохулаа, понос, и лудост у срцу човека.

Ми сви имамо убиства у нашим срцима. Овде нема ниједног који није убица. Мајке вичу на своју децу, "Не. Не чини то. Рекла сам ти да не чиниш то, проклет био. Стално ти понављам да не чиниш то. Убићу те ако то учиниш поново. Ја ти кажем да то не чиниш." То је убиство. Ти мислиш да убијеш своје дете у твојим мислима са твојим необазривим речима.

Наша деца морају бити живахна јер трче наоколо веома хитро; али ако ми пустимо сав наш гнев на њих, можемо их убити. Понекад се уплашимо себе. "Ох мој Боже! Зашто ја то учиних?" Ми гледамо на модрице након што смо тукли нашу децу и мислимо како мора да смо били луди док смо ово чинили. Ми нисмо могли ништа осим овог учинити јер ми имамо убиство у нашим срцима.

Тако, 'Ја чиним оно што не желим да чиним' што говори да ми чинимо зло јер ми јесмо зли. Сатани је веома лако да нас наведе на грех.

Рецимо да човек који није био избављен седи у колиби 10 година, гледајући зид и медитира као Сунгшол, последњи велики монах Кореје. То је лепо када седи са лицем према зиду, али њему неко мора донети храну и однети његов измет.

Он је ипак имао контакт са неким. Неће бити проблема ако то буде човек, али претпоставимо да је била предивна жена. Ако се догодило да је види том приликом, сво време он ће потрошити у седењу и сујети. Он можда мисли, "Ја не треба да учиним прељубу; Ја то имам у мом срцу, али ја ћу то избацити. Ја морам то да извезем напоље. Не! Напоље из мојих мисли!"

Али његова решеност нестаје у моменту када угледа њу. Након што жена оде, он посматра у свом срцу. 5 година његове аскезе отишло је ни у шта, све бескорисно.

Веома је једноставно Сатани да одузме некој особи праведност. Све што је Сатана требао да учини њему/њој је да мало погура. Када се бори особа без избављења, он/она падаће из једног греха у неки други. Та особа можда верно плаћа десетак сваке недеље, пости за 40 дана, моли 100 дана молитвом у освит... али Сатана искушава и обмањује њега/њу са наизглед добрим стварима у животу.

"Дао бих ти важну позицију у фирми, али ти си хришћанин и не можеш радити недељом, можеш ли? То је тако важан положај. Можда би могао да радиш 3 недеље и да идеш у цркву само једном месечно. Тада, ти ћеш уживати тако висок престиж и имати велик подебљи чековни рачун. Шта мислиш о томе?" Овако би вероватно 100 од 100 људи било купљено.

Ако ово не иде, Сатана игра следећи трик са људима које је лако уловити у замку са женом. Сатана поставља жену испред себе и они падају наглавачке под ноге љубави, заборављајући Бога при овој замени. Тако праведност човека бива свучена.

Ако ми покушавамо да живимо по Закону, сви ми на крају имамо ране од греха, бол и духовну слабост; ми губимо сву праведност. "Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва."

Ово подразумева да премда ми можемо настојати да останемо у Јерусалиму и живимо по вољи Светог Бога, ми ћемо повремено посрнути а могућно и бити уништени зато што смо слаби.

Ти се можда чврсто молиш у окајању пред Богом. "Господе, згрешио сам. Молим те опростим ми; ја никада више нећу то учинити. Ја ти обећавам да ће ово заиста бити последњи пут. Ја те преклињем и покорно те молим да ми опростиш још само овај пут"

Али никада последњи. Људи не могу живети у овом свету без да су грешници. Они могу да избегну грех неколико пута, али биће немогуће да не греше изнова. Тако, ми не можемо друго већ да поново чинимо грехове. "Господе, молим те опрости ми." Ако ово наставите удаљиће те се од цркве и њеног религиозног живота. Удаљићете се и од Бога због свог греха и могућно завршити у паклу.

Путовати у Јерихон подразумева пад у световност; приближити се свету и удаљити се од Јерусалима. У почетку је Јерусалим још увек у близини, али како се круг грехова и окајања понавља, ми налазимо себе да стојимо на Јерихонским улицама; дубоко унутар света.


Ко може бити спашен?
ТОнај ко одустане од поставке
своје личне праведности.


Ко је сусрео човека на његовом путу за Јерихон? Њега сусрећу разбојници. Онај који тада није знао нити живео по Закону живео је живот слично одбаченом псу. Он/она пије, спава свуда и мокри свуда. Овај пас устаје следећег дана и пије изнова. Одбачени пас ће јести лични измет. Зато се таква особа назива псом. Он/она знају да не треба пити, али то већ следећег јутра понавља изнова и изнова поново.

Он је као човек који сусреће разбојнике на путу за Јерихон. Препуштен је, рањен и готово мртав. Ту се мисли да има само греха у његовом срцу. То представља шта човек јесте.

Људи верују у Исуса покушавају да живе по Закону у Јерусалиму, али су остављени само са грехом у својим срцима. Све што имају показати од свог религиозног живота су ране од греха. Они са грехом у својим срцима биће бачени у пакао на послетку. Они знају то, али не знају шта да чине. Нисмо ли ви и ја били у сличном религиозном граду такође? Да. Ми смо исто били тамо.

Учитељ закона који је погрешно схватао закон Божији биће мученик сав свој живот, и на крају завршиће у паклу, са ранама. Он је један од нас, тебе и мене.

Само нас Исус може спасти. Овде има много паметних људи око нас и они стално показују своје знање. Сви они настоје да живе по Закону Божијем и нису искрени према себи. Они не држе најбоље карте, али су увек склони да пред својим слугама приказују изглед пун вере.

Међу њима су грешници на путу за Јерихон, они који су претучени од разбојника и остављени скоро мртви. Ми морамо знати колико смо крти пред Богом.

Желите да знате више о поновном рођењу водом и Духом? Молимо кликните банер испод да би добили бесплатне књиге о поновном рођењу водом и Духом.
Бити рођен изнова

Ми требамо признати пред Њим, "Господе, ја ћу отићи у пакао ако ме Ти не спасеш. Молим те спаси ме. Ја ћу ићи где год Ти желиш, било да пада град или је олуја, ако бих могао чути само истинско еванђеље. Ако ме оставиш самог, Ја ћу отићи у пакао. Ја Те преклињем да ме спасеш."

Они који знају да су насловљени за пакао и одустају од покушаја да се баве својом сопственом праведношћу, тражиће Господа, то су они који ће бити спашени. Ми никада не можемо бити спашени својим сопственим напорима.

Ми морамо схватити да смо налик на човека који је пао мећу разбојнике.

Назад к списку

 


Штампана верзија   |  

 
Bible studies
    Беседе
    Поставке вере
    Шта је еванђеље?
    Библијски термини
    Питања из Хришћанске Вере
 

   
Ауторско право © 2001 - 2019 The New Life Mission. СВА ПРАВА задржана.